Poremećaj ličnosti nije samo bolest u medicinskom smislu, već je “hronična maladaptacija”. To je hronična neprilagođenost uslovima svakodnevnog života, neprilagođenost u interpersonalnim odnosima kao i postojanje disfunkcionalnih stavova i ponašanja.
U pitanju je razvojno stanje koje se javlja u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavlja se u odraslom dobu.
Poremećaje jedne ličnosti treba razlikovati od promena ličnosti koje su stečene u odraslom dobu, posle teških i prolongiranih stresova, katastrofičnih iskustava, ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.
Karakteristike poremećaja ličnosti su slom odnosa roditelj-dete, impulsivne tendencije, sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa i odsustvo inhibicija u ponašanju.
Tipovi poremećaja ličnosti
U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-X) poremećaji ličnosti se razvrstavaju u sledeće grupe:
- paranoidni,
- šizoidni,
- antisocijalni,
- emocionalno-nestabilni (impulsivni tip i granični tip),
- histrionični,
- opsesivno-kompulsivni,
- anksiozni (izbegavajući),
- zavisni,
- narcistički i nespecifikovani.
1. Paranoidni poremećaj ličnosti
Njegove karaktetistike su sledeće: bezrazložna sumnjičavost, očekivanje neprijateljskog, eksplatatorskog i ugrožavajućeg ponašanja okoline, neopravdano strahovanje da će biti prevareni.
Osobe koje pate od ovog poremećaja ličnosti su preosetljive na frustraciju, ljutiti su, iritabilni, ratoborni, skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja, ne zaboravljaju niti praštaju uvrede koje su im nanesene.
Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”. Ispoljavaju patološku ljubomoru. Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih ljudi. Najčešće ispoljavaju probleme u braku, u porodici, profesionalnom životu i radnom okruženju. Nepovoljan ishod je razvijanje kliničke slike paranoidne šizofrenije.
2. Šizoidni poremećaj ličnosti
Osobe sa šizoidnim poremećajem ličnosti su introvertovane. Nezainteresovane su za interpersonalne kontakte (samotnjaci), ekscentrične, udaljene, tihe, opredeljene za “doživotni model socijalnog povlačenja”. Preokupirani su fantazijama, samoposmatranjem, pri čemu nema šizofrenog otuđenja od realnosti (halucinacija i sumanutih ideja).
Spektar njihovih emocionalnih relacija je sužen, često su hladni, nezainteresovani za svakodnevne događaje, zaravnjenog afekta, indiferentni su na kritike i pohvale, izrazito sniženih seksualnih interesovanja.
Izrazito su neosetljivi na važeće socijalne norme i konvencije. Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretežno sami.
3. Antisocilajni poremećaji ličnosti
Ovaj poremećaj ličnosti karakteriše: ponavljano laganje, tuče, nasilje i povređivanje drugih. Često su prijatni i slatkorečivi u komunikaciji, šarmiraju ispitivače, islednike ili terapeute. Ove osobe karakteriše i neodgovornost i nepoštovanje socijalnih normi i zakona, ponašanje koje je često osnova za hapšenje, neprihvatanje pravila i obaveza.
Niske su frustracione tolerancije, olako ispoljavaju agresivnost, uključujući nasilje i brutalnost. Nezainteresovani su za osećanja drugih, skloni konfliktima sa društvom, uvek okrivljuju druge ili društveni sistem. Odrasle osobe sa ovim poremećajem ličnosti karakteriše i finansijska ekstravagantnost i zaduživanje, neodgovornost u ulozi roditelja, nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza.
Ove osobe ne ispoljavaju anksioznost, osećanje krivice i depresivnost. Ove osobe su sklone promiskuitetu, zlostavljanju dece, zlostavljanju partnera, zloupotrebi alkohola, droga i lekova, somatskim preokupacijama, kao i lažnim pretnjama samoubistvom.
4. Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti
Bitna obeležja emocionalno nestabilnih poremećaja ličnosti su: afektivna nestabilnost i impulsivno ponašanje. Često dolazi do eksplozivnog pražnjenja, nasilja i nedostatka samokontrole. Postoje dva podtipa ovog poremećaja:
1.) Impulsivni tip je eksplozivna i agresivna ličnost. Na kritike drugih reaguje pretećim ponašanjem i nasiljem. Izostaje kontrola impulsa.
2.) Granicni tip (border-line) karakteriše nestabilnost identiteta, interpersonalnih odnosa i raspoloženja. U sferi poremećaja identiteta dominira nesigurnost predstave o sebi, nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije. Postoji difuzija identiteta. U sferi seksualnog ponašanja karakteristična je impulsivnost. Naglašena je promenljivost stavova i manipulacije, koje najčešće koriste za postizanje nekih ličnih ciljeva. Teško podnose samoću. Pribegavaju stalnom traženju društva, da bi ublažili nepodnošljivo stanje usamljenosti, praznine, dosade i otuđenosti.
5. Histrionički poremećaj
Glavne karakteristike su: egocentričnost, prenaglašeno i teatralno ponašanje, ”romantična zaljubljenost”, neadekvatno i provokativno zavođenje, neodoljiva potreba da se bude privlačan, erotizacija kontakta. Ove osobe sklone su seksualnim fantazijama, često su seksualno neuspešni (frigidnost, anorgazmija), okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje pažnju (napadi besa, plača).
Odnosi sa drugima su površni, skloni su govornim impresionističkim triadama, sugestribilni su i često lakoverni, skloni kontinuiranom pražnjenju uzbuđenja, lakoj povredivosti osećanja i dramatizaciji razočaranja.
6. Opsesivno-kompulsivni poremećaj
Dominantne karakteristike opsesivno-kompulsivnog poremećaja su: sumnja, opreznost, perfekcionizam, manija reda i urednosti, sužena emocionalnost, neodlučnost, tvrdoglavost, nefleksibilnost, preokupiranost organizacijom, redom, pravilima, detaljima, tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.
Osobe sa ovim poremećajem ličnost su veoma odane poslu i nemaju vremena za prijatelje i lična zadovoljstva. Neprijatni i nekooperativni su za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponašanja. Cepidlake su kao rukovodioci, magaciniraju stvari (stare i nepotrebne), škrti su, preterano savesni, hipermoralni, preterano i neprimereno zaokupljeni produktivnošću. Zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnošljivi bračni partneri ili roditelji. Ispoljavaju anksioznost zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.
7. Anksiozne osobe
Oni koji pate od anksioznog poremećaja ličnosti karakteristišu uglavnom sledeće odlike: ekstremna osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba, odbacivanje, socijalne inhibicije, osećanje neadekvatnosti zbog čega pribegavaju socijalnom povlačenju.
Ove osobe nisu asocijalne ličnosti već jako stidljive. Smatraju sebe neprivlačnim i inferiornim. U intimnim odnosima su uzdržani, sputani, zbog straha da bi se mogli osramotiti ili obrukati. Boje se kritike i omalovažavanja od strane drugih.
8. Zavisni poremećaj ličnosti
Ove osobe karakterišu: zavisnost, pesimizam, sumnja u sebe, strah od seksualnosti, pasivnost, sugestibilnost. Ovom tipu poremećaja ličnosti sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti ili su hendikepirane na neki drugi način.
U pitanju su: hipersenzitivne, submisivne ličnosti, sa naglašenim strahom od separacije (odvajanja od osoba za koje su emotivno vezani), osetljive na preteće odbacivanje.
Osećaju se bespomoćno kada ostanu sami. Izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugeriše ili nameće uloga lidera. Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osećanja i impulsa. Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoć supervizora.
9. Narcistički poremećaj ličnosti
Osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju naglašen osećaj važnosti i grandiozni doživljaj da su jedinstveni. Karakteriše ih: preuveličani doživljaj sopstvene ličnosti, nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije, preokupirani su fantazijama (o moći, lepoti, uspehu i romantičnim ljubavima), ambiciozni su.
Od drugih ljudi očekuju divljenje, poseban tretman, ograničenih su kapaciteta za empatiju, skloni su zavisti, često su arogantnog ponašanja i skloni eksplatisanju drugih. Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.
Nekoliko reči za kraj o poremećaju ličnosti
Na kraju ističemo da su poremećaji ličnosti uglavnom rezistentni (otporni) na medikametnoznu terapiju (lekove), a retko dobrovoljno dolaze na psihoterapiju.
Psihoterapijski proces može pomoći ovim osobama, ali rad sa ovom vrstom ljudi zahteva dugoročni proces sa ograničenim rezultatima. Osobe sa poremećajem ličnosti često sabotiraju psihoterapijski proces, ne dolaze redovno, otkazuju zakazane seanse u zadnjem momentu. Nastoje da manipulišu i nadmudruju terapeuta umesto da se fokusiraju na rad na svojim problemima. Osobe koje imaju poremećaj ličnosti sklone su lažima, dramatizaciji i nastoje da impresioniraju terapeuta i svoju okolinu svojim ispadima i disfunkcionalnim ponašanjem.
Zbog svega navedenog, rad sa ovim osobama je jako težak i dugotrajan, ali ipak daje izvesne rezultate.
Vladimir Mišić
dipl. psiholog
131 thoughts on “Poremećaji ličnosti”
Mora se prihvatiti cinjenica da se osobe sa poremecajem licnosti tesko menjaju jer nemaju iskrenu zelju a ni volju za promenom! Zadovoljni su da ostanu takvi kakvi jesu, privlaceci tako nasu ljubav, paznju i brigu o njima.
Na svim drugim sajtovima cak i na inostranim doktori kazu da je impulsiva osoba zdrava osoba koja prema osecanjima ispoljava emocije i osecanja i da su osobe jako uspesne cak komandantima i komandosima kroz ucenja uliju u glavu tu osobinu da bi bili uspesni u zadacima koje mogu da obave i u trenutku obavljanja nerazmisljaju vec po planiranom planu obave vez greski koje. TAKO DA KAD BI PO TOJ METODI BILE IMPULSIVNE OSOBE NEBI NI REPUBLIKA SRBIJA POSTOJALA KO KAPITAL ONIX KOJI SU PRAVI POTOMCI VLASNISTVA KAPITALA … O kako je lepo biti glup mnogo bolje negó Merilin Monto koju su ubili psihijatri lekovima i izmisljotinama i izmisljenim bolestima koje nisu bile bolesti vec faljenje alimentacije da bi im ostao capital dijamanti i ave ono esto je stekla cak i novac od osiguranja zdravlja koji su primali navodno lececi je a trovali su je i bilo je dokazano tako da je capital zadrzala drzava a prevaranti psihopate doktori ostali vez icega divina istorija i steta.
O, na Vašem mestu bih se što pre obratila psihologu.
Postovani,imamo problem u porodici.Otac od 72 god je postao nepodnosljiv.Otkad se secam ,on je agresivna osoba,tukao je majku,nas decu.Sestra je postala narkoman i ubila se sa 31 godinom.Ja sam bila nenormalno povucena,nekad bih po 10 dana sedela u 4 zida,citala,ucila za to vreme i to mi je bio jedini izlaz.Izvukla sam se, zavrsila fakultet,zaposlila se.Dok se nisam udala,vredjao me je svojim otrovnim jezikom-usedelica ,da sam valjala,udala bih se i sl.Ondasam se i udala-nezadovoljan izborom ,ni na vencanje mi nije dosao.Sestru je u ocaj oterao,govorio da unovci svoj polni organ ako nema novca.Meni govorio da sam se prodala.Radim,imamo decu suprug i ja.Otac nas ne podnosi.Nikad mu nista nismo trazili.
On sve meri kroz novac.Ceo zivot.Cak je kontrolisao i koliko jedemo,kad otvaramo frizider.Dok se sestra borila sa drogom,samo ga je zanimalo kolika joj je plata,kao da je to iznad njenog problema.Nije razgovarao s njom 5 godina.Namerno je podsticao njenu ljubomoru prema meni.Ceo roman mogu ispisati.Mi stanujemo pod kirijom,a on i majka koja ima tretman ispod sluzavke u ogromnom stanu.Ima ustedjevinu kojom moze kupiti jos veci stan.Penziju vecu od moje plate.Sve sto ima,dobio je,stan od drzave,zemlju od oca…Bez samilosti,osecaja za druge.Sa rodjenim bratom i sestrom se ne vidja jer bi umro da plati kartu do njih.Da moze dzabe neko da ga vozi,to bi bilo idealno.Muz i ja ne zelimo da zivimo pod njegovim diktatom,i zato ne valjamo.Dok se nisam udala,nisam valjala,kad sam se udala,opet ne valjam.
Ja s njim ne zelim nikakav kontakt.Izbegavam da se sretnemo jer vredjanje pocne olako.
Oboleo je od neke bolesti koze,ali doktoru ne ide,muci majku da to previja,a zna da mora na operaciju.Nju vredja neprestano.Nije joj dao da radi,a onda je vredjao sto ne radi.Slucaj je tezak kao crna zemlja.Majku ne pominje,znam samo da mu je otac bio stipsa i vrlo agresivan.U porodici ima jos 2 slucaja samoubistva,smatram zbog posledica prebijanja i loseg tretmana i nasilja u porodici.
Kako se nositi s takvom osobom?Od njega me ne bi iznenadilo da imovinu drzavi ostavi.Ako je prokleto,i ne treba mi.
Ali ta osoba stoji nad nama kao kisni oblak.Ne zelim da mi mraci zivot.Da mi poremeti vaspitanje dece i moj odnos prema njima.Unicice za 12 god koliko ima najstarija nije prosetao ni 5 puta,a da saceka pred skolom,povede na trening-ni u ludilu.Deca i ne zele da idu kod njega,cesto ih jezikom do suza dovede.Kao sto je sestru i mene.Skrt je i bombone kad uzimaju,vice ako uzmu 3-4.Kad je dolazio kod nas uvek je zdrao da se sto vise natrpa,a kad ja odem kod njih strelja ocima i govori majci da mi manje stavi,npr sladoleda,tako da ja odavno ni vodu ne uzmem kod njih,a zaista izbegavam da idem kad je kod kuce.
