Razumevanje ljubomore
Ljubomora je univerzalna emocija koja se javlja u različitim kulturama i društvima. Smatra se da je uloga ljubomore zapravo u službi našeg opstanka i produženja vrste. Zdrava ljubomora ima funkciju zaštite partnerskog odnosa. Ona je tu da ,,pripreti” strahom od gubitka voljene osobe. Upravo iz ovih razloga se smatra da ljubomora nije uvek patološka, ne zahteva uvek stručnu pomoć. Ukoliko, na primer, partner pokazuje manjak povezanosti i privrženosti, ili postupa na načine zbog kojih se drugi partner oseća nesigurno, ranjivo, osetljivo, normalno je da se pojavi ljubomora. U tom slučaju, patnerski odnos zahteva stručnu pomoć, a ne osoba koja oseća ljubomoru. Istraživanje objavljeno u British Journal of Psychiatry pokazalo je da su svi ispitanici u studiji iskusili ljubomoru u nekom trenutku svog života. Muškarci su posebno bili zabrinuti zbog potencijalnog gubitka partnerke, dok su žene više brinule o uticaju neverstva na kvalitet veze.
Patološka ljubomora: kada emocije postaju opasne
Ipak, ljubomora nekada može biti patološka i zahtevati stručnu pomoć. Nju prate vrlo intenzivne misli i emocije mogu biti veoma rizične, često deo šireg problema koji se mora lečiti. Pojačana ljubomora u svakom slučaju vodi osobu ka osećaju izolovanosti, predstavlja dramatično iskustvo za onoga ko je doživljava, nije prijatna emocija, ali je i takođe dobar pokazatelj nesigurnosti, niskog samopouzdanja i samopoštovanja, realno loših partnerskih odnosa, ili druge ozbiljnije psihičke problematike.
Otelov sindrom: potraga za dovoljno dokaza
Postoji fenomen poznat kao Otelov sindrom, koji predstavlja potrebu ljubomorne osobe da pronađe dokaz neverstva.Ne posedovanje tog dokaza donosi veliki bol, patnju i uznemirenost, čak veće od onih koje uzrokuju misli o neverstvu. Kako na kontretnom primeru izgleda ovaj sindorm? Zamislimo da su Ana i Marko u dugoj vezi, koja traje već pet godina. U početku su njihovi odnosi ispunjeni ljubavlju i poverenjem ali kasnije Ana počinje da razvija sumnje u Markovu vrednost. Ove sumnje su se razvile nakon što je Marko promenio posao i počeo da provodi više vremena sa novim kolegama uključujući i jednu ženu po imenu Jovana. Na mentalnom planu Ana češto zamišlja kako Marko razgovara sa Jovanom, a kada on kasni razmišlja o mogućem neverstvu. Ima nerealna uvrenja da da se Marko svakodnevno viđa sa novom koleginicom iako nema dokaze za to, učestalo proverava njegov telefon kada nije tu kako bi potvrdila svoje sumnje. Posledično ona se povlači od Marka, emotivno se zatvara prema njemu, stalno ga ispituje što dodatno opterećuje njihov odnos. Sve ovo uvodi Anu u duboku patnju, oseća se izolovano, doživljava pojačanu anksioznost. U ovakvim situacijama najbolje je potražiti stučnu pomoć kako bi se prepoznali unutrašnji strahovi i nesigurnosti i razvile strategije za vraćanje poverenja u partnerski odnos.
Uzroci ljubomore
Kao što je navedeno, postoje realni razlozi gde se ljubomora smatra čak i poželjnim indikatorom da nešto u odnosu nije kako treba, odnosno da je potrebno raditi na poboljšanju odnosa. Sa druge strane, kada je reč o patološkoj ljubomori, ona je pokrenuta isključivo faktorima koji su unutar same osobe koja ima ova osećanja. Smatra se da ekstremnu ljubomoru pokreću nisko samopouzdanje, visok neuroticizam, posesivnost prema drugima i strahovi od napuštanja. Negativna iskustva iz prošlih partnerskih odnosa, transgeneracijski prenos, odnosno iskustva koja su roditelji imali, kao i takozvani anksiozni stil emocionalnog vezivanja, takođe mogu doprineti razvoju intenzivnih negativnih osećanja i ljubomore.
Šta je posesivnost?
Posesivnost se najlakše može predstaviti kao potreba da se oko partnera sazida zid, kako bi se sprečio svaki kontakt sa svetom spolja. Ispoljava se kroz iracionalne misli, u kojima se prepliću najrazličitiji scenariji potencijalnih neverstava. Ove nerealne predstave često su praćene proveravanjem telefona, veša, traganjem za dokazima koji su po partnera inkriminišući. Proveravanje partneru bliskih osoba, nametanje nerealnih scenarija, odnosno psihološko i verbalno zlostavljanje, neizostavni su deo ove priče. To je zapravo pokazatelj da misli nemaju granicu, izlaze iz mašte u realnost i oblikuju odnos.
Posesivnost u ljubavnim vezama
Posesivnost se može manifestovati kroz različita ponašanja, kao što su proveravanje partnerovih stvari ili inspekcija odeće u potrazi za znakovima seksualne aktivnosti. Ovakva ponašanja koreliraju sa intenzivnijim osećanjem ljubomore. Muškarci često koriste mehanizme odbrane poput poricanja i izbegavanja, dok žene češće izražavaju svoju uznemirenost i nastoje da se učine privlačnijim za svog partnera. Ovo su neka uopštena shvatanja posesivnog ponašanja. Ipak, u partnerskom odnosu posesivnost se smatra vrlo destruktivnom silom. Partneri probijaju granice jedno drugome, ne poštujući ni minimum privatnosti i individualnosti. Zamišljanja se kovitlaju u smeru tajnih telefonskih poziva, tajnih viđanja i drugih aktivnosti vezanih za prevaru. Sumnja u izlaske sa prijateljima, sumnja u odlaske rodbini, na posao, deo su ovog usamljenog i napornog spektakla misli i emocija. Neizostavno je stvaranje osećaja krivice partneru, posebno ako provodi vreme van partnerskog odnosa, nebitno sa kim. U težnji da izbegne konstantni osećaj krivice, partner se povlači iz odnosa sa prijateljima i porodicom, njegov svet se polako, ali sigurno sužava. Anksioznost, u konstantnom iščekivanju novih kritika zbog nedovoljno zajedničkog vremena, raste i može dovesti partnera koji nije posesivan do ozbiljnih problema sa anksioznošću, pa čak i napadima panike. Odnos postaje mesto gde više niko nije zadovoljan, ničim nahranjen, ničim odnegovan. Postaje mesto gde se obe ličnosti degradiraju, propadaju, menjaju u lošem smislu.
Kako prepoznati znake posesivnosti kod sebe ili partenra?
Osnovne osobine posesivnosti mogu uključivati:
- Stalno proveravanje partnera (pozivi, poruke, društvene mreže),
- Ograničavanje partnerovih aktivnosti ili društvenih interakcija,
- Izražavanje ljubomore bez opravdanog razloga,
- Potreba za stalnim uverenjem u partnerovu ljubav i vernost,
- Negativne reakcije na partnerovu nezavisnost ili uspeh.
Ljubomora i posesivnost: Ključne razlike koje treba znati
Iako su ljubomora i posesivnost povezane, postoje ključne razlike:
- Ljubomora je emocija koja se javlja kao odgovor na percipiranu pretnju vezi, često uključuje strah od gubitka.
- Posesivnost je ponašanje koje proizlazi iz želje za kontrolom nad partnerom, često vođeno nesigurnošću i potrebom za dominacijom.
Dok ljubomora može biti prolazna emocija, posesivnost se manifestuje kroz trajne obrasce kontrolirajućeg ponašanja.
Kako ljubomora utiče na vaš odnos
Ljubomora i poverenje
Ljubomora i poverenje prosto ne stoje zajedno u odnosu. Pojava ljubomore, bilo da je ona posledica unutrašnjih ili spoljašnjih uticaja, utiče na smanjivanje ili potpuni nestanak poverenja. Ipak, nije sve tako loše kada je ljubomora u zdravim granicama. Ona je evolutivni signal da se voljena osoba sačuva. Samim tim, zdrava ljubomora je poziv da se na odnosu radi, da se veze među partnerima unaprede. Ukoliko je, recimo, ljubomora posledica slabe intelektualne razmene među partnerima, partneri mogu isplanirati više zajedičkog vremena; ukoliko je posledica slabe seksualne povezanosti, partneri mogu raditi na pojačanju svog libida, povesti više računa, a samim tim unaprediti svoj seksualni život; ukoliko je ona posledica smanjene komunikacije o emocijama, partneri se mogu više potruditi da nauče aktivno slušanje sa empatijom. U svim navedenim situacijama, zdrava ljubomora proistekla iz nedovolje povezanosti partnera, može biti pokretač jedne zdrave promene. Tako ona posredno utiče na osnaživanje poverenja, u sebe, partnera i u partnerski odnos. Ukoliko je uzrokovana nesigurnim stilom emocionalne povezanosti, ili lošim prethodnim iskustvima, takođe može biti signal da se uvede promena kroz lični psihoterapijski rad. Međutim, ukoliko se ništa od navedenih situacija ne realizuje, već se sa ljubomorom ide pod ruku, kao sa signalom koji je tačan, koji treba uvažavati u bukvalnom smislu, poverenje će biti malo po malo narušavano, dok ne bude potpuno uništeno. Tada je i zdrav partnerski odnos osuđen na smrt.
Emocionalne posledice ljubomore na mentalno zdravlje
Posledice koje nezdrava ljubomora ostavlja mogu biti pogubne za oba partnera. Partner izložen posesivnosti može se potpuno zatvoriti u sebe, iskusiti visoku anksioznost, depresivna osećanja, može samom sebi braniti da bolne i uznemirujuće sadržaje deli sa bliskim osobama, što deformiše i njegov realitet, tera ga da sebe posmatra u iskrivljenom ogledalu. U nekim situacijama, kada je posesivnost deo nekih ozbiljnijih psihičkih problema, može biti i životno ugrožen. Sa druge strane, osoba koja oseća ljubomoru ili posesivost, takođe prolazi kroz vrlo teške momente. Okupiranost partnerom je sprečava da se bilo čemu drugome slobodno posveti, anksiozna je, šaržirana ljutnjom, besom i drugim neprijatnim emocijama. Takođe sama, u svom začaranom vrtlogu misli, bez uvida da nije problem u partneru, već u njoj, osoba ne nalazi izlaz. To se može odraziti na san, apetit, libido, želju da se druži ili obavlja svoj posao. Pažnja i koncentracija su ometene, zdravi mehanizmi odbrane sprečeni. Na primeru anticipacije, kao zrelog mehanizma, ovo se može lepo objasniti. Kada anticipiramo, mi zamišljamo buduće događaje, pripremamo se na njih, osvešćujemo svoje snage. Međutim, kada postoje opsesivnost ili snažna ljubomora, čak i taj mali predah pogledom u budućnost je onemogućen. Jasno je da je sve ovo jako teško i nezdravo okruženje za oba partnera. Partnerski odnos je kao loša kuća u kojoj je hladno, prokišnjava i stalno preti neki novi problem, a ne baza u kojoj se partneri odmaraju i oporavljaju od sveta spolja.
Strategije za prevazilaženje ljubomore i posesivnosti
Prvi korak: Razumevanje šta je u osnovi ljubomore i posesivnosti
Prvi korak je razumevanje pozadine ljubomore i posesivnosti. Ukoliko je reč o zdravoj ljubomori koja je provocirana spoljašnjim faktorima, najbolje je potražiti pomoć kroz partnersku psihoterapiju, kako bi se dobile jasne smernice za rad na odnosu. Ukoliko je reč o ljubomori uzrokovanoj ličnim problemima ljubomornog partnera, nakon otkrivanja pozadine ovih emocija, sledi proces suočavanja sa osećanjima koja pothranjuju kontrolišuća ponašanja. Svaka osoba ima bar donekle izražene strahove i nesigurnosti jednom kada se nađe u partnerskom odnosu koji joj znači. Prejako izražena, ova osećanja su obično signal dubljih unutrašnjih borbi sa samopouzdanjem, strahom od odbacivanja, od intimnosti, otvaranja ka drugoj osobi. Bežeći od težine suočavanja sa ovim osećanjima, osoba ih može projektovati u svog partnera. To dovodi do kontrolišućih ponašanja. Gde partner sme ići, sa kim sme razgovarati, šta sme raditi, sva ova nametanja pravila vode poreklo iz dubokih povređenosti iz prošlosti. Još jedan način da se izbegne preuzimanje odgovornosti za sopstvenu nesigurnost je postavljanje sebe u ulogu žrvte, gde se pokazuje duboka povređenost zbog toga što partner ne postupa onako kako se očekuje.
U psihoterapijskom procesu radi se na otkrivanju izvora ljubomore i drugih negativnih emocija, koje se projektuju u partnera. Ovo je neophodno jer razuverenje i sigurnost koju nesigurna i ljubomorna osoba traži zapravo nikada ne mogu doći od spolja, već isključivo iznutra, od nas samih.
Drugi korak: Razvoj samopouzdanja
Rad na samopouzdanju podrazumeva razvijanje ideje da se naš svet ne ruši ukoliko partnerski odnos nije zadovoljavajuć. Da se život nastavlja čak i ako su tu stvari nepopravljive. Do te tačke se dolazi kroz razvoj saosećanja prema sebi, prevazilaženje glasa unutrašnjeg kritičara, osvešćivanjem sopstvenih snaga i prihvatanjem slabosti. Prihvatanjem da su loša osećanja deo prošlosti dovodi do toga da nas ona polako napuštaju. Moramo doći do uvida odakle dolazi anksioznost, ko joj je prvi otvorio vrata, ko je pustio da uđe, čime se hranila. Sadašnji događaji trigeruju stare situacije u kojima smo bili povređeni, zato je sadašnje osećanje povređenosti toliko jako i čini nam se realnim.
Treći korak: prepoznavanje i smirivanje unutrašnjeg kritičara
Glas unutrašnjeg kritičara želi da sabotira vezu i govori da nismo vredni ljubavi i da je partner verovatno sada sa nekim drugim. Ovaj glas u nama pokreće anksioznost koja remeti misaoni tok, ohrabrujući na kontrolišuća ponašanja. Tada se te misli trebaju obustaviti tehnikama koje im oduzimaju moć, identifikujući ih kao pogrešne misli, koje vode ka distrakciji. Ove tehnike se primenjuju u sklopu psihoterapijskog procesa.
Četvrti korak: fokusiranje na svoje snage
Osnaživanje je bitan faktor u oporavku od ljubomore i posesivnosti. Ulaganjem u sopstveni život, pravljenjem plana aktivnosti koje osobu čine da se oseća dobro i povezano sa sobom, vode do izmeštanja fokusa sa partnera i jasnije svesti o svojim kvalitetima i snagama.
Peti korak: razvoj zdrave komunikacije
Ulaganje u zdravu komunikaciju uvek je od pomoći. Otvaranje priče o osećanjima, o nesigurnosti, potrebama da se osećaj bliskosti pojača, poštujući individualnost. Obaveštavanje partnera o borbi koja se vodi, o naporu koji se ulaže da se ne bi ušlo u kontrolišuća ponašanja. Sve ovo može značajno uticati na intenziviranje osećaja sigurnosti, ujedno podižući kvalitet partnerskog odnosa.
Patološka ljubomora koju prati posesivnost, je jako mučno i opterećujuće osećanje, praćeno izolacijom. Ipak može pomoći osobi da živi zdravije i kvalitetnije, pod uslovom da postoji spremnost na suočavanje, promenu, rad na sebi i odnosu.
Autor:
Mr Anđelka Jelčić, porodični psihoterapeut
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
255 thoughts on “Ljubomora i posesivnost”
Au svaka cast! Sasvim slucajno sma preko jednog linka dosao do ove stranice i mogu reci da sam se najezio dok sam citao odredjene delove jer sam prepoznao ponasanje odredjenih osoba koje poznajem. Na svu srecu nisam u emotivnoj vezi sa njima.:) ali odlicno onjasnjen problem uz dobro opisane odredjene situacije. Samo napred!
Odavno sam svjestan svog problema, upravo ovog o kojem pisete u ovom clanku, ali nikad se zapravo nisam potrudio da ga rijesim.Mislio sam, i nadao se, da ce to proci samo od sebe i za svoje takvo ponasanje krivio sam partnere..Mislio sam da treba da pronadjem osobu odredjenih kvaliteta da bih mogao da joj potpuno vjerujem ali to se svakako nije desilo do sada… Ja sam svjestan da mi niko ne pripada , nisam niciji vlasnik i nemam prava da nikoga smaram svojom posesivnoscu.I zato ne uspijevam da ostvarim vezu jer ja ne gusim partnere koliko gusim sebe..Cim osjetim da postajem posesivan ja bjezim iz veze jer ne bih da postanem poput nekih patoloski posesivnih ljudi koje sam znao..Sramota me je da priznam ali mozda je vazno da to kazem pa cu ipak reci- ja postajem posesivan od onog trenutka kad mi se djevojka pocne svidjati tj. kad pocnemo da se „muvamo“ da se izrazim zargonski.Molim Vas recite mi ima li tome lijeka? Moze li covjek sam sebi pomoci ili je uvjek neophodna neka strucna pomoc? Nije mene ni strah niti sramota od odlaska psihologu ali nekako mi je to u ovom trenutku suvise komplikovano i zato bih volio da to izbjegnem. A stidim se od samog sebe sto sam takav i sve bih dao kad bih to mogao da promijenim..
Zanima me da li odgovarate na mailove, tj. da li bih mogao opisati detaljnije svoj problem i od Vas dobiti neki konkretan odgovor ?Ukoliko ne onda biste mozda mogli napisati clanak o tome?
Rekli ste u jednom od ovih komentara da Vam predlozimo temu za pisanje pa eto ja predlazem da napisete clanak o tome kako da covjek sebi pomogne ukoliko osjeti da je previse ljubomoran i posesivan..
Unaprijed se zahvaljujem i srdacno Vas pozdravljam,
Igor
Problem – patnja 3 godine zbog neuzvracena ljubav. Komplikovana situacija sa emocijama – ostavila posledice po nervnom sustavi. Drhtanje, tikove, nemogucnost raditi. Dugotrajno zivljenje neautenticno i potpuna nezainteresiranost za zivotne radosti. Pomoc
Postovani, imam problem neznam kako da ga resim ja sam u Austrliji ona Beogradu tako 5 godina stim sto dolazim svake godine u Bg 4 meseca. Prevarila me je neznajuci 2019 bila kod nekoga lika 20 dana tada je koristila odmor, ja sam te godine dosao zbog nje da bi me slagala ide na more sa sestrom, saznao sam hteo je otkaciti te me jurila i nakraju priznala kako je bila u Goald Coast QLD nisam mogao verovati kako je to sve izvela, i najzanimljivije kako nije ostala zastalno. Presao sam preko toga culi smo se svaki dan videli ove godine medium da li je normalno na WhatsApp je nevidljiva nemogu videti jeli na Online, dok Viber moze, drugo ima profil na Instagram dugo ja sam tek pre par dana otvorio nece da mi kaze navodno nekoristi kao ni FB sve me to dovodi u sumlju da vam nepisem koliko sam je novcano pomagao drva skoro svake godine i mnogo toga,.Da li da budem sa takvom osobom jer seplaniram 2024 vratiti zastalno. Vas cu poslusati zahvaljujem.
Cao..citajuci tekst posesivna ljubomora…shvatila sam da sam ja ustvari posesivno ljubomorna…ne bih znala odakle da pocnem…imam 18god.zabavljam se sa deckom 2 godine…na pocetku veze je sve bilo idealno,ali se to vremenom pretvaralo u pakao…moja ljubomora je odjednom pocela(cini mi se da sam preko noci postala ovakva),on mi nije davao povoda…pocela sam da “razvijam filmove“ u glavi,pocela sam da proveravam njegov telefon(izbrojim koliko osoba ima u imeniku,pa sledeci dan proverim dal’ nije dodao nekog novog),ponekad ga pratim,kad je u muskom drustvu,ja se uspanicim,sve mislim da pricaju o nekim drugim devojkama,da ga nagovaraju,predlazu mu prevaru i sl.onda kada se razidju pocinje moje ispitivanje:o cemu ste pricali,sta ste gledali,sta ti je sapnuo,sto si gledao tu devojku na tv-u,zasto si stavio taj parfem,zasto se sad tusiras,zasto tu majicu oblacis,sto tvoj brat stalno ide za tobom,sto si se zadrzao itd….onda dodje do svadje…svasta mi kaze,da cu ga udaljiti od sebe,da mu zagorcavam zivom,da ga ponizavam…tada se ja zatvorim u sobu,zabijem glavu u jasuk i vristim…krivo mi je…bilo je situacija kada sam povredjivala sebi,bila sam spremna iseci vene..jer ja jednostavno ne mogu da se promenim….isla sam kod psihologa,samo smo razgovarali…i to mi nista nije pomoglo….polako gubim volju za zivotom….ne znam sta bih uradila sa sobom….!!!Ako neko postoji ko je prevazisao ovo na neki nacin,ako neko ima savet…neka mi pomogne…hvala puno…!!
Sladjana, moj problem je slican tvom… ja imam 20 godina i u vezi sam sa deckom 2 godine… Kao sto si i ti rekla na pocetku veze sve je bilo idealno, ali kao preko noci da sam se promenila. Ne prepoznajem sebe…Proveravam sa kime je prijatelj na FB, kada izadje sa drustvom i dok pricamo na telefon kada cujem zenski glas odmah ga pitam ko je to, uvek sam u strahu da ce mu njegovi drugovi nabacivati dr devojke…Iako mi decko ne daje povoda za ljubomoru,prica sa mnom otvoreno o svemu, ja ipak ne mogu da se kontrolisem, sama umislim neke situacije, pocnem da se nerviram, da placem, da bacam stvari oko sebe..Znam da preterujem u nekim situacijama, ali kajem se zbog toga. Najvise se plasim da cu ga oterati svojim ponasanjem..Jenom mi je rekao „Hoces da pocnem ja tebe da proveravam, pa da vidis kako je? Da ti proveravam telefon, Fb…itd“ I tada sam pomislila kako bi meni bilo… A najgore mi je sto umisljam kako me njegove drugarice cudno gledaju, imam osecaj da me mrze, da svasta pricaju o meni… stvarno ne znam sta da radim, mislim da je moj decko umoran od mog ponasanja, jer se skoro svaki 2 dan svadjamo,ili zbog ljubomore ili zbog toga sto se ja smorim…
Sladjana,imamo skoro identican problem,samo sto ja imam 34 godine,a ti si jos vrlo mlada da bi u toj meri ispoljavala ljubomoru.Moj problem je isti kao tvoj,samo sto moj verenik meni daje povoda za to…Osecam se beskrajno voljenom pored njega,ali cim izadjemo medju svet,on se smeska drugim zenama i u stanju je to da radi sa vise njih i po celu vece,i najgore od svega je sto one odgovaraju njemu na isti nacin!Od svega mi je najteze kada me napravi ludom i kaze JA NISAM NIKOGA GLEDAO,TI UMISLJAS…ITD…ITD…a jasno ga gledam u oci,pa pogledam i doticnu osobu i jednostavno jasno vidim da se gledaju i smeskaju jedno drugom.Ko moze da resi moj moj problem,ako je uopste resiv???Ja bih mu bila zahvalna do groba!
I molim vas recite mi kome uopste mogu da se obratim za svoj problem?Kako da izbegnem da me pravi ludom pored oba zdrava oka i kako da ga nateram da zavrsi sa tim?Sto puta sam ga ostavljala ali on naprosto place na telefon i moli me da mu se vratim alii dalje govori da ja to dobro nisam videla!Znaci ne priznaje ni u kom slucaju!Vec sam stvarno pocela da mislim da sam luda,ali cekaj,nisam bre luda,to je kao kada ispred sebe nevidite casu iz koje pijete!
Ma ako ti je samo verenik,ostavi ga pod hitno,nek on svoju mamu pravi budalom.Imam ja supruga starijeg 15god,lepsa,patnija,on kurir Djoka,a ja inzinjer,ali imam sina,i upoznala ga da bih postala mama i odma sam ostala trudna.Ali da sam se zabavljala nikakve sanse ne bi imao.Prvi mesec to nije radio,a kad sam ostala trudna poceo,kvario mi trudnocu,to su iskompleksirani muskarci,oni pate jel ne vrede,ne mogu imati,niti su ranije osvajali i onda to iskaljuju na nama,svoje komplekse
Ostavi idiota i nadri čoveka koji te zaslužuje. Poštuj više sebe jer kada ti neko pokaže delom kakav je ti mu poveruj.Reči ne znače ništa već dela govore sve.Ako flertuje kada niste u braku šta će tek raditi kada se venčate. Ne trci za takvim .Imaju više dostojanstva
Cao Milanka ja sam Matej moja cura je ista ko i ti a ja ko tvoj decko.
mozda ti olaksam tako isto i sebi meni isto tako prebacuje da se smjeskam a ja se stvarno ne smjeskam vec ljubaznost nista vise odtog
nemoj flesirati vjeruj mi ja svoju curu volim ali me tako izludi da mi treba 2 dana da se smirim zbog gluposti.
Cao..citajuci tekst posesivna ljubomora…shvatila sam da sam ja ustvari posesivno ljubomorna…ne bih znala odakle da pocnem…imam 18god.zabavljam se sa deckom 2 godine…na pocetku veze je sve bilo idealno,ali se to vremenom pretvaralo u pakao…moja ljubomora je odjednom pocela(cini mi se da sam preko noci postala ovakva),on mi nije davao povoda…pocela sam da “razvijam filmove“ u glavi,pocela sam da proveravam njegov telefon(izbrojim koliko osoba ima u imeniku,pa sledeci dan proverim dal’ nije dodao nekog novog),ponekad ga pratim,kad je u muskom drustvu,ja se uspanicim,sve mislim da pricaju o nekim drugim devojkama,da ga nagovaraju,predlazu mu prevaru i sl.onda kada se razidju pocinje moje ispitivanje:o cemu ste pricali,sta ste gledali,sta ti je sapnuo,sto si gledao tu devojku na tv-u,zasto si stavio taj parfem,zasto se sad tusiras,zasto tu majicu oblacis,sto tvoj brat stalno ide za tobom,sto si se zadrzao itd….onda dodje do svadje…svasta mi kaze,da cu ga udaljiti od sebe,da mu zagorcavam zivom,da ga ponizavam…tada se ja zatvorim u sobu,zabijem glavu u jasuk i vristim…krivo mi je…bilo je situacija kada sam povredjivala sebi,bila sam spremna iseci vene..jer ja jednostavno ne mogu da se promenim….isla sam kod psihologa,samo smo razgovarali…i to mi nista nije pomoglo….polako gubim volju za zivotom….ne znam sta bih uradila sa sobom….!!!Ako neko postoji ko je prevazisao ovo na neki nacin,ako neko ima savet…neka mi pomogne…hvala puno…!!
Cao..citajuci tekst posesivna ljubomora…shvatila sam da sam ja ustvari posesivno ljubomorna…ne bih znala odakle da pocnem…imam 18god.zabavljam se sa deckom 2 godine…na pocetku veze je sve bilo idealno,ali se to vremenom pretvaralo u pakao…moja ljubomora je odjednom pocela(cini mi se da sam preko noci postala ovakva),on mi nije davao povoda…pocela sam da “razvijam filmove“ u glavi,pocela sam da proveravam njegov telefon(izbrojim koliko osoba ima u imeniku,pa sledeci dan proverim dal’ nije dodao nekog novog),ponekad ga pratim,kad je u muskom drustvu,ja se uspanicim,sve mislim da pricaju o nekim drugim devojkama,da ga nagovaraju,predlazu mu prevaru i sl.onda kada se razidju pocinje moje ispitivanje:o cemu ste pricali,sta ste gledali,sta ti je sapnuo,sto si gledao tu devojku na tv-u,zasto si stavio taj parfem,zasto se sad tusiras,zasto tu majicu oblacis,sto tvoj brat stalno ide za tobom,sto si se zadrzao itd….onda dodje do svadje…svasta mi kaze,da cu ga udaljiti od sebe,da mu zagorcavam zivom,da ga ponizavam…tada se ja zatvorim u sobu,zabijem glavu u jasuk i vristim…krivo mi je…bilo je situacija kada sam povredjivala sebi,bila sam spremna iseci vene..jer ja jednostavno ne mogu da se promenim….isla sam kod psihologa,samo smo razgovarali…i to mi nista nije pomoglo….polako gubim volju za zivotom….ne znam sta bih uradila sa sobom….!!!Ako neko postoji ko je prevazisao ovo na neki nacin,ako neko ima savet…neka mi pomogne…hvala puno…
Lako je tebi to reci kad ne prolazis kroz sve ovo…pokusavali smo na razne nacine ali NE VREDI…zato sam pitala da li je neko imao tu psihoterapiju i da li ona stvarno moze pomoci…?Al ipak hvala ti….
Problem preterane ljubomore i posesivnosti je uporan ali ne i neresiv. Jedan razgovor sa psihologom ne moze resiti problem koji se uvrezio, ukorenio ali mlada si i uvidjas problem tako da kontinuirani tretman moze doprineti da se stvari promene.
U vezi sam sa momkom do koga mi je neverovatno stalo, imam gore opisani problem, priznajem da ga imam i cini mi se da potice od potpunog nedostatka samopouzdanja, koje se, kada me problem uzme pod svoje, granici sa mrznjom prema samoj sebi. Moj momak ima razumevanja za mene, ali to nece trajati doveka, ja moram da se resim ljubomore ili barem da naucim da je kontrolisem, da je ne prate izlivi besa, najvise na svetu bih volela da vremenom sustinski resim problem, ali za pocetak bih volela da naucim da ga kontrolisem jer ne mogu da dozvolim da on toliko trpi, nista od toga ne zasluzuje, i kada se priberem i sama vidim da je sve plod moje projekcije. Da li mozete da me uputite na neko savetovaliste i da li psiholog Vladimir Misic ima neku ordinaciju, da li mozete da mi ostavite kontakt.
Unapred zahvalna
Prepoznajem znakove posesivnosti kod sebe, nisam sigurna obične ili patološke, kao i iracionalne ideje koje dovode do konflikta u vezi. Nije tačno da se ovakve osobe ne žele promijeniti, prva ja to želim. Imam partnera punog razumijevanja koji mi želi pomoći u tome. Zamolila bih dr. Vladimira na napiše članak o nekim osnovnim koracima koje možemo preduzeti u razbijanju posesivnosti i otklanjanja iracionalnih ideja. Naravno o koracima za “posesivnog“ i koracima za našeg partnera tj. kako da se prema meni postavi na pravi način.
Unaprijed hvala.
Valjda mi treba potvrda. Jer mi je tesko da priznam da sam posesivno ljubomorna. Tesko je priznati koliku nesigurnost krijete u sebi.
Trenutno, zbog posla, dosla sam u situaciju da odrzavam vezu na daljinu. Koja ce biti na daljinu jedno…. 6 meseci do godinu dana. U pocetku je bilo tesko jer on nije bas umeo sa komuniciranjem putem interneta i skoro 10 sati razlike u vremenu, ali mi u poslednje vreme daje mnogo vise paznje, prica samnom, slusa me kada imam napade cega god, i zaista se trudi.
E a onda dolazim ja sa sledecim ponasaljem:
Proveravam ga na sajtovima na kojima znam da ima profile (jer sam i ja imala!), i ako vidim da je aktivan nerviram se. Ako slucajno vidim da je neku novu devojku adovao kao prijatelja, ludim u sebi, trazim objasnjenja zasto, pa zar prica sa nekom tamo…. i tako.
Ne govorim mu sta radim, sramota me je, jer ne smatram da je u redu ili zdravo.
Takodje sam svesna, da ako hoce da me prevari, on ce to da uradi makar ziveo samnom.
I na kraju svega toga, shvatam da ga ne mogu zakljucati i zabraniti kontakt sa svakom osobom koja je zenskog pola, ali kao da negde duboko u sebi tako nesto zelim (ili kako vec da se izrazim).
Ponavljam, nije mi dao razloga za nepoverenjem. Cesto prica samnom, vise puta dnevno ako se vremenski uklopimo i zbog posla, slusa me, govori mi lepe stvari…. Dakle, meni paznje ne fali. Ali ja kao da hocu da SVU paznju koju on moze da pruza, pruzi samo meni.
Jedan dan sam se zapitala… da li meni toliko smeta to sto on ne prica samnom svo slobodno vreme ili cinjenica da ako on ne prica samnom moze pricati sa nekom drugom?
Molim vas, samo mi recite koji je moj problem, i kako ga mogu resiti? Za pocetak pokusala bih sama, sa nekim manjim vasim savetom, a ako ne ide – pa.. nije sramota traziti pomoc.
Hvala.
Postovana Cveticka, mozete nam se javiti i zakazati savetovanje i onda detaljno nam izneti vas problem, a micemo vam pomoci. Pozdrav
imam taj problem sa svojim dečkom s kojim sam 4 mj , već me više puta ostavljao jer sam htjela ići van s frendicama i određivao mi do kad moram biti i svaki dan smo morali biti zajedno što znači živjeti zajedno, nije me puštao nigdje osim na fax i stalno mi je provjeravao fejs, mobitel , bilježnice, pozive, slike na laptopu i tražio znak prevare, bila sam mu vjerna cijelo vrijeme ali njemu nikakav moj trud niti dokazivanje nije dovoljno bilo pa me svaki put vrijeđao i omalovažavao , prekinuli smo opet i to svaki put preko telefona jer nikad nije mogao očito prekinut kad smo bili skupa jer svaki dan mi je govorio kako me voli i obožava da sam mu najljepša, meni je jako stalo do njega ali ne mogu trpiti toliko agresive u ponašanju od njega nemogu imati nimalo privatnosti čak ni u razgovoru sa prijateljicama očekuje da mu sve govorim i još onda vrijeđa i moje frendice, mislim da tu nema pomoći jer on ne vjeruje nikom pa čak ni vlastitoj sestri ni mami..
Suncice,
Isti problem imam, iz Crne gore sam, iz Bigova, a po pisanju rekla bih da smo sugradjanke i da dijelimo isti problem. Istu muku mucim, moj je momak bosanac, oni su ti takvi da bi te u kucu zatvorili. Da nije i tvoj bosanceros? 🙂
Koliko godina imas?
Trazila sam svoj problem,ali ovde ga nema. zajedno smo skoro godinu i mesec dana,ali nikako ozbiljna veza,on jos pati za bivsom,ne verujem da je u pitanju samo sex jer nebi tako dugo trajalo,a sada pocinje da se dop na fb sa mojom najboljom drugaricom,koju volim kako sestru,on to zna i zna da mi ona sve prenosi sta joj on pise….Pricala sam sa njim da zelim ozbiljno ali kaze da jos nije spremam i ako ja mislim da ne mogu tako,da prekinemo ali ja ne mogu,molim vas pomoc,ludim vec mesec dana,ne znam sta da radim….
Naravno da mozete i treba da prekinete takav odnos. Partnerski odnos je uzajmno davanje DVOJE ljudi a ne samo jedne osobe. Mozda ce Vam biti tesko na pocetku ali na duze staze ce se isplatiti. Mozete procitati nas tekst Kompatibilnost u ljubavi u rubrici Ljubavni problemi. Ovaj tekst nije direktno vezan za Vas problem ali govori o tome sta bi emotivna veza trabalo da sadrzi. Pozdrav.