Koja je to bolest,zna li neko?Majci je rekao da ce je ubiti ako zatrazi razvod i deo imovine.Ima bolestan pogled,mene plasi.1x sam usla u stan ,nije me cuo i jasno sam cula da prica naglas,mislila sam da je mama tu,ali nije i urlao je da sam ja skrenula i da mi se pricinjava da on prica,a pricao je.
Mama kaze da nekad bez razloga cuti po 7 dana .Psihijatar ne dolazi u obzir da mu se pomene.U Drajzerovoj je bio 1x sa sestrom i psihijatar je s nje skrenula razgovor na njega kada ga je upitala kakav mu je odnos sa suprugom-po njemu idealan.Sestra mi je tad rekla da je po obicaju bio osoran,odbojan i agresivan.
Sta nam je ciniti?Kako pomoci tom mozgu dok ne izludimo svi?
Postavili ste pitanje u threadu umesto u glavnom delu mozda vam zato niko nije odgovorio. Imam samo donekle slicnog oca, ali dosta blazeg jer nas nije tukao. Moja sestra je narkomanka ali nije se ubila doduse u mom slucaju bolej da jeste.
Deluje mi da je otac def vrsta narcisoidnog i granicnog poremecaja ali nisam sigurna.
Nema leka, mozda ako bi pio terapiju ali ja verujem da nece hteti. Moj savet je da ako vam je stalo do imovine a on nece jos dugo da ga istrpite. Znaci konstantno se slazite sa njim, na jedno uvo udje na drugo izadje i nemojte ulaziti u konflikt.
Ako ipak ne mozete da ga podnesete, onda imate svako pravo da prekinete bilo koji kontakt sa njim. U svakom slucaju tad morate racunati na to da ce vas mozda razbastiniti ( ali budite dosledni ). Ako majka ostane ziva a imovina je stecena u braku svakako njoj ide polovina dok je ziva.
Narcisoidni poremećaj ličnosti
Poštovani, imam problem sa suprugom,a primetila sam i druge osobe koje komuniciraju sa njim telefonom . Bila sam par puta prisutna kada na zvučnik razgovara sa nekim da jednostavno neodgovori na pitanje ili se ne uključi u razgovor a pritom ga kao i ja pitaju da li si jos na vezi. Jednostavno cuti i kao da nije prisutan. Molim vas za savet. Hvala unapred
Moja djevojčica od 15 godina je nakon fizikalnog tretmana leđa i ramena popravila svoj stav i držanje, međutim nakon mjesec dana njeno hodanje i držanje leđa je opet nepravilno.Odbija da radi vježbe i neće da se pridržava uputa koja su joj data u bolnici.Šta da radim sa njom i kako da doprem do nje da se pridržava upustava oko pravilnog držanja leđa? Hvala unaprijed na odgovoru.
Poshtovani,
iako nisam nigde dijagnostikovan, verujem, na osnovu onoga sto sam chitao a i online testa, da imam shizoidni karakter. emocionalna bliskost i obaveze koje se podrazumevaju u jednoj ozbiljnoj vezi-braku, su mi najveci problem. jako mi je tesko da se zamislim u takvoj ulozi i radije vidim sebe u aktivnostima i poslovima koje mogu da obavljam sam. kako imam vec skoro 34 god, pitanje koje mi se sve cesce postavlja (pre svega od strane roditelja)je naravno zasnivanje porodice i bolje zaradjivanje. da li je potrebno da se trudim da menjam sebe u tom smeru ili je bolje da trazim svoju srecu u skladu sa svojim karakterom? hvala
Postovani, nije zahvalno dijagnostikovati sami sebe iz vise razloga. Dijagnostikovanjem uvrstavate sebe u odredjenu kategoriju i mozda i imate neke karakteristike osoba koje su u toj kategoriji verovatno je da neke uopste nemate, mozete poceti da se ponasate u skladu sa svim tim karakteristikama i poceti da zivite u skaldu sa dijagnozom . To moze dodati i neke strahove, osecanje nize vrednosti i sl. Zato treba biti oprezan oko samodijagnostikofanja. Sto se tice Vaseg problema da uspostavite ozbiljniju emocionalnu vezu, on moze poticatiti od razlicitih faktora, shizoidni karakter podrazumeva odsutvo bilo kakvog vezivanja i niskog emocionalnog upliva u odnosu sa ljudima uopste ne samo sa partnerom/-kom u intimnoj vezi. Sto se tice menjanja sebe, to ne trebate raditi zbog drugih – odluka da se stupi u vezu/brak iskljucivo je odluka nas samih. Dakle, razmislite u cemu je problem,ako VI ZELITE vezu/brak a ne mozete to imati iz nekih razloga, razmislite koji su to razlozi, ako su psiholoske prirode da li mislite da mozete da ih opisete kao neku vrstu straha od vezivanja/odbacivanja, straha od obaveze, itd. Pozdrav.
Ama roman napisa ti o ocu svom i tako ćeš ceo život. Idi kod psihologa da te nauči da ga staviš sebi IZA LEDJA!! Idi dalje od njega!! Ne osvrći se!! Nedaj da ti uništava život više!! Bez obzira što ti je otac on je monstrum i neće se promeniti!! Nije vredan da misliš o njemu!! Odbrusi mu bre i idi što dalje od njega!! Idi kod psihologa!! Živi svoj život kako ti želiš a decu što dalje od njega!! Što to dozvoljavaš da ti vredja decu?? Što dalje od njega!!
hvala Vam na srdacnom odgovoru,
narochito mi znachi sugerisanje da takve vazne odluke treba da donosimo iskljucivo zbog sebe, jer trpim pritiske te vrste koji stvaraju nelagodu.
zapravo, ja ne osecam zelju da zasnujem porodicu, ili je osetim retko i nedovoljno intenzivno. no, kako niko ne voli ni krajnju samocu, ja neku svoju ispunjenost u tom smislu vidim u nekoj „komotnijoj“ vezi, recimo da ne zivim sa tom osobom, vec da se vidjamo na dva tri dana i da ne organizujemo sve stvari u zivotu zajednicki. mislim da bi mozda bilo bolje da se krecem u tom pravcu, nego da se trudim da budem nesto sto nisam.
mislim da delom postoji ovo sto navodite (strah od vezivanja/odbacivanja, strah od obaveze)ali i jedna nelagoda od bliskosti, osecaj ugrozenosti, gubitak sebe, psiho fizicki zamor, tako da je potreba za osamljivanjem dosta izrazena. Pozdrav
Percepcija bliskosti kao osecaj gubitka sebe ili ugrozenosti moze biti problem, jer ako postoji uverenje da kroz vezu mozete da izgubiti deo sopstvenog identiteta to nije dobro. Verovatno bliskost shvatate crno-belo, ili ste potpuno „stopljeni“ sa osobom s kojom ste u vezi ili ste na distanci. Bliskost ne podrazumeva nuzno da se odricete sebe i svojih akrivnosti, interesovanja i sl. Moguce je biti u emotivnoj vezi i ostati svoj u isto vreme. Na ovome mozete raditi ako osetite potrebu. Nema na cemu. Pozdrav.
da, postoji problem u tome da se bliskost shvati kao nesto sto me nece ugroziti. mislim da je problem delom i u izvesnom depersonalizovanom shvatanju sebe i drugih, kao o ideji o nekom visem stapanju, tako da one uobicajene stvari koje cine dinamiku odnosa dveju licnosti ne razumem bas najbolje niti imam interesovanja za njih. to je valjda ovo na sta i vi sugerisete.
Dusan, evo ja se isto osecam, i potpisujem svaku recenicu..iako imam 53..tako mislaila sam da ce se problem vremenom resiti i da cu mozda sazreti, ali ipak nije to
Pozdrav. Molim vas za pomoć. U poslednje vreme imam, tačnije moji roditelji imaju problema, ali to mnogo utiče na mene. Ne mogu da ih slušam. Počnem da vristim vičem samo da prestanu da se prepiru. Ako izadjem negdje, samo pomislim na to, pocnem da plačem, i onda za par minuta se smijem. Nervozna sam stalno, depresivna, svadjam se sa svima, nemam razumevanje ni za koga..
postovani,
imam dijagnozu panicnog poremecaja sa dominatnim strahom od ludila, takodje i opsesivno-kompulzivni poremecaj. Citajuci o poremecajima licnosti postao sam ubijedjen i sve vise nalazim simptome u sebi paranoidnog poremecaja licnosti (pogotovo nakon sto sam procitao da je negativan ishod paranoidna shizofrenija), naravno kod mene to prelazi u opsesivno-kompulzivne radnje (da mi je dijagnoza nepotpuna, da nisam objasnio simptome do kraja doktorima itd.) koje na kraju rezultiraju panicnim napadaima, znam da mi ne mozete trenutno pomoci, pogotovo ne ovako putem elektronske komunikacije, ali eto, recite nesto poucno, strucno, bilo sta…hvala, srdacan pozdrav
Damire,
prosla sam sve isto pre 10 godina i vec odavno je sve ok
Ti kao i svaki agorofobicar koji ima izrazen strah od ludiila veujes da je dijagnoza nepotpuna itd…
ali kao sto su ti vec rekli to je samo tvoj strah i nista gore od toga ne moze da ti se desi (kada imas napad panike).znam da ti zvuci nerealno-tako je i meni zvucalo tada,ali veruj da je citava poenta da se suocis sa strahom,da ga prihavatis kao strah i da svaki dan napravis korak napred u tome-neka te povremeni zastoji i osecaji da se vracas unazad ne obeshrabruju-to je normalno!samo stpljenje i upornost !
srecno :)!
Po svemu sudeci, najverovatnije je da se radi o nekom od anksioznih poremecaja. Bilo da je to panicni poremecaj ili opsesivno-kompulsivni poremecaj to sve spada u anksiozne poremecaje koji ne podpadaju pod psihoticne poremecaje ili shizofreniju. Osobe koje imaju panicne napade obicno to izjednacavaju sa pocetkom „ludila“ sto je potpuna zabluda, preporucujem Vam da pocitate tekstove o simptomima panicnog poremecaja i njegovom tretmanu na nasem sajtu (u desnom delu sajta imate odeljak TAGOVI, tu kliknite na tagove: „napad panike“, „panika“). Ukoliko se kod vas radi o nekom od gore navedenih anksioznih poremecaja njihov tretman se moze vrsiti posredstvom psihoterapije i u velikoj vecini slucajeva medikamentozno lecenje nije neophodno. Pozdrav.
Imam jedno pitanje o poremecajima licnosti…da li tu spada samo ovo gore navedeno ili i neuroze (histerija, neuroza straha, fobije, opsesivna neuroza) i psihoze (manicno-depresivna psihoza, sizofrenija, paranoja) ? Hvala unapred
Ne spadaju neuroze odnosno anksiozni poremecaji, kao ni psihoze, poremecaj licnosti je posebna kategorija psihickih poremecaja. IPAK, nije iskljucivo da npr. neko ko je opsesivno-kompulsivan ima neki od poremcaja licnosti, ili da se poremecaj licnosti dekompezuje i „ode“ u psihozu. Pozdrav.
Imam problem da sve sto radim mislim da cu to uraditi na nacin na koji to rade neuspesni ljudi i da cu rezultat toga biti negativan. Cim pocnem nesto da radim automatski mi dodje u misli neko ko je neuspesan u tome, a ja silno zelim da mislim samo na uspesne. Koliko god da to pokusam da ignorisem misli se javljaju na drugim poljima sve do granice izdrzljivosti. Tako uvek ima „borbu“ u glavi, koliko god imam potrebu da mislim na nesto pozitivno proganja me suprotno i stvara mi nespokoj.
Molim neki komentar o tome. Hvala unapred.
Postovani, misli koje Vam se javljaju u glavi su samoosujecujuce kao sto i sami primecujete i onemogucavaju vam da budete funkcionalni u svakodnevnom zivotu. Ovo nije veliki problem ali potrebno je na tome raditi vise i kratak savet Vam nece previse pomoci. Mozete nam se javiti za tretman da poradimo na otklanjanju takvog nacina razmisljanja. Pozdrav.
doktore, imam problem, sve mi smeta, nervozna sam, konkretno mi smeta sve sto je u prahu, kafa, biber, so itd, pijem terapiju od psihijatra ali mi skoro nista nije bolje..
Da li je moguce dijagnostifikovati neki poremecaj licnosti osobama mladjim od 18 godina?I da li maloletne osobe mogu da se obrate psihijatru?Hvala.
U principu poremecaji licnosti se dijagnostikuju tek od 18. godine pa nadalje, mada se ponasanje u prethodnim godinama zivota uzima u obzir. Sto se tice obracanja strucnjaku za pomoc ona je moguca u svakom periodu zivota. Pozdrav.
Vaš psiholog
Granični poremećaj ličnosti se može dijagnosticirati prije 18.g.
Poštovani, u okviru Centra za lečenje gojaznosti KCS imala sam razgovore sa psihijatrom i uradila potrebne testove, ali mi je psihijatar rekla dosta šturo da imam neke od narcističkih i histrioničkih osobina, ali da sam toga i sama svesna i da nije ništa „alarmantno“. Pošto me takav odgovor nije zadovoljio, pročitala sam sve što mi je bilo dostupno o poremećajima ličnosti i na osnovu opisanih simptoma, najviše se „pronalazim“ u jednom određenom podtipu NPL-a po Teodoru Milonu, tzv. „zaljubljivi“. Kao racionalna i introspektivna osoba ne želim sebe da lažem da je sa mnom sve u redu, imam problem pri komunikaciji sa drugim ljudima – verbalno sam vrlo brutalna i nemam saosećanja prema onome što percepiram kao „slabost karaktera“. Pre nekoliko godina uradila jedan test ličnosti, i psiholog mi je rekla da nikada u svojoj profesionalnoj karijeri nije videla takve rezultate ni kod osobe muškog pola, a kamoli kod žene: Racionalnost 85%, Socijalnost 10%, Emotivnost 5%. Kada sam je, uznemirena, upitala da li to znači da imam samo 5% emocija, ona je rekla da je manifestacija drugačija, da imam sve emocije, ali da će samo u 5 od 100 situacija moja emotivna reakcija nadjačati racionalnu i izbiti u prvi plan. Volela bih da stupim u kontakt sa kvalifikovanim psihoterapeutom, po mogućstvu da to bude neko ko radi transakcionu analizu (slično dr Zoranu Milivojeviću), kako bih redovno dolazila na razgovore i svesno učinila napor da prevaziđem psihički problem koji definitivno postoji. Da li biste mogli da mi preporučite kome da se obratim za pomoć? Unapred Vam zahvaljujem na odgovoru.