Slucajno sam naisao na ovaj sajt i procitao clanak koji mi se dopao.Tematika me je navela da posaljem komentar.Sa devojkom sam 3 god. u vezi i kao u svakoj vezi imali smo uspone i padove.Trenutno nismo u istom mesti jer ona studira u obliznjem gradu, ali stalno smo na vezi i cesto se vidjamo.Problem se javio (tj javio se 3 puta do sada) njeno iznenadno zahladjenje u vezi.Jednostavno kao grom iz vedra neba ,, ne znam sta mi je., ne znam kako se osecam“ sto mene dovede do ludila i ucini da se stvarno jako lose osecam.Posle par dana kao da se nista nije desilo. Jednostavno upoznao sam je i zaista verujem da mi ne bi nesto uradila iza ledja,ali navukao sam neki strah u sebe.Ne bih zeleo da mi ovo bude alibi i da sebe pravdam za svoje povremeno ljubomorno (mozda i posesivno ponasanje)za koje iskreno smatram da je produkt ovakvih situacija ali iskreno mislim da sam posle toga opteretio svoj mozak razmisljajuci da li ce se nesto lose desiti. Jednostavno izgubio sam samopouzdanje iako po mnogima nemam razloga za to.Njena promena raspolozenja me je stvarno ucinila nesigurnim i cesto se cimam da se ne razidjemo jer je stvarno puno volim. Nisam od onih likova koji opravdava svoje postupke ali zaista se trudim da budem tolerantan i stvarno bih voleo da mi neko da savet da preprodim ovu veliku barijeru u glavi.Trudim da uvidim svoje greske a nadam se i resim to sa sobom i zato bih molio za savet.Unapred hvala
Najbolje bi bilo da popricate sa partnerkom o tome kako se osecate ali i da ona razmotri svoja osecanja i svoje planove vezano za vas odnos. Moguce da su promene raspolozenja trenutne i da je daljina ucinila svoje. Vazno je da se ne plasite unapred, ako se desi i to da se partnerka potpuno „ohladi“ to nije nesto sto necete moci da prezivite iako biste Vi voleli da do toga ne dodje. Dakle, moguce je da se desi i tako nesto ali trenutno se to ne deseva ako se desi razmisljacte o tome tada. Necete je naterati da promeni svoju odluku ma kakva ona bila proveravanjem, ljubomorisanjem i sl. jedno sto mozete da uradite je da budete posveceni odnosu kao i do sada pod uslovom da se oboje slozite u pogledu planova za taj odnos. Pozdrav!
Hvala vam puno na odgovoru mnogo mi znaci vase misljenje.Sve najbolje i veliki pozdrav
Ljudi pomagajte,sta da radim!!! Zivim sa devojkom vec skoro 3 godine i od prvog dana se uzasno volimo. S vremena na vreme ona pocinje da dobija napade ,bez ikakvog razloga ljubomore koja me je u nekim momentima dovodila do ludila,naravno pokusavam da joj pomognem al nema mnogo ucinka , u poslednje vreme sve je gore i gore . Mozda nije pametno sto sam to uradio al sam je cak i zaposlio u svojoj firmi ,pa sada cak i provodimo vise vremena zajedno! Za razlog ljubomore uzima cak i najmanje razloge kao sto je kupovina auta , kompjuter , sve sto nema veze sa nama?
Pokusajte prvo da joj objasnite da su razlozi izrazavanja ljubomore neosnovani i da je Vama jako stalo do nje i da to pocinje da vas cini nesrecnim jer ste prosto nemocni da bilo sta ucinite kako biste je zadovoljili. Nakon ovog priznanja mozda ce poceti da razmislja o svojim izlivima neosnovane ljubomore i shvatiti sta je pravi povod takvog ponasanja (a ne da nalazi povode tamo gde ih nema). Na zalost, ako ne zeli da se menja i ne vidi da postoji neki problem u takvom ponasanju tesko je dalje raditi na tome. Pozdrav.
Imam problem sa ljubomorom.Ne znam kako da opisem svoje stanje.
Imam 21 god,vec 2 god zivim u vanbracnoj zajednici.U pocetku je sve bilo u najboljem redu,sve dok ja nisam pocela da ispoljavam ljubomoru zbog sitnica,a kasnije i nekih vecih stvari (ili sam samo ja mislila da su velike).Prvo sam mislila da je to zbog novonastale situacije,jer sam jedinica,zivela sam sama i sve je bilo „moje“.Onda proveravanje…Malo sam se smirila,ali sada me muci to sto mislim da mi ne posvecuje dovoljno paznju,ne volim sto je lovac,ne volim kada provodi mnogo vremena pored kompa,plasim se da ne pocnem da ga gusim svojim prebacivanjem kada se osetim ugrozeno…Nemam razloga za ljubomoru,ali je neki strah uvek prisutan,ne mogu da ga se otarasim…On misli da pokusavam da ga kontrolisem i da sam ljubomorna na sve sto se desava oko njega.
Ja sam svesna da ponekad preteram i pokajem se,ali kasno,jer prvo kazem sve sto mislim i ne mislim,pa onda shvatim da nisam u pravu,I to je jace od mene,ne znam da kontrolisem sebe,svoj bes,ljubomoru…Sta da radim?Kako da se smirim?Kako da naucim da se kontrolisem?
Treba mi savet,hvala unapred…
Neke instant savete mozete procitati u nasem tekstu pod nazivom „Kako da prevazidjete preteranu posesivnost“, ovo je link ka tom tekstu: http://vaspsiholog.com/2011/05/kako-da-prevazidete-preteranu-posesivnost/. Ovi saveti Vam mogu pomoci ali verovatno nece biti dovoljni da u potpunosti resite Vas problem. Za dublje resavanje problema mozete nam se obratiti i zakazati savetovanje. Pozdrav.
kako ja mogu sa sigirnoscu da znam da ima Pataloski problem. Jeste da je 90 posto ovde sto pise ona na neki nacin…. 🙁
I ja na zalost moram priznati da imam problem sa ljubomorom. Imam 21 godinu i u vezi sam nepunih 6 godina sa deckom koga jako volim i moram napomenuti da mi je to prvi decko i prva veza. Ipak, moj problem je krenuo zajedno sa nama. Sve je bilo lepo, slatko, nezno dok me u potpunosti nije osvojio. Dugo sam bila nepoverljiva, dugo nisam mogla, a ni zelela da se upustim u nesto dublje sa njim, ali kada mi se uvukao pod kozu krenuli su kosmari. Do tada nisam ni znala sta je ljubomora, ali sam je otkrila na veoma gorak nacin. Pre mene, imao je vezu sa udatom zenom, zatim sa jos jednom za koje ja nisam znala. Otuda je uskoro zapoceo flert i sa zenom njegovog prijatelja koja je to oberucki prihvatala, ali ovog puta je bio u vezi sa mnom. Ja sam naravno to primecivala, ali je sa njegove strane postojalo negiranje. Kada sam se resila nje, onda su usledile druge, primer devojke njegovih drugova itd. Zatim se pojavio facebook, na kome on i dalje flertuje i tu nema kraja. Nismo prijatelji, blokirana sam jer on ne moze da ima privatnost od mene. Ali ga ja na sve nacine proveravam i to je neizdrzivo. Vicem, agresivna sam, ne samo na njega vec i na sve koji se zateknu tu. Tokom ove moje patnje sam sve pokusavala, da precutim, da mu kazem otvoreno sta mi smeta, da ga zamolim da bude diskretan, pa cak i vise puta da ga ostavim, ali mi on prosto ne dozvoljava. Onda krece nesto iz njega kako me on voli, ali ga ja gusim kontrolisem ali ne i bez razloga! Moje nezadovoljstvo nema kraja a ljubomora biva sve veca. Nadala sam se da cemo sa godinama dostici neku sigurnost. Bila sam i kod psihologa na savetovanje vise puta. Izgubila sam nadu u bolje sutra…
Niste posesivni i ljubomorni ukoliko on otvoreno flertuje. Dakle, ako vidite da otvoreno i neprestano flertuje i to u Vasem prisustvu onda problem nije u Vama. On naravno svaljuje krivicu na Vas tvrdeci kako ga previse kontrolisete ili „gusite“, ali to je obicna manipulacija. Takodje, manipulativne su i price da vas voli i sl. ako vidljivo flertuje sa skoro svima oko sebe. Znaci, ako vidite da flertuje otvoreno i Vi ste mu skrenuli paznju da Vam to smeta a on ne menja svoje ponasanje vec nastavlja dalje pritom govoreci da Vas voli to je onda manipulacija s njegove strane i trebalo bi da se zapitate da li Vam treba neko poput njega. Ukoliko ga pak svakodnevno proveravate a nema objektivnih razloga za brigu oko njegove vernosti, onda se radi o posesivnosti. Pozdrav.
Ja sam danas prvi put na vasoj stranici i zelim samo da dam velike pohvale za vas rad!
Ovo je sigurno i velika pomoc za mnoge koji imaju pitanja ili teme sa kojima se svakodnevno susrecemo a nismo dovoljno zreli da ih samo rijesimo.Zelim vam puno uspjeha u radu! Veliki pozdrav Dragan
Zahvaljujemo se na pohvalama i lepim zeljama. Srdacan pozdrav.
Cao,skoro sam isla kod psihologa na razgovor,kao sto ste rekli jedan razgovor ne moze nista resiti.Psiholog mi je rekao da je moja ljubomora razlog to sto nemam samopouzdanje,radim na tome,ja ga imam,ja sam sa sobom zadovoljna,ali ne mogu izbaciti iz glave „crne misli’,kada moj muz pomene da negde treba da ide ili bilo sta drugo,prva pomisao mi je da ce se sresti sa nekom drugom,ili ce pogledati drugu…imati bilo kakav kontakt sa drugom devojkom…ja stvarno nemam snage i ne znam sta je kod mene u pitanju,mucim sebe a i ljude oko sebe,posebno muza,ja sam svesna da ga tako mogu vrlo brzo udaljiti od sebe,ali ne mogu da se kontrolisem iako znam da nije tako,nesto jace u meni me tera da tako reagujem….Moze li mi neko dati par saveta,pa da pokusam,jer stvarno ne mogu da podnesem ovoliki teret i napetost u glavi!!
Hvala unapred!
Svaka nezdrava emocija u vecini slucajeva ima u osnovi iracionalno uverenje koje se manifestuje kroz misli koje ste upravo naveli. Dakle, u pravu ste treba „napasti“ misli koje pominjete kako bi preterana ljubomora nestala. U nasem psihoterapijskom radu upravo se bavimo time. Evo jednog naseg korisnog teksta na temu posesivnosti http://vaspsiholog.com/2011/05/kako-da-prevazidete-preteranu-posesivnost/, ali opet za neke dugotrajnije efekte preporucuje se psihoterapija. Pozdrav.
Caos,imam jedno pitanje posto nikako nemogu da definisem da li sam nenormalno ljubomorna ili je u pitanju samo da kazem „nabacivanje“ da sam nenormalno ljubomorna.Imam decka skoro tri godine i nemam obicaj da ga ispitujem ni sta radi ni gde se krece,ali mi se desava da u drustvu cujem da je bio negde i to me strasno pogodi sto neznam i sto ni ne zeli da mi prica sta je radio,ne volim da mu stizu poruke u kasne sate zato sto ni meni ne stizu,a ako ga nesto slucajno pitam ispadne kao da ga proveravam i on me odmah napada sa pricom da sam ljubomorna…Ne dozvoljava mi da pipnem njegov telefon pa nekada iz inata uzmem i cackam,gde je njegov odgovor da samo trazim problem…Ali ako nista ne krije u telefonu zasto onda ja nesmem da ga diram…I prosto vise neznam ni sta smem da pitam da ne bi ispala ljubomorna po njegovoj prici ili pak stvarno jesam ljubomorna a da toga nisam svesna?!!!
Tesko je odgovarati ovako van konteksta, zato i izbegavamo da delimo instant savete. Cini se da tu postoji problem u gradjenju komponente obavezivanja medju partenerima koja podrazumeva da znate gde se vas partner nalazi. Tako biste manje sumnjali i partner ne bi morao da vam nabacuje osecaj krivice govoreci da ste ljubomorni. Dakle problem je u definisanju odnosa i obavezivanja a ne u vasem ponasanju. Pozdrav.
Hvala puno ovo mi mnogo znaci.
Cao..opet ja,pokusala sam da malo „ublazim“ svoju ljubomoru,vise ga ne proveravam toliko,ranije sam to radila stalno,jednostavno mi je bio hobi da ga proveravam,ispitujem itd…sada imam problem kada me nista ne zanima osim jedne osobe,ja sumnjam u svog partnera zbog jedne zene,iako ja duboko u sebi znam da nema sanse da se ona njemu dopadne,ipak se plasim,ona je punija osoba i ima tu naviku da,kad dodje kod nas obraca se uglavnom njemu,al’ govori na takav nacin da mene to izludjuje,inace ona je zena njegovog brata,i kada moj partner treba da ode kod njih da im nesto pomogne, a pritom njegov brat nije kod kuce,tj.ona je sama ja se kidam kod kuce..stalno pomisljam ko zna sta rade,dal’ ovo-ono…to mi ne da mira,uznemirim se jako,zatvorim u sobu i razmisljam o glupostima,jednostavno se fokusiram samo na to i izgubim volju za bilo sta drugo…jako mi je tesko,ali ne znam kako da sama sebe uverim da to nije tako…i on pocinje da primecuje da nesto nije ok,a ne mogu da mu kazem,jednom prilikom mi je rekao „Alo,to je zena mog brata,moja snajka,kao sestra mi je“ ali ja ne mogu to da razjasnim u svojoj glavi…Sta bih mogla da uradim po tom pitanju? Hvala
Malo je tesko ovako odgovoriti… Ali cini mi se da se obrazac ponavlja-opet odrzavate misli koje vas teraju na ljubomoru. Za promenu pokusajte da shvatite sta Vas tera na to da budete ljubomorni, da li je to mozda nedostatak paznje koju Vam suprug pruza, da li je to mozda nedovoljna Vasa aktivnost u smislu da malo posvecujete vremena onome sta Vas ispunjava i nekim Vasim interesovanjima i sl. Naravno, uvek nam se mozete obratiti za pomoc ukoliko sami ne mozete da se izborite s svojim problemom. Pozdrav.
Bit ću kratak i nadam se da ću vam pomoći.Ja sam imao iste probleme ali sam ih eliminirao skoro sasvim. Prvo sam ostavio oksazepam,xanax i sl. Počeo sam piti čaj od valerijane,melise i mislim stolisnika ,ima gakod travara.Kasnije sam počeo piti čisti čaj od melise (matičnjak) svaki dan.Neki dan sam pročitao da je Pasiflora izvrstan lijek protiv anksioznosti idrugih vrsta strahova.Nabavio sam je pa vidjet ćemo.Inače sada svi oni bezrazložni strahovi koji suse pojavljivali niotkuda i bez razloga samo me ponekad dotaknu prelete inestanu.Nađoh neki baš mir duboko u sebi. Sada sam svjestan da su za mnoge propale stvari u životu krivi moji strahovi i nesigurnosti. Pozdrav.Ante….
Pa on meni jako malo paznje poklanja,vise je tu za druge,za svoju rodbinu,kad god im nesto zatreba on „poleti“ za njima,ja sam mu skrenula paznju na to da mi nedostaje paznja,da sam usamljena itd..ali on uvek ima neke izgovore,ili je umoran,ili nisam u pravu,pa onda svasta pricam…ne znam kada smo zajedno zadnji put negde otisli ,jer ce on pre pomoci njima,nego uciniti nesto za mene,kao sto rekoh,uvek govori da je umoran i da mu se navodno ne ide nigde,to slusam vec dve godine koliko smo u braku…ni on ne ide sam ko zna gde,uglavnom ako je neki posao u pitanju,jednom recju on je njihova sluga! Hvala puno,pozdrav!!
Mislim da bi kod ovog problema pomogla meditacija…
Meditacija moze biti jako korisna za opste psihofizicko stanje, medjutim psihoterapija pokazuje jako dobre rezultate sto se tice ovog problema. Pozdrav.
Vaš psiholog
Hvala..!! 🙂 pozz
caos…imam ogroman problem,sa deckom sam 3 meseca u vezi,u pocetku je veza bila kao bajka,idealna,sanjala sam o takvom decku celog zivota…zavolela sam ga ubrzo,a i on mene,pokazivao mi je svakog minuta to,bila sam presrecna…sve dok nije doslo do toga da se protivi tome sto sam se nasminkala,nalakirala nokte u crveno,rozo ili bilo koju boju,zamerao mi je kako namestim kosu,ako sam stavila neku snalicu ja sam seljancura,ovakva,onakva…zabranio mi je da se druzim sa drugom koga znam 7-8 godina,smetalo mu je to kako ja nekome izgovorim `cao`…kada ga pozovem i kazem `eeee`njemu i to smeta,za svu moju garderobu ima komentar,on se iznervira i kaze mi svasta,ponizava vredja,i naravno kaze da sam ja kriva i da je on imao razloga da se tako ponasa,bio u pravu ili ne,a inace misli da je za sve u pravu,osetila sam strah i zato uvek precutim i pustim ga da se smiri,a inace nisam takva da bilo kome precutim,pogotovo kada znam da sam u pravu,sa njim to radim,samo da se ne posvadjamo….da li mislite da sam ja kriva sto sam to dozvolila od samog pocetka?da li mislite da je njegovo ponasanje,ponasanje psihopate?ne znam sta da radim,molim za savet…da li je najbolje da mu se ne javljam vise i presecem to? 🙁
Postovana, preterana ljubomora je nezdravo osecanje i kao takvo šteti zdravom emotivnom odnosu. Nemojte imati osećaj krivice, vec se ponašajte u skladu sa svojim osećanjima i onime šta Vi želite. Dakle, ukoliko ste u nekom emotivnom odnosu „kao u zatvoru“, osećate se potišteno, uplašeno, napeto imate puno pravo da takav odnos prekinete. Srdacan pozdrav.
Vaš psiholog
hvala vam puno,jako mi znaci Vas savet…nadam se da cu uspeti u tome…veliki pozdrav…
Imam problemcic kako vidim kao i svi ovde. 🙂
U vezi sam god.dana. Mada je veza na daljinu. Cujemo se svakodnevno, sve je super biló na pocetku. Predivan decko- decko mojíh snova! Vec smo i buducnost predvideli zajedno, decu, dom, porodicu, starost.
Ali…posle nekog vr. i cesceg vidjanja- (koliko to moze biti ako je u proseku u 2 mes. 5 dana) osecam da to nije u stvari to. Da sve te stvari i dalje stoje. Da je on mozda stvarno najbolja i najkvalitetnija osoba koju mogu zamisliti pored sebe. Ali…ono sto shvatam da tada kada se vidimo da nisam toliko zadovoljna i srecna svojim osecanjima. Sto je najgore bila sam mnogo zaljubljenija u prosloj vezi. Sto me mnogo rastuzi. Takodje i kada sretnem bivseg decka pozelim da sam opet u vezi sa njim. Ali se setím da to ne bih mogla jer ipak osecam nesto prema sadasnjem decku.
Ustvari: bila bih opet sa bivsim deckom, jer mi je sa njim bilo jako lepo(on je i dalje zalubljen u mene i samo ceka moju potvrdu da bismo opet bili zajedno), ali opet sa druge strane osecam i
Nastavak… a sa druge strane stalo mi je i do ovog sadasnjeg decka. Tj. sa bivšim mi je bilo lepo i bila bih sa njim, odgovara mi u gotovo svim stvarima a do sadasnjeg mi je stalo a ne odg.mi u mnogim stvarima ali mi je stalo do njega.. Ne znam sta da radim?? Da li da nastavim sa sadasnjim deckom ili prekinem i pomirim se sa bivsim!?
pa sto si uopste raskidala sa bivsim?
Pa, zato sto mi se dopao sadasnji decko, pa sam mislila da je najbolje slusati srce i prekinem vezu. E sada, posle god dana shvatam da mi je ustvari bilo mogo lepse, bila sam mnogo zaljubljenija toj vezi nego sada.. kao da je ovo vise neka teznja za tim a to sam imala u prosloj, sto sam sada shvatila. Medjutim..svakako postoje osecanja u ovoj vezi, ne kao tada u prosloj ali postoje.
Imam jedan problem i volela bih da mi date savet tj.objašnjenje.Smuvala sam se sa momkom koji mi se mnogo svidjao,godinu dana .kad smo se smuvali sve je bilo super,prvi problem je nastao posle nedelju dana veze kada sam mu ja rekla da idem do grada sa drugom sa kojim se druzim godinama.tad me je ostavio uz objašnjenje da njegova devojka ne ide sama sa drugim muskarcima ,posle par dana smo se pomirili,dve nedelje smo bili mirni i onda se istripovao da gledam u nekog momka,nece da kaze ko je taj,a ja znam da nisam gledala ni u koga,opet me je ostavio i opet smo se pomirili i opet se pojavio problem sedeli smo u lokalu ja sam opusteno sedela,gledala ljude,javila se drugu koji je usao u lokal i tad sam osetila negativnu energiju od strane mog momka,na sta mi je rekao da sam lepa i slatka i da su svi pogledi uprti u mene (to je rekao polubesno) i treci put me je ostavio uz objasnjenje da imam nesto divlje u sebi i da je njemu mali prag tolerancije.sve se to desilo u mesec dana. Ja smatram da nije problem u meni jer mi se mnogo svidja i znam sigurno da nisam flertovala ni sa kim. Mene interesuje koji je njegov problem? Hvala.
Njegov problem je upravo objasnjen u ovom tekstu. Ali njegov problem ne mora biti i Vas, prema tome najbolje bi bilo da se vise sa njim ne mirite. Pozdrav.
Vas psiholog
pozdrav, imam problem koji je veoma sličan skoro svim postovima na ovoj temi. imam dečka kojeg poznajem skoro cijeli život, živimo u istom kvartu, on ima 27 godina a ja 23. obnovili smo vezu prije 1.5 dana. prije toga smo se povlačili sigurno 7-8 godina, sa puno uspona i padova. uvijek je bio ljubomoran, nekad u granicama nekad preko njih. nikad to nisam tolerirala, uvijek bi se bunila pa čak ga i ostavljala nakon takvih ispada. ljubomora je uvijek bila neutemeljena. kkao što sam rekla pomirili smo se prije 1.5 dana, u početku je sve bilo u redu. uvjerio me i dokazao mi da nije više ljubomoran da je odrastao i shvatio neke stvari. ali sad je drug priča, prigovara mi radi fejsa (on ga nema), misli da ja tu radim ko zna šta, uopće ne razumije koncept te mreže. prigovara mi oko odjeće, po njegovom mišljenju se oblačim “ previše poželjno“. uvjek se isto oblačim, imala dečka ili ne! jučer me optuzio da slinim po njegovim prijateljima, to je bila kap koja je prelila čašu mog strpljenja. prekinuli smo opet, nije mi se javio nakon toga… ne znaci da neće, ali znam da će početi sa manipulacijama ako se vidimo, nabija mi osječaj krivnje za sve moje postupke. imam isječaj da se šta napravim ili kažem pred njim je pogrešno. inače, imam puno prijatelja i muških i ženskih. muške sam zaputila odkad smo se pomirili, jer on to ne tolerira. ne zelim biti žrva njegovog uma, ali kao da neman snage staviti konačnu točku na i. padam na njegove slatke riječi i na kraju ga žalim ,jer je imao teško djetinjstvo, što i mislim da je jedan od razloga njegovog ponašanja. nitko od njegovih prijatelja ne bi ni pomislio da je takav, ali ja ga znam u njegovom najgorem svjetlu. zašto je takav samo prema meni??? jeli u meni problem? zanima me kad bi našao drugu curu, dali bi ona isto ovo prolazila, ili je to rezervirano samo za mene?? na rubu živčanog sloma sam bila nekoliko puta nakon svađa, čak sam razmišljala o samoubojstvu( toliko se sramim zbog toga), čak sam se i ozljedila nekoliko puta,ali nejmu to ništa ne znači, naprotiv!!! molim odg 🙂 hvala
Postovana, patoloska ljubomora je problem sa kojim osoba treba da se suoci i radi na njegovom prevazilazenju. Ona se ispoljava u svakom partnerskom odnosu, Vi niste izuzetak i nemojte svaljivati krivicu na sebe. Vasa je odluka da li cete nastaviti takav odnos, ali kao sto ste i sami naveli postajete „zrtva“ tudjeg disfunkcionalnog ponasanja i emotivnog reagovanja te se u tome ne mozete osecati ni malo prijatno. Drugo, vrlo je vazno da za patolosku ljubomoru ne nalazite opravdanje-tesko detinjstvo moze uticati na odredjene oblike ponasanja ali to nije opravdanje da se ponasamo neadekvatno prema drugoj osobi.Prema tome, izbor i odluka je na Vama-Vi birate kakav zivot odn. partnerski odnos zelite da imate. Pozdrav.
Pozdrav!ja imam 23 god. a moj muz ima 27 god.,zabavljali smo se sedam godina pre braka a u braku smo oko 1.5 god. imamo jedno dete.Prva godina veze bila je super dok ja nisam otkrila da me je varao tada samo se bili razisli na tri meseca a zatim smo se pomirili,od tada desila se jos jedna prevara (bar koliko ja znam) a i ja sam njega prevarila nekoliko puta ali sam ga vise puta uhvatila kako flertuje i gleda druge devojke peda mnom a tokom zabavljanja bilo je tu i lazi po meni bespotrebnih sa njegove strane.Mi smo dosta vremena provodili zajedno i dan danas provodimo ali ja njemu od tada ne verujem,ne mislim ja da on mene vara konstantno ali nemam poverenja u njega a ni on se ne trudi nesto da pocnem da mu verujem,uvek napravi neku glupost pa i ako pocnem da se opustam i da mu verujem on sve to srusi.Da li je u meni problem ili je to ipak njegova greska?Molim za pomoc sta god da je odgovor.Unapred hvala!
u vezi sam 4 godine i imam decka koji je dobar prema meni no smatram da oboje imamo problema sto sa ljubomorom, samopouzdanjem, a i postovanjem i medusobnim uvazavanjem. On je iznimno inteligentna osoba koja ima taj dar da svaku svadu okrene tako da sam ja kriva za sve i da je on jadan u cijeloj prici. Tada se osjecam lose i zelim vristati jer bezobzira tko bio kriv nekako se ja uvijek osjecam krivom. To je i meni i njemu prva ozbiljna vrza. Nismo klinci ali ponekad smo gori od djece. Vidjamo se svaki dan jer oboje to zelimo. Vecinu vremena se izvrsno slazemo, no nije bas uvijek bajno. On zna imati napadaje bijesa ukoliko nesto nije ispalo onako kako je planirao i tada sam nu kriva vecinom ja no ni ja nisam nista bolja. No, moji napadaji bijesa uglavnom su vezani za njegovo nepostivanje dogovora pa samim time i mene. Iako izlazimo zajedno, meni je drago da on ima svoje vrijeme sa deckima za izlaske i tada mi ne pada napamet ni da ga zovem ni da im se pridruzim. Kada ja izadem sa curama, pomekad on dode do nas i ne smeta me to samo moglo bi i bez toga. Nedavno mi je reko da sam posesivna, a razlog je bio sto smo se dogovorili za izlazak sami on i ja. Potom sje odlucio biti samnom pol sata pa da se onda odemo naci sa njegovim kolegama s posla. Naravno njegov plan me nije bas odusevio jer sam znala da necu imati nikoga za razgovor ni druzenje a moj decko ce pricati sa njima o poslu i ja cu se osjecat prilicno izolirano. Nije htio ni slusat sto mu govorim i napravila sam scenu. Posvadali smo se jer sam ja njemu pokvarila vecrr time sto sam se neslagala sa planom koji je isplaniro nakon dogovora samnom. Kako da se ne osjecam kao glupaca nakon tako neceg. Nevolim da drugi upravljaju samnom a tako ispada. I onda on kaze da sam posesivna…pronasla sam se u nekom opisu no ne bas u potpunosti. Jesam li posesivna ukoliko zelim da je samnom u vrijeme koje smo se dogovorili da ce biti?
U vezi sam 4 godina,ja imam 26 a on 34 god. Razlika u godinama je evidentna,mada se ne ponaša u skladu sa svojim godinama već kao adolescent. Umesto on mene da nauči nekim stvarima, budući da je dosta stariiji od mene, ja se prema njemu ophodim kao da sam mu majka, htela to ja ili ne, ali tako je.. Počev od ponašanja za stolom pa do toga da ga noćima jurim po kući ne bi li se okupao,jer je sramota da neokupan ide na posao i redom. Živimo kod njegovih roditelja u kući, doduše, odvojeni smo i ulazom i stambenim objektom. Ima veoma loš odnos sa roditeljima, ne komunicira sa majkom, ocem, sestrom, zetom… On ne ume da priča normalno, kod njega se sve svadje svode na to da sam ja uvek i jedino kriva za sve, da sam ja negativac, svadje se završavaju tako što on kao seka persa digne nos i pobegne, x puta me ostavljao na cedilu.. Jednom rečju-užas!!! Molim Vas,na osnovu iznetog problema,imate li neki savet za mene, kako da se nosim sa celom situacijom, došlo mi je preko glave sve ovo!!! Neće da prihvati savet da posetimo psihologa jer mi ovu situaciju sami nećemo poboljšati.. Par meseci radimo na dobijanju potomstva, ni tu nema uspeha, mada posle svega ovog, shvatam da i ne želim dete sa ovakvim muškarcem zato ću ubuduće raditi po pitanju zaštite. Hvala Vam unapred!!!
Eo ovako: Na leto sam se zblizila sa jednim cool deckom (i zaljubila) . Bilo je super, izlazili smo zajedno, dopisivali se svaki dan od 22:00 pa sve do 2-3. Cak mi se prvi i javljao na fejsu. Da vidite sta smo se dopisivali…ah
Muvalli smo se, izgledalo je kao da je on zaljubljen u mene 🙂
Sve je bilo super dok nije pocela skola zadnji put smo se dopisivali 3. septembra. U skoli nece da mi se javi, pravi se kao da nepostojim.
A kad’ ga sretnem u prodavnici bez drugova lepo mi se javi. STA DA RADIM?
Eo ovako: Na leto sam se zblizila sa jednim cool deckom (i zaljubila) . Bilo je super, izlazili smo zajedno, dopisivali se svaki dan od 22:00 pa sve do 2-3. Cak mi se prvi i javljao na fejsu. Da vidite sta smo se dopisivali…ah
Muvalli smo se, izgledalo je kao da je on zaljubljen u mene
Sve je bilo super dok nije pocela skola zadnji put smo se dopisivali 3. septembra. U skoli nece da mi se javi, pravi se kao da nepostojim.
A kad’ ga sretnem u prodavnici bez drugova lepo mi se javi. STA DA RADIM?
Vec tri godine imam vezu na daljinu, vidjamo se nekad na dva, pa tri meseca, ali budemo zajedno po mesec, dva, tri. Mnogo sam se vezala za njega, i ja ne mogu da zamislim da prekinem sa njim. Planiram da idem kod njega da zivim uskoro, ucim i jezik, jer mi je potreban za vizu. Ali, kako se priblizava momenat da idem tamo, ja se osecam izgubljeno, jer se bojim velike promene sredine, mada sam ja tamo vec boravila dugo po nekoliko puta, ali stvar je u tome sto je mentalitet totalno razlicit, pa me to boji. On je divan prema meni, mada se oseca ta hladnoca,tj. individualizam, sto je karakteristika u mentalitetu. Cesto imam osecaj cepanja u sebi, jer zbog cele situacije, a mnogo ga volim, i znam da bih se osecala uzasno i depresivno da prekinemo vezu. Sta da radim? Koliko se ljubav na daljinu realna? Da li je to neko bezanje?> Puno hvala
Postovana, ljubav na daljinu moze biti nerealna ukoliko dugo ostane samo to „na daljinu“. Obicno se takve veze ili okoncaju zbog svih problema koje daljina nosi (nevidjanje po nekoliko meseci moze dovesti do otudjivanja, nejasnih emocija, osecaja da se osoba dovoljno ne poznaje, pogresnog interpretiranja postupaka druge osobe, a tu su i tehnicki problemi oko putovanja i sl.) ili se zavrsavaju tako sto se partneri odluciju na ozbiljniji korak kao sto je zajednicki zivot. Dakle, zajednicki zivot jeste jeden logican korak za realizovanje ovakve veze, pa ako mislite da vredi valjalo bi pokusati i uveriti se u to. Pozdrav.
Moje pitanje je upuceno cenjenom nam psihologu, ali ne samo kao strucnjaku, vec i kao muskarcu. Da li verujete da negde postoji muskarac koji ne balavi nad slikama golih glumica kad god mu se ukaze prilika, koji ima tako zadovoljavajući seksualni zivot sa partnerkom, da mu retko padaju na pamet pornićarke, gole glumice pevačice i slicno. Ili se takav jos nije rodio…Ovog kog imam volim, ali gore pomenute stvari mi sve vise smetaju jer ih nekako dovodim u vezu sa klinackom napaljenoscu, i neiživljenošću sto ga u mojom očima čini jadnim zavisnikom. Pretpostavljam da će Vaš odgovor biti da su po tom pitanju svi muškarci isti, od teorija J. Toševskog mi se povraća, pa eto ako biste Vi mogli da mi pojasnite zašto većina žena nema potrebu da balavi nad slikama golih glumaca, dok moj momak nije živ bez toga…
Cao,imam 19 god i vec sam u braku (godinu dana),pre toga smo se zabavljali 8 meseci i ziveli godinu ipo zajedno….e sad,ja sam dosta ljubomorna,ustvari imam jako veliki strah od prevare,svaki dan je ista prica,stalno ga ispitujem,gusim ga ja to znam,al nesto u glavi ne da mira…posvadjamo se zbog toga sto ja nesto umislim u glavi i zaista mislim da je tako,cesto mi on kaze kako sam bolesna,luda,bezobrazna,da me manje voli,da mu ne znacim,kako cu ako nastavim ovako leteti iz kuce (to govori kad ga ispitujem,dok je ljut) a kada se sve malo smiri on je super prema meni,i zagrli me i poljubi,inace je opterecen poslom i seksualni zivot nam je los,stalno misli o problemima i plus ga ja mucim pa mu i nije do toga,proveravam mu stalno telefon,fb,auto,ves,i nikada do sad nisam ni cula niti nasla nesto a jos manje videla da je uradio lose,(prevario me) e sad,ja ne znam kako da „oteram“ te crne misli iz glave,da se oputim mislim pozitivno,pa ako nesto stvarno bude ukazivalo na prevaru da rascisim,al mnogo mi je tesko,jednostavno se kidam,zbrka mi je u glavi,pokusala sam da ne mislim,da ga nista ne pitam,ali ne uspevam pocnem da se tresem,u glavi i stomaku ludilo dok ga ne ispitam sve sto imam tipa: Gde si i sa kim bio na poslu? Da li su prolazile devojke a vi gledali i komentarisali? jel imas drugu? jel bi me prevario? itd. i jos mnogo takvih pitanja, sta god mi kaze ja ne verujem,mislim da laze…Bilo je prilike kada mi je rekao: „Ne treba mi druga,ja volim tebe,tebe sam ozenio,nikada nisam i necu te prevariti,ja imam karakter“onda se zakune „da mi se nikada ne rodi dete,nikada ga ne video ocima ako lazem i ako to uradim…“…ne znam vise sta da uradim,iskreno,pomisljala sam i na samoubistvo,pomogla bih i njemu i sebi…. Znam da ovo zvuci glupo,ali je tako,sa tim problemima se budim svaki dan…..
Inace sam u vezi bila sasvim ok,i prvih meseci kada smo poceli ziveti zajedno 🙂
Kod mene je u pitanju posesivnost sestre moga decka. Naime ona ima 42 godine, udata nije a zive zajedno. Problemi su se redjali od pocetka, bez povoda je na jednoj svecanosti svima rekla da joj se ne svidja nacin na koji se oblacim i da je bila bolja neka tamo prethodna. Nakon toga sam imala velike glavobolje, ako smo bili ja i on pozvani na neku proslavu ona bi se utrpala na moje mesto, ili ga je odvlacila na proslave gde je sama bila pozvana. On ima 37 godina, ne znam kako se odupire, i nije mi jasno dokle moze ici ta njena posesivnost? Zasto ne pusti brata na miru da zivi i ne nadje sebi nekoga?
imam 25 godina. Pocela sam biti posesivna nakon sto me prosli momak prevario (hodali smo skupa 7,5 godina). Sada sam u novoj vezi i jednostavno dodje mi da samu sebe zadavim kada osjetim nalet posesivnosti i ljubomore.. znam da je to sve moja nesigurnost, ali ne mogu protiv sebe. Nikad ranije nisam bila takva. Vjerujem da je to zbog proslog iskustva. Hocu li to ikada prebroditi? Mozda sam prebrzo uletjela u novu vezu.
dve i po godine se znamo,od toga godinu i po u braku,imamo sina od 17 meseci…mnogo je teško živeti sa takvom osobom kao što ste je opisali gore u tekstu i što sam se više bližio kraju teksta sve više sam prepoznao suprugu…i da,potpuno ste u pravu sve što ste napisali i mislim da je vec u sad u 28-oj god dostigla stadium patološke posesivnosti,ustvari više mislim da je u pitanju poremećaj ličnosti…i tacno ste opisali sve kako teče ,stvarno sam u početku svako njeno antisocijalno ponašanje pokusavao da opravdam na razne druge nacine i mislio da će sve to doći sa svoje mesto i da će se popraviti…ali,ne…to se samo pogoršava. Ranije sam se nervirao,ljutio,besneo i pokusavao da je ‘uzrazumim’ a ustvari sam time sve vise klizio u njen destruktivni mehanizam. Teško je to opisati nekome ko nije osetio na svojoj koži. Krivio sam je do pre nekog vremena a onda kao da je nešto ‘puklo’ meni i kao da sam se ohladio,ne pogadjaju me više optužbe i svakojake osude da sam kriv za sve i svašta,počelo je da mi bude svejedno -kao da je to nesto normalno(čovek valjda nauči da živi s tim),ali daleko je to od normale. Život mi je postao mnogo haotičan…ali valjda bas zbog tih manjih psihičnih oscilacija kod mene,mislim da sam shvatio jedno : nije ona kriva – njoj treba pomoć (lekarska pomoć) a ako još ovako potraje vrlo verovatno će i meni zatrebati. Da nije deteta,verovatno bih već izašao iz ovog braka – ali,ne znam kako sebe da ubedim da ne brinem za dete koje će ostati sa takvom majkom…ovako,bar sam ja tu pa kad je uhvati anksioznost ili paranoja,nek se iskali na mene da što manje oseti to dete. Borim se. Nekad mi je teško da odredim sebi šta mi je prioritet. Mozda bi ipak najbolje ispalo kada bi se pomoglo mojoj supruzi ond. njegovoj mami i da porodica ostane na okupu dok smo još ‘normalni’. jedan od problema je i to što uopšte nemam ni predstavu odakle početi odn. kome se obratiti i kako je ubediti ili navesti da sama ode kod psihijatra. Tesko mi je…najlakše je otići i dići ruke,al treba se posle pogledati u ogledalo i zapitati se šta nas to čini ljudima.
Postovani, svakako osoba kojoj treba pomoci je Vasa zena, Vi ste tu samo „kolateralna steta“ kako to obicno biva sa bliskim osoboma koje se nalaze u neposrednoj okolini. Shodno prirodi problema, mozda bi najbolje bilo da supruzi ponudite da zajedno odete kod strucnog lica sa ciljem da poboljsate partnerski odnos (npr. bracno savetovanje). Verovatno bi u slucaju da joj otvoreno kazete da ona ima problem to dozivela previse licno i uvredila bi se. Srdacan pozdrav.
Hvala vam na tako brzom odgovoru. Slažem se,i ja sam kad sagledam situaciju iz trećeg lica deluje mi baš tako kao što ste rekli ali kad sve to sagledam iz prvog lica mnogo je teško prihvatiti i pomiriti se da ću ostatak zivota provesti kao ‘kolateralna šteta’… Pošto živimo u provinciji,nemamo u blizini bračno savetovalište (već sam to bio predložio i raspitivao se),imamo pri službi za socijalno jednu osobu koja je navodno ‘pedagog’ (bar tako se ona predstavila) i ta osoba se bavi bračnim problemima. Medjutim to mojoj supruzi dobro dodje kao opravdanje,jer kaže : ‘ne može ona bilo kome,tamo nekome,da priča o problemima u njenim braku a još pritom i nije stručan’…znači trebalo bi da odemo u Beograd na pravo bračno savetovalište a to ne znam koliko bismo bili u mogućnosti da uradimo(i zbog para i zbog vremena),i ako bi se ipak nekako organizovao pitanje još ostaje da li bi ona prihvatila. Naravno da bi se uvredila kad bi joj otvoreno rekao,to bi bio samo kontra efekat…a ona ionako,često se uvredi i ljuti na ljude u njenoj okolini(po meni bez ikakvog razloga) jer su navodno hteli nečim ili nekom rečenicom da je uvrede i ponize. Neverovatno mi je to kako nikada se ne pokoleba ili se zapita da nije mozda pogresila…i naravno,nikad nije priznala da je pogresila i ako je bio neki kiks to ju je neko drugi naterao da gresi. (da nije tuzno bilo bi smesno). Ja bih mozda bio najsrećniji kada bi ona otišla kod svog lekara opšte prakse i da uzme uput za nekog specijalistu – :psihijatra,neuropsihijatra ili makar psihologa..ali to se neće desiti,nema koga će poslušati (čak joj je njena majka dala neke lekove za smirenje,čini mi se bromazepam,ali,naravno,neće da ih pije). Ne znam sta više da kazem,prilično sam zabrinut je rne vidim kako bih rešio ili makar počeo da rešavam problem.
pozdrav!
Na zalost, nekad osobe koje imaju problem ne zele da prihvate to kao cinjenicu i ne zele da promene bilo sta kod sebe ali se to odrazava negativno na ljude u njihovoj okolini. Ako supruga ne zeli pomoc onda pokusajte sebi da pomognete i Vi se obratite psihologu kako biste mogli to da istolerisete takvu situaciju. To moze biti jedna od opcija. Pozdrav.
Lijep pozdrav. Moj problem je slijedeci, sa muzem sam zivjela skoro 4 godine u braku i poceo se mjenjati, ukljucujuci novi facebook profil na kom sam bila blokirana, i naravno kad sam vidjela sve, da se dopisivao i slicno naljutila sam se, ionako klimav brak nam se srusio. Nakon 10 mj sam mu se vratila, malo zbog bebice malo jer me molio… Uglavnom, obecao je da ce izbrisati facebook, ali nije, i dalje ima lozinku, dva puta kad sam uspijela da vidim njegove poruke nisam nasla poruke od cura, samo 2 za koje sam znala da su mu pisale, on nije odgovorio, ali obrisao je od onih sumnjivih cura, sto je moguce da se dopisuje jos. Na fejsu nije stavio da smo u vezi, ali imamo zajednickih slika i pise kako je porodica dragocijena… Ne zelim da mu stalno spominjem to, pokusala sam razgovarati, ali nista… Moze savjet? Hvala puno…
Hvala vam na savetu.Posto vam pisem iz jednog mesta izmedju Panceva i Zrenjanina kazite mi samo da li razmisljam dobro odn. kako da stignem do psihologa : Da li da odem kod svog lekara opste prakse i da mi da uput(i da li je dovoljno ako kazem da imam problema u braku) ili da odem direktno npr. u Panečvo kod psihologa (ako postoji?).U svakom slucaju trebalo bi da pokusam ovo,mada,iskreno,prilično sam skeptičan da se mogu tolerisati stvari koje vredjaju i mene i ostalu porodicu…ali,ok,vredi pokusati. Pozdrav
Obradovala sam se kad sam videla ovaj clanak i da nisam jedina koja ima ovakve probleme. Hvala Vam na tome. Ipak, imam nedoumicu u smislu da ne znam da li sam ja patoloski posesivna. Mislim da jesam i nije mi problem da to priznam, ali kod mene postoji razlika.
Posesivnost je izazvana. Partner me je nekoliko puta slagao, nismo bili zajedno nekoliko godina i on je imao drugu pa se opet meni vratio, ja sam preko svega presla i mnogo sam patila ali nikad nisam imala hrabrosti da presecem skroz.
On je sada dobar, proveravam mu sve i dajem njemu da proverava a to mi je dozvolio kad sam ga jednom , upecala’ da flertuje preko poruka sa drugom. Tad sam raskinula on se naravno vesto izvukao ali od tada mi daje da mu proveravam sve. Verovatno da nesto i izbrise kad neko nesto hoce on ce da nadje nacin i ja to znam ali mi je ovako lakse.
Sad je dobar ali nesigurnost je ostala, kad izadje, sto radi vrlo retko, ja pravim scene i sve kako i drugi opisuju, dodje mi da slomim sve od besa. Posle toga se osecam kao budala, izvinjavam se ali dzaba. A on nije nimalo razuman u smislu da je sve sam izazvao. Prica.mi da sam luda i da se lecim.
Da li je i ovo patoloska posesivnost premda ima uzrok i mozete li mi dati neki savet? Hvala.
Ne znam kako prije nisam vidjela ovaj sajt. Clanak vam je extra, tek sam sada vidjela da sam ja posesivna, a ne samo ljubomorna. E moj problem je jako veliki.
Sa momkom sam nesto malo vise od 3 godine. U to vrijeme kad smo se muvalii krenuli da se zabavljamo, ja sam bila tek raskinula vezu od 1 i pol godinu, a on je bio i dalje u vezi, koja je trajala nekih skoro 2 god. Ubrzo je on raskinuo tu vezu i ja i on smo se poceli zabavljati. Odma je tu krenula sumnja moja u njega, jer je to jedno kretko vrijeme vidjao se sa mnom a imao curu. Ali ni to nije bio problem do skoro. Veza nam je ispocetka bila savrsena, ljubav frkti na sve strane, stalno smo bili zajedno, i on je uvijek radio sve za mene. Medjutim, s vremenom to je s vremenom blijedilo. Sada on zeli da ima svoju slobodu, i da uvijek ide s prijateljima negdje gdje mu se ide, medjutim , onda tu nastupam ja sa svojim bolesnim ponasanjem. Prvo pokusavam da mu zabranim da ide tu gdje je naumio, histerisem, kazem da cu ga ostaviti, i tako te gluposti, zatim kada vidim da od toga nema nista, pocinjem ga ispitivati a gdje ce tacno, s kim, do kada, kako, bukvalno ga gusim pitanjima, zatim on ode na to mjesto, i sto mene najvise nervira, on se nikad nebi javio, vec uvijek ja njemu pisem i cekam da mi odg, cesto ispadne da ga spopadam. Ja sam svjesna da on ima pravo i treba da ide s prijateljima i da gleda utakmicu, i na pice i sve, ali ja u svojoj glavi uvijek nalazim neke stvari i upricavam sebi sta bi moglo da bude. Provjeravam ne samo njegov profil detaljno, nego i od tih njegovih prijatelja, sve pratim sta rade, ne bi li nasla nesto za svadju. Ja sam svjesna svog problema, i toga da se nezdravo ponasam, ALI, nisam ni ja sama kriva za to. On ide sa tim svojim prijateljima,a ja uvijek sjedim kod kuce, jer sam izgubila skoro sve prijatelje, u ono vrijeme na pocetku veze kada smo ja i on stalno bili zajedno, nekako sam nenamjerno, vecinu prijatelja otjerala od sebe, jer mi je uvijek bilo draze ici s njim nego s njima. Imam jos par prijateljica s kojima mogu da se druzim, ali sam ja totalno izgubila volju za to. Meni je sada krivo sto i on ne moze tako nesto da uradi. Druga stvar, koja me takodjer ubija u pojam, je to sto on mene cesto slaze oko nekih totalno nebitnih gluposti, tipa kad je dosao tacno kuci, do toga s kim je danas isao do fast fooda da jede i tako. Ali naravno on ne razumije da se na tim sitnicama najvise gubi provjerenje. Posto je trenutno ova liga prvaka, on ide kod jednog prijatelja kad god ima utakmica da gledaju. Skupi se njih 6-7 muskih i gledaju. Do sada se skoro nikako nije druzio s tim prijateljem, ali sad u zadnje vrijeme stalno. Taj prijatelj cijem stanu sjede ima djevojku i dijete s njom. Ja licno ne poznajem nju. I mene sad tu strasno nervira sto on mora svaki put da ide i stalno da bude sa njima, a ja da sjedim kod kuce. On ne mari za to sto ja njemu govorim da on ima obavezu i da ne moze samo tako ici non stop , jer svi ti koji tamo budu nemaju ni kuceta ni maceta, osim tog ciji je stan, i njima je sasvim svjedno da budu tamo danima. Kazem ja svom momku zasto i ja ne bi mogla ici jer ima eto ta djevojka pa mozemo se druziti ja i ona, medjutim to njemu predstavlja neki problem,eto sinoc sam na kraju nekako ga nagovorila i ja da idem, i bilo nam je lijepo. Mada je se on toliko iznervirao sto cu ja ici. Ali mene od jutros muce glupe misli da je njemu vise stalo do njih nego do mene,i gluposti svakakve. Ne znam vise sta da radim. On meni nikad u sustini nije dao povoda da budem ovakva, mislim pri tom da je muvao neke druge djevojke i to, ali jednostavno ja sam ovakva i koliko god se trudila da se promijenim, ne mogu. Ovo me razara unutra, ubija me. nema dana kada ne pomislim na samoubistvo, padam u depresije, svaki dan placem i to sve zbog NICEG. Volim ga i to ga bolesno volim, sve mi je sto imam u zivotu, i ja sam njemu, i rekao mi je skoro da nebi bio sa mnom da ne planira zivot cijeli da provode sa mnom, ali ja i dalje po svom. Svaki dan svadje, svaki dan mu nabrajam neke gluposti, i tusim ga, zao mi je zbog toga, jer ne zelim da ga izgubim zbog svog ponasanja, ali mi je krivo zasto on ne moze naprimer jednom ako ga zamolim negdje da ne ide mene ispostovati, i ne otici, vec uvijek se posvadjamo, i ja kazem raskinucemo ako odes, njemu bude svejedno (mozda zbog toga sto se zna da se uvijek pomirimo) ili ne znam ni ja zbog cega. Tacno vise nisam pametna. Pomozite mi molim Vas, jer ovako vise ne mogu.
Pozdrav.
Za članak svaka čast, školski primer razvoja bolesti koji neminovno dovodi do pucanja braka i sloma svake komunikacije…A za gospodina „NE ZNAM ODAKLE DA POČNEM“ drugarski savet, POKUŠAVAO SAM 10 GODINA, sve zbog dece, imam kćerku i sina, iz nekakve nametnute griže savesti, iz sopstvenog očaja zašto sam dospeo u takvu situacijutd itd…Sada, konačno, tokom razvoda je sutkinja naložila psihijatrijsko veštačenje u kome su joj dali dijagnozu Paranoidno-depresivni poremećaj ličnosti i Neurotski poremećaj ličnosti,uz to i Egocentrična, Logoreična, Infantilna itd…Čitam tvoj tekst i vidim sebe…Beži brate od toga, spašavaj to dete, najiskrenije, uči iz tuđeg iskustva, to sa godinama biva sve gore i gore, beži i ne okreći se više nikada, samo totalni rez…Pozdrav.
Dobar dan. Imam 40g,nisam ozenjen,niti sam se zenio. Iza sebe imam dugu vezu od 10g koja se pre 8g zavrsila raskidom,i dve krace veze koje koje su se zavrsile na isti nacin. Sada sam u vezi sa udovicom koja ima 31g i dva sina od 12 i 9 g. Oboje zivimo u Srbiji,samo sto ja zivim u pomoravlju a ona u Subotici. Vidjamo se s vremena na vreme,po nekoliko dana,i tako u krug,vec skoro dve godine. Zapali smo u krizu,to jest,mislim da sam postao posesivan. Naime,u nasoj vezi se desila obostrana prevara. Ja sam prvi prevario nju,a nakon sto je ona to saznala,prevarila je i ona mene.To se desilo proslog leta,ali posle toga smo nastavili vezu,oprostivsi jedno drugome. U poslednjih 3 meseca se desavaju neke cudne stvari. poucen iskustvu iz proslog leta,poceo sam da sumnjam u njenu vernost,i poceo sam da kontrolisem,pratim njeno ponasanje,kretanje,koga zove,koje zove i pise,itd. ta moja sumnja nije bila bez razloga,jer me neka cudna intuicija navodila na to,ispostavivsi se da sam bio u poravu. Naime,u njenom telefonu sam naisao na neke,meni veoma sumnjive poruke koje me navode na to da je u pitanju ponovo prevara sa njene strane,sto je ona to kasnije i potvrdila.Od tada,izgubio sam totalno poverenje u nju. Ona sada tvrdi kako je od tog vremena meni verna i odana,ali s obzirom da sam izgubio poverenje u nju,skoro nista joj ne verujem. Ovoje veliki problem. Volim je,mislim da voli i ona mene i potreban mi je savet sta mi je ciniti da se ova veza poboljsa,unapredi i sacuva? Kako iz ovog ludila izaci? Nadam se brzom odgovoru. Unapred hvala
Postovani, prvi problem jeste taj sto ste fizicki udaljeni. Veze na daljinu retko uspevaju ukoliko ne prerastu u nesto ozbiljnije i partneri pocnu da zive zajedno. Sto se tice poverenja, to je jedna od najbitnijih stavki u uspesnom emotivnom odnosu. Poverenje se tesko vraca ali ga nije nemoguce vratiti,problem opet postoje veci ako ste daleko jedno od drugog jer to ostavlja vise prostora za sumnju. Vazno je takodje da budeti iskreni prema sebi i razmislite o tome da li mozete preci preko prevara koje su se odigrale i oprostiti jedan drugom kao i da li zelite da vezu dovedete na ozbiljniji nivo (a ne da se svodi na povremena/vikend vidjanja). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Molim Vas za pomoc i savet. U glavi i zivotu mi je haos. Zaista ne znam sta da radim… 🙁 U vezi sam vec dve godine sa deckom koji je po svemu sudeci patoloski posesivan. On je 11 godina stariji od mene i vodimo vezu na daljinu i na samom pocetku upravo zbog toga ja sam mu pruzila uvid u ceo svoj zivot kako bi nam bilo lakse zbog poverenja. U pocetku je sve bilo recimo uredu tek poneka ljubomorna scena ali sam ja sve cinila da do toga nedodje. Prekinula sam sve kontakte sa prijateljima, prestala sa svim aktivnostima, prestala sa izlascima, promenila jos na pocetku broj telefona kako bi samo on, moji roditelji i sestra imali moj broj i evo vec dve godine je to tako. Trudim se da u svakom trenutku zna gde sam i sta radim pre svega jer on tako zeli a i meni je lakse da mu odmah kazem i dokazem fotografijom ili vec kako god nego da on u glavi izmisli neku drugu pricu i napadne me zbog neceg sto nije realno. Na pocetku veze nadala sam se da ce vremenom to proci i da ce uvideti da gresi. Nadam se i dalje ali kako vreme prolazi nas odnos je sve gori i gori uprao zbog tih nekih izmisljenih stvari. Ja se od pocetka veze trudim da nepostoji nista zasta bi mogao da mi prebaci, naljuti se ili posumnja. Kao sto sam vec rekla neizlazim nigde iz kuce cak ni u nabavku osim u skolu sto odlazim (a cak i tu postoji problem jer me konstantno napada da li sam uskoli ili ne i sta radim, cak mu se i na sred casa javljam na telefon kako bih ga uverila da sam na nastavi.) nisakim osim sa njim i roditeljima nemam nikakvih kontakta cak sam i sa rodjenom sestrom promenila odnos jer je on ubedjen da ukoliko sam cesto sa njom ukoliko odemo na kafu ili slicno da cu ga prevariti a ona mi pomoci u tome. U poslednje vreme nasi razgovori se svode samo na napadanja i svadje zbog neke njegove iluzije da ga MOZDA varam, da ga MOZDA lazem itd. sto zaista nije istina i mnogo puta sam mu vec rekla da mi takve stvari za koje me konstantno napada nikada nisu ni pale na pamet. Na pocetku je umeo da me saslusa i da razume da gresi ali u poslednje vreme nezeli ni da saslusa a i kada me pusti da govorim neveruje mi iako mu slikama ili vec na neki drugi nacin dokazem. Nekada je bio jako dobar prema meni i bio je stvarno savrsen decko tek ponekad bi imao ispade sto bih ja zanemarila jer mi je njegova paznja davala snagu da nastavim dalje… Ali sada…. Sada nam se veza svela samo na sumnju, napade i uvrede koje on opravdava daljiom…. A ja to zaista vise nemogu da podnesem a nemogu ni da ga ostavim jer ga zaista volim previse i nemogu bez njega iako sam pokusavala vise puta… On uskoro dolazi i spremam se da ozbiljno popricam sa njim o svemu jer sam svesna da ovo ovako nikuda nevodi,… ali isto tako iako mu nisam priznala svesna sam i toga da ja bez njega ne mogu i da tesko da bih mu bezobzira na sve raskinula… ja znam donekle sta je uzrok njegove posesivnosti pa se nadam da bi sobzirom na to da je uzrok poznat mozda moguce i da se nesto promeni i poboljsa…. On je mnogo pre mene imao vezu na daljinu u kojoj je bio prevaren i povredjen i od tada neveruje nikome… i stalno mu je nesto sumnjivo stalno ima neku drugu verziju -istine-. Iskreno volela bih da mi date savet kako da to promenim ili bar ublazim kod njega… kako da ga uverim da ja nisam kao ta devojka koja ga je varala i lagala… pokusala sam vec na sve moguce nacine i vise zaista ne znam sta da radim…. Molim vas za neki savet ili predlog….??? :/
Nadam se da te necu povrijediti ali uzimam sebi za pravo da ti sledece napisem:
sto prije prekines tu nazovi vezu lakse ce ti biti. To nije ni slicno ljubavi. nema opravdanja za njegovo ljubomorno(bolesno) ponasanje.
Sledeci njegov korak ce mozda biti da prekines kontakt sa roditeljima, sestrom? zelis li to? a sve je to njegova manipulacija tobom.
Sta on radi ? da li ti znas svaki njegov korak? da li su njegovi napadi na tebe njegova odbrana da ti ne pitas sta on radi?
da li ti imas strah od njega? ako imas zbog cega?
ljubomora nije dokaz ljubavi!
da li je to samo ljubomora ili je on psihicki bolestan mozda, sa nekim od poremecaja licnosti?
Zbog cega slijedis njegove naredbe? Zbog cega imas potrebu da se pravdas?
Mislim da si super uradila sto si potrazila pomoc, jer si svjesna da to kako zivis nije u redu(nije normalno) …
zelim ti puno snage da rijesis svoj problem i da pocnes da zivis, bolje danas nego sutra da zavrsis to sto mislis da je veza, jer tako ces prije upoznati sta je prava ljubav i prije ces poceti da postujes sebe, sve najbolje 🙂
ja sam patoloski posesivna..i neznam sta da radim..izludujeme vise,posiljam cak i da se ubijem..upravo sam imala svadzu zbog ljubomore..i neznam stvarno sta da radim
Dobar dan!!! Primjetio sam da mnoge mlade dame ovdije imaju problema sa ljubomorom. Pa reko da vam pomognem… Ovako prijr svega morate voljeti sebe I svoje tijelo, imati samopouzdanje. I vidjet cete da ce vam sve biti lakse! Jer Covjek mora voljeti sebe I staviti sebe u prvi plan a ne partnera. Govorim vam ovo iz osobnog iskustva. Napravite nekakvu promjenu na sebi tipa: boja kose, sisanje, drugi stajling I vidjet cete!!!! Kad se budete osjecali sigurno I ljepo sve ce vam biti lakse. Hvala
Pomozite…Raskinula sam sa deckom pre 7 dana licno zbog njegove ljubomore…Mirili smo se mi i sve to,al kap koja je prelila casu je ta,da je dosao mojoj kuci da me napadne sto se ja njemu ne javljam na telefon i sto mu se ne javim kad se setam sa drugaricama.Sad me progoni,ne preti mi bukvalno,ali jos malo ce,prica mi kako sam spavala sa nekim momkom i ubedjuje me da jesam,a ja znam da nisam…Sta da radim,kako da ga se otarosim?
Postovana, vazno je da se nikako ne vratite u tu vezu jer je potpuno nezdrava. Pozovite u pomoc nekog odraslog muskarca koji je clan Vase porodice npr. otac ili brat kako biste resili problem sa uznemiravanjem. Srdacan pozdrav.
Postovani,molim za savjet,jer jako sam nesretna,te prije svega stradam psihicki i bojim se za svoje zdravlje.Imam decka dvije i pol godine,veza na daljinu.Imamo 28.Vec pola godine ja nemam mira nikako.Intuicija me ubija da nesto nije uredu.Promijenio se,nekako nista nije kao prije.Pricala sa njim o tome,rekao mi je da nema nista,sada je normalno da u vezi dolazi do oscilacija,ali da nije nista drugo u pitanju.Samo ne zelim da me laze i zavlaci.Kada pricamo o buducnosti,sto prije nadje posao kaze uzet cemo se,bojim se da su to pusta obecanja,a ja ovako jedva funkcionisem.Ja njega zaista jako volim,mozda zaista nema nista,zato me strah da mogu unistiti vezu,a s druge strane ne zelim biti povrijedjena.I on je isti znao biti,i ja sam mucila muku s njim,sada kao da se malo opustio,pa jos vise sumnjam.Ili je to njegov nacin da prezivi ili…Ja dok sam smrsala,on se udebljao u zadnje vrijeme!Pomozite
Postovani..ja sam se dugo nalazila u ovakvoj vezi.Vec 10gd sa u losim vezama. Jedna od 7g i sada jedna od 3.5g.Identican tip muskarca samo sa razlikom sto je ovaj prvi bio blesno ljubmoran i posesivan ali sam ipak ja uspela da odem iz te bolesne veze.Dugo sam trpela ali nisam mogla da odem jer sam ga uzasno volela.Bio je klasicni primer (na primitivan nacin) bolesne ljubomore..od pretnje, pracenja, kontrole, ponizavanja i naravno varanja.Kada sam odlucila da prekinem postao je gori.Jedva sam se izvukla.Taj beg je trajao godinu dana.Prestao je da me proganja kada sam stupila u kontakt sa sadasnjim deckom koji je nazalost bio jos vece razocarenje. Isti postupci i ponasanje(mada nije me varao i nikad me nije pratio).Mogu reci da je bio“kulturno“ posesivna licnost.Za sve ostale divan, kulturan,dzentlmen,sportista, uspesan a prema meni jos vece zlo od predhodnog koje volim i dan danas.Iz te veze ja nisam otisla,nisam mogla.On me je ostavio zbog gluposti.Napominjem da me je kontrolisao, provalio moj fb, kontrola koliko i sa kim da se druzim, smejem, oblacim, ….sto puta je prekidao i sto puta se vracao a ja ga uvek prihvatila…Najveci problem jesto radimo zajedno.Vidjam ga svaki dan i sve me vise boli. Ne znam kako da se izvucem.Samo mi se vrti da ce sa nekom drugom biti predobar a sa mnom je imao „poremecaj licnosti“.Ni ja onda nisam normalna.Molim Vas za komentar.Hvala
Postovana, vazno je da procenite da li ste Vi u toj vezi zadovoljni ili ne. Ono sto je bitno da znate jeste da bilo koji vid posesivnog ponasanja nije zdrav i da nikako ne treba to da prihvatate u emotivnom odnosu. Konkretno, Vas partner ce verovatno biti takav i nekom sledecem odnosu jer takve strukture „traže“ one tipove licnosti koje prihvataju posesivnost kao nesto sto je „normalno“ i osecaju krivicu ako se ne ponasaju u skladu sa onim sto partner od njih zahteva (osecanje krivice i strah od samoce, koja su inace neosnovana, ih zadrzavaju u takvom odnosu). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovana, hvala Vam na odgovoru.Ja znam da nije nikako dobro da ostanem u takvom odnosu, svesna sam toga.Nazalost izgleda da sam ja tip licnosti koja je posesivnost gledala kao nesto normalno,trazila opravdanja i sve to pravdala da sa mu bitna.Medjutim, mislim da sam vremenom takva postala.Sve sto je nenormalno meni ja sa njim bilo normalno.Mozda se zbog toga i vracao jer je znao da bez obzira na sve negde tamo ima osobu koja ce mu ispunjavati zelje i slusati sta govori.Prekidali smo kada je on hteo, mirili kada je on hteo.Evo to traje vec 3,5g i zaista sam umorna.Zelim normalan zivot…samo mi jako sporo ide i zabrinuta sam zbog toga.
Ja imam problem. Vec duzi period i volela bih da mi pomognete, ako je to moguce! Sa muzem sam dve godine, i sve je pocelo kao bezazlena ljubomora, nesto mala, dok se sada pretvorilo u nesto jako za mene zastrasujuce. Moj muz je na pocetku veze konstantno odmeravao cure u mom prisustvu, i to ne diskretno, nego duze vreme, i to je meni toliko ruzno da ja nemam reci. Kasnije se kod mene raspitivao za neke devojke, ko su, kakve su….?! jednom je ostavio fb ukljucen i ja sam usla u inbox, kad imam sta i da vidim, sa curama sta se dopisivao, sta im je sve pricao nemam reci. Tad sam pukla, onesvestila se i htela da raskinemo, smatram to prevarom. Onda se neko vreme primirio, a sada ulazi na online chat (pornici) i osecam se opet kao da mu nisam dovoljna nego hoce neku drugu, ne znam vise sta da radim, imam napade besa, placa, a najgore mi je kad ga pitam da popricamo, on me pravi na ludu i kaze da umisljam. Nema hrabrosti da mi kaze u lice, makar jednom da bude iskren. Ni u jednoj vezi, a sada i brak, nisam se osecala ovako grozno, slabo i bespomocno. Molim vas pomozite!!!!
Postovana, ukoliko se u nekom odnosu osecate lose (bilo prijateljskom ili ljubavnom) i ne mozete da rasite probleme dogovorom bilo bi korisno razmisljati o tome da li treba dalje ostajati u njemu. Bilo da se odlucite da prekinete ili ostanete u takvom odnosu tu morate biti odlucni i dosledni svojoj odluci i snositi odgovornost za takvu vrstu odluke (iako to povlaci za sobom negativne emocije i cini Vam se da se sa takvim emocijama ne mozete izboriti). Srdacan pozdrav.
Postovanje, procitala sam vas i voljela bih da mi odgovorite. Imam 35 godina i u vezi sam 5 godina . On ima 42 i oboje imamo brak iza sebe i djecu.Problem je sto od pocetka nase veze mislim od prvog dana on mene ne prestaje da kontrolise,provjerava moj telefon,sa kim razgovaram sa kim se druzim mislim bukvalno sve.
Raspituje se o meni kod svakog ko me poznaje izmislja svasta o meni i psihicki me ubija sa tim. Tvrdi da sam bila svakakva da sam svasta radila dok nisam njega upoznala sto nije istina. izmislja takve gluposti sto mislim da normalan um tesko moze da smisli. Ne dozvoljava mi nigdje da idem pa cak mi scene pravi kad odem kod sestre a ne gdje drugo. Zahtijeva od mene da ga pitam za svaku sitnicu bilo sto da radim. Dolazi mi na posao da me provjerava,prati svaki moj pokret i pogled znaci bukvalno sve. Sad je poceo i da me prati i zadnje je bilo kad sam zavrsila posao i cekala autobus odjednom se stvorio ispred mene i scenu mi napravio da me sramota bilo da dodjem sjutradan na posao. Poceo je da vice na mene oteo mi telefon da provjeri pozive auta su prolazila on je poceo da zagleda i ako je neko slucajno stao da trci prema njima navodno kako je umislio da ja njega varam i da cekam nekog da dodje po mene. I ave to bez ikakvog povoda. Za svo ovo vrijeme od kada smo zajedno nema te pogrdne i vulgarne rijeci koju mi nije uputio i zasta me nije optuzivao. Poslije mi se izvinjava i kaze nikad vise al uvjek se isto ponavlja. Ja sam prekinula poslije zadnjeg dogadjaja vezu sa njim, ali on nikako da me ostavi na miru non stop me zove pise poruke dolazi mi na posao kaze kako ne moze bez mene da sve to radi zato sto me voli da ne mogu sad da ga ostavim kad je on toliko godina izgubio sa mnom i tako sve isto. Kako je vidio da je pogrijesio,al to je sve ista prica koju ja slusam od prvog dana. Sad igra opet na kartu sazaljenja,da opet predjem preko svega. Meni je zaista zao al mislim da se nikada nece promijeniti. A ovako unistavam sebe. Voljela bih i bila bih vam zahvalna da mi odgovorite.
Draga Aleksandra, nisam psiholog ali sam pazljivo procitao tvoje iskustvo za koje mogu samo da kazem da ti nemas vise sta da trazis pored takvog covjeka jer te bukvalno teroriše. Gledajući dugoročno, tu nećeš imati stabilnosti i dobro je da si se povukla. Necu nikog da vrijedjam, ali mislim da se radi o muskarcu koji nije siguran u sebe i da svoje komplekse(?) lijeci preko tebe, pokusavajuci iste tebi da nametne. Lijep pozdrav i svako dobro.
Postovana, nikako nemojte popustati i ostanite pri svome do kraja. U pitanju je patoloska licnost koja zeli na razlicite nacine da Vas izmanipulise. Ponavljam, NE POPUSTAJTE i ostanite dosledni svom odricnom odgovoru. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Cao…Imam 22 godine.Udala sam se pre sest meseci i u braku mi je super sretna sam pored svog muza i osecam se voljenom.Ali imam jedan,,psihicki problem,,pocela sam da se bojim da cu poludeti imam strah od ludila.To se desava najvise kada sam sama jednostavno pocnem o tome da razmisljam i svasta mi pada na pamet trudim se da kontrolisem svoje misli ali mi ne uspeva.Kada je moj muz uz mene to je nekako sve drugacije on mi daje neku snagu i taj strah je manji ali kada on radi to je drugacije.Nekad se dobijem da nisam vise jaka i da neke stvari necu moci prebroditi s tim da sam imala jako tezak zivot kao dete dosta toga sam loseg dozivela i prozivela i ostala sam pribrana ali sada da dosla u tu situaciji da nemogu ovaj stah od ludila da izbacim iz svojih misli…molim vas za neki savet..unapred hvala
Postovana, saljem Vam link jednog od nasih prethodnih tekstova koji Vam moze biti od koristi http://vaspsiholog.com/2013/03/strah-od-ludila-kao-simptom-anksioznog-poremecaja/. Srdacan pozdrav.
Ja sam tek sad shvatila da sam u vezi sa patoloski posesivnom osobom. Meni je sa njim pakao sve ovo sto ste opisali ja to prezivljavam od njega. Ima izlive besa pa me i pocupa nekad,kontrolise odredjuje mi sa kime cu da se druzim u grad ne izlazim uopste,ja bez njega nigde ne mogu da odem ja moram sa njim i u prodavnicu da idem… a ako izadjem negde bez njega onda me prati i moram da razgovaram sa njim telefonom sve vreme dok se ne vratim kuci….ito je nesto strasno tu su ucene, on stalno umislja nesto gde god da odemo ne mogu da se opustim jer retko kad prodje bez problema. On kaze da se plasi da ga ne ostavim ili ne prevarim a ja nigde ne izlazim uvek sam sa njim i zato mi nije jasno to ponasanje. Ja zivim kao zatvorenik neki,njemu sve smeta u vezi mene stalno nesto pronalazi i ja to ne mogu da podnesem jer osecam da cu da prsnem psihicki jer me gusi i maltretira to je izivljavanje….eto htela sam da podelim svoje misljenje i da kazem da ne dozvolite sebi nikako ovo jer cete samo da venete pored te osobe!
Tek sada, dok citam sve ovo, shvatam da sam i ja u takvoj vezi. Zajedno smo skoro 4 god. U pocetku je sve bilo bezazleno, sada vec nije a ja se bojim da ce samo jos gore biti. Moj decko je posesivan. Kada smo sami sve je u najboljem redu, kada smo zajedno u gradu obavezno se posvadjamo, narocito ako on popije, jer me tada optuzuje da ja njega ne volim, da sam se promenila i dr. Obavezno me napada da smekam nekog decka koga ja nisam ni primetila u tom kaficu. Obavezno se posvadjamo. Stalno mi prica da ja nemam ukusa za oblacenje, ako treba da idemo sa njegovim drustvom negde obavezno me pita sta cu da obucem, ja glupaca prvo mislila da hoce da zna da ne bi on odudarao, ako se ja bas doteram da on ne ide u sportskom fazonu, a u stvari to je zato da ga ne bih obrukala. Imam samo drugare, on ih ne podnosi, napada me da se sa njima vise cujem nego sa njim, kada izadjem obavezno mi salje por na svakih pola sata da pita gde sam, ko je jos za stolom sa nama, da vise volim njih nego njega, da ne idem u odredjene kafice jer on ne voli da ja tamo idem jer se tu skupljaju samo „retardi pijani koji ce samo da me napadaju cim me vide“, kaze da je takav jer je on bio sa puno devojaka koje su sa njim varale svoje momke i zna kako to izgleda, da ne ostajem kasno u gradu. Zivimo u malom gradu, skoro svi se znamo na neki nacin, ako se ja nekom decku javim samo malo ljubaznije odmah pocne sa pitanjima sta se ti njemu javljas tako fino, pocela sam da izbegavam ljude zbog njega, ako sa mojim drugarima izlazi neki njihov drug, koji je meni samo poznanik, ja ne izlazim, lakse mi je tako nego da se raspravljam posle. Unistila sam svoj drustveni zivot. Za druge ljude je on najbolji na svetu, dobar decko, i jeste sve to, divan je i pazljiv, odgovoran, sve je drugo kako treba, ali je prema meni sve gori. I sada ne znam sta da radim, da li da izbegavam sve ono sto bi moglo da dovede do svadje ili da ga ostavim, jer ja vise ne mogu to da trpim, a volim ga najvise. Sta ako se udam za njega i sve postane jos gore? Da li je ljubav dovoljna?