Postovana, moguce je da imate neke elemente koji karakterisu poremecaj licnosti ali da niste to do stepana da se odredjeni poremecaj licnosti i dijagnostikuje kod Vas. Sada malo napamet govorim, jer dijagnostika pored testiranja odredjenim instrumentima podrazumeva i klinicki intervju koji ukljucuje kontakt sa osobom uzivo. Sto se tice pomoci u vidu psiholoskog savetovanja mozete nam se obratiti. Pozdrav.
Vaš psiholog
Meni je potrebna pomoć. Molim Vas za dobronameran savet. Mom mlađem bratu, koji sada ima 29 godina, prošle godine je uspostavljena dijagnoza F.60.3 – emocionalni nestabilni poremećaj licnosti. Bio je hospitalizovan u psihijatrijskoj ustanovi i pio disciplinovanu propisanu terapiju. Kasnije je išao redovno na kontrole kod psihijatra. Na poslednjoj kontroli, psihijatar mu je rekao da je sada sve u redu i da mogu da se vide po potrebi.
Ono što mene zanima jeste kako moji roditelji i ja, kao njegova najbliža porodica treba, ukratko rečeno sada da se postavimo prema njemu, na čemu treba da potenciramo a na čemu ne. Nije mi najjasnije ni da li je on izlečen ili je samo u fazi kada se oseća i ponaša dobro. Ne bih nikako volela da svi ponovo prođemo kroz ono kroz šta smo prošli tih nekoliko dana pre hospitalizacije (u smislu njegove agresivnosti i negacije svega). Postoji strah, zato Vam i pišem i molim za smernice. Par puta sam pokušala, usput, da bratu predložim da, opreza radi, odemo na razgovor kod psihologa. Nije decidno odbio, ali nije ni prihvatio. Ja ne mogu sebi da dozvolim da sedim i posmatram ga. Volela bih da znam kako treba svi u porodici da se ponašamo da se njemu, a time, ni nama, ne ponovi ono što se dogodilo.
Hvala Vam unapred.
Postovana, ne mozete biti sigurni da se njegovo stanje nece pogorsati. Bilo bi dobro da prihvatite da Vas brat ima psiholoskih problema i da njegovo stanje moze da varira (ide na gore ili na bolje ili da stagnira). Prema tome, ne koristi Vam da se plasite ali je dobro da to prihvatite i reagujete adekvatno ako se nesto dogodi. Budite oprezni a ne strahu. Pozdrav. Vas psiholog
Pozdrav,trebam pomoć tj,savjet o jednoj prilično teškoj situaciji…Moj je prijatelj zadnjih 6,7 mjeseci počeo imati strašne promjene u ponašanju…jako sam puno čitala po internetu i na više mjesta tražila savjete i iz svega što sam pročitala njegovi simptomi u potpunosti odgovaraju dijagnozi paranoidnog poremećaja ličnosti…ima bezrazložne sumnje prema osobama oko sebe,poznanicima,prijateljima,obitelji,hladan je i iziritiran,smatra da mu se radi i priča iza leđa,da bi mu se naštetilo…za svaku takvu situaciju u kojoj se nađe izmisli opravdanja da dokaže da je u pravu…misli da je najpametniji,realan i pri tome ulazi u neugodne rasprave sa ljudima oko sebe,..npr: zaprijeti se nekome iz čista mira da više neželi imat posla snjim,da ga ne zove i kad ga pitaš zašto,koji je razlog odogovara nesuvislo,kao „Znaš ti dobro,nemoram ti ja reć “ Stalno ima sumnje u ljude oko sebe,misli da se neko protiv njega urotio i radi mu iza leđa a sve njegove sumnje su potpuno neopravdane! Počeo je time puno štete nanositi svome poslu i ljudima oko sebe,a neznamo na koji način ga uvjeriti da treba potražiti stručnu pomoć? Molila bi Vas da mi date savjet na koji se način prema njemu ponijeti,kako mu objasniti da zatraži stručnu pomoć i gdje da ju uopće traži? Što bi najviše pomoglo osobi u takvome stanju,individualna terapija? Unaprijed hvala!
Postovana, ukoliko on sam ne zeli pomoc tu ne mozete nista uciniti. Na zalost, moze se desiti da dodje do vecih poteskoca u socijalnoj interakciji (sa prijateljima, na poslu) pa ce to mozda doprineti da zatrazi neku vrstu pomoci ili ce ga neko drugi primorati na to. Poremecaji licnosti se jako tesko i dugo lece i uglavnom je potreban psihijatrijski tretman. Pozdrav.
Da pocnem… Ove godine sam napunila 18god. i prestala sa svim mogucim kontrolama i lecenjima koje su mi predstavljale svakodnevnicu od pocetka zivota, s’obzirom da imam porodjajnu povredu leve ruke, i zbog nje se celog zivota vucem po lekarima, bolnicama, prepustena samoj sebi da radim ono sto ne zelim, nemam detinjstvo…zvuci kao samosazaljenje, zato sto jeste, i stalno smatram da zbog toga treba da mi krene na bolje i da je sreca ono sto mi pripada. I nekako se uvek tome vracam, i odatle hvatam start kako bi dokucila zasto sam ovakva kakva jesam: Nervozna sam, lako planem, i izgradila sam neki zid izmedju sebe i ljudi koji zele da me upoznaju. Takodje sam hladna u izrazavanju emocija, smejem se onako napamet, jedva, a placem gotovo nikako. Iako cesto zasmejavam drustvo i bacam fore i fazone, to za mene nema nikakvog znacaja osim toga da me to zamara. U poslednje vreme me nista nije poradovalo, osecam se kao utvara, senka…ljustura bi mozda bilo adekvatnije zbog velike praznine koju osecam. Volim samocu, tj. prinudila sam se na nju, jer mi je tako lakse, ne zelim da se dokazujem svetu, i da se trudim da budem zanimljiva jer smatram ako sam sada zanimljiva moram too da odrzavam, ljudi me drugaciju nece voleti. Prosto se bojim da nisam dovoljno dobra drugima, i zato izbegavam drustvo, a ponekada se nateram i borim sa sobom da izadjem, pa cak iako se super provedem, osecaj izbledi i onda se sutra dan probudim opet kao lignjoslav, samoj sebi dosadna, glupa, ruzna, najgora na celom svetu. Plasim se da nista necu uraditi od svog zivota, iako nista ne radim po tom pitanju, jer nemam ni plan, ni cilj, a ni snage. Bojim se neuspeha. Takodje sam sva u fantazijama da ce se nesto desiti, neki preokret kada ce se meni neko svetlo okrenuti, i oterati svu negativnost i mrak, otvoriti mi neke nove poglede, pa cu uz to imati predivnog decka pored sebe, veliku porodicu negde uItaliji, i umeti da budem srecna. Ali sta ako tada bude prekasno?? Zato molim da mi pomognete, smatram da ovo nisam ja. Bar nisam bila pre puberteta, a onda je sve krenulo nizbrdo… pocela sam i da zaboravljam stvari, da se cesto ne mogu setiti nekih pojmova i tako sve dole, u propast…. :'(
Postovana, postoji tu nekoliko preblema koje treba resavati tako da Vam je nemoguce pomoci jednim instant savetom koji bi dao odgovore i resenje za sve te probleme (u principu vecina problema kod ljudi se tako NE RESAVA). Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo. Srdacan pozdrav.
Daa… pa bilo je pokusaja sa psihologom, a zatim i psihijatrom i utvrdjena mi je neka dijagnoza, ali ipak je to bio kratak period, i trebalo je jos puno toga da se kaze i radi na tome….ali brzo sam odustala… jer takva sam i u svim drugim stvarima, lako predajem borbu…. ali sve u svemu, hvala na odgovoru. 🙂 Nesto ce se vec desiti….
Na zalost, vecina stvari se ne desava sama od sebe vec ih mi pokrecemo ili ne pokrecemo. Kad se jedna borba dobije onda shvatamo da je pobeda moguca sto nas ohrabruje da se i dalje borimo… Nema na cemu. Pozdrav.
Poštovani,
zasto ne komentirate i dr.teme
Pozdrav
Poštovani, prilično sam uvjerena da mi mama ima „paranodni poremećaj ličnosti“ ,Ako nije to to, voljela bih da mi kažete što je prema ovome što sam napisala, ako je moguće. To već traje nekih 6,7 godina, no, u zadnjih godinu dana su se stvari pogoršale. Nitko iz obitelji ne može pričati s njom jer po njoj svi ju napadamo, i ona jednostavno ne vidi razliku kad joj netko kaže nešto loše ili nešto dobro. Ljutita je po cijele dane, ako joj nešto ne odgovara, vrijeđa sve oko sebe. Ako shvati da je zaboravila nešto kupiti i napraviti, to je kaos u kući. Nije joj bitno vrijeme ni mjesto. Jednostavno stvari su izmakle kontroli, ona ne želi ni čuti za odlazak psihijatru, jer je po njoj moguće da smo svi mi u obitelji ludi jedino je ona zdravog razuma. Hoću Vas pitati što i kako dalje? Jel mi vrijedi otići kod doktorice opće prakse posavjetovat se ili što? Svaki savjet će mi biti od velike pomoći.
Hvala
Postovana, na zalost ne mozete je na silu odvuci psihijatru,jer je to stvar izbora same osobe (osim u izuzetnim slucajevima). Ne verujem da se radi o paranoidnom poremecaju licnosti, vec o jednoj jako hostilnoj i vulnarabilnoj strukturi koja ne trpi kritike, a sklona je da okrivljuje druge i puna je besa. Dakle, problem postoji ne mogu sada dati tacnu dijagnozu (ima naznaka da se radi o nekom poremecaju licnosti ali to ne mora biti) ali sigurno treba kod nje raditi na besu i menjanju rigidne strukture. Bilo bi jako dobro da poprica sa nekim, mozda pre psihologom, nego psihijatrom ili lekarom opste prakse, mozda bi tako lakse pristala da ode. Bilo bi dobro da cak odete zajedno u smislu da zelite i Vi otici kod psihologa da svi porazgovarate (sve u svrhu njenog lakseg pristanka).Takodje,ukazite joj da problem koji ima moze uticati i na njeno organsko zdravlje (npr.poviseni krvni pritisak). Pozdrav.
Hteo bih da pitam nesto,posto ja ne volim da znaju moji drugari i poznanici gde se nalazim ili cime se bavim cak ni familija a zivim u inostranstvo.Ali to ne radim iz sraha vec zato sto ja tako hocu,jednostavno necu da znaju ljudi nista o meni.Pa sad da li je to normalo ili je neki poremecej u pitanju?
Takva stanja kod ljudi možeš vidjet u nekim filmovima, ti si junače lone wolf .
neznam kako da pocnem ali mislim da sam pred razvodom braka nemogu da podnesem da moj muz izade na kafu da ga nenazovem 2- 3 puta, kada ode negdje ja se jednostavno nemogu da borim sa sobom bijes dode u mene da bi sve porazbijala po kuci. sigurna sam da me nevara ali nemogu to da pobijedim u sebi da je n negdje osim pored mene. ako bi se obratila psiholgu dali ima pomoci i koliko bi trajao proces lijecenja. unaprijed hvala
Postovana, verovatno se radi o patoloskoj ljubomori koja se moze prevazici uz psiholoski tretman. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje a mozate se vise informisati ukoliko procitate nas tekst http://vaspsiholog.com/2011/01/ljubomora-i-posesivnost/. Pozdrav.
samo da pitam ako neko zna da mi pomogne zato sto mi je prepisana terapija od strane psihijatra za ovu bolest izmedju ostalog i eftil 500mg 2×1 a vidim da to piju ljudi koji imaju urodjenu epilepsiju sto ja do sada nisam imao lijecio sam se cetri i po mjeseca i citavo vrijeme pio 2 tablete dnevno ne znajuci sto je eftil izasao sam iz bolnice prije 2 dana i ne pada mi na pamet da pijem taj lijek ali kako vidim da ce me strefit epi napad dali da se javim ponovo nekom drugom doktoru ili sta vec stalno mi trnu ruke i kada popijem bensendin smirim se ali na kratko na lijecenje naravno nisam otisao dobrovoljno nego me poslao sudija da se lijecim od zavisnosti od alkohola ne sumnjam u to da je doktor pogrijesio u dijagnozu ali u terapiju jeste zasto eftil dali neko zna hvala
Postovani, mi nismo psihijatri vec psiholozi i ne prepisujemo lekove pa Vam na zalost ne mozemo dati adekvatan odgovor na ovo pitanje. Sve nedoumice koje imate vezano za lekove morate razresiti sa svojim psihijatrom. Pozdrav.