Postovana, patoloska ljubomora je nesto sto NE SME da postoji u adekvatnom emotivnom odnosu dvoje ljudi. Ponasanje ljubomornog partnera ne treba ni na koji nacin podrzavati jer takvo ponasanje jednostavno nije zdravo. Nemojte traziti problem u sebi niti na bilo koji nacin sputavati sebe u ponasanjima koja su inace normalna za funkcionisanje svakog coveka (druzenje, srdacno pozdravljanje prijatelja na ulici, odabiranje odece za izlazak i sl.). Ukoliko partner ne shvata da je ljubomora nesto sto je disfunkcionalno i da je to problem koji, iskljucivo on, mora da prevazidje onda je najbolje prekinuti takav odnos. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Neverovatno. Ovaj sajt sam danas slucajno pronasla, a komentar iznad kao da sam ja napisala od reci do reci, ali bukvalno. Jezivo. Sad cu i ja da cekam odgovor, da ne ponavljam sve.
Uh,napetoo..U braku sam 3 godine,postala sam jako ljubomorna,ukratko,sta god on rekao,uradio,pustio neku pesmu koja je meni sumnjiva,nasalio se,kada cuti jer je umoran,kada ne cuje sta kazem,pa moram da ponovim 100puta,kada je malo pazljiviji ja odmah pocnem da razmisljam da li je mozda bio sa nekom,pa se tako ponasa,dal’ me prevario?! Postalo je i meni dosadno da ga stalno ispitujem za nesto,kritikujem itd,ali ne mogu da se promenim,bilo je prilika kada sam mu trazila da se zakune u dete koje jos nemamo,da me ne vara i to je zvucalo ovako “ Da nikad ne vidim svoje dete i nikad da ga nemamo ako sam te prevario“ Ja u to ne mogu da poverujem i posle toga ja imam sumnje,ne znam da li je u stanju da slaze za tako nesto i zakune se u dete koje jedva ceka da ima….inace je rekao da se ne bi zakleo i slagao…ja sam ga gusila sa tim,i dalje je tako,ni tad mu ne verujem ali nastavljam da mu trazim da se kune i ispitujem stalno nesto,eto ovih dana je jako opterecen time da nadje posao,i nervozan je,govori kako zeli da se skloni od svih,nije kao pre,inace smo jako mladi,a do sada mi nije davao povoda za sumnju,niti izlazi,luta,pije,nista od toga, gde god podje ja idem sa njim,imamo zajednicke prijatelje,ali meni ni to nije dovoljno,desavalo mi se da posumnjam na zenu koja moze majka da mu bude,ne znam sta je to u mojoj glavi,da li bi mogao jedan covek da se zakune u svoje najvece „blago“ i da slaze,samo da ja ne bih saznala,to me nekako najvise muci,pa onda ostalo…. ako mogu dobiti nekakav odgovor na ovo bila bih zahvalna.
Postovani, upravo citam ovaj clanak i u svakoj reci ja pronalazim sebe… U vezi sam god i po dana. Za to vreme ja se godinu dana ponasam nenormalno lose prema devojci… Ocigledno sam postao previse ljubomoran. Pre te veze sam imao jednu od 2,5 god, desilo se to da sam posle toliko vremena stajao ispred zgrade moje bivse devojke i gledao je kako sedi u kolima s drugim deckom, izgledali su veoma zaljubljeni. to me je mnogo povredilo i promenilo. Izgeda kao da se sadasnjoj devojci svetim za neke prosle stvari sa kojima ona nema nikakve veze… Zbog te moje ljubomore smo imali mnogo problema i uvek mi je prastala i davala mi sanse da se promenim, i jesam ali samo za dva dana i onda opet isto. Zbog posla sam morao da odem u drugu drzavu ali sam svakog vikenda kod nje, dok smo zajedno sve bude perfektno dok ne odem, i onda od ponedeljka do petka pakao… Molim vas recite mi kako da prebrodim sve ovo, jer mislim da ce mi ovo biti poslednja sansa da se promenim, volim je i ne bih hteo da je izgubim a uporno je teram od sebe svojim ponasanjem… Najiskrenije vas molim da mi sto pre odgovorite… Unapred zahvalan…
Postovani, ljubomora je disfunkcionalno osecanje koje prati određeno disfunkcionalno ponasanje (npr. verbalne prepirke, pracanje i proveravanje partnera, i sl.). Ljubomorne osobe obicno nisu u stanju da shvate da je problem u njima sto kod Vas nije slucaj jer ste vi to uvideli. Drugi korak je prevazilazenje ljubomore i disfunkcionalnog ponasanja koje je prati. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam pomogli u ovom drugom koraku. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
U vezi sam skoro godinu dana.Sve je bilo lijepo dok nije dobio papire za master u jednoj susjednoj zemlji.Odjednom je odnos postajao drugaciji,on je bivao sve hladniji,sto je kod mene dizalo tenziju,i na povrsinu istjeralo poprilican broj psihickih problema,koje sam potisnula,jer ranije nisam znala da se sa njima borim.Recimo ,ta posesivnost.To dozivljavam kao crtu karaktera kod sebe,ali ta ista crta nije uvijek isto izrazena u svakoj vezi,i ni u jednoj nije patoloska,ali naravno,u kom god je obliku,ako je malo izrazenija,gusi ljude koji nisu takvi.Naime,imam potrebu svakodnevno vidjeti partnera,ukoliko se ne vidimo,zelim visesatno pricanje preko skajpa.Ta potreba da se svakodnevno vidimo je tako jaka,da ukoliko ga ne vidim ili ne cujem,postajem potistena i odmah mislim da u nasoj vezi nesto nije uredu,da njemu nije stalo.Partner je inace mirniji,hladniji,nije posesivan,a ja sam hiperaktivna,temperametna,sa afinitetom ka emocijama ljutnje i bijesa,koje nekad granice sa agresivnoscu.Tu ima i hipersenzibilnosti,zbog koje imam nadprosjecne potrebe za paznjom dragih ljudi.Od djetinjstva se osjecam nevoljeno i usamljeno,tako da mi je ostala ta emocionalna glad,zbog koje mislim i da se javlja recimo ta agresivnost i i posesivnost.Zelim paznju dragih ljudi,ako je nemam,zalicu se da me nesto boli,ili izmisliti neku situaciju da privucem njihovu paznju.Imam potrebu prikazivati se kao jaca,“opasnija“ ,agresivnija nego sto u biti jesam.Tako da ljudima kvarim sliku o sebi pricajuci o svojim reakcijama u nekim situacijama prenaglasavajuci ih(ako sam imala prepirku,da sam osobi rekla nesto ruzno,podigla ton na nju,htjela da je udarim,iako nisam).Kad vidim da ne mogu dobiti paznju ni na jedan nacin,napravim scenu.Zbog forsiranja i gusenja decka sa kojim sam eto,skoro godinu dana,sad smo „na pauzi“,vjerovatno pred raskidom,tako da sam upala u stanje teske potistenosti.Ne mogu da spavam,da jedem kako treba,da se koncentrisem na ucenje,ne zadovoljavaju me nikakve aktivnosti,samo mislim o njemu,sta sad radi,noc je jedini dio dana kad izlazim napolje,a ako se vracam kuci,obavezno prodjem kroz njegovo naselje i pogledam ima li svjetla u njegovom stanu…Boli me sve to,jer ga jako volim,ali mislim da u svemu tome ima i nesto mazohisticko.Rezimirajuci neke stvari iz naseg odnosa,kao da sam podsvjesno privukla raskid,da bih bila u tom stanju duboke potistenosti,jer sam ja sklona tome.Desava se da potpuno prekinem kontakt sa drugim ljudima,i kad nadjem neku uspomenu na njih(uspomene su mi jako bitne,nikad ih ne bacam bas zato sto volim evocirati stare emocije),da namjerno izazivam emociju boli kod sebe.Mislim da ne jedem i ne spavam,ne zato sto zaista ne mogu,vec kao da moje tijelo protestuje i smatra,ako budem jela i spavala,da moje zalovanje nije istinsko.Kao sto rekoh,kod mene bas ima puno tih nekad potisnutih problema,koji su sad isplivali zbog bolnog odvajanja od voljene osobe.Ali zaista,istinski zelim da se promijenim,jedino sto mi treba su neke smjernice,savjeti, i razgovor koji na mene djeluje terapeutski.Molim vas ,mozete li mi pomoci svojim odgovorom,posto zelim da budem bolja,ali osjecam da to ne mogu sama da postignem.Unaprijed zahvalna!
Postovana, problem koji ste izneli zahteva sistematican psiholoski tretman (a ne jedan savet). Raskid sa deckom je samo okidac i kao sto shvatate problem lezi u nacinu vaseg disfunkcionalnog emotivnog funkciosanja i ponasanja. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
U braku sam vec 10 godina, a zajedno smo 12 i imamo dvoje dece.Zadnje godine zivota s mojim muzem su nepodnosljive, volimo se i strasti i ljubavi nenedostaje ali njegovog poverenja DA.
Zaista sam osoba koja se brine i voli svoje najdraze i daje sve od sebe ali on nikako nije zadovoljan, optuzuje me da ga varam, zamislja da sam ko zna gde dok on radi, da sam s njim eto zato sto tako moram, da ga poljubim jer moram, da se cak i sex sveo na to da ja zamisljam nekog drugog, eto jednostavno ne valjam!Te i takve scene su skoro pa svakodnevne, a sa svim tim ja se sve vise povlacim u sebe,razocarana,nesretna maksimalno!Prijatelji za mene ne postoje jer se bojim igde otici,pa ni kod svojih roditelja sa decom jer ne znam sta ce on umisliti.
Sve to i citava situacija se vec odrazila i na moje zdravlje, od svakodnevnog stresa dobijem napade bubreznih kolika od kojih jedva izdrzavam,tablete za bolove uzimam u velikoj meri,skoro svakodnevno.Ma sta mu rekla,i zvala ga na posao da ga cujem,docekivala u sitne sate kada bi dolazio s posla (jer jako puno putuje),ispracala ga,u svemu gledala da ugodim i da bi bio ponosan samnom, priredjuje mi takve scene i optuzuje za sve moguce gadosti.Toliko sam umorna od takvog zivota, osmeh na mom licu bude samo zbog moje dece.Jako tesko prozivljavam sve ovo,trudim se biti jaka,i milion puta sam oprostila sve,i njegovu prevaru i dopisivanja sa curicama od 19, 20 god. I opet je i za to sve mene krivio,da je zapostavljen,da ga ne volim….Neki dan doslovno mi je srce iscupao kakve scene mi pravi.Povredjena sam totalno,RAZOCARANA,jer nije bio takav,i u tim napadima toga ja njega ne prepoznajem.Nemam snage da nastavim,volim ga i ontvrdi da mene voli ali ta takva ljubav uzasno boli i nije normalna.Shvatio je da je patoloski ljubomoran,i ta razmisljanja i zamisljanja nisu opravdana i normalna.Kako da mu pomognem,jer ovo je sad zadnji put i dajem svoju zadnju snagu i volju, i radi sebe i dece i nekad sretnih godina,jer imamo sve da budemo sretni a to nikako nismo.
Molim vas, za nekakav savet
Postovana, ocigledno je da je u pitanju patoloska ljubomora ali pored toga postoji i manipulacija sa njegove strane jer Vam „nabacuje“ krivicu za nesto sto niste uradili dok on sam radi to isto (ovde mislim na preljubu i sl.). Problem je sto imate izrazeno osecanje krivice koje je potpuno disfunkcionalno i koje Vas uvodi u dublje psihicke i sompatske probleme. Ne smete podrzavati njegovo patolosko ponasanje i sebe lisavati sopstvenog zivota i normalnog funkcionisanja (druzenja sa ljudima, odlazak kod roditelja i sl.). Dakle, problem je zaista u njemu i on treba da ga rasi uz pomoc strucne osobe (ako zaista to zeli) ali sa druge strane imate i Vi problem ako takvo njegovo ponasanje trpite. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovani,
Apsolutno sam svesna svoje nesigurnosti kao i toga da mi nedostaje samopuzdanja. U vezi sam vec 6 meseci i svoju nesigurnost sam projektovala na odnos mog partnera i mene. U pocetku je sve islo kako treba a onda sam odjednom postala ljubomorna, pocela sam sumnjicavo da gledam svaki njegov postupak, i ispoljavam ljubomoru bez razloga. Hvala Bogu pa je moj decko mnogo tolerantan i svaki put me utesi i zagrli i argumentovano mi obrazlozi kako stoje stvari. Svaki put uvidim da sam bezveze odreagovala i posle mi bude krivo. Ali svejedno opsesija time da ce me prevariti i ako kada trezveno razmislim ne daje mi nikakvog povoda za ljubomoru me ubija. Shvatam da sam ja problem, da samo svoju nesigurnost ispoljavam na nas odnos jer mi je on trenutno jako dragocen. Zelim da se izlecim, da napokon mogu mirno da zivim i ne zelim njega da izgubim, jer svako ima svoje granice tolerantnosti. Borim se i trudim se, ali mi ne uspeva, jer ne znam sta tacno da radim. Ako mozete bilo kako, pomozite mi.
Postovana, ljubomora nije zdrava i ne treba da postoji u adekvatnom emotivnom odnosu. Ipak, ljubomora se moze prevazići i to covek prosto treba da nauci. Ukoliko zelite mozete nam se javiti za uzivo ili skajp savetovanje kako bismo Vam pomogli da resite problem sa ljubomorom. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovani,u braku sam skoro dve godine i ocekujemo prvu bebu… Evo sta se desava… Kada sam dve nedelje bila odsutna zbog trudnoce moj suprug je napravio profil na nekom sajtu za odrasle…Sinoc sam zaspala ranije i pronasla sam taj sajt u kompu i videla sam datum registracije,bas kada sam ja bila odsutna. Ne razumem zasto je cekao da zaspim pa da ide na taj sajt… U porukama sam mu nasla samo jednu gde je na poziv da se vide u nedelju rekao da nije tu. Razumem ja da je to virtualna stvar i mozda sam bez razloga nesigurna,ali ne razumem zasto krije. On je pazljiv prema meni i znam da me voli,ali ovo mu nije prvi sajt na kome je registrovan,ali je prvi koji je sakrio od mene. Ja razumem da nikada ne znas koliko ce brak trajati,ali zelim da znam na cemu sam,ne zelim da propadnemo sad kada je beba na putu i verovatno se bez razloga bojim,ali ne zelim da moje dete bude bez oca kao ja. Volela bih da mi odgovorite jer ne znam sta da radim. Uvek ga pitam sve sto me zanima ,ali sada vise ni ne znam da li je to pametno. Pozz
Čitajući sve ovo shvatila sam dasam vec nekoliko mjeseci u vezi sa patoloski poremecenom osobom..Da mi je neko rekao da ću sve ovo doživjeti i dopustiti sebi ne bih mu vjerovala! Lijepo je bilo prvih 20ak dana veze,valjda se pretvarao,poslije toga veza postaje pravi pakao. Po citav dan sjedim u kuci,nigdje ne idem,samo se vidjam sa njim,sve sam zapostavila,prijatelje rodbinu,sve zbog njega,i kad bih htjela da odem negdje on mi uvijek prigovori..Provjerava mi telefon,fejsbuk,i naravno nista mi ne vjeruje. Nikad me niko nije u zivotu tako ponizio kao on,svakave gadosti i bljuvotine mi izgovorio. Svaki odlazak u grad ili bilo gdje se zavrsio sa svadjom,naravno,uvijek izmisli kako ja gledam nekoga,i ko zna sta jos. Pitam se da li je to prava ljubav sa njegove strane?! Sa moje jeste,mada, i to je pitanje vremena koliko dugo cu jos moci trpiti sve ovo,pravdati se uvijek za nesto za sto apsolutno nisam kriva. Pozdrav
Postovani,
imam problem koji mi je tesko definisati,u prijasnjim vezama sam osjecao ljubomoru ali sa produbljenjem veza i povjerenja osjecao je nestajao. U vezi sam sa djevojkom godinu ipo dana,nazalost to je veza na daljinu i pored svih problema koje nose veze na daljinu sada mi se javio i sljedeci problem.
Pre nekih 8-9 mjeseci sam slucajno uhvatio djevojku u flertu i od tada mi se javio osjecaj da cu biti ostavljen,prevaren. Do tog trenutka nisam osjecao posesivnost ili ljubomoru ali od tada pocinjem joj provjeravati tel i ako nisam jos nista nasao,jer devojka ocigledno nista i ne radi po tom pitanju,ja se i dalje osjecam uznemireno kad navece izadje sa drugaricama ili sestrama.
Naravno prva stvar na koju pomislim u takvim situacijama je prevara.
Znam da,ako hoce,moze da me prevari i ako zivi sa mnom ali nikako da se otresem tog osjecaja da cu biti prevaren. Help,ljubomora ili posesivnost?
Postovani, bilo bi dobro da se javite za psiholosko savetovanje kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo sto se tice Vaseg problema. Nemoguce je na zalost, jednim instant savetom odgovoriti na pitanje koje ste postavili ali je jasno da postoji problem sa ljubomorom koji treba resiti. Srdacan pozdrav.
Znam da sam posesivna. Ne znam samo kako da prevazidjem to. Zadovoljna sam sobom, imam dobar posao, dobrog decka, dobre drugarice…nemam razloga da mislim drugacije i da nemam nekog samopouzdanja, mislim da cenim sebe. Imam vezu 8 godina, planiramo naredne godine i da se uzmemo, ali meni mnogo stvari smeta, on nema vise drugarica, izlazi nekad samo sa drugovima koje odlicno znam, a meni nekad i to smeta, ali ne smeta mi sto je otisao negde i da mu ja ne verujem, verujem mu, niikada mi nije dao povoda da drugacije razmisljam, ali mi smeta sto nije samnom, ako dva puta za redom ode sa drugovima na kafu ili u grad ja odmah se ljutim, a gde sam tu ja…..aaaa kada mene drugarice zovu uvek izadjem, nijedna nema vezu pa cesto izlaze zajedno i ja uskacem sa njima mnoooooogo cesto i on mi nikad nista ne kaze. A meni smeta, i onda me to gusi, i nervira me sto se osecam tako, nije zasluzio to, i mnogo je pocelo to da mu smeta, dovoljno je da mu kazem ok ako mi javi da ce na kafu(znaci da mu ne tepam, dobro duso, bebo, sreco itd) da on poludi onda, i vidim da nema vise zivaca za moju posesivnost tako da mooooolim za pomoc…:/
Pronalazim sebe u većini situacija iz tvog texta, samo mene kada obuzme taj neki osjećaj napada, tačno u grudima mi se desi eksplozija svih ti pitanja i slično. Tri godine sam sa svojim dečkom i zaista o svemu razgovaramo, ali imam tu potrebu da svaki tren znam gdje je s kim je i kad mi to sam i kaže, onda mu postavim 2569755 pitanja zašto , otkud i tako slično. To mu je užasno počelo smetati, a i meni,tačno se pokajem kad mi ta sva pitanja izlete iz usta i ni sama ne znam otkad sam takva postala. Inače mi nikada nije falilo samopuzdanja niti sam nezadovoljna sobom, tako da zaista ne znam šta se desilo. Onda je moj dečko, kako bi izbjegao to moje silno ispitivanje radije počeo govoriti ono što ja želim čuti nego kako je nešto ustvari bilo i ja to savi put otkrijem kada to radi i sve tako se vrtimo u krug, nisam sigurna, da li patim od obične posesivnosti ili ne daj Bože od patološke?? P.S. uvijek sam sebi govorila, ne daj Bože da doživim da sam patološki lažov ili patološko opsesivna i eto šta se desi.. ://
Postovana, problem sa ljubomorom i posesivnoscu evidentno postoji ali nije neresiv. Ono sto je vazno jeste da prevashosno shvatite da je to problem a onda krenete u njegovo prevazilazenje. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da se resite ove disfunkcionalne reakcije koja trenutno onemogucava da imate izbalansiran odnos sa partnerom. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Pronasao sam sebe u ovim tekstovima i sad se pocinjem da se plasim za nju i za sebe .Poneki put kad me spopadne ljubomora i posesivnost osecam se zverski kao da bi nekome vrat zubima mogao da prerezem . Imao sam situacije razne ali sam to vise ostavljao u sebi , jer kad se desi da pocnemo o tome da pricamo sav se nakostresim i sgrkocem zubima osecam da gubim kontrolu i pocinjem svasta da pricam i i lomim oko sebe stvari , ovamo sa druge strane kad drzim u sebi bolime ne mogu spavam nocima ,mnogo mi je zao kad je vidim povredjenu.Posto sam uvideo svoj poremecaj poceo sam da trazim resenje kod sebe .Primetio sam da me moj pas veoma smiri , dovljno je samo da bude pored mene vec se drugacije osecam , ili da nesto radim fizicki po mogustvu tesko i naporno , ili onto najbolje da stvaram nesto , ,posto sam graficki dizajner ,crtam kad se tako osecam i tu losu energiju pretocim u crtez .Posle toga bude mi lakse a i napravim dobar crtez .
Moj „ problem „ nije ljubavne prirode, odnosi se na moju najbolju drugaricu. Naime, ja i ona se druzimo i zivimo zajedno vec 4godine, zadnje 2 godine smo bas u super odnosima bukvalno kao sestre. I obicno je mali krug ljudi oko nas, koje obje poznajemo. Medjutim, ona je u poslednje vrijeme pocela da se druzi sa koleginicama sa posla i to bas ucestalo. Ja njih znam i ok je su djevojke i zovu me stalno da idem sa njima i sve. Ali ja prosto ne mogu da prihvatim to da je bliska toliko sa nekim i to posle tako kratkog vremena( nama je npr trebalo dugo da se bas zblizimo). Ja sam joj jednom to pomenula, ona mi je rekla da umisljam itd. Ali stvarno se jesmo udaljile, samo sto ona nije svjesna toga. I meni to tako tesko pada, ne mogu da budem normalna kad kaze da ide sa njima ili da ce doci kod nas. A nisam nikad bila takva, imam jos bas dobrih drugarica, ali nisam zivjela sa njima, vjerovatno je zbog toga velika razlika. Sta da radim?? zelim samo da iskuliram to i da nastavim biti kao ranije, flegma i sve mogu da prihavtim, ne znam sto mi se deasava?
Znate kako sam ja došao do ovog teksta. Kucao sam osnovne karakteristike ponašanja moje sada bivše devojke, naprsno menjanje ponašanje, izlivi besa, nezadovoljstvo sobom, prebacivanje krivice na partnera a koji uopšte nije imao uticaja na to, izazivanje osećaja krivice, konstantno kontrolisanje (gde si, zašto se ne javljaš, kada ćeš mi dati šifru tvog naloga na fb i itd).
Ja nisam imao niti imam veliko društvo, drugarice na koje je mogla biti ljubomorna, nisam imao. Davao se, trudio se, ništa nije bilo dovoljno. Svakog dana smo se viđali minimu dva puta, posao i faks ne bitno, sa njom sam morao da radim i najbanalnije radnje kao što je recimo kupovina hleba i mleka. Koliko god to bilo simpatično u početku, postalo je pravo opterećenje, ja sam morao svaki minut da izorganizujem kako bih se uklopio sa njenim vremenom. Naš najveći problem je bio vreme za izlaske, nisam hteo više svakog dana da izlazim, hteo sam malo da se vratim u klosek, faks i posao je počeo baš da trpi a to se i videlo i facebook. Zahtevala je da joj dam pristup nalogu, ja smatram da je to moja privatnost i da nema šta ona da traži tamo. Smatram da ako mora da me tako proverava da onda ona i nije za mene a tako se i ispostavilo. Zahtevala je da izbrišem sve fb prijatelje ženskog pola bili oni rodbina ili ne. Da sam davao nekog razloga za to pa i ajde da je razumem ali nisam. Kada nije uspela da upiše faks ja sam joj bio kriv a zapravo sam joj svakog dana skretao pažnju da krene sa spremanje, da uči ali ne, ništa nije dopiralo do nje.
Kada god je bio neki praznik, rođendan moj ili njen, slava, nova godina, uvek bi bila vrlo nervozna.
Definicja ljubavi za nju je: ,,Ja se svadjam a kada se svadjam znači da mi je do nekog stalo, a ne da budem dobra, fina i hladna, takva sam kada sam prema nekom ravnodušna“.
A mesta za svadjanje nije birala, da li je to kafić, crkva, groblje, moj dom, njen dom, nije bilo bitno, fizički je nasrtala, nanosila povrede, ogrebotine po rukama i vratu su postajali sve češća pojava.
Jednom prilikom mi je bilo loše od jakog sunca, ona mi je pomogla i posle toga mi je u svakoj svađi, a kojih je bilo sve više, od svake druge nedelje do dva puta nedeljno, je to prebacivala kako mi je pomogla, kako ona svašta radi za mene i itd. Normalno je valjda pomoći čoveku, pa i da ti je potpuni neznanac, a ne nekom do koga ti je,,stalo“.
Zašto sam napisao sve ovo?
Nije to jadikovanje o izgubljenoj ljubavi već upozorenje ako ikada upoznate ovaj tip osobe, bežite koliko god brzo možete, jer je to ringišpil iz koga je teškoo izaći.
Pozdrav!
Dobar dan.Zovem se Gordana Boskovic i imam pitanje za vas.MOJ DECKO KAYE DA MU JE DOSADILO SVE,A JA XOCU DA MU POMOGNEM YATO STO GA VOLIM.I NJEGOVI MI SE NE JAVLJAJU NA TELEFON.POMOYITE MI DA SAZNAM U CEMU JE PROBLEM.POZ I XWALA
Postovana, ovo je malo informacija da bi se bilo sta moglo zakljuciti. Psiholoska procena iziskuje strukturisani razgovor sa psihologom kako bi se zakljucilo o kakvom se problemu radi. Srdacan pozdrav.
U vezi sam 8 mjeseci sa deckom i na pocetku veze je pokazivao malu ljubomoru koju bi lako rijesili i koja nije uticala na kavalitetu moga zivota. Kada sam se radi posla morala preseliti u drugi grad postao je posesivno ljubomoran i poceo me ucjenjivati za izlaske. Ja te ucjene nisam shvacala ozbiljno i prvi put sam izisla van i nije bilo vecih problema, male svade da ali nista sta nismo brzo rijesili. Kada sam drugi put izisla i rekla mu da sam vani trazio je da odma idem kuci ili cemo prekinuti jer da on ne zeli da ja izlazim bez njega. Ja sam tu prijetnju ignorirala i nisam je shvatila ozbiljno jer mu nikad nisam dala da me ucjenjuje (bar mu to do sad nje uspjelo). Drugi dan sam saznala da se pokusao predozirati sa nekim tabletama. On mi je to sam rekao i objasnio da je to napravio kako bi meni dokazao da me voli. Kada sam ga pitala dali je svjestan koliko bolesnu i glupu stvar je napravio je rekao da nezna i da sam ja kriva za to. Htjela bi mu nekako pomoci jer jer pre mlad da se unisti. Nebi mogla zivjeti sa spoznajom da mu se nesto desilo radi mene, a opet se bojim da samu sebe ne dovedem u opasnost jer vise nisam sigurna na sta je sve spreman koliko me te ovaj događaj potresao.
Postovana, Vas decko ima problem i neophodna mu je stucna pomoc. Sto se tice osecaja krivice koji postoji kod Vas (a rezultat je manipulacije sa njegove strane), morate shvatiti da je svako odgovoran za svoje postupke i da nije zdravo odnos zasnivati i odrzavati na osecanju krivice i sazaljivanja. Srdacan pozdrav.
Nikad nisam bila posesivna. Ni prema drugaricama, ni momcima. Ali, u poslednje vrijeme ne prepoznajem sebe. Naime, radi se o mojoj najboljoj drugarici. Nikad mi nije smetalo, da podje sa nekim drugim drugaricama na kafu i to, pa i bez mene, ali u zadnje vrijeme se osjecam kao da smo se izgubile, nije vise isto, ona izlazi sa njima, pita i mene, ali ja se osjecam suvisno, i iskreno ne volim bas te cure. Ne znam kako da se postavim u svemu tome, ali osjecam se uzasno, kad god ona izadje sa njima (zivimo zajedno inace), ili ih pominje. Mislim da cak vise ne zelim da zivimo zajedno. Zasto mi se to desava, a bile smo toliko bliske?
Postovana, normalno je da Vasa dugogodisnja prijateljica ili Vi posle odredjenog vremena prosirite krug prijatelja. S druge strane, normalno je i da Vam se neke osobe ne dopadaju i ne morate se siliti da se to promeni samo zato sto se Vasa drugarica druzi sa njima. Dakle, pored toga sto Vasa drugarica izlazi i druzi se sa njima ona je i dalje i Vasa drugarica. Prosto, druzite se i dalje s njom ali prihvatite da se ona druzi sa jos nekim curama koje Vama ne prijaju. Bilo bi dobro da porazgovarate sa njom o tome, u smislu da eto Vama bas i ne prija njihovo drustvo ali da sa njom zelite i dalje da gajite prijateljstvo i da se tu nista nije promenilo. Takodje, sigurno mozete pronaci mimo ove drugarica koju spominjete jos neke koje Vam mogu prijati i sa kojima se mozete druziti (mozda ne mozete biti potpuno bliski ali sa kojima ce Vam prijati da provodite vreme). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Ne znam vise sta da radim?Iznecu Vam moj veliki problem,i nadam se da ce neko izvuci pouku iz ovoga da ne bi dosao u ovakvu situaciju kao ja.U vezi sam 8,5 god ,imam 24 god a on je dosta stariji od mene.U poslednje 2 god,postao je nemoguc.Kad odem na predavanja,presednu mi.Slede pitanja:s kim si pricala,kome si se javila,i onda me ubedjuje u nesto sto nisam radila,kao pricala si sa tim,dopisivala si se.Otvorila sam fb radi igrice,i tako pogledam profile ljudi kojih znam,i onda on,sta si trazila da gledas njihove profile,ovakva si ,onakva…cak me je udario zbog toga sto sam gledala tudje profile i pretio nozem da ce da me zakolje(Da li je to normalno?)!Skoro se ni sa kim ne druzim,ne izlazim nigde,ako se cujem sa drugaricom,sta ja to imam toliko da pricam sa njom…Ne idem ni kod rodbine,zbog njega.A sve sam mu pruzila u zivotu,i ljubav,paznju,finansijski ga pomogla milion puta,sto bih kupila nesto sebi ja njemu dam pare.I on to nista ne zna da ceni.Uputio mi je tako ruzne i ponizavajuce reci,sto ne zasluzujem.Zapostavila sam ucenje zbog njega,ali on to sve pripisuje meni,da sam ja kriva jer provodim vreme na telefonu i td.Ne mogu vise ovako,jer zasluzujem mnogo bolje,ali ne znam kako da ovo okoncam.Molim Vas ako imate neki savet napisite.
Imeni je jako cudno kod deckih kada sebi umisljaju neke stvari,skim si to pricala nisi mi na vrijeme odg,sigurno neki decko nisma imala uzivo priliku da me neko ispituje al jednom mi se desilo sreca bilo je preko veze,bas se pitm dal je to ozbiljno kod osobe neki problem il zeza se iskusavaju ,,,,
Postovana, odnos koji ste opisali je patoloski odn. ponasanja koja ispoljava Vas partner jesu posesivnost i nasilje. Dakle, savet je: „Bezite odatle glavom bez obzira!“. I ne samo da mozete vec i morate da okoncate takav odnos, sto pre! Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Imam druga koji je ljubomoran i zavistan. Svaka stvar u kojoj sam se isticao i bio bolji, a on gori, pokusava da je ospori. Dogadjaji u kojoj sam bio, i na ovaj ili na onaj nacin me je zivot naterao i doveo do napretka kroz njih, njemu smetaju i kao da misli da njemu pripadaju neke stvari.
Tako me je jednom ispitivao u vezi smrti i rekao da ima strah od smrti, koji ja ne osecam i imao sam utisak kao da misli da mu pripadam i sve neke svoje nesigurnosti kao da istresa na meni i kao da pokusava da zameni identitet sa mnom sto je nemoguce. On ustvari ceo zivot kao da pokusava da bude bolji od mene, da ne kazem da pokusava da bude ja. Sve u cemu sam nekada bio bolji on je toliko radio na sebi da bi nedavno kroz njegovu pricu ja shavtio da je skrivena i njegova nesvesna poruka da je on bolji od mene iako sam davno zamenio afinitete u zivotu, i da pokusava da nekim sopstvenim ubedjenjima nadomesti i ubedi sebe da ni kad sam bio bolji u nekim stvarima napr sportu, da to ni tada nije bilo tako i da sam posto je on sada u nekim stvarima u kojima sam nekada bio bolji trenutno on bolji, ima vece misice, jaci je, da je to uvek tako bilo a realno imao sam povredu i u najgorim stanjima sam bio bolji i nikada mi on nije bio izazov ali je decko toliko sta je to sta? jako je veliki narcis, i citao sam malo i deluje kao da ima narcisoidni poremecaj llicnosti
Hej.Cetiri godine sam u vezi sa nekim do koga mi je stalo.Ne tako davno on me je prevario.To je trajalo jedva deset dana.Tome ima 4 mjjeseca.Od tada ja nr mogu da pronadjem svoj mir.Uz to on zivi u u istom gradu gde zivi i ta cura dok sam ja u drugom.Bezprekidnno osjecam strah da ce on opet poceti sa njom i ako on tvrdi da mu nije stalo do nje.Non stop provjeravam njegov facebook pa cak i njen.I bummmmm.Odjednom vidim nju na njegovom fejsu i ako on tvrdi da nema nista sa njom.Da je to sasvim normalno.Cak su se par puta culi i telefonom.Ja osjecam neprekidni strah,ljubomoru.On tvrdi da sa njom i od nje ne.zeli nista.Ali he isto tvrdio i prije nego sto me je prevario prvi put sa njom.Toliko sr plasim.Plasim se da moje ponasanj(provjeravanje,svadje….)nije normalno.Cak osjecam i taj bol ili sta vec u grudima.Da li imam osnova da budem ljubomorna,da li sam patoloski posesivna ili je dio problema dolazi i od njega.Kako da se oslobodim ovog tmurnog osjecaja?