Biljo, zdravo. Ja sam citavih 10 godina starija od tebe,ali dok sam citala tekst osecala sam kao da sam ga ja pisala i znam da vecina takvih problema nema veze sa godinama,ipak, previse si mlada i nemas razloga za takvo razmisljanje,godine su pred tobom,i verujem da ce se to vremenom iskristalisati u tvojoj glavi i tvom zivotu.Rasplakala si me jer je to sada moja prica. Tacno je da se samo od sebe nista ne desava,tj.vecina stvari,ali opet,kao da nema nekad ni snage za neke stvari pokrenui,kao sada.:-/
Imam problem i volela bih ako bi ste mi odgovorili.U braku sam trinaest godina i sve je u lepom skladu i imamo dvoje dece. Ali od skora moj muz je poceo da ima napade besa i da za malu sitnicu se pretvori u nasilnika .Potpuno promeni raspolozenje ,vice ,razbija stvari po kuci cak je jednom prilikom i pretio da ce se ubiti jer ga gusimo…mislila sam da je problem novcane prirode jer nam uvek manjka ali kako vreme prolazi to se desava za svaku sitnicu ,Kada sve to prodje on se zatvara u sebe ne zeli da prica sa nikim ,place i kaje se za sve .Recite mi molim vas o cemu se radi o nekom poremecaju ili je u depresiji? mnogo se plasim neznam kako da mu pomognem ne dozvoljava mi da mu pridjem,plasim se za decu i sebe da nas ne povredu u tim napadima .unapred zahvalna ?
Postovana, problem koji ste izneli se ne moze resiti jednim savetom bilo bi dobro da se Vas muz obrati strucnjaku za psiholosku pomoc. Srdacan pozdrav.
U braku sam godinu dana i ono sto mi smeta, a ne znam kako da se postavim prema tome je to sto je moj muz preterano pedantan. Nikad nije dovoljno cisto i uredno i pored toga ja ispadam lenja, neuredna, aljkava itd. Pocelo je uzasno da me ubija u pojam ali nisam pametna kako da mu objasnim da gresi i da je problem u njemu. Svaki dan cim otvorim oci moram da razmisljam sta da ocistim, sta da sklonim, sta sve trebam da uradim samo da ne slusam njega. Kod psihologa nikad nece otici jer je uzasno tvrdoglav, a plasim se da ce meni na kraju otici zivci. Molim vas recite mi kako mogu dopreti do njega i ubediti ga da treba malo da se opusti i da preteruje u svemu jer on zaista ne vidi svoj problem. Za njega ja sam ta koja ima problem. Primere njegove preterane pedantnosti ne mogu ni da navodim jer ih ima dovoljno da napisem knjigu. Dajte mi neki savet. Hvala unapred…
Postovana, pokusajte da razgovarate sa njim o tome tako sto cete pohvaliti njegovu pedantnost ali i predstaviti da je ona cesto preterana i da iako je u sustini to pozitivna osobina ona postaje negativna. Objasnite kako to preterivanje utice na Vas i kako u sustini pogorsava odnos koji imate sa njim i da pocinjete da se brinete da li cete moci da izdrzite takav pritisak (ovo ste verovatno vec pokusali). Ako Vas i dalje ne shvata, prosto odustanite da izvrsavate njegove naredbe i ne primajte kritike licno ako vec on ne zna u cemu je problem Vi znate te se tako ne „kacite“ za svaku kritiku koju Vam udeli. Pozdrav.
moj muz ima opsesivno kompulsivni poremecaj licnosti u kombinaciji sa antisocijalnim…posto zivimo u jednom zabacenom selu,primena terapija putem skype-a bi nam dobrodosla…na koji nacin to funkcionise i koliko bi bila cena?
Postovana, seansu putem skajpa zakazujete preko naseg e-maila:savetovaliste@vaspsiholog.com.Srdacan pozdrav.
Mislim da imam Impulsivni tip poremecaja,poslednji period se bas ne slazem sa devojkom,cesto je napadam,pretim da cu ubiti i nju i mene,agresivan sam,svi moguci njeni prijatelji me nerviraju u nekim momentima im zelim smrt,plasim se da me ne prevari,kad god izadjemo u grad njoj presedne,neko je pogleda ja ga odmah napdnem,imam osecaj da u tim momentima besa imam neverovatnu snagu,pocnem da drhtim i znojim se,u poslednji period planiram da nosim oruzje,jednom sam tako napao decka on je uspeo nekako da pobegne sa kolima ja sam ga stigao izudarao ga i polupao mu soferku sa ciglom,posle 20min kad sam se smirio nisam bio svestan sta sam uradio,inace sa devojkom sam dve fodine i sedam meseci,imam 18god,a ona 27god,da li su problem sto je toliko starija od mene ili sta vec,molim vas za odgovor?Unapred hvala!!!
Da zaboravio sam da kazem lose spavam,ponekad se i budim u snu,zaspim tako sto razmiljam sta ona tog momenta radi i da li me laze nesto,kad sam nervozan ne mogu da jedem boli me glava ponekad,skoro duplo vise popusim cigareta…
Postovani, evidento je da imate problem sa kontrolom besa i agresivnosti (koja proistice iz nemogucnosti da se bes kontrolise).Moguce je da po strukturi licnosti spadate u tzv.impulsivni tip. U principu, na kontroli besa se moze raditi, ako je po sredi i problem u strukturi to ide teze i tretman je dosta duzi. Dakle, ako zelite mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli da Vam pomognemo u resavanju problema koji ste izneli. Srdacan pozdrav.
pozdrav svima
zelio bi da saznam informaciju sta u biti znaci dijagnoza f.60.3 mnastradao sam n aposlu kicmu ii zbog duzeg lijecenja i pijem 6 vrsta lijekova 4 puna mjeseca te jos uvjek pijme te lijekove da mi je dr neuropsijatar dao tu dijagnmozu,mene zanima sad sta znaci ta dijagnoza i kako se prema tim pacijentima sad mora ponasati da li mi ko moze reci
pozdrav svima
Poštovani,
Muškarac sam, 43 god, u braku s 2 djece, zaposlen, relativno situiran. Nedavno sam iskoristio priliku za besplatnim psiho testiranjem (EGO Profil/Potential Development Profile itd).
Prije par godina imao sam sklop emocionalno zahtjevnih situacija (razvod pa loša promjena posla, recesija) i došao u teško stanje (anksioznost, depresija) iz koje sam se polako vraćao. U tom radu na sebi, je i nastao motiv da idem na to testiranje.Unutar zadnje godine uglavnom sam vratio samopouzdanje i spokoj.
Rezultati testa su me u prvi mah neugodno iznenadili /šokirali/. Posebno DISORDER TENDENCY INDICATORS. U rasponu od 1 do 10, Shizoidnost mi je 8,0/ Schyzotipal 7,0 /Avoiding 7,0 /Opsessiv comp 7.0/Narcissistic 7,0.
Većina ovih pojmova mi je bila nepoznanica. Na moju žalost, kad asam počeo čitati o shizoidnosti shvatio sam da su svi elementi tu i da su to bile stalne epizode u životu. Još od srednje škole i nadalje događaji za koje sam mislio da su samo epizode…zapravo su bili uzrokovani nezrelim emocionalnim shvaćanjima. Prihvatio sam da je to zapravo vrlo korisno saznanje (poremećaji osobnosti) za dalji rad na sebi..
Razgovarao sam s suprugom i to je ispao još veći šok za mene jer sam shvatio kako već dugo zapravo živimo jedno pokraj drugog i djece. I da ona zna da dosta toga samnom nije u redu
Osim toga, otac mi je čisti primjer (…) shizoida: hladna osoba, bez IJEDNOG prijatelja, bez hobija i interesa. Ja ne želim tako utjecati na svoju djecu. Osim toga, iako visoko obrazovan i sposoban, napredovao sam samo strukovno ali nikada u pravcu rukovođenja (što mi je sada jasnije zašto) a imam potencijala.
Ne želim sam sebi davati dijagnoze pa Vas molim za savjet kako i što dalje. Kako se utvrđuje postoji li poremećaj (dijagnoza)? Kakav je tretman? Koliko je indikativno ovako testiranje?
Unaprijed hvala.
Postovani, psihodijagnostika obuhvata jos neke komponente (npr. strukturisani intervju sa psihologom) osim rezultata na testovima licnosti. Pored toga, svi testovi licnosti nisu jednako validni, a rezultate u praksi psiholog ne treba da prihvata „zdravo za gotovo“ (testovi su dobro orudje ali ih treba oprezno koristiti). Takođe, test mora biti standardizovan na reprezentativnom uzorku ispitanika (o ovome i uopste o psiholoskim testovima mozete pribliznije procitati u nasem tekstu http://vaspsiholog.com/2011/02/psiholoski-testovi/) i obicno postoji nekoliko testova na osnovu kojih se donosi konacni zakljucak o psiholoskom profilu osobe. Prema tome, zakljucke (pogotove one koji se ticu dijagnostikovanja poremecaja licnosti) treba donositi oprezno i njih donose iskljucivo obuceni klinicki psiholozi. Inace, sam tretman poremecaja licnosti je dugotrajan ali se odredjeni efekti ipak mogu postici. Srdacan pozdrav.
Poštovani,
Muškarac sam, 43 god, u braku s 2 djece, zaposlen, relativno situiran. Nedavno sam iskoristio priliku za besplatnim psiho testiranjem (EGO Profil/Potential Development Profile itd).
Prije par godina imao sam sklop emocionalno zahtjevnih situacija (razvod pa loša promjena posla, recesija) i došao u teško stanje (anksioznost, depresija) iz koje sam se polako vraćao. U tom radu na sebi, je i nastao motiv da idem na to testiranje.Unutar zadnje godine uglavnom sam vratio samopouzdanje i spokoj.
Rezultati testa su me u prvi mah neugodno iznenadili /šokirali/. Posebno DISORDER TENDENCY INDICATORS. U rasponu od 1 do 10, Shizoidnost mi je 8,0/ Schyzotipal 7,0 /Avoiding 7,0 /Opsessiv comp 7.0/Narcissistic 7,0.
Većina ovih pojmova mi je bila nepoznanica. Na moju žalost, kad asam počeo čitati o shizoidnosti shvatio sam da su svi elementi tu i da su to bile stalne epizode u životu. Još od srednje škole i nadalje događaji za koje sam mislio da su samo epizode…zapravo su bili uzrokovani nezrelim emocionalnim shvaćanjima. Prihvatio sam da je to zapravo vrlo korisno saznanje (poremećaji osobnosti) za dalji rad na sebi..
Razgovarao sam s suprugom i to je ispao još veći šok za mene jer sam shvatio kako već dugo zapravo živimo jedno pokraj drugog i djece. I da ona zna da dosta toga samnom nije u redu
Osim toga, otac mi je čisti primjer (…) shizoida: hladna osoba, bez IJEDNOG prijatelja, bez hobija i interesa. Ja ne želim tako utjecati na svoju djecu. Osim toga, iako visoko obrazovan i sposoban, napredovao sam samo strukovno ali nikada u pravcu rukovođenja (što mi je sada jasnije zašto) a imam potencijala.
Ne želim sam sebi davati dijagnoze pa Vas molim za savjet kako i što dalje. Kako se utvrđuje postoji li poremećaj (dijagnoza)? Kakav je tretman? Koliko je indikativno ovako testiranje?
Unaprijed hvala.
Da li je pormecaj licnosti nek mi neko odgovori,molim, kod adolescenta od 19-20 godina-cesta svadja sa rodbinom i roditeljima oko svega i sitnica, nedostatak komunikacije,agresivnost razbijanje predmeta po kuci,odsustvo motivacije za ucenje,padanje u nesvest kod medicinskih intervencija,eufoija,brutalnost,odsustvo emocija u izv.meri….problemi sa policijom, sudovima isl.hvala.
Postovana, verovatno se radi o antisocijalnom poremecaju licnosti. Medjutim, poremecaji licnosti nisu bolesti u pravom smislu reci te se ne mogu tako ni tretirati a karakterise ih neadekvatno ponasanje osobe pre svega u odnosu na druge ljude u socijalnom okruzenju. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Dragi doktori,
vec duze vreme(recimo 10 godina,a imam 23) znam da imam neki poremecaj prouzrokovan razvodom roditelja dok sam imao 2 godine, odrastanjem bez ikakve kontrole, oca sam poslednji put video kao bas mali(iako sada osecam da to nije bitno, mislim da mozda jeste), preselio se sa porodicom iz malog u velili grad itd.. Iako sam diplomirao, prilicno uspesno radim svoj posao i poslove koje sam do sada radio, citajuci tekst iznad i na ostalim sajtovima i knjigama cini mi se da imam histeroidni poremecaj, pa malo granicni poremecaj licnosti, pa malo narcisoidni(iako imam osecaj i postovanje za sve ljude), pa paranoidni(u blazem obliku). Pa mozete li mi reci da li je moguce da osoba pati od nekolikoliko poremecaja ili samo od jednog.
Hvala mnogo
Postovani, jako je nezahvalno davati sebi dijagnozu. Dakle, ukoliko osecate da imate neke psiholoske probleme obratite se psihologu (mozete to uciniti u Vasem domu zdravlja) kako bi se obavila valjana psiholoska procena. Srdacan pozdrav.
zaboravih… hvala sto ste tu.
vec godinu dana cupkam obrve i dlake na prstima i rukama i to ne mogu kontrolirati imam jako tanke obrve sve i ranicama i moram ih crtati i stavljati tonu pudera kako bih to prekrila isto tako i prsti koji se znatno primjete a najgore je osudjivanje i ismijavanje, npr jednom su mi rekli da nisam normalna sto brijem prste ,naravno da nebrijem ali gore je reci bolujem od trihotilomanije(nemogucnost kontrole impulsa) inace imam 16 god. i sad ne znam kako da to objasnim roditeljima a da oni ne odreaguju kao moras prestat nisi normalna i uz sve to.Mama mi je jednom uzela pincetu kad je vidila sta sam uradila od obrva i ja sam pala u totalnu depru mislim kad nisam poludila.Sad kako da joj kazem da bolujem od trihotilomanije a bez da me osudjuje i da li da se javim psihologu i da li imaju neki ljekovi koji se mogu uzeti bez recepta?ili ce to proci samo od sebe,ima li tko kakvih iskustava unaprijed hvala
Poštovani,
ponovo Vam se javljam, u svezi Vašeg odgovora od 11.03.13.
Želim se zahvaliti na opreznom (racionalnom) odgovoru, a koji se pokazao ispravnim što se tiče metode „lječenja/tretmana“.