Postovani,
Imam 26 godina, a moj bivsi decko 30. Bili sam u vezi 3 godine zvanicno, a 3,6 nezvanicno (kazem nezvanicno, jer je on tad imao djevojku, sa kojom je nakon nekoliko mjeseci prekinuo i nastavio sa mnom). Decko me je ostavio prije nesto vise od mjesec dana. Tesko to podnosim. Upadam u krize, ali borim se. Isla sam kod psihologa. Razgovori zaista prijaju, ali ja ne mogu tek tako da prihvatim da on vise nije sa mnom. Mislim da je dobra osoba. Ne mogu da prihvatim, iz razloga jer smatram da nam je veza bila dosta dobra. Imali smo planove za buducnost, zajedno birali namjestaj (iako sam ja bila kategoricna sto se toga tice), ali ipak se prepustila. Bila sam u njegovoj kuci vise nego u svojoj, sto ranije nikada nisam cinila, sto mi dodatno otezava moje ionako tesko stanje. Na pocetku sam bila na oprezu pri ulasku u tu vezu, hladna promisljena. Medjutim kada sam shvatila na osnovu njegovih rijeci, obecanja da je to to, prepustila sam se skroz. Promijenila broj tel. , udaljila neke ljude iz svog zivota, zapocela novi zivot. Htjela sam mir. Postala druga osoba preko noci. Sve sto sam radila, radila sam za nas, za buducnost. Nista mi nije bilo tesko. Da je ljubomora postojala, postojala je. Priznajem sa moje strane. U pocetku nisam bila ljubomorna, nisam mu nikada provjeravala telefon I sl. Medjutim, on tvrdi kako se sve vuce od pocetka veze, zbog te njegove bivse, kako se ja bojim da I meni tako ne napravi. Zaista, nisam mislila o tome ni najmanje. Nisam ga ispitivala ni ko su mu bile cure, ni sta je radio u zivotu, jer me to nije interesovalo, dok sam ja njemu recimo vremenom ispricala sve do detalja. Prvu godinu ja se uopste ne sjecam da smo se svadjali, pa ni drugu. Javljao mi se kad dodje kuci, isto i ja njemu, uglavnom poruke za laku noc. Vremenom je I to prestalo, na njegovu inicijativu. Prihvatila sam. Trazila sam samo da mi se javlja kada dodje sa puta, jer dosta radi, malo spava..strah me je da ne zaspe za volanom, a nije mu se to jednom desilo I to u mom prisustvu. Jednom smo se posvadjali jer sam trazila da mi se javi kada dodje iz grada, bila je neka pijanka u pitanju sa drustvom. On je odbio I okarakterisao kao moju ljubomoru, sto nije tacno.. Drugi put smo se posvadjali jer je on u klubu pozdravio bivsu curu na moje oci, onako sa smjeskom. I ja odreagovala, pod uticajem alkohola, naravno. Medjutim, shvatila sam da sam pogrijesila I izvinula se. Dan poslije je nastala rasprava, gdje sam ja iznijela veliku kolicinu bijesa I histerije..Nekako on puno voli da prica I malo ko mu se moze suprostaviti. Ima jak odbrambeni stav, pri cemu sam ja pukla. Prvi put da sam na nekog nekontrolisano skocila, a bila sam izazvana njegovom reakcijom. Inace sam stalozena I smirena osoba. Treca svadja je bila par mjeseci nakon toga, ne sjecam se tacno oko cega. Uglavnom nije bio nikakav veliki razlog. I sad ova posljednja, koja nas je razdvojila, a razlog sam opet ja, jer sam ga pitala sto je povezao neku curu u autu, koja je to vece bila sa njima u gradu. Da napomenem samo sam pitala, objasnio je I to je to. Cutala sam. E onda me je on kao I svaki put izazvao svojom pricom, gdje sam opet u naletu bijesa svasta rekla I svako svojoj kuci. Poslije toga krece moj pakao. Price, plac, molbe, izvinjenja…I tako skoro mjesec dana. Obecao je da cemo pokusati, ja sam se trudila, shvatila gdje sam I kad sam grijesila, obecavala. On je rekao da se hladi I da se ne moze preko noci popraviti nesto sto se rusi dugo vremena, ali pokusacemo. Ne znam sta sam toliko rusila,ali dobro. On dosta radi, ima malo slobodnog vremena. Ja sam to prihvatila, prilagodjavala se maksimalno. Jedno vece rekao je kako ide na put. Medjutim, ja sam ga nesto trebala I poslala mu poruku. Bio je nedostupan, a nikada ne gasi tel…I znate,ono sesto zensko culo … da ne duzim kako sam ga uhvatila, ali nije to vece otisao na put. Bio je na kafi sa drugom curom, priznao je, nije htio da kaze ni ko je..ali igrom slucaja sam saznala. I opet sam ja preuzela svu krivicu na sebe. Spremna sve zaboraviti. Tih dana mi je bilo uzasno lose. Nisam mogla da jedem, da spavam. To je sasvim normalno emotivno stanje, ali od strane njega dobila sam etiketu osobe koja ima probleme sa zivcima, da treba da se lijecim, svakakve ruzne rijeci mi je rekao. Nekoliko puta sam pila leksilijum, samo da mogu da spavam, na sta je on rekao da to ne radi normalna osoba. Da napomenem, poslije svake I najmanje svadje on je htio da raskinemo, ali ja sam smatrala da stvarno nije vrijedno. Niko nikog nije lagao, varao, postovali smo se. Dovoljno se upoznali. Bilo je prelijepih trenutaka, da bi ovako zavrsilo. Na kraju je spomenuo I najmanje sitnice koje su ga nervirale od slikanja na moru pa do nekih nasih internih sala, koje je on drugacije shvatio. Druzi se sa osobama koje su sklone flertu. Na pocetku mi nije bilo svejedno. Vremenom sam prihvatila. Svaku moju izjavu shvatio je onako kako njemu odgovara, apsolutno svaku. Mislim da je dosta uticao njegov posao na nevidjanje, pa onda sve ostalo, ali on ni to ne priznaje. Nista mi nije bilo tesko zbog njega, znala sam izigravati “dvorsku ludu” dok se vracamo s puta, kako ne bi zaspao I da ne spominjem sve ostalo, sto je on zaboravio. A bilo je stvari vrijednih pomena. Ne kazem ja da je on bio los prema meni. Naprotiv, nije, ali sve mu je smetalo. Ne znam zbog cega. Da li misli da je u zivotu sve med I mlijeko I da se nikada ni sa kim nece posvadjati. Mislim da je to nemoguce. Pitala sam ga da zajedno idemo kod psihologa, ali nije htio ni da cuje. Rekao je da mu ne treba. Moram da kazem da sam mu dva puta rekla kako cu se ubiti, jer me je maksimalno isprovocirao svojom arogancijom I ruznim rijecima. Nisam to mislila. Evo ziva sam. Dosta ljudi to kaze u afektu, izmedju ostalog rekao je I on, kao I da ce se odseliti iz grada. Meni je najvazniji bio kompromis I razumjevanje, a njemu sloboda I mir. Imam ne tako dobar odnos sa ocem I u njemu sam nasla ono sto mi je trebalo I nedostajalo, oslonac I podrsku. Jos da dodam da mu je smetao I svaki moj dobronamjeran komentar sto se tice posla..uglavnom bi mi govorio kako nista ne znam, kako nemam dana radnog staza. I dva, tri puta su me njegov otac I sestra nazvali imenom njegove prethodne cure. Nije mi bilo svejedno,ali nisam im nista rekla. On je taj koji im je drzao predavanja I na kraju se pokajao I ja kriva. Napisala sam krace sto sam mogla, a mogla bih pisati do sutra. Na osnovu ovih cinjenica, kakva sam ja to osoba, a kakva je on? Znacio bi mi odgovor, jer ovako samu sebe mucim vec danima, a I moji mi stvaraju osjecaj krivice u ovako ionako teskom stanju. Hvala Vam. Pozdrav
Postovani,
Zivim sa deckom 3 godine,prvih godinu dana nam je bilo kao iz bajke,to se samo pozeleti moze,kasnije sam ja pocela ljubomorisati pomalo,nista strasno,i to malo je preraslo u posesivno,sada je strasno,ja nemam vise snage da zivim sa tim,stalno pomisljam na to gde god da ode da ce me prevariti,da ce lagati,proveravam telefon,fb,kada podjem iz kuce na duze ja njegove stvari „obelezim“ da bih znala da li je negde isao….i jos dosta toga radim….on je zaposlen,radi jedan ceo da i celu noc,meni je to gore od smrti,stalno razmisljam gde je i sta je….ljudi,stvarno nemam snage….on meni govori kako on to nikada ne bi uradio jer nije takav,ima sve pored mene,kako ja preterujem,kada je na poslu nece ici po kaficima i lutati,kaze ide da radi a ne nesto drugo,i zasto bi me varao,sta ima od toga….ja sam mu prosle god trazila da mi se ispred crkve pred Bogom zakune,uradio je to,ali ne vredi meni pricati,koga god sam pitala da li je moguce da ce on to uraditi rekli su da nije,da on nije takva osoba,on je opterecen poslom i bitno mu je da radi,a ja se raspadam od briga i placa…..MOLIM VAS da mi date neki savet (a da to nije idi kod psihologa,radi nesto,citaj,sve sam probala i ne pomaze) mora da postoji nacin da se resim ovoga,ovo je pravo mucenje i za mene i za njega ,plasim se sta bi moglo da se desi,ne znam zasto toliko razmisljam o prevari,nije takav tip da izlazi,pije,dobacuje devojkama,gleda ih kao lud itd…ja imam potrebu i da ga spijuniram kada radi,ali mi je muka od svega,najradije bih zaspala i ne bih se budila dok se sve ne zavrsi…opet Vas molim da mi pomognete,ljudi smo,a ja ne vidim izlaz,sve mi se cini nemogucim…Hvala puno unapred !
dali sam ja ljubomorna ako imam sledecu situaciju:decko sa kojim sam 3 godine zivimo zajedno,cim mene nema sa njim u stanu,kad odem do mojih,on se kaci na sajt za upoznavanje i salje poruke kome stigne,zove devojke da se upoznaju,ostavlja drugi br tel,i slicno.ja to nadjem ,kao i na fb dodoaje svakakve zene starije po 20 g i koga god stigne,i kad ja to nadjem i onda mu proveravam i telefon i sumnjam posle toga u sve on kaze da sam bolesno ljubomorna.pitam ja vas jel on lud ili ja?izgovor mu je da pise drugima jer sam otisla kuci i ostavila ga samoga po 10 dana i ne volim ga i on zato juri druge.kad sam ja sa njim on to ne radi ali onda ja sumnjam da to radi jer je to uradio 10 puta dok nisam sa njim.ko je lud ja sto to trpim i pravdam time da sam otisla kuci ili on koji nalazi opravdanje za svoju bolest?
Postovana, ovde se ne radi o ljubomori vec o cinjenici da Vas partner otvoreno flertuje sa drugim zenama pod izgovorom da ste Vi krivi i da ga ne volite. To je cista manipulacije gde on zeli da se Vi u citavoj prici osecate krivom i „ludom“. Srdacan pozdrav.
Molim vas da i meni date odgovor,znacio bi mi puno vas savet…Ja sam vec ostavila svoju kratku pricu gore pri vrhu,i samo me zanima srz cele problematike,dakle sta je uzrok,kojim imenom ga nazvati,i ima li leka?Unapred zahvalna.
Postovana, ukoliko se dobro secam problem koji je po sredi jeste da Vas partner otvoreno obmanjuje i sve vreme tvrdi da to nije tako. Ono sto je vazno jeste da verujete sebi i svojim culima i da ne padate na razlicite manipulacije kao sto su izazivanje krivice ili sazaljenja. Dakle, ostanite pri svome ma koliko Vam se to cinilo tesko ne treba Vam partner koji Vas manipulise. Srdacan pozdrav.
Hvala vam…Volela bi samo da me neko nauci kako se zaboravlja neko koga mnogo volis,i kako zavoleti samoga sebe,jer kad malo bolje razmislim,ipak je to moj jedini problem.
Evo ja sam kopirala svoj text da nebi trazili,pa vas molim za odgovor
Sladjana,imamo skoro identican problem,samo sto ja imam 34 godine,a ti si jos vrlo mlada da bi u toj meri ispoljavala ljubomoru.Moj problem je isti kao tvoj,samo sto moj verenik meni daje povoda za to…Osecam se beskrajno voljenom pored njega,ali cim izadjemo medju svet,on se smeska drugim zenama i u stanju je to da radi sa vise njih i po celu vece,i najgore od svega je sto one odgovaraju njemu na isti nacin!Od svega mi je najteze kada me napravi ludom i kaze JA NISAM NIKOGA GLEDAO,TI UMISLJAS…ITD…ITD…a jasno ga gledam u oci,pa pogledam i doticnu osobu i jednostavno jasno vidim da se gledaju i smeskaju jedno drugom.Ko moze da resi moj moj problem,ako je uopste resiv???Ja bih mu bila zahvalna do groba!
I molim vas recite mi kome uopste mogu da se obratim za svoj problem?Kako da izbegnem da me pravi ludom pored oba zdrava oka i kako da ga nateram da zavrsi sa tim?Sto puta sam ga ostavljala ali on naprosto place na telefon i moli me da mu se vratim alii dalje govori da ja to dobro nisam videla!Znaci ne priznaje ni u kom slucaju!Vec sam stvarno pocela da mislim da sam luda,ali cekaj,nisam bre luda,to je kao kada ispred sebe nevidite casu iz koje pijete!
Imam 50 godina. Već 15 meseci sam u vezi sa oženjenim muškarcem. Dogovor je bio da nam veza bude opuštena. Upoznali smo se preko fb-a. E, tu je sad problem. On ne dozvoljava više da primam nove prijatelje na fb, ne smem da razgovaram sa drugima kad je on na vezi, smeta mu kad mi neko od njih lajkuje objavu. Smatar da me svi oni muvaju, jer im ja dajem povoda. Proverava me šta sam obukla. Smatra da se namećem, flertujem i da hoću da ga zezam, ili ostavim.Ne trpi proslave, rodjendane, smatra da tu nema šta da se slavi, i da je to samo prilika da se žene nameću muškarcima.
Ja amaterski pišem poeziju, i to mu smreta, kaže da će me saletati razni kritičari, pisci, i da im ja neću odoleti. On ima veliki problem, ali ne priznaje. Kako da mu pomognem?Osećanja koja sam gajila prema njemu polako su nestala.On ima 46. godina.
Ja izgledam mladje od godina koje imam, tako da mu i to smeta.
Postovana, osoba koju ste opisali ima problema sa ljubomorom i posesivnoscu. Mozete mu ukazati na to da njegovo ponasanje nije adekvatno i da bi bilo dobro da razmisli o tome da resi taj problem. Medjutim, ukoliko on ne uvidja da postoji problem onda mu na zalost ne mozete pomoci. Srdacan pozdrav.
Draga Vesna, mislim da se zabavljaš sa psihopatom. Tako kako si ga opisala, sve govori da je on psihopata.
Igore,procitaj moj text,bas me zanima kakav bi odgovor bio ovako sa muske strane gledista…
Znači, moram da odem iz ove veze?
Prekinula sam vezu, mada ga još volim!Ali, sada se osećam dobro!
zdravo svima! slucajno sam otkrio ovaj sajt i laknulo mi je sto mogu negde anonimno da iznesem svoja osecanja. imam 34god i zivim sa devojkom istih godina od 2007.god. u pocetku je sve bilo ok,period upoznavanja,izvodjenje,kupovine,seks itd. posle 6meseci postali smo neplanirano cimeri ,tj da zivimo zajedno jer radimo u drugom gradu,a ne u rodjenom. pola godine posle pocetka suzivota naglo se sve menja, ona postaje jaca,nov posao,nov grad, i ko zna sta jos, prestaje iz cista mira da pokazuje paznju,ljubav,neznost a i sex izostaje! postalo je sve kao odnos brata i sestre. inace ja sam pazljiv, zeljan ljubavi,nekako maza 🙂 dok je ona skroz drugacija. vodim je svuda,prestao davno da se druzim,sve placam,planiram i zamisljam neku buducnost,zavlacim sebe,dok ona jasno svih godina govori da ne zeli brak i decu.poludecu od toga ,jer volim decu,svi moji okolo imaju,srecni su…nisam to zasluzio. inace odlazio sam vec,ali se vratio jer sam se sazalio,nekako kao da ima neke bratske veze.ne znam sta da radim. kad sam sam nije mi dobro,zelim neku koja ce da me voli jer sam nepresusan izvor osecanja i strasti,a zivim kao neka biljka koja vene.nisam sam ,a duboko u sebi sam sam. zavidim svima,a glumim da sam hepi kada smo zajedno negde. i tako zivim bez seksa sa njom, vec 7dodina!!! i pitam se jel greska svljati okolo,imam nagon kao svaka normalna osoba. ona nema.mozda je bolesna. ne znam. inace nisam ruzan ni bilo sta,a i skolovani smo ljudi.ceo dan kontrolise situaciju na fb,drzeci i skrivajuci tel,dok sam ja svoj odavno ugasio.smatram da je ti zlo. mozda ce mnogi zameriti.sori.kad god pokusam da pricam i mazim i sl,ne vredi,dobijam grebanje,dreku ili cusku.i tako se smirim,zapalim cigaru,propusio sam zato. sta uraditi? da li sam bolestan,budala, itd ili me ipak nekad ceka neka nagrada odozgo za to…ocaj zivi
Postovani, ukoliko dodje do problema u vezi prvi korak je da o njima porazgovarate i pokusate da ih resite trazeci nekakav kompromis. Veoma je vazno sto se tice dugotrajnije veze dvoje ljudi i na kraju i braka da partneri imaju zajednicke ciljeve ukoliko to izostane onda takav odnos ne moze da se razvija dalje i nema buducnost. Na primer, jedan od ciljeva jeste zasnivanje porodice odn. prosirenje porodice u kojem se vi ne poklapate. Pitanje koje treba da postavite sebi jeste zasto ostajete u vezi koja Vam ne odgovara, verovatno je da postoje jake emocije, ali i strah od toga da ostanete sami, ne naidjete na adekvatnu osobu i sl. Na zalost, nagradu ne mozete ocekivati vec se morate izboriti sami za sebe i preduzeti nesto da se trenutno stanje promeni. Srdacan pozdrav.
I ja sam imala isto problem sa svojim momkom. Imam 29 godina, i bili smo u vezi 9 mjeseci. Na pocetku je bilo sve dobro, ali zadnja dva mjeseca, kada smo poceli da zivimo skupa, katastrofa u pravom smislu te rijeci. Toliko me izludjivao sa tom posesivnoscu, nisam mogla da izlazim sa prijateljima, cak ni sa sestrom koju volim najvise na svijetu, ljutili se svi na sve strane, niko nije bio zadovoljan, po najmanje ja sama. Provjeravanje od mobitela, fejsa, moje privatnosti, proslosti, veza i vezica, cak i do fizickog zlostavljanja doslo…ako mu nije nesto po volji, neka moja rijec ili gest, odma uslijedi prekid veze, kaze mi da ga ne trazim, da sam glupa, i jos svakakve ruzne rijeci je upotrebljavao , koje nebih bas pisala, ali uvrede najgore moguce vrste… Prije 15 dana rekao mi je nesto bezveze, kao u sali, naravno opet mene uvrijedio i tu je bio kraj! Dugo sam razmisljala o prekidu moram priznat, cekala sam samo povod, razloga sam imala i previse. Otisla sam iz te kuce i prekrizila ga za sva vremena. Tu noc izasla sa drustvom i bila sretnija no ikad. Novu Godinu slavila sa svojim najmilijima koje je pokusao da mi oduzme. Zaista se nikad bolje nisam osjecala, zaista! Smijem se bez straha da ce to neko pogresno protumaciti, cujem se sa prijateljima, vracam se u zivot. Zvao me je nebrojeno puta da se vratim, plakao je, promijenit ce se. Ali ja u to vise ne polazem nade. Meni treba neka osoba koja ima malo vise samopouzdanja i koja mi vjeruje, jer to zaista zasluzujem. Djevojke/momci, moj savjet vam je da se udaljite od takvih osoba, imam nevjerovatno lose iskustvo, i ja sam voljela ali sebe sada stavljam na prvo mjesto. I ne gubite samopouzdanje, jer sebii ste najbitniji. Pozdrav!!!
Poštovani,
Ja imam problem sa kolegom sa kojim radim u kancelariji. Ja sam srećno udata i hvala Bogu imam normalnog muža koji zna za ovaj moj problem. Nisam osoba sklona flertu i nikada nisam bila niukakvoj vezi sa njim ali on se ponaša kao da jesmo. Ponaša se baš kao što je opisano u tekstu, posesivan je , ljubomoran, paranoičan, kontroliše me , snima telefonom, šalje mi lažne naloge preko FB da bih ga prihvatila za prijatelja, jer od kada smo u lošim odnosima (od kada je počeo da me guši svojom psihozom, sam me je obrisao sa liste prijatelja). Pokušava da dokaže svoje ludilo, tako što me prisluškuje iz susednih prostojija itd. Tražila sam da me prebace u drugu kancelariju ali zbog specifičnosrti posla koje obnavljamo to nije moguće. Ja ne vidim rešenje i izlaz iz ovog problema. Priča ostalima svakakve izmišljotine o meni, truje okolinu, manipuliše, a ja na sve to reaguje tako što ga ignorišem i ne razgovaram sa njim, ali on mi se sveti i preko posla, neće da sarađuje, priča drugima kako je n nešto hteo da odradi, ali ja mu nisam dozvolila u dogovoru sa načelnikom, ispada kao da je on dobar, a ja loša….
Sve u svemu, da je veza, rešenje je okončati je, ali šta ja da radim kada ne mogu da promenim kancelariju. Da li treba da dam otkaz i pustim psihopatu da uživa u prostoru i položaju koji ima samo za sebe? Jedva sam došla do posla a sad razmišljam da dam otkaz! Znam da ni to nije rešenje, mioja porodica to finansijski ne bi podnela. Kako da dokažem da je lud i sačuvam posao.
Unapred hvala!!!!
ako osecam prazninu i nedovoljno pruzanje ljubavi i paznje od strane partnera i uvek joj prebacujem da treba vise da mi je posvecuje a u osnovi ne treba,cujemo se nekoliko puta dnevno i vidimo tri-cetiri puta nedeljno po pola dana sigurno, osecam da ja upropascujem vezu sa tim, da li je resenje kad god osetim nedostatak paznje (usledi bes koji se oseti i ne mogu da se ponasam kao da mi nije nista,cesto sam i tuzan ) da precutim i da pocnem da razmisljam kako tripujem bezveze? da li ce proci toc onda ili bi trebalo i daljebda joj govorim da mi posvecuje vise paznje pa dok se ja ne zadovoljim?
Nakon citanja ovog teksta, szanao sam da sam „Bad Guy“. Skoro svaka rec opisuje moje stanje svesti, ok ustanovio sam da sam posesivna osoba. Manipulacija mi ide dobro od ruke i cesto je koristim kada zelim nesto da dobijem, veoma lako nalazim cvrste argumente tamo gde ih gotovo i nema, znam kako da okrenem masu protiv jedne osobe pa cak i onda kada je ona upravu. Mada to ne radim kada mi je do nekih osoba stalo. Emotivno sam prazana i veoma stalozena osoba, potrban je veoma jak razlog da bi se pomerio iz nultog stanja, ne bitno da li je to bes, sreca, tuga itd. Ne znam da ispoljavam emocije na nacin na koji se to od mene ocekuje, pa mi to mnoge osobe zameraju iako im ja otvoreno govorim da sam takav kakav jesam, emotivno zakrzljao. Cesto ih vidim povredjene, ali ja ne razumem uzrok, a zeleo bih da im pomognem. Ali moja posesivnost se najvise ispoljava prema partneru, zelim da ga kontrolisem, zelim da znam svaki detalj o njemu, pa ne retko upoznam sve prijatelje, porodicu i slicno. Pa na osnovu procene njihovih karaktera, donosim odluku ko mi je najveca pretnja i ko me najvise ugrozava. Tako da gotovo razvijem strategiju kako ih drzati na distanci od partnera. Iako sam veoma dobar u onome cime se profesionalno bavim, pa cak i u rekreativnim aktivnostim sam poprilicno dobar, solidan sam i kada su devojke u pitanju, svestan sam da imam samopuzdanja i znanja da resavam neka zivotna pitanja. Postavljam sebi logicno pitanje, zasto ta ne sigurnost kod vezivanja na duge staze i zelja za kontrolisanjem partnera!?!? Razlog zbog koga sam potrazio ovu temu je da od skora sam u vezi sa jednom, devojkom koja je jedno predivno bice u svakom smislu i izvor moje pozitivne energije. Ono sa cime sam ja suocen, su upravo tri osecanja, bes strah i sreca u istom momentu. Kako bih ispravio greske iz proslosti, pokusavam da potiskujem u sebe bes i strah, i takodje pokusavam da se fokusiram onu radost koju osecam svaki put kada provodim vreme sa njom, imam veliku potrebu da je zastitim od svega loseg sto mene cini losom osobom, a to je ta posesivnost. Ponekad je zovem i vise nego sto bi trebalo, a svestan sam toga, ali opet ostaje onaj bes. Pa sad pocinjem da idem u drugu krajnost, a to je da delim komplimente u bilo kojoj prilici, i polako primecujem da to polako gubi uticaj na nju jer se precesto ponavlja. Moje pitanje na ovo jasno definisano cinjenicno stanje u kome se ja nalazim, jeste da li postoji metoda koja moze da suzbije ove negativne osobine mog karaktera i vrati ga na pravi kurs, na kom bi trebao da bude. A to je da ne maltretiram emotivno osobu do koje mi je stalo! (Napomenuo bih, da ne koristim nasilje, cak ni vulgarne reci, pa ni pretnje, ali opet uspem da probudim ono najgore u coveku na moju i na zalost tih ljudi, ali kako zelim da postanem bolji covek, smatram da bi trebao da iznesm svoj prljav ves i iskreno se suocim sa problemom).
Jedne veceri decko me je iznervirao i ja sam mu rekla JBS,nece da mi se razljuti,hoce da uradim nesto za njega ne znam sta je to. Zelim da mi neko pomogne. Pokusala sam da mu ne saljem poruke par dana,i odma mi je rekao da mi nije stalo do njega. Molim vas pomozite mi.
P.S. izvinila sam se par puta i obecala da se nece ponovit.
20 god zajedno 18 braka pravdam se stalno za nesto sto nema veze sa prevarom non stop me zena na neki nacin proverava da li kod kolega koji me prate ili kako vec ovoliko sam izdrzao zato sto je volim znam kakva je i sve sam mislio proci ce davno sam citao ovaj clanak o tome ima jedno 2-3 god i tada sam hteo da dignem ruke od svega ali opet ….
pre jedno 4 meseca je opet imala neke filmove koje ni spilberg ne bi izmislio cak je rekla da me i videla u nekim situacijama mozete misliti kako mi je bilo i ovo je sada kraj imam dete punoletno NE MOGU VISE I ne dao mi bog da naletim vise na takvu osobu mislim da je bolje opljackati banku otici na robiju nego ziveti sa takvom osobom
Drage moje posesivne sto kazete da jeste vidim sve ste mlade LECITE SE idite na terapije bilo sta ovaj clanak koja procita a da se nadje bolje da ode da se leci nego nekom zivot da unisti pogotovo nekom ko vas voli dugo vremena takvog ce te oterati vrlo lako od sebe
Neznam odakle da počnem:
13 godina sam sa suprugom u braku imamo 3je djece.
Vrlo brzo smo stupili u brak,posle 4 mjeseca zabavljanja,jer je to jedina ženska osoba koju sam istinski volio u vezi!(nisam od oni prva djevojka prvi sex i brak,cak sta vise) Ali sve su to bile veze bez obaveze!
Nedugo posle sklapanja braka koja draga u novinama čita da je njen bivši ranjen u nekoj uličnoj pucnjavi i hoce da ga ide posjetiti..(covej koji je imao iza sebe propao brak i stariji od nas cc.12-14 godina). Tu se budi moja „ljubomora“(valjda).
Još poneki ispad kada smo u drustvu ,flertovanje,moje ponižavanje kao.npr.kako sam za 8.mart kupio plastično cvijeće itd.
Sex nam je bio vrhunski prvi godina(za mene, radovao sam se svakom sexu kao da je prvi put) dana posle 10 godina moja supruga mi kaže kako je to sve bilo mehanički.
Da skratim.potajno sam u sebi čuvao i kriju sve to,sve te stvari koje su me grizle.
Primjećivao bi promjene na supruzi ali nisam imao adekvatne dokaze.
Tri godine unazad pokušam da Razgovaram o problemu, sa njenim roditeljima,“ne to joj je drug“ a ja vidjeo poljubac u porukama! postajem nervozan,znam da nešto ne štima a dokaza nemam,nervozan i agresivan.
Da bi 6 mjeseci posle koja draga otišla taxijem u drugu opstinu i prevarila me sa nekim dečkom.
Počeo sam da ispitujemo,izvadio poruke sa FB.gdje je bilo poruka „da si SAD ovdje vlažna sam itd…..“ Stvari idu na gore,saznajemo da ordinira na sajtu BADOO,lažni mejlovi,skriveni Skype itd.
Sve to nekako kao ostaje iza nas ali se osjeća tu negdje.
Posle godinu IPO dana nalazim suprugu na istom sajtu(a pocinjem sumnjati jer smo išli za Beograd i pod svaku cijenu je htjela da ostane sama u Beogradu) 5-6 dana posle ju pronalazi da je u virtualnom flertu sa osobama iz Beograda. Pričamo o tome,nerviramo se cak i agresivnost ispoljavam,sam sebe ne prepoznajem!
Smiruje se situacija,supruga mi kaže da neće da živi vise samnom(odnosno da budemo bračni partneri) ali da živimo pod istim krovom.
Ja se ne slažem sa tim, i malo po malo „prevazilazimo“ tu krizu.
U njen tel.ugradjujem program da imam kontrolu.(ilegalno) nista se nije promijenili,svakodnevno je na chatu,mejlu itd…Znam a ne smijem da kazem,jer je protivzakonito. Dolazim kuci nenajavljen sa posla ,cekam da otpocne chat i kucam joj na prozor,ubjedjivanje kako nije tako. opet svadja nasilje itd… Molim ju da prestane,prestala sam,a zove brojeve i šalje SMS tim istim ljudima.
Pucam po šavovima i iznosim joj da kontrolisem tel.kako bi dokazao da sam u pravu!
U medjuvremenu je bilo praćenja,kontroliranja,ponuda da odemo kod psihologa itd..na par posjeta psihologu shvatam da sve gubi smisao,zašto da se Jedem,ne spavam noćima itd.
Dosta stvari sam preskočio jer je premalo prostora da bi se opisalo 10 godina života.
Ono sto mene zanima,dali sam ja opsesivan/ljuboran(ustvari jesam,sve simptome imam) ali dali je to normalna ili nenormalna reakcija posle svega ovoga!
Povjerenje je prošlost,dali postoji mogućnost da se to ikada povrati.
Pored svega ja i dalje volim suprugu,ali mi se čini da to blijedi iz dana u dan! Iki sam jednostavno premoren.
Imam partnera koji namerno pravi lazne FB profile pa mi salje poruke odstle,a onda kad vidi da ne odgovaram,namerno me napada i kaze kako mu je taj profil slao razne poruke o meni i da mu objasnim odakle ja znam tog sa (laznog) profila.Meni je glupo da mu kazem da znam da je on taj laznjak.I naravno,ima tu jos puno ljubomornih scena.Od koga god dobijem poruku ili samo propusten poziv ,odmah zove sa skrivenog broj,salje poruke u kojima pise da mu ne uznemirava devojku itd.Sta da radim? Pomozite mi….
Postovana, na zalost ovde se radi o izrazenom posesivnom ponasanju te bi najbolje bilo da izadjete iz takvog odnosa. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Cao, imam vezu od godinu i nesto meseci. Moja devojka je ludacki posesivna osoba a najgoreje to sto je ja volim i voleo bi da se skrasim i ozenim. Voleo bi da imamo porodicu i da budemo zajedno, ali mislim da cu ja biti lud ako to uradim sa njom. Da stvar bude gora njen otac je jedan nerazuman covek koji samo zeli da je udomi i non-stop ispituje kad ce svadba. A ona svakog dana proverava moj telefon. fb, sto se parfemisem, obijao si se za neku, sto ides u novo odelo, pozovi me na pauzi, sto ostajes duze, zasto ti bas moras da ides da radis, ti si nesposoban, ti si glup, i milon stvari jos. Kad god odem negde to nije dobro i zavrsi se svadjom. A posle izvinjavanje mirenje i to je to. Imali smo par zucnih rasprava koje nikad necu da zaboravim a povrh svega mi smeta to sto mnogo losiji odnos imam sa setrom koju jako volim. Naime moja sestra je poput mene glupa,brbljiva itd, pa kad god zelim da idem ili da se vidim sa njom ja imam probel u vezi. A slag na torti je to sto njem otac kao da zna nesto a nece da kaze i konstanto zeli da bude svadbe… OVO NIJE SLUCAJ ZA PSIHIJATRA VEC ZA POLICIJU…
I svaku devojku koju pogledam to nije dobro. Jel bi ti voleo da ja budem ovakva sto je gledas ne znam sta te pali ja necu da budem fuksa ko ona nek ti ispadnu oci ludaku, znam te ja ti sad vec zamisljas sta bi joj radio ti si opterecen seksom itd…a sve sto ona uradi to nije tako vec to se gleda iz drugog ugla. njena sestra je nama pomogla a moja nije time sto mi je kupila kola i kuhinju i dnevnu sobu i hodnik nov. ukupna suma 5000 evra. ta zena koja ti pokloni te pare ne valja nista. a pritom nikad ne treba da vratis i ne gleda se u to. a moj otac je brbljiv i treba da mu se ponavlja a covek zbog ostecenja sluha u ratu ne cuje na desno uvo pa inace zato treba da mu se ponavlja.. ma ludilo… spanska serija nam nije ravna…
Dobro veqe se izvinjavam pervi put sam tu i ne znam kako treba samo me interesuje a moze neko da mi kaze zbob moj muz ne spava samnom mesecima se luti samnom i ide u drugu sobe da spava sta moze tako da bude ne sfatim tako muskarac sta to znaqi fala
Molim vas da mi kazete a ima neko problem sa muza sto ne spava sa njoj ja imam taj problem sa muza se luti bez razloga samnom i ide u drugu sobu da spava i to po6meseci ne spavamo zajedno sta je to ko ima tako sluqaj pisite molim vas cao
Sta znaci ako vam decko kaze da vas voli a nece da zna niko za nas i kad znaju on se ne ljuti ali nece da mi se javi kao devojci pred njima vec kao drugarici mi se javlj?
Sta znaci ako vam decko kaze da vas voli a nece da zna niko za nas i kad znaju on se ne ljuti ali nece da mi se javi kao devojci pred njima vec kao drugarici mi se javlj?Molim vas da mi odgovorite.
U vezi sam sa deckom koji je ljubomoran-posesivan.Manje od mesec dana smo u vezi,a posto moje drustvo vecim delom cine osobe muskog pola,on mi stalno ljubomorise zbog njih,iako zna da su mi oni kao braca.Kad krene sa tim napadima ljubomore,uspem nekako da ga smirim,ali ne zadugo.Vise ne znam sta da radim i kako da se ponasam u tim trenutcima.
ma daaaj.. oces da zivis mozda s njim.kako mislis sta da radis..od..bi ga u skokovima i uzivaj u radosti zivota.jesi ti necija wc solja da kenja svoje frustracije po tebi. a vi cure kad nemate momka,kao da ste sakate.ko da vam fali noga.
Pozdrav. U vezi sam sa djevojkom 1 god i 2 mjeseca. Oko 2-3 mjeseca, nisam osjecao pritisak u samoj vezi. Kasnije smo pretrpili katastrofe, buduci da smo odrzavali vezu na daljinu i u oko 3 mjeseca smo se vidjeli samo 2x.
Mislio sam da kada se vrati ponovo u moj grad, jer tu i studira da ce se stvari promjeniti i kako ce nam opet biti dobro. Medjutim tad je i postao pravi pakao. Stalne svadje, prepirke, nesuglasice.
Smeta joj i svaka glupost, sitnica koja nije vrijedna ni prepirke.
Nenormalno je ljubomorna, posesivna pocesto tako da provjerava moj telefon, kontakt imenik, raspituje se kod drugih… Govorio sam joj to u x navrata kako ima problem sa tim i da mora prestati sa tim. Ona je bezbroj puta rekla kako se ne moze rijesiti tih svojih strahova i kako uopste ne moze da prica o njima jer to samo drzi za sebe.
Pocesto zna da mi ogranicava slobodu u smislu da trazi od mene da ostajem kuci da bi pricao sa njom iako se cujemo u granicama normale svaki dan.
Stalno govori to, da je meni stalo do nje da bi ja nju poslusao i da bih mi bilo bitno to sto ona trazi.
Ja sam jako drustven tip koji ima potrebu da se druzi i izlazi. Stalno joj se moram za nesto pravdat, jer mi bukvalno nabije osjecaj krivice sto uopste otidjem negdje, tipa bazen ili slicno.
Nerijetko me zna i vrijeđat sa pogrdnim rijecima, zna reci kako sam kreten, bestidnik…
Ne znam vise sta da radim, prekidali smo dosta puta ali se uvijek vracamo na isto.
Upoznao sam je sa roditeljima davno, i u par navrata je bila tu kod mene u kuci.
Imam osjecaj da nije emotivno stabilna, jer dva dana prica najljepse stvari na svijetu zeleci da mi time dokaze da sam joj sve na svijetu i da zeli vjecno ostati kraj mene, a sutradan vec pljuje po meni, cesto zbog problema kojeg sama sebi stvori.
Volim je mnogo, volio bih da je sve drugacije ali ne mogu ni ovako, pojede me pritisak. Svjestan sam da veza nije dobra i da je nezdrava. Vase misljenje ?
Pozdrav. Od septembra meseca svakodnevno sam se dopisivala sa jednom devojkom iz inostranstva. Postala mi je mnogo draga, takodje i ja njoj bar je tako govorila. Pricala je kako jedva ceka da se upoznamo ovu jesen i da joj cvrsto obecam da je nikada necu napustiti za prijatelja. Medjutim u poslednjih mesec dana mi smo imale ceste svadje. Pre dva dana se zavrsilo tako sto me ona blokirala na facebook-u posle svadje, navodno sam je uvredila mnogo iako joj nisam uputila psovke vec kritike za njeno bolje. Ona je rekla ne zelim vise da te vidim i cujem za tebe, ne treba mi takav prijatelj, Juce sam citav dan provela u slanju sms poruka do nje, oprosti – izvini, ali ona ne reaguje. Napisala je mom partneru poruku da prestanem da je smaram da je ona povredjena, on joj je rekao stani malo ti nju nikad nisi povredila recima? Umesto da mu odgovori, ona je i njega blokirala. Veoma mi je tesko, stalno mi se vrte njene reci po glavi da joj nikad ne okrenem ledja. Ne znam vise sta da cinim da povratim to prijateljstvo. Ocekivala sam da ce me odblokirati posle mojih silnih poruka i porazgovarati ali ona samo ignorise. 🙁 Molim vas pomozite mi savetom sta da uradim. Unapred veliko hvala.
ponudi joj tajno orgijanje
ti partner ona,,,prijatelji rodjaci
Treba mi objasnjenje,vase misljenje imam momka koji konstantno sakriva sve svoje stvari telefon svuda nosi cak i kad se tusira to kod mene stvara osecaj nesigurnosti cak sta vise plasim se da nemam problem sa posesivnoscu,nekad uhvatim sebe i da ga pitam zasto ga krije i u tim trenucima imam zelju da mu kontrolisem telefon bas zato sto ga toliko krije…Da li treba da se obratim nekom za savet i koje je vase misljenje?!
Imam 22 godine. Bila sam sa deckom 4 godine,jako sam vezana za njega,ne mogu da podnesem sto nismo zajedno. Vise mi ne pomaze ni da otputujem negde,bezim,ali osecam da me stize. imam osecaj da ne vredim nista,da moj zivot nema smisla.nemam ni prave prijatelje. nemam niciju podrsku. pre sam pomisljala na samoubistvo,a danas sam i pokusala. Ne mogu vise ovako,molim vas mi recite kome da se obratim za pomoc? Hvala.
Cao,imam ozbiljam problem.U vezi ssm sa razvedenim muskatcem i ocem dvoje dece i koji je stariji od mene.U pocetku je sve bilo super,nije mi smetalo kada ga bivsa zove u vezi dece,ili kada pricuva decu u njenom stanu.Ali od skoro sam postala bolesno ljubomorna,kada mi ne odg odmah na poruku u glavi mi je vec film gde je i sta radim,stalno umislkam da ce se pomiriti sa zenom?postala sam ljubomorna i kada provodi vreme sa decom.Postakem agresivna,i to ispoljavam na osobama koje nemaju beze stim.Treba mi pomoc,neki d
obar savet…
Hare, evo podelicu svoje iskustvo sa tobom. Ja sam nesto nalik tvojoj devojci. Imam vezu od 2godine i 7 meseci i sve gotovo isto radim kao tvoja devojka. Posto kazes da je volis pokusaj na neki nacin da joj pomognes da prevazice taj problem,razgovaraj sa njom…. Po sebi znam da takvo ponasanje jedino znaci da joj je PUNO stalo do tebe ali iz straha da te ne izgubi i verovatno postoje posledice od ranije,bila je povredjena,izgubila je poverenje..itd… Moj savet ti je da joj pokusas pomoci. 🙂 pozdrav
Ana, mozemo li nekako stupiti u kontakt? Zelio bih da porazgovaramo malo ako nije problem 🙂 pozz
Pazljivo sam procitao vas clanak i odlican u poptunosti sam prepoznao svoju nevencanu suprugu cak ona je i vise od toga. Moja kompletna situacija je slozena jednom cu i o njoj da pisem a sada imam jednostavno pitanje. Kako da se raskine sa takvom osobom koja je jos uz to s e veoma agresivna. Jednom je razbila staklenu vazu od mene zavrsio sam u hitnoj i svakih mjesec dva ima napade histerije zbog mene jer ja sam kriv zbog razih razloga pri cemu tuce grize udara gdje se samo mogu braniti. To se cest desi po noci i skoro do jutra se ne smiruje i iskreno receno bojim se za svoju sigurnost i kako ce reagovati. Imam veoma jak razlog da raskinem sa njom a to je taj sto mrzi moju kcerku iz bivseg braka koja sada ima 7 godina i ne dozvoljava mi da je vidjam sto ja vise ne mogu da radim jer stvarno volim svoju kcerku iako svi misle a pogotovo moja bivsa da sam monstrum jer kako mogu biti da ne vidjam svoje dijete ali eto nekako se to desilo i dani su presli sedmice a sedmice u.mjesece da je nisam vidio. Prije sam je tajno vidjao na sat dva a sada kako ne radim ne mogu ni to. Stalno sam mislio da ce se nesto promjeniti vremenom ali nista. Osim toga imam milion razloga da je ostavim brani mi prijatelje rodbinu teretanu ma bilo sta pa cak i posao samo da sam stalno sa njom sto vise ne mogu izdrzati sa njom kada realno razmislim neznam ni sta imam. I ona je upravo to sto ste rekli ucjena,kaznjavanje i psihicko i fizicko, pretnje, omalozavanje i ponizenje. Realno imam milion razloga da ne zivim sa njom iako osjecam neku vrstu zavisnosti od nje a po njenom sve sam ja kriv i sve sam zasluzio. Znaci kako da raskinem sa njom dodje mi da samo pokupim stvari mada je nemam i da pobjegnem. Da li da joj kazem da je razlog ipak dijete i da ne mogu bez njega ili i ostale razloge navedem ili sve zajedno. Ili da cekam nasu prvu svadju. Stvarno se bojiim i za svoju i njenu sigurnost jer sada vidim da nije bas normalna osoba a ja vise ne mogu izdrzati svaki sat razmisljam kako da je ostavim i da budem slobodan.
Hare, moze nije problem. Hocete da mi ostavite mejl? 🙂
hary_boy3@hotmail.com
Bila sam u vezi sa deckom 8,5 meseci i u kojeg sam se nenadano puno zaljubila, a mislim na pocetku i on u mene, on je onako neodgovorna osoba ali navukao me je na tu pricu da zeli da stalno provodi vreme sa mnom, da je inace uzasno bio ljubomoran u prethodnoj vezi do granica patologije pa da je resio problem i tako da je ispalo da se konstantno trudi da ne bude ljubomoran, ,poceli smo bas puno vremena da provodimo zajedno i bilo nam je divno, prelepo i uvek me je kao u navratima upozoravio na svoju ljubomornu narav i na to kako se on kad se zalepi za jednu osobu prakticno je i ne pusta – medjutim to se nije dogodilo, niti je on bio ljubomoran, da li zato sto ja nisam sama nikad odbijala pozive za vidjanje i uvek sam bila tu za njega sto mi i nije bilo tesko jer sam bila iskreno zaljubljena i nisam taktizirala. To mi je vec probudilo sumnju.Cesto mi je pricao o svojim proslim ljubavnim iskustvima sa devojkama sto mi u posetku nije mnogo smetalo ali kako je veza odmakla pocelo je da mi i smeta jer sam pocela da vidjam sve te devojke na raznim mestima na kojima smo izlazili, I pocela sam da budem nesigurna zasto me uvek vodi na mesta gde zna da ce sresti nekog od njih,..vremenom posto se i vecina veze odigravala na njegovoj teritoriji gde se on osecao sigurnim eto ironije i ja sam ta koja je pocela da bude susta suprotnost sebi i postala sam nesigurna i ljubomorna,,ne preterano ali znala sam tu i tamo da imam ispade (u prethodne 2 duge veze nisam bila ljubomorna), Par najsramijih koraka su bili sto sam mu proceprkala par puta poruke na fejsbuku i na nesrecu naisla sam na laki flert izmedju njega i par devojaka i obiilje komplimenata kojima je zasipao jednu drugaricu inace njegovu nesudjenu ljubav, posle toga moja posesivnost je rasla i rasla. Nisam mu nikad proveravala telefon niti sam mu zabranjivala da izlazi niti kontrolisala sa kim je ali se ta moja posesivnost projektovala u takvu nesigurnost da sam uvek trazila da potvrdjuje da me voli, i neko kao stavljala do znanja da ja njega volim vise(tipa da me volis uradio bi to ili ono), Na kraju su se dogadjale svadje da mi ne posvecuje dovoljno vremena i paznje i da se ne trudi i da mu nije stalo pa smo upali u kolotecinu obostranih raskidanja i pomirenja cak oko vrlo nebitnih sitnica. Poslednji je bio moj raskid i taj poslednji put on je shvatio bas ozbiljno i na moje insistiranje da se pomirimo posle 3 nedelje reako je da je patio 10 dana i da se onda zaljubio, Kao patio je, rekavsi da je na kraju resio i da iako je imao neke emocije da ih ubije…. Isto tako mi je naglasio da nije bio ljubomoran jre je bio siguran u moju ljubav jer sam ga ja prakticno i gusila njom. Sta sam pogresila s jedne strane znam da je greska ljubomore i posesivnosti uvek u osobi koja je pokazuje ali sta ako nam neko daje povoda za nju? Sta u tom slucaju i kako odreagovati ):. Neki savet
Bila sam u vezi sa deckom skoro dve godine. Bilo je idealno. Od kad me je slagao da se ne bih naljutila, kako on kaze, pocela sam da mu proveravam poruke na fejsbuku. Krenuli smo da se svadjamo. Raskinuli smo vezu zbog svadje jer je on obrisao neke poruke da ih ja ne bih videla. Predlagao mi je pauzu. Pomirili smo se i resili da sve to ostavimo iza sebe. Medjutim, on je jos uvek pominjao neke stvari. U svadji mi je da su mu drugarice bitnije nego ja. Uglavnom bio je kontradiktoran u svemu. Jedno govori u afektu, a drugo kada je normalnom stanju. Nikada mu nisam branila izlazak sa drugaricama i drugovima. A njemu su se neki od njih ljutili sto odlazi ranije da bi se video sa mnom. Na koncert me je pozvao kao ,,ako hoces zove te moja drugarica“. Naravno da nisam htela da podjem, valjda je on taj koji se pita. Meni je bilo krivo zbog toga, iako je to uvideo nije uradio nista. Rekao mi je da cemo se videti posle koncerta, ali nije me zvao. Pozvala sam ja njega. Trebalo mu je da dodje oko sat vremena. Bila sam besna. Na sta me je on ostavio i otisao sa njima kao da smo stranci. Kad sam ga pozvala rekao je da je uvredjen i ljut. U besu mi je rekao mnoge stvari i nagovestio da bi voleo da za mene nikad ne cuje ali da cu ga ja pozvati kad tad. Meni nije jasno da li je problem u mojoj posesivnosti ili tu ima nesto vise poput ,,hladjenja“ u vezi?
Poštovana, ovde nema nikakvih naznaka posesivnosti prosto Vaš partner je izgubio interesovanje. To nije smak sveta i bitno je da situaciju sagledate realno i krenete dalje sami, iako će Vam sigurno biti teško neko vreme nakon raskida, na duze staze to je bolje resenje. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani,
mislim da sam se pronasao u glavnom tekstu ali i u vasim komentarima.
Definitivno sam i ja kontrolisao, ispitivao, pratio i to svoju suprugu sa kojom imam dve prelepe cerkice. Odlucio sam da razgovaram sa njom o tome ali ona odbija da mi pomogne da nadjemo resenje. Ja hocu da se promenim ali ne mogu sam a ona se ponasa kao da sam odavno vec resao sve granice jer je njen nivo tolerancije malo nizi.
Uglavnom, moje pitanje bi bilo, sta bi znacilo kada bi na osnovu posesivnosti ipak dokazale cinjenice da partner vara, i da li se nivo posesivnosti povecava ukoliko partner vise nije iskren ili pocinje da nevesto laze.
Imam problem, sa curom sam vec 5meseci i ono sve je ok. Samo sto se ona dopisuje sa mojim drugarom drugarski. A on ima curu. I dopisuju se po ceo dan. Dali trebam nesto uraditi ili tako nes.moze pomoc hvala
U braku sam vec 11g. Imamo 2 divne devojcice. Moj suprug je u zadnje vreme(od kad sam pocela raditi) postao nepodnosljivo ljubomoran, mada meni to vise lici na posesivnost. Naime on je zakljucio da se ja dopisujem sa nekim na facebook-u i nikako ne mogu da ga ubedim u suprotno. Nismo vodili ljubav 2 meseca. Molim za pomoc!!!
Stvarno neznam odakle da ja krenem. Imam 30 god a moj suprug 34. U braku sam 10 godina, i imamo dvoje prekrasne dece od 5 i 9 godina. Problem sa ljubomorom ima moj muž koji je poceo odma jos u vezi da pokazuje ljubomoru ali ja nisam tada mislila da ce to da ode tako daleko. U pocetku je to bilo samo spominjanje mojih bivsih, pa ispitivanje s koliko njih sam bila pre njega, pa onda bi napravio skandal ako sam na primer na nekoj zurci pogledala u smeru gde je moj bivsi, odma krene sa bombardovanjem jel ja to gledam u njega, jel hocu s njim…da ne idem do detalja. Sve sam to jos i tolerisala ali to je godinama postajalo sve gore , poceo je da me zivka sve cesce s posla navodno sta radim i sta kuvam, pa onda da gleda ko mi je prijatelj na fb. Cak imam i preko njegovog telefona fb da bi on gledao moje kretanje s kim se dopisujem, ko meni sta pise i zasto, jednom je mojoj sestri napisao poruku u moje ime, misleci da ce me tako mozda razotkriti ako radim nesto lose, navodno je napisao da se palim na jednog tipa i da li treba da ga prevarim. Tad sam htela da promenim šifru ali ispostavilo se da menjanje sifre nije dobra ideja jer tako ja hocu navodno sigurno nesto da sakrijem od njega …. I krenula su opet sumnje da ga ja varam, pa je svatki nas izlazak zavrsavao sa svadjom, došlo je cak do toga da ako sam bila negde u prodavnicii dete me je pitalo gde sa bila, on bi detetu reko da sam otisla sigurno kod nekog mog dečka da njega vise nevolim.. Imam problem sa st. zlezdom i cesto sam zaboravna ali uvek to budu nke sitnice ali on zbog toga plane i stalno mi govori da sam bezvredna, da nista neprivredjujem, da sam lencuga… Zadnjih godinu dana je postalo jako naporno i tesko, poceo je věc da umislja da me je video kako se ja drzim na zurci s jednim momkom za ruke, pa mi kaze da idem kad njega nevolim da se j…. sa drugima ali tad decu da mu nediram jer ce da me unakazi sa nožem, da ce da mi odsece nsios i uda ja id
Izvinjavam se nisam mogla dalje, da nastavim i razjasnim, sve mi on to govori pijan ali kad ga pitam treznog da li zna sta mi je pricao juce, kaze da zna i da stoji za tim i jos mi se smeje i pita da li sam se uplasila . Nekad se pravim da spavam da nemoram da ga slusam sta prica a on me stalno lupa po glavi ili udara u bok laktom, cak mi je jednom i prosuo casu vode na glavu da bi ga pazljivo slusala sta prica. Ja ga stvarno nisam nikada prevarila niti zelim.trpim ovo zbog moje dece ali ne zelim da deca budu u takvom bolesnom okruzenju. Vec sam mu rekla da ide da se leči da to sto on radi da je to bolesno ali on nece ni da cuje . Stalno mi preti ako hocu da se razvedem da ce on meni decu da uzme da ce mene da proglasi psihicki nestabilnom osobom…. To je samo pola od svega sta on meni sve radi i prica.Ja bi vas molila za savet sta da radim posto cu ja ovako da izludim.
Draga Marina, želim da ti pružim podršku jer, nažalost, znam kroz šta prolaziš i kako se osjećaš.
Iz iskustva ti kažem da ta ljubomora neće nestati, samo bude gore i gore… Ista pitanja se ponavljaju a ponašanje postaje sve gore i gore. To niko nije zasluzio! To je tvoj život i sama znaš na šta si spremna i koliko to možeš trpiti. Ja sam prekinula sve sa tom osobom i mogu ti reći da je osjećaj slobode nešto predivno, teško jeste i boli ali ta sloboda je velika stvar. Želim ti mnogo snage !
Kako da pocnem,duga je to prica,u braku sam vec 12god.,dve cerke ,mnogo problema ali sve smo resavali,na moju ili njegovu stetu.Za mnogo psihickog zlostavljana tipa vidi kako si se obukla,nisi dobro skuvala,zasto se ne sredis i sve to slicno sto prati onog ko zeli da kontrolise drugu osobu,a ja sam to prihvatila i tesila sebe da je jednostavno takav,sve dok nisam videla poruke na telefonu.Sok,ludilo,napadi histerije,pa zar je moguce,a onda lazi ko je sta je,sve dok nisam podigla i zemlju i nebo ,ne bukvalno ali uspela sam da saznam o kome se radi,a sa vremenom sve to mi je postala opsesija,redovno proveravanje telefona,listing,pitanja gde ides….I otkrijem ja mnogo njih ,on se dopisivao sa mnogo devojaka,ne birajuci udate ili ne.Mozda to vama ne izgleda tako strasno,ali meni koja je zivela sa stalnim kritikama,omalozavanjem,bez osmeha,lepe reci,ljubavi to je izgledalo gore nego sama prevara.Proslo je dve godine od toga,malo sam ojacala,zahvaljujuci njegovom trudu,zaista je dao sve od sebe,sto mi govori da me voli,postuje i da zeli da sacuvamo brak,samim tim daje mi slobodu i ne kontrolise me vise.Lakse mi je puno,vidim ja koliko se on promenio ali u mojoj glavi i srcu jos ima onaj gfc,neverica,strah od ponovnog izigravanja,sumnje i sve ostalo.Pokusavam da se izborim sa tim ,ali ne mogu sama,samo se dublje uvlacim u sve to.Da pokusam da razgovaram sa njim bas i nije zainteresovan,drzi se onog principa nemoj da se operecujes vise,ja sam zavrsio ,okrenuo sam se tebi,i nemoj to vise da spominjes.Jos je dodao na to da me nece zadrzavati ako zelim da ga ostavim,i ako mi nije dobro sa njim.Moram da napomenem da je dao sve od sebe da me to prodje ali ne recima vec delima,nije tako nervozan,posesivan,ali nije to mogao bez mene,jer sam i ja puno ulozila u sebe tipa promenila sam se,ispravila nesto sto je njemu smetalo i slicno.Imamo mir u kuci,dobro stojimo finansijski,deca ok,ali ne mogu da se resim tog grca nikako.Nekad pomislim da bi mi bilo bolje da sam otisla od njega nego da mucim isebe i njega sa ljubomorom i nepoverenjem.Kao da zivim u stalnom strahu.hvala ako iko ovo procita i jedini savet moj bibio pazite da ne izgube poverenje u vas,jer bez poverenja ceo zivot,brak ,veza,pretvara se u samo mucenje.
Po svemu ovome, a i po nekim mojim reakcijama cini se da smo svi posesivni i to na granici patoloskog. Ali, iz kojih i kakvih ponasanja su isprovocirane reakcije nasih strahova i predrasuda? Zasto nekoga veseli dovoditi drugoga u stanje nemira?Rijetki su, nadam se i vjerujem, slucajevi gdje nicim izazvani stvaramo ljubomorne ispade i razvijamo svoju posesivnost. Stoga se cini da generalno zivimo neki daleko neuravnotezeniji zivot negoli je to bilo unazad par desetaka godina.
ceo dan lutam po netu i trazim odgovore…u braku sam 15 god,braku punom sumnji i ljubomor,uvek kazem sebi prestace prestace ali ne prestaje.prestala sam da ga volim i hocu napolje iz tog braka,pocela sam alkoholu da se odajem da nekako stvarnost prikrijem.jutros me je opet napao da sigurno imam druge k…… pa zato sam cudna „opet“strasno me to vredja i njegovo non stopno kontrolisanje gde sam bila sa kime pricam previse sam na telefon,a moj zivot se sastoji samo od kuce i posla,sa sestrom ni nesmem da se vidim odmah nastane problem!!strasno me to vredja strasno ponizava!!danas sam odbila da mu dam odgovor dali imam drugoga?jer nalazim da je ispod casti uopste takvo pitanje?kaze da sam kriva i unistavam nas sexualni zivot,a ja nemogu drugacije ..nemogu ,nemam vise osecanja za njega.potuno je ekonomski zavistan od mene i to mi je strasan problem ,kako ga ostaviti?molim vas pomozite mi
Danas je vreme doslo nece niko nikoga vise da trpo neposotju vise oni braku ko ranije da zena mora sve da trpi da nebi obrukala sebe i porodicu.. A kako zene parz zbog toga to nikoga ne interesuje i ako covjek pogresi zena kriva sto ga je pustila zena da naöravi istu gresku onda je kurva.. Ma mars bre ako taj covjek nema poverenje goni ga u lepu pm ..
Postovani, citam i ne verujem… Da li sam bolesna? Pre 6 dana me je decko ostavio, ziveli smo zajedno dve godine. On je dosta stariji od mene. Ovako, posesivna sam, besna i negativna. Ostavio me je tako, pokupio se dok ja nisam bila kod kuce… i napisao, kako sam zla, posesivna, negativna i ljubomorna i da je on poceo tako da se oseca, tj, da sam pocela to na njega da prenosim. Inace, on ima dvoje dece iz prethodnih brakova i ja ih mrzim! Ljudi, lepo cujete, mrzim ih, kao i njegove bivse dve zene i sve prijatelje oko njega… I sto je najgore, ne umem da zacutim, vec mu kazem otvoreno da njegova deca ne mogu doci kod mene. Kad ode negde, zivkam, i kada se javi, ja ga uopste i ne slusam, vec slusam glasove u pozadini… Kada je spavao pored mene, ja istripujem stvari u glavi, ustajem, uzimam mu telefon, proveravam
historiju na lap-top-u, imam ceste napade besa, kunem, psujem zivo i mrtvo. Evo, sada mi se ne javlja, poslala sam mu milion poruka, ali jedan dan govorim jedno, drugi dan ga kunem i psujem… Rekao mi je da mu ne pisem vise! Ja umirem, 8 dana nit’ jedem, nit’ ustajem iz kreveta! Proveravam mu preko neta listing koliko je poruka poslao od kako je otisao, koliko minuta.. Ocajna sam, zamisljam da je sa drugom, pa mu pisem svasta, sinoc sam ga u mislima „sahranila“, ne daj Boze i oplakivala ga do zore, mislila sam da ce’ mi biti lakse… On mi se ne javlja… Ocajna sam, mislim da umirem. Imam 25 god.
Postovana, potrazite sto pre strucnu pomoc ima vise aspekata na kojima treba da poradite. Molim Vas poslusajte me i uradite to sto pre kako se ne bi pogorsala situacija. Sanja M., dipl.psiholog
pomozite mi molim vas
Molim vas, ako imate bilo kakav savet koji ce mi pomoci da resim moj problem odgovorite mi! Ne znam odakle da pocnem…sve se dogadjalo slucajno, ali je tako bilo najlepse.. jos 2012 godine sam ga upoznala, i taj dan nikad necu moci zaboraviti zato sto je bio tu kad mi je nateze bilo..upoznala nas je rodjena sestra moje najbolje drugarice.. u to vreme sam bila zavrsavala skolu, blizio mi se 18 rodjendan…tada se dogodio i raskid sa jednim momkom, ali i pre toga sam u zivotu dozivljavala samo razocarenja, od strane drugarica, momaka ali ono sto je najvaznije, kad god bi nazvala Marka, makar i zbog neke gluposti uvek je bio tu za mene…moja podrska, bio je osoba koja je mogla uvek da me nasmeje..u pocetku sam ga gledala samo kao druga, mada moram priznato na neki nacin me je privlacio, imao je ono nesto sto ja ne mogu recima opisati… Pocela sam svaki dan da ga zovem, nisam mogla da odem da spavam a da njega pre toga ne cujem…ali iako sve izgleda savrseno, ipak je bilo problema, koje sam ja pravila…Sa mnom nije hteo nista vise od prijateljstva ali ja vama ne mogu opisati koliko sam mu sigurno dosadjivala, zato sto sam ja zelela vezu sa njim i nisam odustala dok nije pristao… U pocetku je sve bilo lepo, bili smo srecni, ali su onda nastali problemi… koji traju do dan danas…Izvini te ako sam vas smorila ali tek sad pocinjem pisati o mom problemu.. svaki dan sam se cula sa drugim momcima, imala sam tu potrebu da se zajebavam, zelela sam samo Marka kraj sebe, htela sam sa njim ozbiljnu vezu ali to nisam pokazivala… radila sam jako lose stvari…iako se nikad nisam videla ni sa jednom drugom muskom osobom opet je bilo lose to sto sam se krisom cula sa drugim momcima Marku iza ledja….Pokusavala sam ga praviti ljubomornim, izmisljala sam mnoge stvari, lagala ga i samo zahvaljujuci tome sto mi je on oprastao i sto je prelazio preko svega mi smo i danas zajedno… zbog njega sam pocela da se menjam i promenila sam se dosta, ni sa kim se ne cujem vise ali ga i dalje lazem za mizerne stvari… godinu dana je proslo od kako zivimo zajedno i ja i dalje pravim probleme…u nasoj vezi je bilo svega i svacega… zbog mojih roditelja nismo mogli da se vidjamo kad god bi pozeleli, na pocetku zajednickog zivota imali smo problema sa negovima ali je on uvek bio uz mene,jednom me je zbog svadje, i to velike zbog koje sam ja kriva izbacio iz kuce ali sam mu se vratila, bukvalno je sve ostavio samo da bi bio sa mnom…takodje i ja i zato ne mogu sebe razumeti zasto ga i dalje lazem.. zbog mene rinta i dan i noc, a ja sam i danas napravila problem… po stoti put krecem na dijetu i svaki put prekrsim..njemu sam iza ledja jela krem i on me je danas uhvatio i naravno puno se razocarao u mene… bojim se da je ovo kraj za nas… bezbroj puta sam ga lagala i mislim da mi ovog puta nece oprostiti..pre sam lagala izmisljajuci neke nebuloze samo da bi skrenula paznju na sebe, to sam prestala da radim.. hocu da smrsam, hocu da mu budem najlepsa ali ne znam kako da savladam zelju kad nesto pozem da pojedem sto ne smem..zelim da prestanem da lazem, zelim to da promenim ali ne znam kako…osecam da sam ga izgubila.. godinu i tri meseca zivimo zajedno i ne zelim da sav njegov i moj trud bacim u vodu… volim ga, on je nesto najlepse,najbolje, najvrednije sto sam mogla da pozelim u zivotu.. recite mi kako da resim moj problem… zato sto ako ga izgubim ubicu se.. samo mi takve stvari padaju na pamet 🙁 HVALA U NAPRED NA ODGOVORU!
Dodacu jos nesto.. kad god bi se posvadjali, bila ja kriva ili ne sve prebacujem na sebe i uvek posle svadje trcim kod njega da ga molim da se pomirimo… ne znam da li tu gresim, puno ga volim i bojim se da cu ga izgubiti… svesna sam da imam veliki problem… pre sam lagala za mnogo ozbiljnije stvari ali sam to prestala… dugo vremena nisam nista slagala i sad ovo uradim.. krisom jedem krem iako sam na dijeti, umesto da sam sela i pricala sa njim… ne mogu da vam opisem kako se osecam… zato sto zbog takve gluposti on gubi poverenje u mene..i sad misli da ga za sve lazem… ranije zxbog ozbiljnijih lazi sam pricala sa psihologom i to mi je pomoglo, ali me jew sad sramota da sa nekim razgovaram… zelim decu, trazim posao. zelim srecan brak i sramotame je da nekom kazem da lazem… ovako mi je lakse sve da ispricam pismenom…iako ovo nije sajt za moj problem, ja vas molim ako mozete da mi nekako pomognete da resim svoj problem…
Postovana, ja se izvinjavam ali je Vas post predugacak, pokusajte da ga sazmete ili nam se javite za psiholosko savetovanje.
Postovani zelim da Vam se obratim jer mi treba pomoc.Radi se o mojoj baki i djedu.Jos u mladjim godinama bakinog zivota djede je imao neku ljubomoru,zbog koje se baka zrtvovala cijelog zivota.Npr(nije joj dao da uci da polaze za auto,nije joj dao da dolaze njeni prijatelji u posjete…)Iz tako covjek bi rekao „malih problema“ iz godine u godinu to je bilo sve gore i gore.Nekada je to bilo povremeno a sada se to stalno javlja.Neki dan je uhvatio baku i krenuo da je gusi.Baka se trudi i misli neke ljekove da mu da ali mislim da to nece nista rijesiti.Posto zivimo u podrucju gdje svako gleda tudji zivot baka zbog toga nije nista preduzimala zbog ponosa i da ljudi ne bi pricali.Ali posto joj nije ostalo jos puno zivota i odje da ga provede u miru zeli nesto preduzeti.Nadam se da cete ovo procitati i pomoci, jer nzm stvarno kako da pomognem baki.
Postovanje
Radi se o tome da sam sadržaj članka doživio na svojoj koži, od strane djevojke. Projeciranje njene nesigurnosti na mene, konstantne scene ,svađe, zbog uopče ideje da u mom životu postoje prijatelji i prijateljice, dovelo je do toga da se osječam ko katalizator njenih sranja i nemogučnosti da sagleda vezu kroz prizmu zrelog odnosa baziranog na povjerenju. Sve te situacije su bile popraćene agresivnim ispadima, potrebom za kontrolom moje svakodnevnice i njenog neprestalnog svađalačkog stava sa nemogučnosču kontrole emocija i reakcija na ikakav problem. Jedini razlog zbog čega pišem sve tu, jest da mi netko od vas educiranih stručnjaka savjetuje kako se vratiti na nekakvu trasu mira koju sam imao prije nego li sam je pustio u zivot. Sada je ona bivša, međutim još uvijek nisam došao k sebi obzirom da količinu stresa i verbalnog poniženja koje sam znao doživjeti. Nismo japanski roboti pa da se možemo na emotivne drame isključiti tek tako, ali vjerujem da će te prepoznati nekakve simptome. Pretpostavljam da sam bio izložen psihičkom maltretiranju i zlostavljanju, obzirom da su se sve scene desavale svakodnevno dok sam osobno pokusavao cijelo vrijeme smirivati situaciju i razgovarati sa drugom stranom. itd td…….Veza bi trebala biti mjesto u koje uđeš da bi imao partnerski odnos sa nekom stabilnom emotivno zrelom osobom, nažalost svedu se na međusobno ugrožavanje u svim oblicima. Eto. Hvala na savjetu ukoliko smatrate da je potrebno nesto u svemu ovome prokomentirati.
Molim za savet i pomoc!
U vezi sam sa zenom skoro 25 godina i imamo decu zajedno. Odmah da napomenem da nas brak nije bio idealan i da smo radili neke gluposti oko kojih smo se slozili i priznali, obecali da se to nece vise desavati.
Naime danas smo se vratili sa putovanja koje je bilo aranzirano od strane firme u kojoj radim…
Vec nekioliko godina pokusavam svojoj zeni da objasnim da me jako vredja to sto flertuje sa drugim muskarcima. Moj problem nije to sto ona ponekad flertuje sa nekim muskarcem koji je atraktivnog izgleda nego je to sto ona, i pored toga sto to otvoreno radi i relativno je lako to videti, nikad to nece da prizna vec reaguje na taj nacin da mi govori da nisam normalan i da nije nista radila, da je gledala u neku zenu i slcno!
Ovako to izgleda, sednemo za veceru i popijemo po casu vina i onda pocinje (iako mislim da vino nije problem) Ona odabere nekog od stotinu muskaraca u sali i veoma cesto ga gleda, intenzivno, rekao bi makar nekoliko puta u roku jednog minuta. Znaci ona prica sa zenom do sebe ali oci su joj uprte u drugom pravcu, znaci uvek u pravcu gde sedi odredjena muska osoba, to uopste nije tesko primetiti. Onda ja skrenem pogled u stranu i ona odmah pokusa ponovo ali ja sam vec nakon toliko slicnih situacija naucio kako to da zapazim. I ona sama shvati da sam primetio i samo se osmehne. Imam utisak da ni ona sama to ne moze kontrolisati. Konkretno sinoc tokom vecere i jutros tokom dorucka u pitanju je bila osoba koja je bila cak dosta starija i po nicem nije atraktivna (covek od oko 60 godina). Nekoliko puta ( makar 20 puta u toku dorucka) sam je uhvatio u tome a i njega jer je on uzvracao pogledima iako je pored sebe imao zenu. U poitanju je bio jedan moj kolega sa posla. Primetio sam cak da je i njemu bilo nelagodno i da je shvatio da sam otkrio njihovu malu tajnu.
Ponekad sam pomislio da sam posesivno ljubomoran pa sam pribegao proveri toga tako sto sam pokusao da vidim dali ce se isto nastaviti kasnije kad se iz sale za veceru opustamo u baru…Ona odma pogledom trazi odrerdjenu osobu, tj tu osobu koju je gledala tokom cele vecere i nastavlja da je gleda ostatak veceri.
Ja sam zbog toga njenog uveravanja da sam nenormalan sad na tretmanu tabletama protiv krvnog pritiska jer sam sam sebve krivio i cak pomisljao da imam probleme sa svojom psihom.
Sta da radim? ZASTO ONA NIKAKO NE ZELI DA TO OTVORENO PRIHVATI I KAZE JEDNOSTAVNO DA JOJ SE NEKO FIZICKI DOPADA I DA JE TO SAMO FLERT.? Dali je to dokaz da sam u pravu sto joj skrecem paznju na to? Zar svaka normalna osoba nebi priznala svoj postupak koji je ocigledan? Zasto maka ne kaze jednom u zivotu da ce pokusati da se kontrolise, da se izvini jednom?
Jako sam zabrinut za zdravlje pre svega jer se brinem o buducnosti nase dece. Jako malo spavam nakon takvih epizoda i izlazim nocu da setam a po danu sam premoren zbog toga dok ona spava bez problema i ne primjecujuci to. Zbog premora zanemarujem stvari i hobije postajem asocijalan….prenaporno mi je cak sam imao razmisljanja da pribegnem nekim radikalnijim metodama resavanja problema, samoubistvo isl.
Pozdrav
Miki
Miki, pošto i ja imam problem posesivnosti i dosta godina želio bih da se dopisujemo kako bi razmijenili iskustva i pomogli jedan drugom.Piši na praovan@yahoo.com
Molim vas pomozite.. Izgleda da sam.i ja postala posesivno ljubomorna ja sam.mislila da je to samo ljubomora ali citajuci sve oo prinasla sam sebe.. Proveravam decka sa kim je prijatelj na fejsu kad ode negde pitam ga sa kim je sta radi i cemu prica razvijam razne fiilmove u glavi.. Napadam ga.. On se razbesni.. Plasim se da ga izgubim zbig svoje ljubomore.. A zajedno smo dve god.. Pomozite molim vas
Procitala sam skoro sve postove i ustanovila da sam ja bolesna zena i to sam i dragom rekla on mi je rekao da bi mi pomogao ali nezna na koji nacin jer nije strucan mene je sramota da odem kod psihijatra ali se bojim da cu ga izgubiti oprostio mi je sto puta moje ispade basa i ljubomore i bojim se da mu je vec dosadilo moje ponasanje odustali smo od zajednickog zibota jer nas je oboje strah da cu ja sve pokvariti i vratitj se kuci mozda i posle dve nedelje… Hocu i ja da pomognem sama sebi i borim se sa svojom ljubomorom nakupi mi se nekad po dve nedelje tih sitnih gluposti i sve mu nabijem na nos u pocetku veze je bilo sve savrseno s obe strane a onda sam pocela da pretetujem i kad mi je i on skrenuo paznju na to ponasanje sad je postalo redje svadjanje oko gluposti tj moje ljubomorisanje se smanjilo. Htela sam da pitam da li ja pokusavam sebe da ubedim da sam na pragu izlecenja tj da li idem u pravom smeru jer pre sam mu prigovarala svaki dan i smetalo mi je sve sto on uradi a sad kako sam otvoreno s njim popricala i rekla mu da imam taj problem onda su se i svadje proredile i malo jesam opustenija po pitanju da li ce me prevariti ili ne vise se ne opterecujem mnogo s tim… Znacice mi vas odgovor mnogo jer ako nisam na putu ka izlecenju ja cu ipak pristati da idem kod psihijatra…. Svaku vezu sam prekinula svojom posesivnoscu i cvrsto sam odlucila da ovu vezu odrzim u zivotu… Molim vas pomozita ako boga znate.