Naime, pronašao sam psihologicu s kojom sam prvo obavio „službene“ psihološke testove a kasnije smo nastavili individualni rad.
Htio nih podjeliti dio svog iskustva, posebice nakon šoka kad su mi prvi rezultati pokazali na određene poremećaje osobnosti.
Odmah da kažem, ja o introvertnosti nisma znao baš ništa,niti sam se smatro takvom osobom (introverte sam izjednačavao sa stidljivim, slabim karakterima).
Nakon 10tak susreta sa pshihologicom, puno toga mi se „razjasnilo“, i prihvatio sam da sam itekako introvertirana osoba a da je muka (loše osjećanje) koje me pratilo uzrokvano onim što se zove socijalna anksioznost (i jakom egocentričnosti nažalost).
Kako vidim po literaturi , često je da introvertiranost s jakom anksioznošću (tjeskobom) uzrokuje stanje vrlo slično indikatorima poremećaja osobnosti.
A metode rada su sasvim dugačije…
Počeli smo od osnova, održavanja kontakta očima (što mi je bila velika muka) i razumjevanja osobne egocentričnosti (razumjevanja potrebe drugih).
Rezultati su odmah bili vidljivi (i pozitivni), poboljšao sam komunikaciju s bližnjima, vraća mi se samopouzdanje, kontroliram tjeskobu.
Želim samo reći: NIKAD NIJE KASNO! Mislio samda, s 44 g nema koristi od rada s psihologom. Ja trenutačno promišljam o svojim komunikacijskim vještinama (…) i nemogu vjerovati koliko tu ima prostora za napredak. Od jeseni nastavljam s radom 1 na 1.
Evo , toliko od mene i još jednom hvala na savjetu da tražim savjet profesionalca.
Pozdrav
F
Postovani,
Imam problem sa roditeljima koji vise ne znam kako da resim. Naime, otac se oduvek cudno ponasao, kockar je, cesto je tukao majku i nas tokom odrastanja. Prosli su mnoge probleme, jer je prodao sve nekretnine koje su imali i na kraju ostali beskucnici. Cinjenica je da je dobar deo novca odlazio na nase skolovanje, ali i da je veci deo potrosio na kocku. S godinama su relativno sredili stambenu situaciju, ne placaju kiriju, i imaju penziju, doduse, njegov veci deo odlazi na sudsko izvrsenje naplate dugova, pa prima, ne znam, mozda trecinu, ali ipak nisu bez 15h dinara prihoda. Majka se u zadnjih godinu dana razbolela od karcinoma, on plakao kako ne moze bez nje, obecavao da se promeni, da bi poceo da trazi pare na sve strane pod izgovorom da treba za nju. podigli su kredit, na majcino ime, posto je njegova penzija opterecena, da bi imali za troskove puta, on po citav dan odlazio od kuce dok nije potrosio pare. Kulminacija dolazi kad je potrosio novac od naknade putnih troskova, i laze majku i sve nas da kasne, a novac isplacen vec posle deset dana. Ja sam se svadjala s njim, terala ga da ide kod lekara, da pije tablete za smirenje, jer ima visok pritisak i stalno ide po kuci svadja se i laze do besvesti o nekim izmisljenim dogadjajima gde je on uvek neki maco men, uradio ovo i ono, rekao ovo i ono, a laze takve lazi da prosto vredja ljudsku inteligenciju, ali on odbija, jer je pre 40ak godina pio neke tablete i bilo mu je mnogo lose, nece cak ni da proba. Majka je citav zivot podvodljiva, u njega gleda kao u Boga, mada ga psuje i sve, ali svi znamo da je to maska, kad joj ukazemo da mora da se izbori, ona sve hocu hocu, i nista ne preduzima. Dok smo bili deca, izgovor joj je bio da je ucenjuje da ce nas da maltretira, pa mu je navodno zato popustala, a sad joj je izgovor zdravlje, samo da se jos izlecim od toga, samo da operisem oci ja cu njemu sve da kazem, i nista.Pri tom, cuti i trpi, a cak nas i laze i krije da joj ne kupuje lekove, vec samo analgin protiv bolova, cesto ostaje i bez lekova za gorusicu, a za ekomer i drugo da i ne pricamo. Ona jedno vreme pila, ja vise i ne znam, neke tablete za poboljsanje raspolozenja, nesto na hormonskoj bazi, lupicu, endorfin mozda, ali je i to prestao da joj kupuje, i ubedio je da joj to ne treba, i ona se cak brani, i brani i njega, kako mora da pravi pauzu?! samoinicijativno je ona resila, dr joj to nije rekao. Ja nisam neko dete, imam 35 godina,odavno ne zivim sa njima, udata sam, ali trebaju mi dva saveta, prvi je kako da izadjem na kraj sa neopisivom grizom savesti i sazaljenjem sto zivi na rubu egzistencije, iako ima uslova za koliko toliko pristojan zivot, kad ni sama nemam, niti bilo ko od nas finansijske mogucnosti da im pomognemo, a druga, kako da ga nateram da se leci? Postoji li mozda neki zakon kojim bih mogla da ga posaljem kod lekara iako on odbija? izvinite na opsirnom izlaganju
Postovana, na zalost ne mozete punoletnu osobu naterati na psihijatrijsko lecenje ukoliko ona to ne zeli. S tim u vezi i odgovor na prethodno pitanje je da ne mozete da menjate nacin funkcionisanja drugih ljudi ako oni sami ne uvidjaju problem,pa prema tome ne moze biti Vasa odgovornost sto se druge osobe ponasanju onako kako se ponasaju (iako su to Vama bliske osobe do kojih Vam je stalo) a time nema ni mesta osecanju grize savesti jer vi nista niste pogresno uradili. Srdacan pozdrav.
Molim Vas jedno pitanje.Da li osobe koje imaju dijagnozu f 60.3 su liseni,tj da li kada im umru roditelji mogu raspolagati imovinom,a da im neko prisilno ne uzme,kao na primer bliski rodjaci?
Postovani
Moj problem je u tome sto mislim da me devojka dovoljno ne voli i da mi treba vise paznje,a kad gledam realno ne treba mi,cesto znam da budem ljubomoran kada je ona srecna,jer se ja tako ne osecam,pa je poklapam kako nije upravu zbog ovoga i onoga, Dosta puta u toku dana mi kuva u stomaku t.j nervoza,pa ne mogu da spavam i da se koncentrisem normalno,sve to krijem od devojke vesto,samo cutim kada imam neke.od pomenutih osecanja,ali me vec zamara i sve cesce je tako,pa me zanima jel su to simptomi nekih poremecaja? sta mi valja ciniti?
Postovani, imam 17 godina i pre dve godine sam pocela bez razloga da se povlacim u sebe. Osecala sam stalnu nervozu, napetost, strah kao da se nesto strasno desava ili treba da se desi (a zapravo se nista nije desavalo). Pocela sam da izbegavam drustvo, roditelje jer od nervoze nikog nisam mogla da podnesem. Druzila sam se pomalo ali dani su mi uglavnom prolazili u krevetu. Medjutim, pre 6 meseci su se pojavili i panicni napadi, jos veca nevroza, raznorazni strahovi od pojedinih prostorija, ljudi, situacija..posecivala sam razne psihologe i rekli su mi da sam hipersenzitivna i anksiozna ali nikakav pomak nisam videla. U zadnje vreme mi je dobro dok sam van kuce ali cim se desi da ostanem sama u kuci ponovo se vracaju isti osecaji straha i nervoze i bukvalno imam osecaj da cu jednom poludeti. Sta da radim?
Poštovana da li mi možete reći koji su najraniji simptomi poremećaja vezivanj kod dece?
doktor mi je danas rekao da imam lakse tendece hipersenzitivnosti. molim vas da mi malo to objasnite . hvala
Postovani,
Bio bih Vam zahvalan ako biste mi dali neke savjete.
Moj brat ima dijagnosticiran borderline. Ima 40 godina i vec nekih 10 godina Pije lexaurine koju su mu bili u to vrijeme prepisani. Sada je vec tabletoman koji uzima 6 lexaurina od 6 miligrama dnevno. Takodje je depresivan i ima razne vrste strahova. Npr, ne smije sam sjesti u autobus i otici negdje.Ima strahovitu potrebu za tim da je neko stalno pored njega.
Obzirom da zivim sa njim osjecam se kao u zatvoru. Problem je kada ja izadjem sa prijateljima, kada imam djevojku, kada odem na posao…U losem je raspolozenju 24/7. Posebo poslije spavanja, preko noci ili preko dana-svejedno. Spominjao je i da razmislja o samoubistvu.
Vec godinama ga nagovaram da trazi strucnu pomoc, ali on se boji doktora jer su ga „oni navukli na tablete“.
Nisam osoba koja ce tek tako napustiti brata, ali bojim se da necu moci dugo izdrzati, jer pored njega osjecam kao da nemam zivota.
Imate li neki savjet kako ja da se ponasam.
Lijep pozdrav,
Ado
Postovani,
izlozen sam velikoj patnji izazvanoj nizom emotivnih povreda koje mi je nanela zena koju volim i sa kojom imam dete a koja pati od poremecaja licnosti.
Ziveo sam sa njom u zajednici 6 godina i konstanto bio izlozen raznim situacijama u kojima je njeno ponasanje izazivalo interakciju koja me je uvek dovodila u veoma neprijatna osecanja, znajucu o cemu se radi drzao sam se i nosio sa time kako sam znao i umeo. Vodio je po lekarima i lecio od svih bolova i umisljenih bolesti, brinuo o njoj i detetu, pokusavao da budem funkcionalan i radim da bih privredjivao za porodicu.
Pre 6 meseci nastupila je najgora faza u kojoj sam totalno demonizovan i nasa porodica se razdvojila a ja vecinom provodim vreme sa nasim detetom i brinem o njemu.
Svo troje smo u istom gradu, van Srbije, i situacija je sve gora i gora.
Moja patnja i emotivni bol je postao neizdrziv a komunikacija sa majkom mog deteta je maltene nemoguca. Vecinom komuniciramo telefonom i veoma, veoma retko licem u lice. Tokom 15 minuta razgovora dolazi do smene placa i besa sa njene strane i sve pokalo odlazi u nepovrat.
Ne znam sta vise da radim i nisam u mogucnosti da u stranoj zemlji nadjem neku grupu za podrsku ali polako i sve vise i vise pocinjem da tonem u neutesnu tugu iz koje sam se pre tri meseca jedva izvukao.
Jednostavno ne znam vise sta da cinim pa Vam se obracam za bilo kakav savet i podrsku.
Dusane,
Mora da postoji naziv poremecaja ukoliko je dijagnostifikovan.Po prici ocigledno da nema asocijalan poremecaj,jer obicno osoba koja nema taj poremecaj izbjegava ceste kontakte,a vi prilicno na tome insistirate.
Dijete je kod nje.
Kazete znate o njenom poremecaju,ona Vas napada(demonizuje) ali vi nju prisiljavate na kontakt,tako da to moze da bude opravdano.
Po prici ona samo pati od hipohondrije.
Dobronamjeran savjet za Vasu korist je da se drzite sto dalje od nje,da je manje uzmeniravate i da se usresredite na realne stvari (posao) koje ce Vam donijeti uspjeh.
Sve najbolje.
Prema istrazivanjima od ukupno svih poremecaja licnosti pati izmedju 10-16% u generalnoj polupaciji,stim sto je taj procenat visi u sredinama gdje nije bilo migracije naroda duze vrijeme.(mijesanja gena sa udaljenih podrucja).U manjim sredinama,iako bez incesta dolazi do cestog mijesanja stetnih gena,jer se koljena udaljavaju ali geni ne.
Dobronajmeran savjet za sve – uvijek kad dijagnostifikujete sami neki od poremecaja to se obicno uspostavi kao netacno i izaziva stres,dublje zablude,anksioznost.To moze da uradi profesionalno strucno lice,ako je potrebno i vise njih.
Osobe sa poremecajima licnosti nikad ne mogu da se samo-dijagnostifikuju jer smatraju da su u pravu.
Pozdrav,
Moj otac je inace dobar covjek,i mnogo ga volim…Ali,nekad ima ispade,zna nekad zbog sitnice,ili cak bez razloga da napravi scenu,u stanju je u tom trenutku mnogo ruznih reci da kaze,da vredja,da povredi,nekad zna da fizicki nasrne…. Kao da se pretvori u drugu osobu… Takav je oduvek,par puta godisnje…Posle te scene,pravi se da je sve ok,kao da je nije svestan,ne znam…Zelela bi da nekako ,nesto ucinim,da prestane biti takav,da se pretvara u tu ruznu stranu…Dosta mi je,i tesko mi je….
Inace,nije alkoholicar,niti ima neke zavisnosti…Nadam se da mi mozete dati neki savet…Hvala
Postovana Aleksandra, ovde postoji problem da se kontrolise bes i agresija. Verovatno je da se Vas otac u vecini situacija npr. na poslu ili cak u kuci ponasa pasivno-agresivno i ne ume na pravilan nacin da razresi konflikte sa drugima a zatim u jednom trenutku izgubi kontrolu nad besom i eksplodira. Ovaj nas tekst Vam moze biti od koristi. Sanja Marjanovic, dipl. psiholog
Postovani,imam jednu koleginicu na poslu za koju druge kolege i ja mislimo da ima odredjenih „problema“,pa nam treba savet,pomoc ili bilo sta da otkrijemo o cemu se u sustini radi.Naime,koleginica o kojoj pricamo je zena od 28 godina,sretno udata(bar tako tvrdi),dvoje male dece(prvo dete rodila sa 19 god.).Radi se o sledecim stvarima koje su neprijatne kako meni,tako i ostalima: 1)kada pricamo sa njom stoji na manje od pola metra udaljenosti od nas,i cak i kad se sklanjamo ona nam se opet priblizava.2)Glasno prica,narocito kada je u kancelariji potpuna tisina i niko nista ne prica,narocito neke nebitne teme 3) Sa sefovima pokusava da bude prijateljica,i to bukvalno odlazi sa njima sa pricom deca su mi jutros jela to i to…moja deca su najbolja u tome i tome,moj muz me obozava,itd.Naravno,posle toga se obracaju nama ostalima sa pitanjima sta je sa njom i sl. i da im je neprijatno.4)Kada imamo neki zadatak da uradimo ona se prva istice,iako u vecini slucajeva gresi i trudi se da svaku sitnicu memorise napamet iako ne zna cemu to sluzi i sta znaci.5) Glorifikuje svoje odradjene obaveze 6) U odredjenim situacijama kada treba da sedi i cuti(na sastancima) ona prilazi klijentima i zapocinje razgovor sa njima. To je otprilike to.Pored svega toga,ona nam je veoma draga i ne zelimo da dobije otkaz,samo ne znamo kako da se postavimo prema njoj ili kako da joj ukazemo na greske koje radi a da je ne povredimo.Hvala na odgovoru i pomoci.
Postovana Lela, verovatno je rec o elementima histrionicnog ili narcistickog poremecaja licnosti ali to ne mozemo u potpnosti da tvrdimo. Ako biste joj ukazali da postoji problem u njenom ponasanju i da treba da potrazi strucnu pomoc verovatno bi to shvatila kao uvredu naracun svoje licnosti koju pokusava da zastiti i istakne sve vreme (prisutna potreba za tolikim isticanjem je posledica unutrsnje nesigurnosti i vulnarabilnosti). Na zalost, bice onako kako mora, mozda ce neko od nadređenih iskritikovati njene greske u radu pa ce se u tom smislu nesto promeniti sto se tice ostalih stvari za to je potrebna strucna pomoc i to dugoseznija. Sanja M., dipl.psiholog
Da li neko moze, molim vas, da mi objasni razliku izmedju asocijalnih i antisocijalnih poremecaja licnosti, zaista bih vam bila zahvalna, u napred hvala 🙂
duga prica.bio sam dosta stabilan.vremenom(pocetak recesije)na poslu biva sve stresnije.dok mi se nije desilo,sto se desilo.izgubio kontrolu nad sobom.itd.pet ili sest hospitalizaja.vise dijagnozA.EMOTIVNO NESTABILA,EMO.NEST.GRANICNI POREMECAJ.TESKA DEPRESIJA.I,IMPULSIVAN..pokusaj suicida…
sada hvala bogu polako se vraca sve na staro .ali imam osjecaj da fali jedan dio mene.koji nesto u svom tom ludilu.moze par rijeci u vezi toga.
e sada glavno.dok sam bio hospitalizovan,upoznao sam djevojku.bili smo u vezi 2.5 g.
uprkos svim savjetima i ljekara da nismo jedno zajedno.mi smo trajali.ja sam isplivao.ali ona nikakonije mogla da se izvuce iz svog tog sablona ponasanja(loseg zivota).
najgori momenti kod nje su povremene paranoje,sumanute misli.koje traju po mijesec dana.i onda se smiri.naj gore je to sto u tih mjesec se izrode mnoge misli,koje i kad se ona stabilizira.ponivo je vuku nazad .momakk mi spavao sa pola familije,cak i nanom.ti me varas sa svakom djevojkom sa kojom si u kontaktu i td.i te misli je odvedu poslije pola godine u paranoje.e onda je pakao.kamere u kuci.bjezanje po gradu hoce da je siluju.kamere u obliku pcele…a inace kada je mirna nikakko nije u realitetu.obaveze.ne ma razumjevanje za novac.kao bice para..samo provod itd.a ima skoro trideset.dijagnoza joj je paranoidna sizofrenia.koju je dobila na psihi.
medzutim kada je izasla krenula je ko uvazenog,tKo kazu,prof.dr.zaima bilalbegovica.on je ponistio tu diagnozu.i donjeo slijedecu.recesia licnosti.dob 9 do 11. pa me zanima drugo misljenje
a dalje koristi terapiju.moditen ,nozzinan,amizol,.
pokusao sam kratko,al nije moguce,da docaram
izvinite i unaprijed hvala kakav god odgovor da bude
Postovani, moj otac, ja, a do nedavno i majka se nalazimo u veoma tesko podnosljivoj situaciji. Citajuci vas clanak o poremecajima licnosti, u gotovo svim tipovima sam prepoznala svoju sestru koja ima 54 godine, a zivot nam cini nepodnosljivim. Ima zvucne i vizuelne halucinacije, i prisilne misli i postupke koji zivot u kuci cine nemogucim. Citav stan je naselila duhovima preminulih i izmisljenih clanova svoje porodice ( npr. prvo je tvrdila da je rodila bliznakinje, pa su joj jedno dete oteli, a to se posle pretvorilo u cetvorke, petorke i ne znam sada koliko ih ima sakrivenih, otetih). Po kuci redja tanjirice sa hranom koju im namenjuje …sve to se pokvari i kuca pocinje da smrdi. Komsiluk je za nju preteca okolina, stalno misli da oni tamo zlostavljaju nekoga, iskljucila je frizider, jer se i tamo neko zlostavlja, prica sama sa sobom odnosno sa duhovima, a kada stanje napetosti dostigne vrhunac lupa o zidove, podove, plafon, usred noci
i uznemirava komsiluk, koji to jedva nekako podnosi, pre svega, zbog obzira prema mojim roditeljima ( nazalost, sada pokojnoj majci). Sama je napustila dobar posao, a tvrdila je da je mobingovana ( inace, kasnila je po sat i vise na posao…direktorka je to tolerisala, ali odbijala od plate, a ona je smatrala da je neopravdano kaznjava). Ne sme da izlazi sama, jer ce je „kriminalci“ napasti, a i kada izadje sa nekim od nas, torba joj je puna nekih sipki za samoodbranu. Ovo je samo delic situacija u koje dovodi pre svega roditelje, a i kcerku, koja ne zivi sa njom u istom gradu.
Naravno, ne priznaje da ima problem sa sobom, vec su svi drugi krivi. Sve prijatelje je odbacila, jer i jedna „pogresno“ izgovorena rec za nju znaci izdaju.
Vec gotovo deceniju ne radi i oko sebe stvara neki svoj virtuelni svet detinjstva kada se osecala zasticenom.
Kao mlada je bila povremeno povucena, ali je imala i veoma sirok krug prijatelja. Bila je u jednom periodu cak i omiljena u drustvu, veoma kreativna, mastovita, inteligentna. Sa dvadeset godina je ostala trudna, rodila kcerku i nedugo zatim se razvela.
Odbija svaku pomisao da treba da se leci, a meni je tesko da gledam koliko u stvari pati i koliko steti i zdravlju roditelja, jer zivi sa nasim ocem koji je nedavno oboleo od Parkinsonove bolesti.
Postoji li nacin da je ubedim da pokusa da se leci. Ne znam kako bi reagovala na te onlajn
razgovore i psihoterapiju.
Molim vas, imate li neki savet za mene. I kako ja da se ponasam u svemu ovome…
Unapre zahvalna!
Postovani, vec neko vreme imam problem a to je: Sa svojim partnerom zivim vec 3 god sa njegovim roditeljima. Ljudi su prema meni odlicni, gledaju me kao kcerku. Problem je taj sto je pocelo da mi smeta njihovo takvo ponasanje i ta njihova briznost prema suprugu i meni npr. Da li smo gladni, zedni… i stvari tog tipa. A inace suprug ima 30 god a ja 24god. Mislim da je veci problem taj sto suprug moj ima strahopostovanje prema njima pazi kojim ce tonom da im skrene paznju na nesto kada nisu u pravu, javlja se kada krene iz kuce ili u istu ulazi. I to meni sve smeta. Jako sam nervozna, ne mogu da kontrolisem bes, ne dozvoljavam suprugu ni da razgovara sa svojim roditeljima i odmah nalazim neki izgovor kako mi je bas tada potrebna pomoc njegova samo kako ne bi bio sa njima u istoj sobi. Smeta mu sta god oni da kazu ili urade bilo to dobro ili ne. Ponekad cak i pomislim kako bih vise volela da se sa svojim roditeljima svadja non stop, i da samo budem ja ta koja cemu biti potrebna. Molim Vas pomozite osecam da se nesto desava samnom ali ne znam sta.
prividno resenje tvog probelma je da ti i muz zivite odvojeno od njegovih roditelja .Naravno u danasnje vreme nezaposlenosti i besparice to moze da bude tesko izvodljivo.
tvoj suprug ima izgradjen postujuci odnos prema roditeljima,sto ne znaci da te ne voli i ne postuje . sama kazes da zna da im se obrati ako su oni nesto pogresili(ti kazes biranim recima.zapravo on je takav , nije svadjalacki tip i na probelm ukazuje roditeljima taktickim i neuvredljivm pristupom).moras da shvatis da ti ljude od 50,.60 ili 70 godina tesko mogu da se menjaju..ako pogledas iz drugog ugla,budi srecna da su te pitali da li si gladna i zedna,iskazali su paznju i brigu prema tebi.U danasnje vreme odsustva mnogih vrlina i moralnih vrednosti,roditelj itvog muza su za zlatnu medalju,po mom misljenju.
pogledaj sledece,ako se tvoj muz javlja mami i tati,pa to ce mozda u daljem zivotu i ti da budes srecna sto imas muza koj ise javlja kad odlazi ili dolazi,il i bi ti vise prijao neki bahati tip.
Mladi ste par.ne znam da li radite ,studirate ,da li decu imate.usredsredi se na nesto od toga.smeta ti ponasanje muza,smeta ti ponasanje svekra i svekrve,da li ce ti smetati i vreme koje suprug provodi sa decom jednog dana.
mozda je vreme da preseces pupcanu vrpcu koja te spaja sa detinjstvom .shvati da si odrasla ,udata zena.kad se udas za nekoga,ne mozes ocekivati da taj izbrise ceo svoj zivot i ljude koj i su postojali pre tebe.ti si muzu najvaznija kao zena,a mama i tata kao roditelji,svako ima svoje mesto u zivotu tvog muza sa naznakom najvazniji. deca koju cete imati ili vec imate su takodje najvaznija ali u drugacijoj kategoriji.
takodje,ako msilis da si previse nervozna i u drugim situacijama,mozda je potrebno da uradis pregled stitaste zlezde i druge analize.
ne dozvoli da izgubis porodicu koju imas sada.
prepoznaj lepo oko sebe u sadsnjem zivotu.
Komentar na tekst na sajtu:
Začuđujuće negativan stav prema ljudima sa poremecajem licnosti i naglašavanje svih negativnih ispoljavanja određenih poremećaja, bez i jedne reči o njihovim uzrocima.
Potenciranje manipulativnosti osoba sa poremećajem ličnosti (???), nepotrebna generalizacija i nadasve obeshrabrujuća konstatacija da su mogući rezultati terapije „ograničeni“.
Ovakav nedostatak poštovanja i saosećanja prema pacijentima koje bi, ako dobro shvatam funkciju sajta, Vi trebalo da lečite, veoma iznenađuje.
Pročitala sam ovaj članak jer osećam da imam problema u odnosima sa bliskim ljudima. Ranije sam mislila da je problem u tome što mi ne odgovaraju kao ličnosti, ali nedavno sam primetila da sam zapravo ja ta koja te odnose kvari. Imam faze u kojima se svađam sa partnerom, a posle žalim prijatelju ili majci, nenamerno stvaram lošu sliku o partneru, a posle se osećam loše jer ga oni sve manje vole. Partnera napadam zbog nekih njegovih slabosti i mana, dok mi se čini da on mene potpuno prihvata. Posle osećam krivicu jer mislim da sam loša devojka i osoba. U porodici sam najbliža sa majkom koju zovem svaki put kad sam nesrećna, besna ili pod stresom, ponekad joj pretim da ću se ubiti ili odustati od školovanja, vređam je, a i sebe. Kao da ne mogu sama ili ne želim sama da rešim svoje probleme. Brzo planem, često menjam raspoloženje, partner kaže da sam kao vreme, a pored toga se osećam kao da sam nesposobna za bilo šta iako sam veoma uspešna osoba na više polja. Svaki put sumnjam u sebe kada nešto radim, i stalno se osećam manje vrednom u odnosu na druge iz tog polja. Očekujem divljenje drugih, želim da me cene i da mi zavide, a sve vreme ja zavidim drugima. Opterećena sam slikom sebe, od mentalne do fizičke. Mrzim svoje telo, na dijetama sam neprestano i ljubomorna sam na prijateljice. Jako mi je teško boriti sa svim tim osećanjima tokom dana. Išla sam i kod psihoterapeuta jedno vreme, rekla mi je da sam napredovala i shvatila šta je rešenje, ali sam se ponovo vratila na isto. Ne znam da li stvarno imam neki poremećaj ili sam izgubljena… Šta bi trebalo da uradim?
Postovana,
I ja sam takodje procitala clanak. Imam slican problem. Raspolozenja mi se menjaju na 20min. A najvise sto preovladava je nervoza. Za svaku sitnicu se nerviram. Na roditeljima se iskaljujem. Sve me mervira, sve me mrzi. Puno toga zelim, a ne radim nista povodom toga. Ne volim sebe. Plasim se drugih. Ne izlazim iz kuce, skoro, a imam 17godina. Najvise me nrine sta ce drugi reci. Imam osecaj da svi misle lose o meni. Imam dijabetis, ne merim secere, a sa druge strane se plasim da ce mi se nesto lose desiti zbog toga. Najvise me nervira, to sto se retko smejem. Ustvari, samo sam raspolozena kad sam sa drugaricama na picu. Cim dodjem kuci, nema osmeha. Nervoza, bes, postala sam aljkava. Ne brinem o sebi. A sto je najgore, sve znam, a nista ne radim povodom toga.