Postovana Sanja, ljubomora i posesivnost predstavljaju disfunkcionalni nacin funkcionisanja u partnerskim i drugim odnosima. Ma kakvi da su uzroci ovakvog emotivnog reagovanja i ponasanja osoba mora da se pozabavi ovim problemom kako bi mogla da odrzava zdrave odnose. Ukoliko ste u mogucnosti najbolje bi bilo da nam se javite za psiholosko savtovanje kako bismo Vam adekvatno pomogli. Sradcano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Imam problem,
U vezi sam 4 godine na početku je sve bilo poprilično ok jer sam bila dosta nezainteresovana pa me neke stvari nisu doticale,međutim kada je dopadanje preraslo u zaljubljenost krenula je i moja ljubomora. Mnogo je počelo da mi smeta svako njegovo novo prijateljstvo sa ženskim osobama na facebooku. Pokušavala sam da pretrpim da ništa ne govorim ali to je bilo nemoguće, sve u meni se raspadalo pa sam odlučila da otvoreno popričam o svemu, rekla sam mu da mi smeta to, na šta je on rekao da će i dalje to raditi. Raskinuti vezu nisam mogla jer sam osjećala kako ne mogu bez njega. Nekoliko mjeseci posle toga slučajno sam otkrila da je skrivao status veze, zatim kada bi ga pitala zašto si poslao zahtjev za prijateljstvo nekoj djevojci on bi dao odgovor : Vidio sam je na fotografijama kod prijateljice ( što je dodatno stvaralo problem jer sam počela da razmišljam kako je to uradio jer mu se dopala na fotografijama pa je to učinio da bi stupio u neki kontakt sa njom ) jednom smo razmijenili lozinke i ja sam krenula da čitam njegove privatne poruke pa sam naisla na razgovore tipa : ( jel važi ono obećanje da ćemo se vidjeti, a njegov odgovor: naravno, zatim da prvi započinje razgovore sa nekim djevojkama, zatim poruke na telefonu klijenticama u kojim pita kako si a ne nešto vezano za posao) sve sam to direktno opet riješila, rekla da mi je zasmetalo onda bi se on naljutio i rekao kako to nije uredu sa moje strane i da su ti razgovori svi sa početka nase veze kad nije bio siguran u nas da ćemo potrajati tako dugo i svu krivicu prenese na mene iako u dubini duše osjećam da nisma kriva počinjem da mislim da jesam, pa posle nisma sigurna dal sam ja krivac za sve il ne. Trpila sma to 2 godine ponekad je znao da kad nastane svađa oko toga da pošalje 50 zahtjeva drugim djevojkama kao da to namjerno uradi da mi bude jos lošije, pa sma odlučila da krenem uzvraćati istom mjerom. Svađe su bile prečeste smetalo mu je kada ja to uradim a sebe je opravdavao time da on to mora raditi jer bavi se poslom koji ima veze i sa zenama i kako treba klijente na taj nacin. Predlagala sam da napravi stranicu vezanu za taj posao a ne preko privatnog profila da to radi,odbijao je. Ja sam sve više i više postala ljubomorna. Sumnjala sam u sve ,u glavi sma razvijala film sta radi sa određenom djevojkom. Nekoliko puta smo kratkotrajno prekidali vezu tačnije on je prekidao jer je rekao da ga gušim ali ja bi svaki put ponovo započela sve na novo, pomirili bi se jer bi ja krenula da se javljam zovem jer nisma mogla bez njega. Zatim sve je to prestalo problemi sa drustvenim mrežama su nestali prestao je to raditi. Prije godinu dana prekinuo je sa mnom zbog svađe koja nema veze sa tim već nešto sasvim drugo. Ja sam molila za pomirenje rekao je da ga gušim i dalje da ne želi da nađem si novog dečka, kako zaslužujem bolje, znao je često da me izvrjeđa, najgore stvari da mi kaže tokom tog prekida kako bi prestala da zovem zatim mi je obećao jednom da ćemo možda uskoro da se vidimo kad se vrati sa puta ali da nije siguran i počela sam polako da se hladim od svega . Mnogo stvari me zabolilo pa sam izašla sa drugim na piće, ne zato što sam htjela već da pokušam dal mogu sa drugim ali nisma uspjela bol u meni je bio jak ali sa njim nisam imala nikakav kontakt tokom tog perioda i onda je on krenuo da se javlja meni tipa: šta se dogodilo zašto se više ne javljasi tako par puta. Ja mu priznam da sam bila sa drugim on me tu napadne kako sma mogla to je prevara za njega, iako nismo bili zajedno. I onda je krenuo da me moli za pomirenje, rekao je da je shvatio šta je uradio da je on za sve kriv obećao sve i svašta kako ce biti bolje ovaj put i ja pristanem na sve to al uz uslov da krene da radi na nasoj zajedničkoj buducnosti kako bi bila sigurna da je naša veza ozbiljna npr. da sakuplja novac da bi posle ostvarili nešto,za zajednički život, i da cu ja to isto raditi kad budem imala posao. Početak posle pomirenja je bio savršen , krenuo je i da radi na tom uslovu da sakuplja novac, i onda odjendom kreće njegova ljubomora kad sam vani sa prijateljicama, da umislja da ga varam jer kako kaže jendom sam već sa drugim bila, par puta hakira fb, traži dal ima nešto da radim iza leđa, ništa ne pronađe ali nastavi sa ljubomornim ispadima . Ja mu objašnjavala da to nije tako sve lijepo uz njega bila da mu nebi bilo loše jer sam kroz isto to prošla. I zadnji put mi je rekao da ako otkrije da ga varam da ce me ubiti i ja normalno preplašim se ,i kažem iako to ne radim to nije uredu, da će sutra možda za nešto drugo isto tako da prijeti i na šta on raskine vezu i kaže kako on to više ne može da mu je dosta svađa i mojih stezanja davljenja i gusenja ( iako ja nisam godinu dana napadala već on) da ne može više da podnese prečeste svađe. I pored svega toga ja ne znam sta se desilo je li problem u meni ili u njemu , osjećam bol jer ga mnogo volim,sumnjam da ima nekoga sa strane jer mi je to glup razlog i počinje da mi vraća osjećaj nesigurnosti u sebe u njega iako nismo zajedno.. Razmišljam dal ću i u drugoj vezi isto to da radim, dal će isto da mi se događa, bojim se novih veza . Da li ja imam neki oblik poremećaja ili je riječ o posesivnosti ili nešto treće?
Molim za savjet sta dalje da činim, hvala
Postovana Sanja, post je predugacak. Skratite post ili zakazite savetovanje kod nas. Srdacan pozdrav.
Lijep pozdrav,
Oprostite na smetnji, ali koliko god si želim samostalno pomoći jednostavno ne uspijevam. Ne mogu kontrolirati svoje emocije i misli te Vam se moram obratiti. Naime, imam sve simptome patološke posesivnosti. Postala sam apsolutno ovisna o drugoj osobi. I to me uništava. Ubija mi volju za životom, izuzetno sam depresivna, nemoguća za okolinu i bilo koji oblik komunikacije. Jednostavno nemam više želja, samo razmišljam o partneru i što on trenutno radi kada mi se ne javlja, o svakoj njegovoj izgovorenoj rečenici, analiziram i provjeravam apsolutno sve. Kakav je odnos s mojim partnerom tako mijenjam svoje emocije i ponašanje prema svima. Ne znam da li je problem u odabiru krivih partnera koji su po prirodi skloni flerovanju pa s njima postajem takva ili je to razlog mog straha od odbačenosti od osobe koju volim kada uđem u vezu… pa naravno toleriram i opraštam apsolutno sve stvari samo da ne bi bila ostavljena na kraju. Od samostalne, uspješne, društvene i sretne osobe, postajem nemoguća u trenutku ulaska u bilo kakav odnos. Sramota me mog ponašanja i toga što razaram sve ljude oko sebe svojim problemima. Recite mi molim Vas, da li postoji bilo koji oblik pomoći koji može uroditi plodom? Želim se riješiti ovakvog načina življenja i napokon osjetiti šta je to biti sretan.
Unaprijed Vam se zahvaljujem.
Postovana Andrea, razlozi koje ste naveli mogu lezati u osnovi Vase posesivnosti. Kao sto shvatate posesivnost narusava kvalitet Vaseg odnosa sa partnerom ali i Vase psihosocijalno funkcionisanje. Problem sa posesivnoscu se moze i mora resavati ako zelite da imate kvalitetan odnos i smanjite bes, povredjenost, strah kada ste u vezi sa drugom osobom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
postovani,
treba mi vasa pomoc podhitno.
Plasim se da sam ja jedna od tih osoba! Da vam pojasnim situaciju da ako mozete mi pomogenete i date savet. Nisam proveravala decka uopste bilo mi je lepo s anjim dok jednom slucajno nisma primetila na njegovom kompu sta je sve radio gde je bio lazne naloge i svasta osetila se ugrozenom rekla mu da zelim sv eto da izbrise i ne radi vise. On s ebunio al posto sma rekla da odlazim on je izbrisao. Da bi posle par meseci opet bacila pogled sta on to gleda i nasla ponizavajuce stvari da gleda video chat sa golim devojkama molila sma ga da ostavi to i krenula posle nadalje svaki dan da ga proveravam jer meni proca kako radi nema vremena a kad sam tu kao uzme komp pa rlja po nekim sajtovima za kupovinu alata al kaze to mu je posao i ne primecuje me tako zaspim da bih ga sutradan kad nisam tu uhvatila da je bio i gledao te zenske zasto gleda reko je iz inata kad sam ga pitala ok zasto si onda to radio i na pocetku ako mi svmeta reko je e to necu i ne mogu da ti kazem. sad smo pred raskidom a cekam bebu ne znam st ada radim da li je u meni problem ali kako d amu objasnim da s eja osecam ponizeno i da samo zbog toga pratim sta radi i da li je normalno d aon svaki dan nekad i svaki drugi bude po sat-dva na toj stranici cam4 gde su sve gole zene i da gleda po 50-100 snimaka 🙁 Nikad ga ne bih proveravala da nije toga i ne smeta mi da u par meseci odgleda neki xxx film ajde normalno je neko voli al ovo stalno i to druge s oprostenjem sisate guzate svasta pokazuju odvratno mi je a kune se da me voli 🙁 Molim vas pomozite
Postovana Ana, Vas momak je zavisan od online pornografije, a vi nemate problem s posesivnoscu nego Vam takvo njegovo ponasanje smeta. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.pshiolog
Postovani,
u vezi sam 2 godine, u kojoj je partner izigrao poverenje tako sto je slagao da je na jednom mestu, a zapravo se nalazio na drugom, u drustvu prijatelja i naslonjen na svoju saradnicu, a prilika je bila takva da se vode izabranice.
Igrom slucaja moja poznanica je stajala pored mene tokom telefonskog razgovora, i rekla da me laze jer ga je njen momak video malocas-nagovorila da sednemo u auto i da se uverim licno. Bila je u pravu.
Prepiske sa tom saradnicom (gde ga ona proziva da se plasi mene, ukoliko joj u ponoc ne odgovara), flertovi i lajkovi preko fejsbuka, su detalji zbog kojih sam ga ja napustala(ja nemam profil na FB, a meni je u stanju da napravi problem ako odem na trcanje-pri tome ga zovem da ide sa mnom, ili ako mi se neki pacijent zahvali kada mu zdravstveno pomognem, kaze da sam flertovala).
On moli za oprostaj, obozava me i ubedi da mu se vratim, ubedjujuci da SAM JA LJUBOMORNA.
Moje pitanje je da li su to dovoljni razlozi za prekid i da li sam sa razlogom izgubila poverenje?
Postoje jos neki detalji, npr. porodicna slika-on je dete iz 3. braka svoga oca, tokom kog je otac besomucno i bezbroj puta imao afere do ivice razvoda, sam se razveo 2 puta, ja bih mu bila treca vencana zena po redu, polubrat iz ocevog prvog braka takodje je 3 puta zenjen…
postoji i sumnjiv odnos sa zenom kuma koja se postavila kao rivalka prema meni, drzala njegovu fotografiju na stolu, umesto muza i dece, i posto je saznala da me je zaprosio, digla tuzbu protiv njega i jos neke pakosti mu priredila.
MENI JE SVE OVO CUDNO, ALI SVAKI PUT GA NAPUSTIM NEKAKO ME UBEDI DA MU SE VRATIM. Pomirenje je iskljucivo na njegovu inicijativu.
NEMAM POVERENJA U NJEGA, MOLIM VAS ODGOVORITE MI, DA LI SU SVE OVO NABROJANO, RAZLOZI DA IZGUBITE POVERENJE?
Unapred hvala
Ne znam odakle da pocnem jer svaki slucaj je individualan.
Nije samo pitanje ljubomora nego i ko ima kakav karakter i mozda bi se pricalo o angsioznim raznim vrstama dijagnoza koje su slicne ali ne identicne..
Najvaznije je priznati da je problem i sebe napominjati svaki put o realnosti i ne fantazirati previse, ali to je vrlo dug proces.
Radim u psihijatriji u danskoj.
Nema samo jednog odgovora ali neki od vas ako vidite da je problem i dopustite sebi kritiku a i budite svjesno da tjerate partnera ako gurate samo svoje. Strah se treba vidjeti u oci dosta puta i moci biti u tome, iako je tesko. Samo svaki put sabrati sta se sad desilo i gledati ubuduce i napominjati sebe kad osjetite to zaustavite momenat i upitajte se jeli realno i jeli vrijedi provjere ako jeste. Istina ce ionako doci na svoje, pa opustite se, disite duboko, citajte o mindfulness.
Svaki put kada dozivite uspjeh i kontrolu mozak ce vam to upamtiti i vi sami sebe napominjite..
Molim vas pomoc! U vezi sam 4mj sa jednim deckom koji je bio povrijeden u prosloj vezi. Naime, bio je u vezi 8god s djevojkom s kojom se zivio a koja ga je prevarila sa covjekom koji ima zenu i djecu. Njegova reakcija na to je da je istukao na mjestu i nju i njega kad ih je vidio zajedno. 2mj nakon te drame je krenio samnom u vezu. Prvo sto mi je rekao je da ne vjeruje u musko zenska prijateljstva. Meni to nije bilo jasno da uopce postoji takva osoba koja zabranjuje curi da pozdravi poznanika a kamoli ista drugo. Kako sam par puta izasla, plesala u drustvu gdje je bilo muskih (a niti u mislima mi nije bilo da bi ga prevarila jer sam bila u vezi gdje sam bila prevarena i znam kakav je to osjecaj) on je poceo razbijat stvari oko sebe (razbio je tudu kapiju,prozore,vrata,mobitel). Ja sam preko svega toga prelazila cak su mi i njegovi govorili svaka ti cast ja to nebi mogao/la..samu sebe sam preispitivala jel ja stvarno u necem grijesim ili sta? Svi moji bliznji su mi rekli da nisam svoja, sta ja radim sebi, sta si dopustam. Znali smo jednu vecer izaci van pa me napao sto me neki decko pogledao i poceo razbijat sve oko sebe na putu kuci. Da ne pricam da me non stop provjeravao na mobitelu, sve slike i videe gdje ima muskih sam morala obrisat,napadao me zbog bivsih koje on ni ne pozna,kad odem na kavu s prijateljicama on me moli da ide kuci.. gdje god odem moram mu javit ako ima u blizini muskih. Jednostavno sam bila u strahu i tresla se svaki put kad bi podivljao. Obecao je da ce se promijenit no te promjene nema..nastavila sam biti s njim jer sam ga zavolila i uvijek sam prelazila preko ovakvih stvari i sjecala se onih lijepih trenutaka s njim…kad sam htjela prekinit par puta s njim on mi je prijetio da ce objavljivat svasta po internetu o meni…jednostavno me strah i neznam sta mi je ciniti? 🙁
Zabavljam se sa devojkom relativno dugo… Imamo problem, jer je se kod nje stvorilo neosnovano nepoverenje… Desilo se nekoliko puta da sam je slagao, ali su to stvari koje se ticu mog proslot zivota… Jednostavno nisam zeleo da je izlazem tome, jer smatram da jedna devojka ne treba da bude upletena u takve stvari… Imamo problem, jer moja devojka misli da ja gledam okolo druge devojke i da mi je svaka druga devojka lepa… Raspravljali smo se i oko nekih drugih stvari… Npr oko vibera… Desavalo mi se da nisam na mrezi, a internet mi radi… Zvao sam i operatera, nosio telefon kod dva majstora i svi su rekli da ja nista nisam podesavao vec da je do same aplikacije ili uredjaja… Ona na sve to i dalje nije verovala i ako je sve to cula… Na kraju sam promenio uredjaj i sada radi… Kao prvo, jako je volim i ne bih je ostavio nikada, a kao drugo tip sam muskarca koji nikada nije prevario devojku u zivotu i ako je imao dosta mogucnosti… Cesto mi proverava telefon… Vadio sam i listing cak… Sve sam spreman da je ubedim da bih za nju i zivot dao i da joj nista ne bi uradio, ali mi ne ide od ruke nesto… Sta vi mislite o ovome…
Moj decko je u depresiji jer ne moze da podnese cinjenicu da sam imala mnogo muskaraca pre njega. Na pocetku nase veze mu nije to smetalo ali sad mu smeta jer kaze da nije znao da sam nalazila muskarce preko drustvenih mreza. On se ne razume u drustvene mreze, ja vise nisam u tom svetu i nije mi jasno zasto mu toliko smeta to. Razocarao se u mene. Ne moze da me gleda vise kao buducu majku svoje dece zbog toga. Kaze da mu stalno izlaze slike pred ocima mene i tih muskaraca…i ako bi ikad npr. sreli slucajno nekog mog bivseg i taj kad bi prisao da me pozdravi, on bi mi istog trenutka okrenuo ledja i nikas mi se ne bi u zivotu javio. To moze da se desi sutra…za pet godina…on vidi kraj nase veze,nase ljubavi. Ocajna sam zbog toga, ne zelim da ga izgubim. Kapiram da mu je povredjena mska sujeta,ego,sta god…Zelim da ga smirim ali ne znam kako.
Imam jako veliki problem. U vezi sam sa dečkom 4godine. Od početka mi se čini da je to to da smo potpuno isti. Nekako se dopunjavamo, razumemo, mnogo volimo. Ali primetila sam da sam zapravo ja inicijator svih svadja koje izazivam ni iz čega, previše sam emotivna i osetljiva. Čitajući ovaj članak mogu reći da sam ja posesivna imam ovaj strah,baš sve kao što ste opisali. Mislim da nije ljubomora u pitanju jer nemam strah od neke trece osobe niti smatram da bi mi decko ikada to uradio, on me inace mnogo trpi on smatra da imam napade ljubomore, govori mi da se promenim i da takvo ponašanje mnogo guši da loše utiče na njega i da može samo da ga udalji od mene. Rekao mi je da me voli i da zato i čeka ovoliko. Ja nisam to do skoro shvatila kao problem ali od kako mi je to jasno stavio do znanja vidim da mogu da ga izgubim. To je nešto što bih najmanje volela jer znam koliko se volimo. Želim da znam kako da obuzdam svoje ponašanje on mi govori da me se jednostavno plaši da ne sme pred amnom da priča o svemu da mora da bira reči , pazi kako se ponaša samnom kaže da ne sme da se opusti, ne zna kako ću da reagujem doživeo je svakakve scene samnom i ne znam kako me jos uvek trpi. Sad kad sve ovo shvatam ja želim da se promenim dok ne bude kasno.
Sa partnerom sam godinu i po, baš tako kao što ste pročitali, i dalje smo zajedno, što znači da ja i dalje nisam skupila snage da pobegnem iz ovog vrtloga koji me neprestano vuče nazad. Iz straha koji imam ne samo da ne mogu da pobegnem već nisam ni u stanju pomoć da tražim. A toliko prijatelja bi mi pomoglo, čak i sad kad se ne čujem s njima, sad kad imam ograničen kontakt s ljudima a pre sam bila toliko slobodna i druželjubiva. Sve češće me saleću ljudi sa istim pitanjem “ Šta se dešava s tobom, je l si živa?”, “Čoveče pa ti kao da si u zemlju propala!” ili “Je l si se udala?!”, a pojma nemaju kroz šta prolazim. Je l znate onaj osećaj konstantnog straha? E pa ja znam. Ukoliko ne uradim baš tako kao što je on zamislio u svojoj glavi ono što sledi jeste svađa. Stalno neka svađa. Toliko ima pravila u ovoj vezi, a ne bi trebalo da bude tako zar ne? Trebalo bi da budem svoj čovek da radim šta me čini srećnom id a budem u stanju da imam društvene mreže koje želim a ne da budem ovako izopštena od sveta. Ne bi trebalo da me naziva kurvom i željnicom pažnje ako stavim sliku glave na kojoj se smejem (nisam poput onih splavarki čisto da znate, iz normalne porodice sam). Priznajem pre sam izlazila mnogo više, mada to nije teško s obzirom da sad ne izlazim uopšte, ali i to pre nije bilo mnogo bar po meni, recimo maksimum 10 puta godišnje, pa vi procenite. Poslednji put sam izašla u junu mesecu kada smo bili nešto raskinuli na kratko ali smo se čuli, i rekao mi je da biram između žurke i njega, odnosno da se vratim kući ako želim ikad više da ga vidim. Pošto sam tad i dalje imala svoje dostojanstvo, koje sad jelte nemam, rekla sam mu da mi ne pada na pamet da se vraćam kući i da mi ne kvari retki izlazak. Tada kreće sve, tada saznajem za neku njegovu drugu stranu. Posesivnu i manipulatorsku stranu. Od tog trenutka počinje da me ubeđuje kako sam ja uvek kriva za sve, za svaku svađu, za zabrane koje su usledile(mreže,izlasci,šminkanje i moji muški prijatelji) i za to što on mene svako malo napadne i preti da će da me ostavi ako se ne promenim i ako mu ne dokažem da ga stvarno volim. Jednom me je i ostavio pa kako bih ga vratila uslov je bio da svaki put kad želim da se našminkam moram da ga pitam( ne preterujem i ne mislim na noćnu šminku već na maskaru), ali ako ga prekršim on odlazi zauvek. Što je najgore volim ga i to mnogo i valjda je to razlog zašto sam i dalje u ovome, voli i on mene, nije to samo ljubomora, ali mislim da me voli previše ili ne znam ni sama. Pucam stvarno, stalno traži neke dokaze ljubavi a meni staje da istetoviram njegovo ime na čelu fazon da bion shvatio da ja nisam kriva za to što me neko drugi pogleda ili želi nešto sa mnom.
Postovani,imam veliki problem,u vezi sam sa deckom vec 7 godina,imamo divnu vezu volimo se,cak i brak i decu planiramo…ali imamo i jedan veliki problem,ja sam veoma posesivna i ljubomorna…to je sve pocelo otprilike u 2-3 godini nase veze…slagao me je za neku „sitnicu“ (nije prevara u pitanju,ali dovoljna „sitnica“ da izgubi moje poverenje),i od tada ja njemu nisam mogla da verujem,posle nekog vremena se sve smirilo i poceo je da vraca moje poverenje,medjutim istu stvar je uradio i pre jedno godinu dana,i od tad ja stalno prevrcem po glavi gde je i s kim je…pocela sam redovno da mu proveravam fb profil,njemu to ne smeta,jer i on moj moze da proveri kad god zeli…ali postala sam umorna od sve te „brige“ i proveravanja,a i on je…rekao mi je par puta da i on ima prag tolerancije i da mozda nece moci jos dugo da trpi to…ali opet s druge strane,retko kad zeli da prica o svemu tome,ja zelim da se to sve lepo rascisti…kaze nema vise o cemu da prica,ali ja imam osecaj kao da mnogo toga nismo rascistili (prve 2-3god mene nije mnogo zanimalo (tj jeste u nekoj normalnoj kolicini,cista znatizelja) ni gde je ni s kim je,tj do „sitnice“) mislim da bi trebalo pricati o tom periodu,ali on uporno govori da nema nista da se kaze,dok ja mislim suprotno…nadam se da mi mozete pomoci nekim savetom,hvala unapred.
Dli sam ja posesivan ako suprugu odvracam od druzenja sa njenom jednom drigaricom jer smatram da nije dobra osoba i da utice lose na nju pa imamo problema u braku
Moj decko se druzi sa bivsom meni mng smeta u sebi placem…ja ne zelim da idem i da budem u blozini nje on se ljuti malo ali kaze kao svako ima drugo svatanje i sve mislim da mu je stalo do nje …plasim se da ga ne izgubim kad mu pricam da mi smeta
Da li je neko rijesio ovaj probem patoloske posesivnosti? Pronasla sam sebe u tome i zelim naci rjesenje i spasiti svoju vezu
uh… ne znam odakle da krenem…
Prezivljavam pakao, realno, mozak mi se topi vec duzi period. Izlazim sa osobom vec 3 godine skoro. Poslednjih godinu dana je bas pakleno.
Nema zenske osobe za koju nisam napadnut da muvam, da varam, non stop pitanja dje sam, s kim sam, razn orazne igrice povjerenja ( zna dje sam jer me neko vidio pa onda blefira preko telefona ne bi li vidjela lazem li). Nakon burnih svadja dolazk u 3 ujutro zvonjenje na vratima, histerisanje, plakanje, lupanje, udaranje, ponizavanje, vikanje, nezainteresovanost za seks itd… A sto je najgore, cijelo vrijeme slusam frazu „znam da me nisi nikad prevario al ne zelim ni uglavi niko da ti se svidi“. Sve cure koje upoznam po njoj su odmah kurve, vjestice, budale, idioti itd koje oce samo da se smuvaj usa mnom a i ja njih… Vremenom, zatovrio sam se, izolovao, osobi ne mogu da pomognem, nervoza koju gutam vec izlazi kroz napade panike i prisutnost anksioznosti. Raskinuo sam sa tom curom jer nisam mogao vise slusati uvrede upucene dobrim, neduznim ljudima. Vec desetak dana dobijem katastrofalne, porazavajuce poruke, poruke dobijaju i pojedine cure koje nemaju veze sa tim.
JA razumijem da imam i ja dio odgovornosti, u smislu na njene igre odgovarao sam igrom, onda jesam lagao curu u pojedinim situacijama da sam bio nedje dje nisam ne bi li sebe postedio poslije bespotrebne svadje itd jesam otvoren i ljubazan sa osobama al nikad u smislu da pretjeram da povrijedim moju vec sad bivsu djevojku. Nisam dozvoljavao da me kontrolise, da me ispituje, provjerava…Jesam bio i dosta hladan prema toj osobi, uprkos ljubavi koju sam osjecao, al to je doslo nekako kao mehanizam odbrambeni. Citan mi je telfon, fb itd… Jednostavno pobjegao sam glavom bez obzira al i dalje imam potrebu da makar ukazem na problem. Da makar ukazem na to da situaciju pogleda iz drugog ugla. Ta cura u zivotu nista ne radi, nema nikakvu osobu, nema niti posao, niti vec godinama ne usavrsava znanje itd.
Osjecam i ja krivicu i volio bi da znam sta znaci sve ovo sto sam ispisao i moze l ise moja greska izvuci iz konteksta.
Osjecam i veliku grizu savjesti sto je osoba uz mene ucestalo konzumirala marihuanu.
Citala sam komentare e sad prepoznala sam se u ovom tekstu! Medjutim kod mene je situacija malo drugacija….ja nisam posesivna i ljubomorna sa deckom, vec sa drugarima. To jest sa ortakom…sve je pocelo normalno druzili smo se dugo sad se druzimo intenzivno doduse druzili smo se intenzivno jer nam se pokvario skroz odnos. Moj drugar je zenskaros, konstantno flertuje trazi nove zene za komunikaciju znam da se zbog tih stvari posvadjao i raskinuo sa bivsim devojkama jer su ga proveravale konstantno jednostavno nisu mogle imati poverenja u njega. Mene najvise uzasava i to sam mu i rekla…tu je nastao konflinkt i svadja kad me trazi da razgovaramo to se desava veci uglavnom prica sa mnom sve super medjutim samo se odjednom iskljuci iz naseg razgovara bez pozdrava. E onda ja poludim da je iskoristio moje vreme a cim je „usao neko drugi online“ samo je nestao. I to sam mu stalno pricala, medjutim on kaze kako sve to umisljam i imam filmove razne u glavi tralala… sto je najgore bilo je i dokaza da me laze! Pa sam pocela da trazim dokaze da ga proveravam kako bih mu dokazala da sam u pravu. Zadnji put je samo nestao sa naseg chata slikala sam chat, sat kad je nestao i sa jednog brj i sa drugog brj i poslala mu to kao dokaz da se ukljucio na viber kako bi caskao celu noc sa drugim. Ako smo drugari ne razumem zasto ima potrebu da me laze prica da sam mu bitna osoba u zivotu a tako se ponasa, uhvatila sam ga da me laze posto je koristio dva broja a meni pricao kako spava i slicne situacije. Stvarno me uzasava misao da cu izgubiti drugara ali me smara to sto konstantno moram da proveravam kada je zadnji put bio online, pokusavam da saznam od njegovih ortaka sa kim sada prica i slicno…strah me jer znam kakav je i jednostavna misao da moze da pronadje drugu drugaricu bolju od mene me uzasava i zato se ponasam tako! Sem toga slagao me vise puta ne mogu imati poverenja vise u njega… i onda nastane svadja on meni kaze da se uzasava toga i da ga je bivsa proveravala i spijunirala konstantno i da to vise nikada ne radim Ne znam sta da radim vise…
Ovako, treba mi savijet/mišljenje.
U vezi sam nekih par mjeseci, ali od početka imam taj neki negativan osjećaj, što sam i partneru rekla. To se pogoršalo kada smo u razgovoru došli do teme da je u prošlosti varao cure redovno, po 2-3 mjeseca. Rekla sam mu kako i šta osjećam. Obrisao je sa fb sve sem par kolegica sa faksa i posla. Ne lajkuje ili slično ali na instagramu često zaprati neku djevojku. Meni to lično smeta, jer osjećam tada kao da ja nisam dovoljna i kao da nema poštovanja prema meni. par puta sam mu skretala pažnju na to međutim unfolovuje te, pa kasnije opet nove prati (rijetko ali se dešava). Takođe mu ne vjerujem kad kaže da ide na fakultet, da ide sa drugovima . Čak i kad se uslika mislim da poslije radi nešto drugo. Živi 15ak minuta od svog posla, ali se dešava da mi kaže da ide kući pa ga nema po 1-2 sata na fb (navodno jede ili spava). Ne želim biti naporna, kontrolor frik, ali to me užasno guši i ne mogu se opustiti, čak se znam zbog toga užasno odnositi prema njemu. Dok se on kune svime i svačime da nema niko drugi bla bla. Pomozite , ne znam kako da sebi pomognem. Hvala.
Jako mi je tesko da posle procitanog ovog clanka sebi samoj priznam da sam posesivna. Ispricacu vam svoj problem, jel zaista nisam sigurna da li sam stvarno posesivna i da li trebam otici lekaru, jer me je sramota.
U vezi sam koja traje priblizno 4 godine, i u pocetku veze sam bila ljubomorna a i sada sam. Naravno povodi su u pocetku bili to sto je on gledao druge a i druge njega jer je zgodan i nabildovan. A sada samo kada prodje neka lepa devojka ja ga napadnem da je pogledao iako to on nije mozda uradio. Kada izadje sa drustvom zovem ga vise puta da proverim gde je i sa kime na sta se posvadjamo. U clanku je pisalo da posesivne osobe izoluju partnera, ja njega nisam izolovala nego jednostavno volim da provodim vreme sa njim svaki dan i onda mi teze pada kada zeli sa svojim drustvom da izadje na sta ja njemu ne smem nista da kazem a on se prvi ljuti kada ja izadjem sa svojim drugaricama. Ja cak ne izolujem ni sebe ali imam trenutke kada bih volela da sam sama i da nigde ne idem i to me traje nekoliko dana, a onda postanem posle cista suprotnost skoro me po ceo dan nema kod kuce. Jos nesto da dodam, moja mama ima shizofreniju i zelim da pitam da li to i meni moze da se dogodi i da li je posesivnost pocetak toga?
Unapred zahvalna
M.P
Moze li se leciti patoloska posesivnost,zbog nje sam izgubio devojku koja se zrtvovalo do bola zbog nase veze,istrpela me javna ponizenja i ispada,da li se ova pojava moze nekako zaleciti
Poštovani Dr Mišiću,
Kao prvo pohvale za ovako sažet a obuhvatan tekst, po principu što kraće to jasnije, blagotvornije.
Dalje, javlja Vam se posesivno bolestan čovjek koji zbog svoje manije može izgubiti ne samo svoju porodicu već i sebe, i to u 61 godini života i u trenutku kada mu je otklonjen karcinom.
Da imam snage i materijalnih mogućnosti zbog stanja koje me opterećuje do bola, napuštio bih svoju porodicu i ostavio je da živi normalno. Ovo kažem jer se slažem s Vašom konstatacijom pri kraju teksta da su ovakvi ljudi neizlječivi.
Ipak, i pored svega, radi moje duboke ljubavi prema svojoj ženi, djeci, mojoj široj porodici dajte bar neku riječ utjehe ili recepta za prevazilaženje krize. Ja ponekad pomijem dijazepam od 2mg da bih utihnuo paniku sa svim onim simptomima lošeg stanja koje ste napomenuli da se javljaju kod bolesno ljubomornog čovjeka, ali efekat toga lijeka je simboličan.
Svjestan sam da sam izuzetno složen slučaj a želio bih se izliječiti. Koliko sjutra ću posjetiti psihijatra.
Mene je strah da se suočim sa svojom ženom. Ja i dalje želim da igram neku ulogu u njenom životu a ne mekušca koji kleči na koljena. To su moji stavovi o relaciji muž-žena.
Ovo je drugi put da mi se javlja ovo stanje. Ako je prije nekih osam godina bilo povoda sada ga nema osim moje ljubomore da je moja žena „jača“ od mene, i bezrazložnog nepovjerenja. Sada nema prevare , niti nagovještaja a kako bi moglo kada moja žena pati od velikog prolapsa zbog čega ne možemo imati normalne intimne odnose.
Sada nastojim da ne postavljam pitanja i da ne zapitkujem za sve i svašta kao ranije iako se u duši grizem zašto mi nije rekla to i to, da ide ili da je bila tamo i tamo itd.
Ne živimo sami već u zajednici s mojim ocem, u njegovoj kući. Imamo dvoje odresle djece, studente.
Ja sam posle tog prvog sloma prekinuo kontakt sa skoro svim drugovima a i njenom porodicom. Njoj to teško pada što je sasvim normalno. Ponekad ih posjeti.
Kako funkcionišem sami Gospod zna.
Tačno je da sam i ja u životu bio grešan.
Sve je ovo nabacano i zbog toga se izvinjavam. Živi tretman bi sigurno donio nešto drugačiju sliku o meni.Ne bježim od toga da sam u duši duboko bolestan čovjek.
Napominjem, dajte neku utjehu.
Nisam citao sve komentare jer ih je na srecu veoma mnogo..to je dobro. Pitanje moje se odnosi na posesivnost i ljubomoru u porodici, familiji, a ne samo izmedju partnera. O posesivnosti roditelja prema deci… Ako mozete o tome jer nisam nasao kod vas to, a mozda je bilo. Izvinjavam se ako sam propustio…
Postovani Milane, o tome možete pročitati u ovom našem tekstu. Srdacan pozdrav, Mr Sanja M. dipl.psih.
Zdravo. U vezi sam 2 godine sa deckom koji je stariji od mene 8 godina. Citajuci ovaj tekst vidim da on ima neke od karakteristika posesivnosti: proverava stalno kad sam bila na drustvenim mrezama, ko mi lajkuje slike na fejsbuku, s kime sam postala prijatelj, ponekad bas ponekad kad se vidimo mi proverava poruke na telefonu, prosle godine se nije slozio kad sam mu rekla da planiram da idem na more sa drugaricom..stalno izmislja neke situacije koje su moguce ali ja to nikad njemu ne bih uradila, ne bih ga prevarila, i vredja me to sto mi ne veruje iako on kaze da mi veruje..stvarno ne znam sta da radim, razmisljala sam par puta da ga ostavim jer ne mogu vise da iznova i iznova ubedjujem da nije tako kako misli da jeste, ali jednostavno ne mogu, volim ga i pokusavam da mu pomognem, ali se bojim da cu izgubiti strpljenje i snagu.