Molim Vas da mi pomognete kako da ćerku spasim i izvučem od čoveka koji mima 40 godina, a ona 20. Problem je što mi o njemu ništa neznamo, predstavlja se pod lažnim imenom, kađe da živi u Beogradu, da je bio oženjen, da ima dve ćerke koje su udate. Sve je to pod znakom pitanja. Ta veza traje od njene 16-te godine, to su bila dopisivanja preko mobilnog, stotine poruka na dan, sati i sati razgovora, odvojila se od društva, pala godinu, udaljila se od nas roditelja i brata, ma koliko se mi trudili da joj priđemo, naročito ja kao majka. Pobegla je za Beograd (mi živimo u malom selu) gde je on trebao da je čeka, ali smo je pronašli u Beogradu i zvali njega da dođe, nije hteo. Koliko puta sam ga molila da dođe da se upoznamo da o svemu razgovaramo, ali on neće. Kaže nam pronađite me. Moja ćerka boluje od epilepsije od 3,5 godine, ima dijagnozu LMR, veoma je povučena, nesigurna i usporena. Govorila mi je da pokušava da prekine sa njim, ali joj on to nedozvoljava. Govori joj protiv nas, da je voli i da je niko od nje neće rastaviti, a da je on voli bez obzira na njenu bolest.Nama kaže da smo mi krivi i da je ne lečimo kako treba. Ona samo drži mobilni, ne odvaja se od njega i čeka poziv, naravno mobilni je zaključan. Pokušala sam da joj oduzmem mobilni, a onda još gore, posle moli i obećava da neće više, da će prekinuti. Ali to nije sve, pre nekoliko dana sam saznala da je u drugom stanju sa njim, hoće da rodi, on hoće da je odvede. Kod ginekologa je utvrđeno da plod nije živ, naravno od lekova koje pije ( a koliko sam joj pričala i objašnjavala da nesme da ostane trudna i da će se upravo to desiti). On i dalje ne želi da dođe da o tome razgovaramo i samo govori da ga nećemo rastaviti od nje. Posle svega obećala je da će pokušati da prekine komunikaciju sa njim, ja sam joj rekla da sam tu da hoću da joj pomognem u tome, da me pusti u njen svet. Samo da znate da ja sate i sate razgovaram sa njom, objašnjavam joj životne stvari, neke stvari mi je priznala, ali ima tu još, ja to osećam. Kiretažu smo uradili, plakala je zbog deteta, kaže volela bi da ima dete, a mene pita zar ti nije žao što smo ubili dete, i ako nije bilo živo. Samo da napomenem da pored svega taj čovek je rom. Ponekad uspem da pročitam poruke koje idu od velikih izliva emocija, vulgrnih do pretnji i ubeđivanja da je ona za sve kriva i da ga ne voli dovoljno, a da je on razočaran u nju. Molim Vas pomozite mi, ovo je mala sredina, šta da radim kome da se obrati.
Postovani,imam jedno pitanje u vezi poremecaja licnosti.Naime,posle 3 godinje lecenja kod psihijatra u domu zdravlja,saznala sam da je psiholog(kod kog sam paralelno isla) napisala da je njeno misljenje da imam:granicni poremecaj licnosti,izrazena anksioznost,histionicni poremecaj,narcisoidni poremecaj.Da ne pominjem da je mene psihijatar 3 godine „lecila“od panicnih napada(koji su se vremenom smanjili po intezitetu i koje sam prevazisla) i pratece depresije.Da li je moguce da neko ima dijagnozu nekoliko poremecaja licnosti? Znam da je cest komordibitet sa granicnim poremecajem(tipa anksioznost,depresija,panicni napadi) ali nije mi jasno kako to da imam dijagnzu 3 poremecaja licnosti? O cemu tu moze biti rec?
Hvala
Naisla sam na ovo trazeci nekakvu informaciju kako da objasnim ljudima da placem svaki put kad se sucavam sa nekim oko odredjenog problema, kada zelim nesto vazno da kazem za sta sam emocionalno vezana. Uzasno me sputava da me ljudi nikada u potpunosti se shvate ozbiljno i samim tim sto se suze nekontrolisano kotrljaju gubim na kredibilitetu. Ne znam kako da se resim tog problema koji imam odkad znam za sebe inace sada imam 20 godina. Ne mogu ni ovde nigde sebe da uvrstim jer sam mix vise poremecaja. Toliko da se nekome olaksam.
Postovani,imam 16 godina i imam veliki problem sa besom, imam ceste napade stalno se ljutim za sitnice, kad se iznerviram postane mi vruce, zenice se sire, adrenalin krene i ja krenem da napadam.Ja stvarno ne mogu da se kontrolisem to je toliko jace od mene ,cak me moj mladji brat jednom toliko iznervirao da sam nasrnula na njega,pa sam otrcala u sobu i pocela da se bacam i placem mislila sam da ludim.Mislim i da imam poremecaj licnosti,dosta simptoma se poklapa,cesto sam izgubljena i nemam vise snage za nista,cesto imam opsesivne misli, mnogo fantaziram, volim da se svetim i neko ko me nervira zamisljam da mu se svetim na neverovatan nacin.. da ne kazem da sam psihopata, i znam neki put da se iskaljujem na svog psa.Mislim da se gubim i da cu da poludim, mozda sam nekad imala i samoubilacke misli. Ja nisam normalna, pomozite mi kazite sta je sve ovo i sta da radim. Hvala.
Postovana Andjela, tacno je da se problem sa kontrolom besa moze javiti u okviru poremecaja licnosti ali isto tako vazno je da uvidjate da problem postoji. Generalno,vazno je odrediti povodom cega bes nastaje i kako drugacije reagovati na odredjene situacije kako ne bi doslo do eskalacije besa. Takodje, potrebno je nauciti kako se drugacije tj. zdravije oslobadjati oslobadjati ove emocije. Ovde procitajte koristan clanak o kontroli besa. Ukoliko ste u mogucnosti bilo bi dobro da nam se javite za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Poštovani, mom suprugu je dijagnostifikovan šizoidni pormećaj ličnosti od koga se on lečio psihoterapijom. Ne medikamantima. Bar mi tako on kaže. Ja sam sada u 14.nedelji trudnoce. Interesuje me da li je ova vrsta poremećaja nasledna?
Kaže da u njegovoj familiji nije bilo ovakvih slučajeva, sem da su neki članovi bili samotnjaci (mamina mama). U mojoj porodici nije bilo nikakvih mentalnih poremećaja ili oboljenja.
Hvala unapred.
Samo da dodam uz prethodno pitanje još informacija. Ja imam 30. godina, on 36. Njemu je to dijagnostifikovano oko 27. godine i trajalo je jedno 3-4 godine. Sada nema nikakve simptome, sem što se po nekad isključi i kao da odluta. Kaže da se oseča potpuno “normalno“. Pokazuje mi dosta ljubavi i pažnje. Ja iskreno nikada ni ne bih rekla da je on imao nekakv problem da mi sam nije rekao. Hvala.
Postovana, psiholoski kao i somatski poremecaji jesu nasledni ali ne mora biti da ce vase dete direktno naslediti te karakteristike. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
uzmite svoj zajam bez plaćanja bilo čega prije nego što ste ga dobili Bio sam previše anarhičan s idiotima koji trebaju novac. ali nastavio sam tražiti zajam dok nisam naišao na ovog zajmodavca Nueza. Uvjeravam vas da sam svoj zajam primio isti dan, svoj sam dobio bez protokola. Mogu vam dati i e-poštu ovog zajmodavca
nuezantonio539@gmail.com
Samo da dodam uz prethodno pitanje još informacija. Ja imam 30. godina, on 36. Njemu je to dijagnostifikovano oko 27. godine i trajalo je jedno 3-4 godine. Sada nema nikakve simptome, sem što se po nekad isključi i kao da odluta… Ja iskreno u tome ne vidim nikakav problem. Hvala.
Jos iz perioda srednje skole imam povremene napade besa, ljutnje, razocaranosti u zivot koji se javljaju bas kada sam razocarana i ne vidim resenje… Posle napada mi bude krivo i sramota me je, ali ne znam kako to ne mogu da kontrolisem bes u trenutku.
to traje malo duze od 10 godina, ali jednom u nekoliko meseci, pa i jednom u godinu dana, kako kad… Da li treba da se obratim nekome za strucnu pomoc?
Student sam i iz bojaznosti da ce to imati posledice na kasnije nalazenje posla, pa iz tog razloga eto nikada nisam potrazila pomoc. Ali kako sam pri kraju studija brine me to sto bi trebalo u buducnosti nadam se da se ostvarim kao majka, supruga i formiram svoju porodicu.
Kako se postaviti prema narcisoidnoj licnosti koji je clan porodice (brat) i zbog cijeg ponasanja dozivljavam skoro svakodnevne stresove i moja porodica trpi zbog toga .. Namece nam svoje stavove niko nesme nista da mu kaze jer se odmah ljuti . .. Verbalno napada sve nase prijatelje koji mu nisu simpaticni,moje drugarice od kijih ocekuje da budu sa njim u vezi ako ga odbiju ne valjaju,ali ipak ih zove da izadju ,a nas ne zeli da pusti u razgovor sa njegovim drustvom.Kad mu neko dodje on zatvara vrata od sobe i vidno pokazuje nezadovoljstvo sto smo tu.Tvrdi da nas on sve izdrzava,sto uoooopste nije istina anista ama bas nista sam ne radi…svestan je da ima psihickih problema i ide kod dr.Ilankovica za koga tvrdi da mu je kao drug.Nema osecaja za tudje potrbe ,gleda samo sebe da zadovolji .Majku stalno maltrtira da radi za njega kao kucna pomocnica i stalno je kritikuje.Za oca koji je preminuo ,kao da je bio srecan..Ako oca majka spomene on ih psuje oboje ali gleda vise nju time da povredi.Tvrdi da se nije ozenio zbog njih i da zbog njih nema dece.Ima 43 god .i kaze da je to zato sto mu nista nisu prepisali ni dali..inace uopste nije siromasan ,ide na drzavni posao na kom i sam tako kaze ne radi nista ali bar prica sa ljudima …i tamo ga ljudi zaobilaze i izbegavaju jer je arogantan i agresuvan…kaze da bi mogao sve da muci bez trunke krivice i da ubije samo da ne mora u zatvor…to uglavnom kad smo sami kad mi nije muz kuci.pored svega navedenog volim svog brata i najvise bi volela da moze da popravi svoje ponasanje…ima dana kada je ok
Ali sam u stalnom strahu i za decu i za majku i za sebe od sledeceg psihickog maltretiranja.Izbegavam da mi bilo sta da jer ocekuje duboku zahvalnost ,ocekuje ljubav i paznju od svih a sam je ne pruza,sve mu se svodi na materijalno.pomozite…dali su mu sifru F71.1 a dosao je ko mene tvrdeci kako je na samrti …kao da trazi paznju
Dobar dan, imam neko drugo pitanje van ove teme. Imam osecaj da padam u veliku depresiju, sva sam negativna, izbegavam druzenja, placem, to se sve desava vec 7 meseci otkako sam se vratila kuci i pocela da trazim posao. Roditelji se trude, ali ja vidim da me opterecuju, guse. Kad nam dodju gosti ja se zatvaram u sobi, zato sto imam osecaj da nemam sta da pricam. Cak sam i drustvene mreze izbrisala, samopouzdanje mi je nula. Ovo mi se prvi put desava, ne znam kako da izadjem iz ovoga, ako bi ste bili ljubazni da mi pomognete. Pozdrav!
Zdravo, ja sam gospođa Emmanuel Ruth, privatni zajam zajmodavac koji daje životni vijek priliku kredita. Da li vam je potreban kredit hitno isplatiti svoje dugove ili vam je potreban kredit da biste poboljšali poslovanje? Vi ste odbijen od strane banaka i drugih financijskih institucija? Da li vam je potreban kredit konsolidacija ili hipoteka? u potrazi za više jer smo ovdje da bi sve svoje finansijske probleme stvar prošlosti. Mi posuditi sredstva pojedincima kojima je potrebna financijska pomoć, koja imaju loše kreditne ili je potrebna novca za platiti račune, da ulagati u poslovanje po stopi od 2%. Želim koristiti ovaj medij da vas obavijestiti da smo pružiti pouzdan i korisnika pomoći i da će biti spremni ponuditi kredit. Tako da nas kontaktirate danas putem e-maila na: (emmanuelruth@outlook.com)
Ahhahahahahaha,pa ovo je šou:))
Zapravo ima i tih problema hahaha 🙂
Postovani, dijagnostifikovan mi je bio prvo granicni poremecaj licnosti, pa paranoidni.
Zanima me da li je moguce da imam oba posto imam skoro sve simptome i jednog i drugog?
Dragi moj,
Borderline ti je širi pojam u odnosu na Paranoidni poremećaj.Tako da se može reći da se Paranoidni poremećaj na neki način nalazi u sklopu Borderline poremećaja.
Ako ti je stavila da imaš samo Paranoidni,to verovatno znači da (prema nekoj njenoj dijagnostičkoj proceni) ti ne ispunjavaš baš sve dijagnostičke kriterijume da bi bio pravi Borderliner.Borderline je jedan izuzetan kompleksan poremećaj,sa veoma širokim dijapazonom simptoma zahvataju mnogobrojne sfere ljudskog mišljenja i ponašanja.Ne dobija se dijagnoza Borderline tako lako…i u realnosti je ima daleko manje ljudi nego što se to ponekad misli.Paranoidni poremećaj je puno češći (a svakako i lakši).
Hvala na odgovoru Dusice,
Dijagnoza od psihologa mi je granicni poremecaj licnosti kao i od psihijatra, ali kad sam otisao kod neuropsihijatra on mi je dao dijagnozu paranoidni poremecaj licnosti.
Od simptoma kod paranoidnog imam sve, a kod granicnog mozda 4,5 …
Znam da ne bih trebalo da dajem sebi dijagnoze, ali po meni ja imam izbegavajuci poremecaj licnosti 99 posto jer imam apsolutno sve simptome.. Sad ne znam sta da mislim…
postovani doktore jako mi je tesko se ne mogu vise da zivim na ovoj planeti, ljudi su odvratni, osecam se kao vanzemaljac, sve me nervira, jako sam ne srecna, gadi mi se sve ovo, najradije bi iz svoje koze a droga i alkohol vise ne pomazu sta da radimm zbog cega biti srecan sta je to lepo ovde? i bojim se da ludim al stvarno mislim da sam normalna, koja je moja dijagnoza ako je imam i kako da budem ok hvala unapred
Nije ni cudo sto vise ne odgovaraju ovde, uglavnom su komentari takve nebuloze da ja to u zivotu nisam video. Vi ljudi k’o da hocete da imate neki poremecaj licnosti, pisete ovde neke gluposti ne znate gde udarate,a samo ste hipohondri i umisljate sve simptome, napisete 2 recenice i pitate „jel ovo poremecaj licnosti“ sta ocekujete da vam kazu „jeste, idi kod psihijatra po lekove“?!
Pogledaj ti njega šta komentariše,a ovamo sam sebe potpisao kao „Borderliner“.
Pa ja imam tu dijagnozu za razliku od ovih tripera ovde….
Zdravo ili ćao: Ako mi možete pomoći nekako, htio bih vas pitati nešto. Pročitao sam gore navedeno o poremećajima, itd… Ako mi možete reći, zanima me previše se brinem, za svijet i okolinu, oko sebe, i u nekom smislu kao osoba sam neodlučan. I užasno zbunjen. I imam 23 godine, a ni ti imam posao, a niti mi se radi. Mislim na neki način, ne bih sada da pametujem itd… Ali ne sviđa mi se inače kako sustav i ljudi u sustavu funkcionišu. A također fakultet ni jedan upisao nisam, već četiri godine je tako. Ne znam premišljam se sada me zadnjih godinu i po, zanima gluma, a također nisam siguran. Mislim ne bih da budem nekulturan, i da se namećam, mislim znam da vas sigurno bez uvrede, ne zanima ovo što japišem, ako se ne varam, i znam da nije vaš posao da slušate tuđe probleme, kada i vjerovatno imate i svojih problema. Ali eto nadam se da vas ovo zanima ovo što pišem. Ne bih da se pravim kulturan, ali eto imam razumijavanja malo prema vama. A i ne vjerujem nekako samo sustavu cijelokupnoga svijeta i politike na neki način, kako funkcioniše. Mislim, sigurno je neko od vas pomislio, da sam pegla, ili dosadan, ili kako god. Uglavnom, da ne duljim više, volio bih da mi odgovorite, ako nije problem! Sa poštovanjem Lijep Pozdrav!!
Postovani,
Zovem se Milica, imam 24 godine, zavrsila sam Ekonomski fakultet . Sa momkom sam 3 godine u vezi. Od skoro samog pocetka veze zivimo zajedno. Problem je bolesna ljubomora sa njegove strane. Nemam ni jednu drustvenu mrezu od kad sam sa njim, a prije sam imala. U izlasku sa njim mi je stalno govorio da gledam u druge muskarce i to bi se zavrsavalo psihickim i fizickim nasiljem. U centru grada bi me cupao za kosu, nazivao pogrdnim imenima, i stiskao me za lice, ruke. U stanu bi me udarao rukama po glavi, glavom od zid. Jednom prilikom mi je crvenim karminom isarao kaput,kosulju i pantalone koje su bile na meni, po licu i rukama razmazao, pljuvao me itd… a, sledeci dan bi bio najbolji na svietu. Desavalo se da mi ispara majicu na meni ili farmerke, pa mi sutra kupi drugo. Ni jednom za te tri godine se nije izvinio za to niti sam osetila da se kajao. Ja sam to krila od svih, a on je pred drugima bio uvijek vedar,nasmijan, pozitivan, svi ga vole u drustvu. Isao je iz ikrajnosti u krajnost. Cesto se ponasao kao da mi je roditelj i radio neke mnogo fine stvari za mene. Medjutim kada bi dobio taj neki napad izazvan bezosnovanom ljubomorom on bi bio skroz druga osoba. Jednom sam isla kod doktora zbog velike otecene modrice na nozi, gdje mi je momak rekao da u buduce pazim sta radim i da sam sama kriva za to. Desavalo se da je meni pravio te scene uvece a sutra dodje kod mene i mojih i sve fino prica. Kaad sam rekla mojima i da ne mogu sa njim vise (a trebali smo svaki trenutak da stupimo u brak), sad se kaje, sad sve vidi, kaze da je djavo bio u njemu i da je spreman da radi na sebi Da li mi mozete reci kkavo je to staje i da li se takva osoba moze promijeniti? Meni je njega sada zao ali je sve ubio u meni sto je bioo fino. On nije alkoholicar, visoko je obrazovan, zavrsio fakultet, master, za revizora.. Fino se ponasa ovako. kulturan, pomogne,,ali se ponasa ovamo ovako prema meni kad mu dodju ti neki napadi, ne znam ni kako da nazovem to. Ne stalo, ali je to psihicko nasilje postalo svakodnevno, nisam izlazilla sa drugaricama, isla na svadbu drugarici, itd…. MILICA .LIJEP POZDRAV
Imam pitanje:
– u vezi Borderlinije:
Da li manipulisu kad nekog mrze ili vole? Imam prinateljicu sa tom dijagnozom i moram reci da ju je vrlo tesko pratiti. Boli me i srce i dusa, jer ona to radi meni.
-u vezi paranoidnog poremecaja licnosti
Da li se kod ovih ljudi javljaju problemi pri intimnim odnosima?
Molim vas kazi te Mi sta da radim udata sam vec 6 godina u nemackoj imam dvoje dece i mnogo problema sam imala sad zivimo sami sad je sve u redu tako reci Ali vec dve nedelje osecam se cudno nervozna sam mnogo sve mi smeta ponekad i deca a za muza i da ne pricam svasta mu kazem nervira me ako nesto kaze ili uradi nerviraju me ljudi odmah se nerviram placem pa se deren zakljucam se u sobi posle sat dva mi je bolje Ali opet mislim svasta muz mi radi od 6 ujutru Do 3 mala je u vrticu ova druga je 5 meseci stara onda sam po ceo dan sama nemam drugarice svaki Dan cistim i rasmislam sve bezveze od jedan Put pocinjem da placem bol me glava molim vas odg sta je to samnom hvala u na napret
Postovani,
Molim odgovor u cemu je problem ako sa 35 g jos uvijek ne mogu da zaspem kraj partnerice Znaci imao sam par dugih veza i svaki put ja nemogu zaspati kraj ikoga, smeta mi, moram biti sam u krevetu. To mi vec stvara probleme. Mozda je problem razvod roditelja u dobi od 3g i napustanje oca s kojim nemam nikakav kontakt? Inace sam drustven, komunikativan, volim se grliti, maziti nakon seksa ali prije sna, osoba mora ici ili ja odem na kauc.. Molim savjet, objasnjene… Unaprijed hvala!
Postovani,
Molim odgovor u cemu je problem ako sa 35 g jos uvijek ne mogu da zaspem kraj partnerice Znaci imao sam par dugih veza i svaki put ja nemogu zaspati kraj ikoga, smeta mi, moram biti sam u krevetu. To mi vec stvara probleme. Mozda je problem razvod roditelja u dobi od 3g i napustanje oca s kojim nemam nikakav kontakt? Inace sam drustven, komunikativan, volim se grliti, maziti nakon seksa ali prije sna, osoba mora ici ili ja odem na kauc.. Molim savjet, objasnjene… Unaprijed hvala!
Sve zahvaljujući gospodinu Johnu Williamsu zbog spasenja djetetovog života, on mi je dao svoju riječ i stajao pored njega, a danas sam bio u mogućnosti platiti za liječenje djeteta, on je bio moja posljednja nada i nije mi dopustio ni da netko kome treba zajam ga treba hitno kontaktirati (johnwilliamstrustfirm@gmail.com)
Poštovani,
Sin od 36 godina sa dijagnozama F29 / F20 nam se leči već 3.5 godine,
do pre 1 godinu je išao 1 mesečno na kontrolu, sada ide 1 u 2 meseca,
navodno je na pregledima sve u redu, stanje je normalno.
Specijalista Dr. neuropshijatar kaže da terapiju mora da uzima 5 godina, jer
tako piše u knjigama.
Pije antipsihotik onzapin 10mg uveče, zolof, eftil i Lorazepam.
Apsolutno smo sve u kući njemu podredili, da mu se obezbedi apsolutni
mir, da samuje u svojoj samoći jer to najviše voli, u kuću nam niko ne
dolazi.
Da li bi neki vid radne terapije možda mogao da mu pomogne, čuli smo
da bi to bili poslovi u kojima bi bio sam, gde nema ljudi, i da li znate da
se to u praksi dešava, i koji su to poslovi na kojima ljudi sa ovom
dijagnozom rade?
Imam dijagnostikovan emocionalno-nestabilni poremecaj licnosti, granicni tip, tesko depresiju bez psihoticnih simptoma, opsesivno-kompulzivni poremecaj, prihvatio sam sebe kao osobu sa mentalnim smetnjama kojoj je potrebna pomoc, idem na psihoanaliticki terapiju, isao sam i na kbt, ali rezultati u lecenju su spori, gotovo i da ne daju rezultate. Zasto je to tako?
Postovani, imam pitanje desava mi se cesto kad pogledam neki film ili neku seriju umislim da sam ta osoba i ponasam se kao ona sedmicu dana vratim se na staro onda, ne znam da li je to veliki problem inace sam dobar student upravo zahvaljujuci tom ‘glumom’, recimo kada je tezak ispit udjem u ulogu nekog genijalca i rijesim ga vrlo dobro, ponekad pomisljam da sam psihopata, nekada ne mogu shvatiti da sam to ja i da ja prestavljam svoju licnost, imam takodje velike planove u buducnosti upravo zahvaljujuci tom svom poremecaju da ga tako nazovem. Da budem precizniji tipa gledam film gdje je neki covjek postao milioner nekim metodama i ja to krenem da slijedim i oponasam ga, ali takodje svjestan sam sebe kad nesto lose uradim ne svaljujem na tu neku drugu ‘osobu’ molim za odgovor. Lijep pozdrav
Kako postupati sa osobom koja sve zna.Na način da uvijek te krivi i ne postoje tvoje misljenje.
Postovani i mene zanima da li postoji terapija za poremecaj licnosti? Moj suprug ima 2 lica kad je dobar najbolji je na sletu, ali u afektu baca stvari po kuci,lomi,nezadovoljan situacijom u kojoj zivimo,kuca u kojoj smo ja sam dobila od mojd mame, ali smo je zajedno uredjivali i niakd to nisam potencirala,naprotiv trudila sam se uvek da se oseca kao da je njegovo,a on ne.On imam osecaj nikad to nije prihvatio kao svoje, za sve su mu moji krivi.A zasto? Ja imam osecaj da je to ljubomora jer sam ja vidno voljena od strane moje porodice,podrzavaju me u svakom momentu…a on ne,moje misljenje je da to sve potice iz detinjstva jer tako nije imao podrsku roditelja(nedostatak osnovne ljubavi od strane roditelja) odrastao je sa babom,a mama i kad je vila tu uvek joj je bio bitniji i bolji stariji sin…tako reci odrastao je sam.Ne znam kako da mu pomognem,molim za pomoc!
Kako se objasnjava u psihologiji zelja i potreba biti sa starijim muskarcem od sebe?
Dobro vece, moj muz ima paranoidni poremecaj licnosti nije jak oblik ali ponekada izlazi na videlo. Zanima me kako da se postavim u tim situacijama i sta da radim? Zelim da mu pomognem ali ne uspevam uvek u tome cesto moram da sacekam da ga prodje samo od sebe a on razmislja o tome da mu ja ne odgovaram zapravo ne odgovaram i cesto prebaci na mene krivicu ili je nepoverljiv i nesiguran u svoja osecanja u tim trenutcima. Samo zelim pomoc oko ovga sta da radim u njegovim kriznim situacijama? Unapred hvala. 🙂
Ima 24.godine. smatra da mu rade o glavi. Da ga truju hranom. Agresija izrazena.upadanje u konflikte. Nista ne radi .Nista ne uci.Ugojio se 20 kilograma..Pomoc
uzmite svoj zajam bez plaćanja bilo čega prije nego što ste ga dobili Bio sam previše anarhičan s idiotima koji trebaju novac. ali nastavio sam tražiti zajam dok nisam naišao na ovog zajmodavca Nueza. Uvjeravam vas da sam svoj zajam primio isti dan, svoj sam dobio bez protokola. Mogu vam dati i e-poštu ovog zajmodavca
nuezantonio539@gmail.com
uzmite svoj zajam bez plaćanja bilo čega prije nego što ste ga dobili. Bio sam previše anarhičan s idiotima koji trebaju zajmodavce. ali nastavio sam tražiti zajam dok nisam naišao na ovog zajmodavca Nueza. Uvjeravam vas da nisam ništa platio, ali sam svoj dobio bez protokola. Također vam mogu ostaviti e-poštu i WhatsApp ovog zajmodavca
nuezantonio539@gmail.com
Da li vam je potrebna finansijska pomoć? Ne tražite dalje jer mi smo tu da sve vaše finansijske probleme učinimo prošlošću. Pružamo zajmove preduzećima i pojedincima kojima je potrebna finansijska pomoć, imaju lošu kreditnu sposobnost ili im je potreban novac za plaćanje računa ili ulaganja u poslovna ulaganja.
Prijavite se za sve vrste kredita odmah i osigurajte ih odmah!
* Iznos oročenog kredita je između 1.000,00 USD i maksimalno 10.000.000,00 USD
*Kamatna stopa je 2%
* Odaberite između 1 i 30 godina otplate.
*Birajte između mjesečnog i godišnjeg plana otplate.
* Uslovi fleksibilnosti kredita.
Za sve ove planove i više, kontaktirajte nas.
Kontakt email: tomcookusafirmads@gmail.com