Pozdrav M. Odgovoricu ti ovim putem iz licnog iskustva. Naime deluje mi da si i ti sama pomalo posesivna cim si dosla do ovoga. Da krenemo od pocetka: Sto se tice proveravanja poruka na drustvenim mrezama, i tih ostalih sitnica „lajkova“, to su totalno nebitne stvari. Nazalost takvo je vreme sada da se sve vise i vise ljudi fokusiraju na drustvene mreze, umesto na realan zivot! Najpre se zapitaj zasto tvoj decko tebi gleda poruke i proverava te po tom pitanju? Da li mu ti dajes povoda mozda za takve stvari? Da li na fb imas 5000 ili 500 prijatelja? Da li postoji mogucnost da ti poruku posalju nepoznate osobe, „lajkuju ti slike“ gledaju vase privatne fotografije i tome slicno. Sve one stvari koje mogu da izazovu potencijalne probleme u vasoj vezi! I da onda nastane sumnja sa njegove strane. (da ti se ne javi neki momak porukom „cao mnogo si slatka i tako to“). Takve stvari samo kvare vas lep odnos koji imate, i ulivaju nepoverenje i uvlaci se taj cuveni crv sumnje. S’ druge strane da li i ti njemu proveravas poruke na drustvenim mrezama i telefonu? Posto verujem da ih i on posecuje. Verujem da se radi o najcuvenijim kao sto su whatsup, viber, mesindzer. Da li on kumnicira sa nekim devojkama i tome slicno? Da li ima u svojoj listi prijatelja devojke nepoznatog kalibra koje mu mogu slati poruke i time tebe dovedu u tu situaciju da sumnjas u njega. Postavi sve lepo na papir i sagledaj celu situaciju realno. Da ti jos jednom ponovim: to su sitnice koje se lako resavaju!!!! Provodite vise vremena zajedno, i smanjite koriscenje drustvenih mreza! Kao sto sam ti i na pocetku posta rekao da ti pisem iz licnog iskustva, I sam sam imao vezu sa devojkom koju sam jako voleo. Ona je nazalost provodila mnogo vremena na tim stvarima, i mene zapostavila. Kacenje slika, „brojanje lajkova“, komentari raznih napacenih nepoznatih osoba po tim istim slikama. To rade samo neozbiljni ljudi ili klinci. A meni je trebala ozbiljna devojka, KOJA ZNA STA HOCE. Ja sam pokusavao nekad direktno nekad indirektno da joj skrenem paznju, ali ona nije zelela da to promeni. Meni je bila bila potrebna sigurnost, iskrenost, poverenje, posvecivanje. Bila mi je potrebna ljubav i podrska! A ona Jednostavno nije bila zrela devojka, a posle sam shvatio da me nije ni volela cim joj je vise bilo do drustvenih mreza nego do mene. Zbog toga sam ja njoj gledao povremeno u telefon i proveravao takve stvari. Jednostavno sama mi je davala povoda za to. Danas sam srecno zaljubljen i u dugoj vezi sa ozbiljnom devojkom koja je posvecena meni i svom fakultetu. Razmisljamo i fokusirani smo samo na nasu zajednicku buducnost i uspehe! Naravno i ona ima fejsbuk i ostalo, ali u granicama normale. Dopisuje se sa svojim bliskim drugaricama i ponekim drugom, Nema brdo nepoznatih osoba u listi prijatelja. I shodno tome mi nikada nije dala povoda da u nesto posumnjam. Ovo ti kazem jer je 100% tacno i vecina ljudi se slozila sa mnom: Koristi drustvene mreze samo sa ljudima sa kojima si bliska!!! Ljudi su postali zli i ljubomorni na tudje uspehe! I najgore od svega sto se privatne stvari kao sto su slike i snimci mogu itekako zloupotrebiti! Ako si odrasla osoba onda ces razumeti sta hocu da ti kazem. Jer verujem da jesi! Malo sam usao u svoju tematiku, nemoj mi zameriti, podsetilo me na proslost. (neponovila se haha :)! ) Ajde da se vratimo na tvoj post. Ovo sto si napisala „da se nije slozio sto si planirala da ides sa drugaricom na more“. Pre svega zasto bi uopste isla sa drugaricom na more? Logicnije je valjda da ides sa svojim deckom na letovanje, jel da? To je veoma teska tema ne samo za vas dvoje, vec i za mnogo drugih zaljubljenih parova kada je u pitanju odlazak na odmor bez partnera. Svi mi dobro znamo sta se na moru desava ili sta moze da se desi. I sam sam imao takvo iskustvo. Na letovanje sam odlazio sa drustvom i to slobodan, nisam bio u emotivnoj vezi! Sada naravno nikad ne bih otisao na more bez svoje devojke, iz 2 razloga: Prvi zato sto je volim i normalno je da sa njom idem. Drugi zato sto je nikad ne bih stavio u situaciju da se oseca zapostavljeno i usamljeno i da sedi kod kuce sama 15 dana, a da se ja kupam i provodim sa „ortakom“. I da ne daj boze pomisli da sam tamo nesto uradio… Boze takva stvar je totalno nelogicna. Ne znam uopste kako si mogla i da pomenes to. I potupno sam siguran da meni moja devojka nikad ne bi to predlozila! Jer znam da sam joj na prvom mestu ja! Pa tek onda drugarice! Dakle ako i jesi stvarno planirala takav poduhvat koji se njemu nije svideo, a verujem da se nikom skoro ne bi svideo kad ovo procita, postavi sebi pitanje: Da li bi se tebi svidelo da on ode sa drugom na more a da ti ostanes kod kuce?? (jako vazno da sebi postavis to pitanje, i time ces dobiti odgovor da li postoji posesivnost i sa tvoje strane). Ja sam siguran da tu posesivnosti sto se tice tvog decka nema!!!!! On je samo ostao u cudu kada si mu to pomenula, iz gore navedenog sam ti rekao i zasto. Ja do sada nisam upoznao par koji ide razdvojeno na letovanje. Decu i klince ne racunam. Mislim na maloletne osobe naravno. TI ako si punoletna, onda ces i ovu stavku sada razumeti. I naravno ne kazem da je nemoguce da se ide odvojeno na more kada su u pitanju odrasle osobe, ali jednostavno se zna sta je na prvom mestu jel tako?-Partner! Idemo dalje: Sad ti pisem ponovo iz svog iskustva i gledano sa moje perspektive> Poverenje i sigurnost je ogroman faktor za svaku uspesnu vezu! Muskarci koji su jaki mentalno i koji znaju sta im treba, traze devojke na koje mogu da se oslone u svakom pogledu! Tu mesta za sumnju sto se tice prevare nema! Ako ti njemu nisi dala povoda da on u tebe sumnja da postoji mogucnost da ga prevaris, onda nemas cega da se plasis! On ti potpuno veruje! Ne znaci da ako ti proverava poruke, da ti uopste ne veruje, To za poruke si procitala na pocetku i veruj mi da je tako 100% ma milion %! Ako kazes da volis svog decka i zelis da mu pomognes, onda nikako ne smes sebi govoris kako si htela nekoliko puta da ga ostavis? Zbog cega? Sto te proverava? AKO GA VOLIS ONDA PRICAJ SA NJIM, mi ti nismo toliko potrebni. A pogotovo ti ne treba ovo da mu radis iza ledja ili zargonski receno (da mu radis o glavi)!!!! Ako je prava ljubav u pitanju, onda verujem da ti nisi tako mislila, vec se tebi samo javlja taj iracionalni strah. To se sve resava lepim razgovorom. To, to i to nije dobro, resicemo lepo. I verujem da ce se sve srediti, i da ce stvari doci na svoje mesto. Ja ne mogu da ulazim u vasu vezu jer stvarno ne znam kakva je, Ali ono sto ti mogu zasigurno reci je da budes maximalno posvecena na svim poljima. Tu naravno ima i odlike kakve ste osobe, dal ste emotivci, ili ste ovo drugo ne znam kako da ti opisem. Koliko kome treba paznje, ljubavi, lepih reci, kad je tesko za zagrlis, poljubis, kazes volim te, ne brini se. Takve stvari deluju sitno, ali one mnogo znace i ulivaju mnogo poverenja i sigurnosti. Pogotovo ako ste mozda u proslosti imali problema. Patili zbog ljubavi, bili ostavljeni, izigrani, povredjeni. Ovo sto se tice proslosti je jako, jakoo vazno da razumes jer mozda tu lezi kljuc vaseg problema!!! (ako uopste i postoji problem). Osobe koje su u proslosti imale iskustvo kao sto je prevara, patnja, generalno bol kada je u pitanju ljubav, te osobe su jako ranjive!!! Tesko sticu poverenje, a kada dobijete njihovo poverenje, onda morate da pazite da to nikako ne prokockate! Ako je tvoj decko imao neki tako slican problem pre tebe, onda ti zasigurno tvrdim da on nije posesivna osoba vec iskusna. I nikada sebe vise ne bi doveo u situaciju da ponovo to dozivi. Ako je on prema tebi dobar, nezan, pazljiv, marljiv, ako ti udovoljava, uvek pokusava da te usreci, ako voli da provodi vreme sa tobom, ako se zajedno smejete, ako ste puni emocija. Ako ti prica o vasoj buducnosti, i da bi hteo da do kraja zivota bude sa tobom, onda si ti definitivno promasila temu! On tebe voli i potrudi se da ga sacuvas!!!! Bukvalno receno da mu sve das! Tu trunke posesivnosti nema, vec verovatno manjak paznje sa tvoje strane, pa se on oseca nesigurno! Ne mora da znaci da ako te proverava, on tebi ne veruje, vec je moguce da se samo plasi necega, ne zna ni on sam cega.
Naravno to ako mu nisi dala povoda za proveravanje (naveo sam ti gore stvari za fejsbuk i te drustvene mreze) . Ljubomora postoji uvek, To je normalna stvar. Onaj koji voli je uvek na nesto ljubomoran. Neko vise neko manje. Mi smo svi ljudi od krvi i mesa i imamo emocije. Zasigurno tvrdim da si i ti sama isto tako ljubomorna, da ga neka devojka ne pogleda, javi mu se, nasmesi, flertuje sa njim i tako to. Posalje poruku i tome slicno. Veruj mi to je najnormalnija stvar. I najvaznije je da verujete jedno drugom i da se ne dovodite u situaciju koja vam stvara problem kada je u pitanju ljubomora i sumnja. To resavate tako sto se klonite tih stvari. Dokazujte ljubav svakoga dana sve vise, i videces da ce se stvari same od sebe resiti :). Zapamti da u svakoj vezi postoje usponi i padovi! Da bi nesto uspelo mora da prodje i dobru i losu stranu. Jer ako je sve non stop idealno, onda to ne bi bilo to! Verujem da ces i ovo razumeti. Svi imamo problemcice koji iskacu, i resavamo ih zajednicki sa puno ljubavi i podrske! Posvetite se jednom drugom, mastajte, planirajte, unosite vedrinu i nove stvari, i vreme ce vam leteti brzo i divno. Dok se okrenes, bices pred oltarom :). Zelim vam puno srece!!!
Dobar dan, U vezi sam 3 godina. Imam problem posto mislim da mi je devojka ‘posesivna’. Ja ne volim da izlazim po diskotekama i to, meni je izlazak da odem kod drugara da igramo sony ili izadjem na fudbal negde eventualno da se prosetam negde sa drugarima. E sad, ja njoj ne branim nista, moze kad god hoce da izadje sa drugaricama , da ide u diskoteke,da prespava kod njih sta god , imam potpuno poverenje u nju,ali kad ja zelim da odem negde tu nastaje problem i naravno na kraju ne odem. Poslednji put kad sam trebao da idem na turnir bukvalno mi je napisala poruku u kojoj raskida sa mnom,iskljucila telefon sta sve nije uradila i naravno ja sam otisao kod nje kuci i posle nepunih pola sata je sve bilo u redu. Ljuti se na mene ako pogledam neku pesmu koju peva osoba zenskog roda, naljuti se na mene ako pogledam neku drugu devojku, cak i ako odem do kladionice da ne nabrajam jos stvari ,bukvalno ljuti se za sve, dok ona misli da moze da radi sta hoce, i da gleda druge muskarce i sve sto sam gore nabrojao. Kad joj spomenem posesivnost samo sto ne krene da besni,odmah krece svadja zbog toga. Da li je moguce da je sve ovo samo ljubomora ?
zaboravio sam da dodam,da kad ona izadje sa drustvom,tad mogu i ja bez problema da izadjem,tada je sve u redu.
Kod mene nema ljubomore, ali otkako se znamo slušam o seksu sa njegovim bivsim djevojkama. Nisam bila u prilici da cujem da mi se neko od poznanika pozali da je i kod njega takav slucaj. Ako imamo izgradjen brak, dobar seks, nemamo ljubomore, pojma nemam što moram o tom slušati. A što je najzalosnije, kaže da je naš seks fantastičan
Moj muz i ja se ne znamo dugo medjutim brzo smo se zaljubili i lepo nam je. On je posesivan i blago,ali stvarno blago ljubomoran i ne mogu da kazem da mi nesto brsni,slagala bih. Imam svu slobodu ovog svets. Na pokusaje da me kontrolise i dve svadje tog tipa, odgovorila sam cvrdtim stavom i ostsjem dosledna da takve gluposti ne trpim. On je bas tuzan i usamljen i u meni vidi spas. Pokusao je jednom da sprovede neke svoje zakone, te dve svadje su bile stvarno jezive, mefjutim na kraju je shvatio je da ih ja necu postovati. Procitao je text i rekao mi da je svaka rec na mestu , da je svestan da ima problem i da ce sve uraditi da ga resi, jer ne zeli da me izgubi . Mislite li da je to moguce i da vredi truda?
Strasno ja sam i ljubomorna i posesivna i depresivna
Čitaju sve ovo došla sam do zaključka da sam bolesna, patološki ljubomorna. Pronašla sam se u svakoj rečenici teksta. Emotivno neispunjena, traume iz djetinjstva, labilna, nesigurna, samopouzdanje ne da je na niskoj razini, već ne postoji. Partner s kojim sam mi je dao povoda za ljubomoru, ali nekako sam prešla preko toga, tada ova opsesija nije bila takva. Sada sam već iskreno zabrinuta. Naime, veliki problem je to nepostojeće povjerenje, apsolutno ništa više ne mogu da mu vjerujem, gušim ga. Zato i neće da mi se javi gdje i šta radi sam, već uvijek ja moram da pitam. I onda kad mi napiše, ne vjerujem šta god da je rekao. U više navrata mi je rekao kako napravim scenu kad mi kaže istinu jer to nije „istina“ koju sam ja projektovala u svojoj glavi. Nisam sigurna da se radi o ljubavi, mislim da ja više imam poremećaj ličnosti i nekontrolisanu želju za pažnjom i da je neko iz kalupa kakav ja mislim da treba da bude. Perfekcionista sam, opsesivno – kompulsivna, ali prije nisam bila ljubomorna na ovaj bolesni način. Sve mi smeta. Ali, zaista bih voljela da dođem sebi, da se riješim ovoga jer vidim da sam autodestruktivna. Svaka sitnica me izbaci iz takta i onda šaljem milion poruka, on u početku odgovara, ali kad vidi koliko sam nenormalna, samo se isključi… Kad ohladim glavu, kao sada na primjer, shvatim da sam pogriješila, ali bude kasno. To je sve zato što me slagao nekoliko puta, nisu to bile ne znam ti kako strašne stvari, ali laž prezirem i time je poljuljao moje povjerenje. Samo bih da prestanem sa ovim uhođenjem, uništavanjem sopstvenog života, konstantnim gledanjem u telefon jer nemam koncentracije ni za jednu aktivnost koja mi je nekada pričinjavala zadovoljstvo. A i to što uradim i budem srećna, ali samo kratkotrajno. Emotivno sam osakaćena jer nisam osjećala ljubav u porodici, pa taj nedostatak pažnje hoću silom da dobijem od partnera. A to što se neko ne ponaša onako kako sam ja zamislila u svojoj glavi ne mora da znači da me ne voli ili ne poštuje. Stalno ga vrijeđam, kinjim, u svemu gledam samo negativno, zbilja sam paranoik postala i mislim da nijedna osoba na svijetu ne bi trpila ovakvo čudovište. Problem je što sam eksplozivna, planem, kažem i što mislim, a uglavnom ono što ne mislim i tek kad se smirim, vraćam se kao da ništa nije bilo. I da me vara, ne bi me čudilo koliko ga gušim i napadam, u svemu vidim problem. Kao da će naskočiti na svaku djevojku koju je dodao na Facebook-u… Stalno mijenjam raspoloženja, mislila sam da je standardni PMS, ali sada uviđam da sam ja tokom čitavog mjeseca nenormalna. Voljela bih izaći iz ovog začaranog kruga potrebe za kontrolom i željom da neko pripada samo meni i nikom više. Pošto sam i večeras imala ispad jer mi se javio tek kada se vratio kući i rekao da je bio u lokalu sa rodicom i da je tamo gledao utakmicu, vrijeme je da razgovorom dođemo do nekog rješenja. Naravno da mu nisam povjerovala, na šta je poludio, nazvao me pogrdnim imenima. Govorio je da ga pustim da spava, ali ja sam bila uporna i bolesna. „Hoćeš da ti kažem da sam našao drugu, a nisam, a uporno me napadaš da ti sve lažem. Želiš čuti svoju projekciju iz glave“ je njegova rečenica koja je vjerovatno tačna, ali moj strah od prevare, od kraha, od laži je previše jak da bih ja njemu ponovo povjerovala… Voljela bih da imam još nekog ko me razumije, s kim bih mogla da dijelim svoje misli, da ne bombardujem jadnog momka silnim napadima već da prvo razmislim… Želim izaći iz pakla….
Dobar dan.
Slucajno sam naisao na teks i zelim da podelim svoj problem. Bio sam u vezi godinu i nesto dana a sada sam u braku sa osobom koja ima sve pokazatelje gore opisabog.
Pored toga sto mi ne kontrolisala mailove, telefon, poruke, brojala broj prijatelja na instagramu pa nakon toga da li sam dodavao nove. Kome sam sta lajkovao. Sa kine treba da se druzim. Do te mere da treba da se oblacim ovako, da treba da radim ili ne radim ovo ili ono.
Od pocetka he polazivala izlive besa, imala je fobicbe napade. Priznavala mi je da nema samopouzdanja ali da joj se zahvaljujuci meni opet vraca. Medjutim uvek je bila situacija takva da je postojalo neko objasnjenje sa njene strane, stres zbog posla, stres zbog organizacije vencanja… dosli smo do te granice da je pocela da vredja moje roditelje i da me udaljava od njih.
Da skratim pricu, jako sam umoran pored nje. Ne ume da iskaze ljubav. Stalna kritika. Kritikuje me zvog nekih stvari, a kada kasnije radim po njenom opet me kritikuje.
Poceo sam da tonem, prestao da se smejem, da se osecam bolesno.
Problem u celoj situaciji he sto cekamo bebu. Kako resiti problem, ostaviti sve i spasiti sebe? Isla je na psihoterapije, ali je problem ostao jer ona izmanipulise i terapeute. Krivi su roditelji njeni, svi smo krivi i svi je mrzimo jedino je ona u pravu. Bip sam poslovno odsutan od kuce, i u toku normalne konverzacije pocela je da vredja moje roditelje sestru. Prekinuli smo razgovor a onda nakon nekoliko dana sam dobio poruku da cu dete moci da vidjam samo sudaki!
Gubi dodir sa realnoscu i zivi po ekad u svom svetu.
Sve ono sto ste opisalo, ali i jos po nesto.
Doktore… pomoc!?
I ja kod sebe primjećujem znake patološke posesivnosti, ali se trudim do granice pucanja da to promijenim, da ne gušim, da dam prostora i da prestanem prije svega sebe da mučim crnim mislima. Previše mi je stalo, plašim se da će da me ostavi ako nastavim ovako i treba mi pomoć da se presaberem i opustim.
D.dan!ja sam u katastrofalnom problemu.
Moj partner je ozenjen.duze vreme smo zajedno sto i nije nas za pohvalu.
Nikada ga nisam prevarila ni ti drugog pogledala ali,ne veruje mi.prati me ,gusi,raspituje se sa kim sam bila pre 5 god
Prisluskuje ispred vrata,preti da ce da me zakolje,gleda mi tel,prica kome treba da se javljam kome ne treba.zivot mi je u haosu
Danas je dosao ispred moje zgrade i poneo je noz da me izbode…ja imam 41 god a in 30
Imam brak iza sebe i dete a On je u braku i ceka drugo dete.nikada mu nisam zasmetala u braku ni ti sam napravila bilo kakav problem
JEDNOSTAVO SMETA MU SVAKO U MONOJ BLIZINI
cak mi je rekao da bi me zatvirio u sobu sa kamerama da me gleda non stop
Da li mozete da mi pomognete bilo kako?
Hvala puno
U vezi sam s deckom godinu dana. Prvih par mjeseci bilo je sve okej, ali sve vise me smeta njegova bolesna posesivnost i ljubomora. Vec sam ga uhvatila da mi je kopao po mobotelu vise puta,ali on to nikako nije htio priznati..Jednlstavno se osjecam kao da me gusi, a ne mogu prekinuti jer mi je jako stalo, a znam da je i njemu. Puno puta smo pricali o svemu tome, ali nigdje pomaka..Doslo je do toga da doslovno mu moram tajiti kako sam se isla naci s prijateljicom, kada hodamo na ulici i npr prolazi skupina deckiju, trudim se ne gledati u tom smjeru samo da on nebi nesto posumnjao…Sa mnom zeli biti 24 h na dan, uvijek si umislja da ga zelim ostaviti …Stvarno trebam pomoc, bila bi zahvalna za bilo koji savijet. Hvala!
Imam 45 godina, ljubomoran sam samo ako mi se da povod. Reakcija na akciju. Ne odgovaram vasim opisima. Ni na jednom testu kod psihologa, na sistematskom, nisam mogao da odgovorim na ponudjena pitanja, jer veze s vezom nemaju sa mnom. Ni blizu, pa da bar priblizno odaberem. Prinudjen sam da uvek dopisem svoj odgovor. Ne znam na kojim to ljudima radite ispitivanja i kako, al’ debelo masite metu.
U braku sam sa suprugom već 24 godine, a veći dio toga smo bili sretni. Nakon što smo se vjenčali samo godinu dana, saznala sam da očekujem naše prvo dijete.
Bili smo sretni zbog toga, ali na polovici trudnoće počeo je glumiti čudno i otkrio sam da ima vezu s djevojkom s kojom je radio.
Razgovarali smo o tome, a on je rekao da ga je samo progonio pomisao da je roditelj. Prošli smo kroz ovo vrlo teško vrijeme i četiri godine poslije smo imali još jedno dijete.
Imali smo sretne par godina nakon toga dok nije stigao do 39. i opet, njegove su akcije postale vrlo sumnjive. Suočio sam se s njim, ali bez ikakvog dokaza on je zanijekao vezu i vratio se suprugu kojeg sam poznavao i volio. Iako sam ozlijeđen, pokušao sam se preseliti i staviti dolje na njega približava se 40 godina i da ima krizu srednjih godina.
Duboko dolje, nisam to vjerovala, i postala sam prijateljski s tipom iz posla, vjerojatno da bih dobio vlastitu leđa. Nismo imali vezu, premda smo se samo slagali. Ali moj je muž jednog dana vidio tekst i suočio me s njim. Drago mi je što je pronašao poruku jer sam htio da on osjeti kako me osjećao.
Prije dvije godine ponovno sam postao sumnjičav i znam da je imao još jednu vezu. Čak sam pronašao i kondome, ali opet on to odbija priznati ili raspravljati o tome i konačno se ispričavam zbog optuživanja, odjednom prije 5 mjeseci mi je rekao da želi razvod da više ne može nastaviti brak, to je varanje na njemu pokušajte objasniti razlog zbog kojeg smo obojica međusobno slati poruke, ali nije vidio da je to dobar razlog, ne mogu se odseliti, ne mogu se kretati sa svime što je jednostavno komplicirano, nemam izbora ali drugima za pomoć od svetog Poslanika, kad sam vidio neke komentare o njemu na Facebooku, ozbiljno sada imam s radošću i srećom, sada moj suprug koji su podnijeli zahtjev za razvod, sada se mijenjaju za to, a to je onaj koji je aplogiezing za njegovo djelovanje bio sam i od onog dana kad sam kontaktirala proroka za pomoć.I nastavljamo dijeliti o njemu radi vraćanja doma .. ako vam je potrebna kočnica istinita u vašem braku ili u životu, kontaktirajte ga i vidite što će se dogoditi .. holyprophet8@gmail.com
Postovanje.
Imala bi pitanje za Vas.
E ovako,sa deckom sam u vezi skoro 10 god s tim da smo prije 2 god prekinuli i poslije se pomirili.Od maja mjeseca zivimo kod njegovih i on zeli na godinu da me zeni.Nama je 23god.Veza nam je ok,ali veliki i ogorman problem je moja ljubomora i moje nepovjerenje u njega,cak i danas poslije svega sto smo prosli skupa.Ljubomorna sam na sve moguce i svjesna sam da to nije normalno i zdravo.Ali sta da radim i kako to da promijenim i da nam ne unistim vezu?
Ja u svojoj glavi mislim ako izadje sa drustvom van da ce napraviti neku glupost,nasjesti,prevariti me i sl.
Iako ne izlazimo cak ni u 2 mjeseca 1,mene sve to ubija i muci i ne znam kako pomoci sebi.Imate li vi nekakav nacin ili nesto da me usmjerite i uputite kako i sta..
Hvala Vam unaprijed.Lp.
trebate li hitno hitno odmah i zabrinuti ste jer nemate gdje i kako da dobijete? Pošaljite nam e-poštu odmah i odmah riješite svoje probleme: markwilliamstrustfirm@gmail.com
Evo ovako neznam ni odakle bi krenila niti pocela.Zovem se Snjezana i imam 32 g.citam i iskreno neznam kojoj skupine ljubomore ja pripadam.Vidim da nisam bas najbolje,ja sam bolesno ljubomorna postala na svog muza prije otprilike 11 mj.to je vrijeme u koje sam bila trudna dakle prvo devet mjeseci tijekom trudnoce ja sam se skroz promjenila to je meni bila cetvrta trudnoca.On se je nekako kao promjenio imala sam osjecaj da nisam vise zanimljiva,da se dopisuje sa drugima,da ima nekoga cak sam u moje najblize sumnjala.Tjekom trudnoce nije niti jednom doso pa me dirnio po stomaku makar kada je beba ozivjela to me je jako diralo i pogadjalo.Svaki korak njegov mi je bio sumnjiv,cim izadje iz kuce ja si zamislim da se dopisuje s nekim smetalo mi sto mu je mobitel stalno u djepu kada u kupaonu ide nosi mobitel,neke skroz nebitne stvari su mipostale sumnjive i sto kojekakvih misli mi je prolazilo kroz glavu.Ja sam svu svoju djecu rodila na carski ponekada bih pomislila da bi mu bilo draze da mi se je nesta dogodilo.Rodila sam prije dva mjeseca i to mi je stanje jos gore osjecam se kao dame nitko ne razumije,na njega sam postala jos ljubomornijasvjesna sam da to nije dobro ali ne mogu drukcije cim nije duze kraj mene ja sam gotova,osjecam kao da mu smetam da mu moj dodir,pogled i sve ostalo smeta ima njeznosti medju nama al ja uporno mislim suprotno znam da me voli i da me nikada nebi prevario ali ljubomora je jaca od mene i pokusavam se oduprijeti ali ne ide,on je malo teza osoba,vrijedan i stalno nesta radi boli me kada i u sali kaze nesta sto bi me povrijedilo inace je on autorativan sve vecinom mora biti kako on kaze osjecam se kao da moje nije nista ponekada iz straha da mene i djecu ne odveze kod mojih roditelja u drugo selo sutim i sve radim kako on hoce samo da idemo jer djeca obozavaju ici kod mojih roditelja ide i on naravno samo sto je on tip osobe sto kako kazem sve mora biti po njegovom.Mene je moja mama odgajala da postujem starije i da budem pametna a ja se osjecam najjadnije ali postujem starijeNevolim cuti kada u svadji dira u moje roditelje koji su mu jjaakko puno puta pomogli i pomazu i koju ustvari njega jako cijene i postuju jer je vrijedan,ponekada osjecam da mu je sve prece i vaznije od mene njegova mama ga je odgojila tako da nikada nije uz nju nesta kao djete radio i pomagao jel ona uvijek kaze da kada vidi kako neki muski svasta rade i po kuci i skuhaju ona bi njihovim zenama ruke potepala a moja mama mi smo s njom svi sve radili i braca i ja,i robu slagali i bascu sadili i sudje prali ali doslovno sve,pa se mi ponekada kroz glavu prodje da je kod mog muza bilo bar malo tih radnih obaveza koje ukljuju i zenske poslove jel bi i on bio mozda drukciji.Ja evo sa njim sve radim i pomognem a ima tu svega cega bi se neki i sramili raditi mi zivimo na selu moji nikada nisu imali ni stoku niti ista pa ja opet sve pomognem i odradim.Eee otisla sam na skrozzz tamo neku stranu ali zbog toga svega imam osjecaj da se je promjenio da mu nije stalo.Prije je znao kada ode na posao oruku poslati a sada posalje samo ako nesta treba ili ako meni odgovori osjecam da nema neke osjecaje i to me jako boli pogotovo ako me ubije u pojam nekim svojim izjavama.Ja njemu napisem nesta lijepo on meni odg.de ajd ja probljedim nece da pokaze nikakve osjecaje onda se zapitam dali ih uopce ima.Ja od kada sam rodila stalno al doslovno stalno placem on ako samo nesta natukne ili kaze drukcije od onoga sto ja elim da kaze ja placem vec sama sebe zivciram jer prije nisam bila takva,ja nasu djecu obozavam i sve bi ucinila za njih ponekada mi dodje da ih pokupim i odem sa njima jer se ponekada ponasa kao tiranin i kao ono ti mos ali djeca ne a ja moju djecu nikada nebi ostavila nikom i s nikim.U zadnje vrijeme nema dana da se ne svadjamo i to zbog moje ljubomore bolesne ljubomore.Ja sam takva da se stidim i zivim od onog sta ce drugi reci tjekom trudnoce ni iz kuce nisam izlazila samo tamo gdje je trebalo bojala sam se radovati I trudnoci tek navec kada legnem u krevet se opustim i onda samo razmisljala o bebi.Da se vratim na ljubomoru o tome sam i pocela pisati a vjerujte mi da ima svega krivo mije sto se osjecam kao da mu se trpam da ga molim da me pogleda sto ocekujem da me sesjeti pa makar i porukom da znam da misli na mene ali ne ja sam zabrijala da je stalno na internetu radi nekog drugog da salje poruke nekom drugom,da misli stalno na neku drugu stalno mi je ta druga na pameti ma da mi je sto puta rekao da nikada nije i nebi me prevario s nekim,nikada.Ja bi mogla roman napisati kako mi je i kako se osjecam osjecam se jadno jer kada medju nama bude i malo njeznosti ja se osjecam kao da to radi iz sazaljena ili da ga sto prije ostavim na miru.U zadnje vrijeme i samaa pomislim da ludim da cu se razboliti od svega.Danas sam do kraja dok se je otisao tusirati virila kroz kljucanicu da se slucajno ne dopisiva s nekim.Ja vidim da nisam dobro a zelim da i on vidi da nesto nije samnom. Imala bi jajos svasta za reci i za pisat..1Ali neznam odakle vise
Postovani,
U poslednje pola godine imamo partner i ja imamo velikih problema u braku koje najcesce izazivam ja sa svojom ljubomorom. Inace sam veoma nepoverljiva osoba ali zbog perioda u kojem je on zanemarivao mene i nas odnos uopste (uglavnom je vreme provodio na telefonu prateci rezultate utakmica i kladionice, fejsbook i vesti) pokrenuo mi se strah da me on vise ne voli i da ima drugu iako on tvrdi suprotno i nemam ustvari nikakvog realnog dokaza da mu je stalo do nekog drugog. Najveci problem je sto ne mogu da se oslobodim sumnje stoga ga stalno kontrolisem i proveravam sto njega gusi i plasim se da ce me ostaviti. Svesna sam da imam problem jer vec duze vreme uopste nemam mira a ni on jer ga stalno za nesto krivim i napadam. Molim vas da mi date savet sta da uradi
Svaka cast na tekstu,vrlo ste mi pomogli.
Znao sam da su razlicite stvari ali nisam ni sanjao da je posesivnost,ova patoloska mnogo teza.
Imam 44 godine…samohrani otac dva deteta i naletim prvi put u zivotu na zenu 42 god. isto samohrana majka i ogroman problem njene posesivnosti..
Mislio sam u pocetku da su samo sitni izlivi ljubomore medjutim preraslo je za godinu dana u pakao.
Totalna kontrola,izlivi besa zbog izmisljenih zena,pregledavanje mojih aktivnosti na drustvenim mrezama,kontrola prijatelja…
Tri puta sama raskida vezu a da mi fakticki nije jasno zasto a onda se za 7 do 10 dana sama i vrati…
Iskreno mislim da ja tu pricu totalno moram da zatvorim,jednostavno sa takvima se ne da boriti…
Sta da radite ako u napadu ljubomore odbacite osobu koju volite umesto da joj kazete da ste je zavoleli i ne vidite sebe bez nje… Ukoliko ste napravili toliko gresaka i niste iskoristili toliko prilika pre i posle toga da joj kazete da je ona jedina vec ste samo mogli da napisete to lose i da se stidite sada ali da ne mozete da joj kazete izvini ili bilo sta drugo preko telefona jer ste bili zeljni da joj vidite lice i ubija da ona ne zeli da vas vidi? Ako je ona nastavila dalje i nece se vratiti a vama ne preostaje nista drugo nego da samo brojite dane bez nje jer nikad nece biti povoljne prilike da joj uzivo kazete samo izvini.
Problem – patnja 3 godine zbog neuzvracena ljubav. Komplikovana situacija sa emocijama – ostavila posledice po nervnom sustavi. Drhtanje, tikove, nemogucnost raditi. Dugotrajno zivljenje neautenticno i potpuna nezainteresiranost za zivotne radosti. Pomoc
Tako sam uzbudljiva kada pišem ovaj članak kako bih omogućila ljudima da potraže pomoć u bilo kakvom raskidu braka i veze, DR WALE mi je vratio mog bivšeg dečka, hvala vam DR WALE što ste pomogli mnogim situacijama u vezi poput moje da se obnove, bila sam u bolovima sve do dana kada me moja teta upoznala s DR WALEOM da je vratila svog muža snažnom ljubavnom čarolijom uz pomoć DR WALEA, pa sam mu poslala WhatsApp poruku govoreći mu o svom problemu kako me dečko ostavio i kako me vara zbog njezina šefica na poslu plačem cijeli dan i noć, ali DR WALE mi je rekao da će mi se dečko vratiti za nekoliko tjedana i meni je sve što je tražio da učinim sljedeći dan bilo kao san kad mi je poslao poruku i rekao molim te oprosti mi i prihvati me natrag točno ono što sam želio, tako sam sretan sada jer smo ponovo zajedno. jer nikada nisam mislila da će mi se moj bivši dečko tako brzo vratiti tvojom čarolijom. Vi ste najbolji i najveći na svijetu DR WALE. ako ste prekinuli bivšu ljubavnicu ili vas je muž ostavio i preselio se drugoj ženi, želite zatrudnjeti nemojte više biti tužni kontaktirajte: WhatsApp/Viber: +2347054019402
Повратни пинг: Zamke strasti! Kako prepoznati i izbegnuti toksične odnose? - Topličanka
Pretjerala sam razmišljati o sebi zbog muža koji me ostavio zbog druge žene. Oboje su putovali daleko od mene. Više nisam mogla kontaktirati svog muža. Dakle, sve me to zabrinulo da moj um nije sređen. Dok se sve ovo događalo sa mnom. Odlučio sam pogledati internet, tamo sam naišao na mnoga dobra svjedočanstva o DR WALE-u. Pa sam stupio u kontakt s DR WALEOM i rekao mu što mi se događa. Tada mi je rekao da više ne plačem i ne brinem. Odatle su me zamolili da platim materijale koje sam platio uz ispriku. Tako je DR WALE bacio ljubavnu čaroliju koja je natjerala mog muža da mi se vrati i počne me moliti da mu se smilujem. Ako imate problema u braku ili vezi, vjerujte mi da je DR WALE najbolji čovjek za kontakt. WhatsApp/Viber: +2347054019402
Повратни пинг: Najbolje društvene igre za dvoje – Idealne za romantične večeri kod kuće