Svaka dvadeseta osoba u SAD-u (5% populacije) pati od anksioznosti ili paničnih napada. Podaci o tome koliko procenata ljudi pati od ovog problema u našoj zemlji ne postoje, jer su takva istraživanja veoma skupa za izvođenje (Epidemiološka istraživanja). Jedno je sigurno, a to je da su ratovi (pre svega bombardovanje) doveli do porasta javljanja ovog i drugih anksioznih problema. Ali pored stresora iz spoljašnje okoline, ljudi koji su skloni ovoj vrsti problema imaju određene karakterstrike koje ih predisponiraju (čine podložnim) za ovu vrstu problema. Ti predisponirajući faktori su i genetskog i sredinskog porekla.
Ako patite od anksioznosti ili paničnih napada vi onda imate i određeni broj specifičnih crta ličnosti (od kojih su većina uglavnom pozitivne) i koje vas odvajaju od tzv. „prosečne osobe“.
Crte ličnosti osoba sklonih napadima panike i anksioznosti
Vi ste veoma senzitivni. Vi ste osetljivi na sredinske stimuluse kao što su temperatura, svetlo, mirisi i zvukovi. Takođe ste često osetljivi na druge ljude i njihova osećanja. Mnoge osobe sa problemom anksioznosti/paničnih napada imaju visoko razvijenu intuiciju.
Vi ste verovatno osoba sa nadprosečnim IQ-om.
Vi ste kreativni. Biti inteligentan i ujedno i kreativan je odlična stvar. Tipično, vi imate veoma bogatu i snažnu imaginaciju.
Vi imate intenzivne emocije i visok stepen emocionalne reaktivnosti. To je obično urođena crta, koja čini vaše životno iskustvo snažnijim i jačim.
Mnoge poznate ličnosti imaju ovakav profil ličnosti koji je u vezi sa anksioznošću i fobijama i međuostalom tu spadaju: Johny Carson, Barbara Streisand, Carly Simon, Bob Dylan i Vladimir Horowitz.
Deca roditelja koji pate od anksioznosti i fobija na nesreću, često nauče da se odnose prema spoljnjem svetu kao opasnom mestu. Sledi spisak onoga što može doprinositi anksioznosti/paničnim napadima:
Vaši roditelji su verovatno bili veoma kritični i/ili su vam postavljali veoma visoke standarde. Dete koje raste sa kritičkim, perfekcionističkim roditeljima nikada nije potpuno sigurno da li je prihvaćeno od strane svojih roditelja. Kao odrasla, ovakva osoba može postati previše željna (pohlepna) da joj se udovoljava, previše željna da dobro izgleda i da bude osoba koja „vredi“, a sve to na račun zadovoljena sopstvenih potreba i osećanja. Ako ste rasli sa osećanjem nesigurnosti, imaćete tendenciju da kao odrasla osoba zavisite od sigurne osobe ili sigurnog mesta i uskratićete sebi aktivnosti koje podrazumevaju publiku, javno izvođenje ili socijalne situacije u kojima postoji mogućnost da ispadnete „loši“.
Vi ste rasli sa emocionalnom nesigurnošću i zavisnošću. Postoji veliki broj disfunkcionalnih situacija u porodici koje mogu da stvore duboko ukorenjenu nesigurnost kod deteta. Gubitak roditelja usled smrti ili razvoda može pogodovati razvoju jakih strahova od ostavljanja u detinjstvu. Zanemarivanje, odbacivanje, fizičko i seksualno zlostavljanje ili alkoholizam u porodici može doprineti da se dete oseća veoma nesigurno. Kada dete odgovori na tu nesigurnost jakom zavisnošću, postavljena je osnova za kasniju tendenciju za prezaštićenošću (traženju oslonca) u sigurnoj osobi ili sigurnom mestu. Iako anksioznost/panični napadi nisu jedini tip problema koji se može razviti kod dece koja su naučila da budu previše zavisna, to je čest ishod.
Vi možda imate kumulativni stres. Stres se može gomilati mesecima ili godinama kao posledica dugoročnih psiholoških (nerešenih) problema. Stres se takođe može akumulirati kao posledica velikog broja „velikih životnih promena“ (kao što su brak ili razvod, menjanje poslova, menjanje mesta stanovanja, zdravstvenih ili finansijskih problema itd.) tokom kratkog vremenskog perioda. Kada se stresom ne upravlja na adekvatan način, on ima tendenciju da se akumulira. Dugoročni efekti stresa su različiti. Neki ljudi razviju hronične tenzione glavobolje, čir, visok krvni pritisak itd. Neki postanu depresivni. Kod onih osoba kod kojih postoji genetska predisponiranost za anksiozno reagovanje, panični napadi se mogu javiti umesto psihosomatskih bolesti. Važna implikacija navedenog je da adekvatno upravljanje stresom – uključujući relaksaciju, vežbanje, dobru ishranu, upravljanje vremenom, socijalnu podršku i usvajanje nisko-stresnih uverenja i stavova u vezi života, može pomoći u redukciji ili eliminisanju vaše vulnerabilnosti na panične napade.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: vlada39@gmail.com
62 thoughts on “Profil ličnosti osoba koje pate od paničnih napada ili anksioznosti”
Sve pohvale za ovu stranicu!!!
Pronasla sam ovdje problem emocionalne prirode kroz koji sam prosla,a nisam ni znala sta mi se desava!!!Hvala vam!Pozdrav.
Da li postoji neka vrsta samopomoći ovakvim osobama, ako je odgovor da, koje su to aktivnosti?
Konkretnije, kako ih savetovati da postupaju u napadima panike?
Srdačan pozdrav,
Marija
Posotoji, procitajte clanak – prakticni saveti za prevazilazenje napada panike. Tekst je dat u kategoriji prakticni saveti. Pozdrav
Pratim vase stranice kolega I zaista me zanima koliko ima knjiga o samopomoci dostupnih? Ja radim u UK, Londonu I imamo izuzetno veliki broj vrlo kvalitetnih knjizica o samopomoci za razne probleme I pitam se koliko je toga pristupacno u nasim podrucjima.
Vec dve godine se borim sa tim,i pored lekova imam napade :(((((((((((( to je zbog duuugorocnog i svakodnevnog stresa
umorna sam i od ovoga:(
Mislim da se sve teškoće mentalne prirode mogu savladati adekvatnom-sirovom ishranom,fizičkom aktivnošću,rad na sugestijama i samovrednovanju sebe. <3
Ta sam,meni je već par dana visok pritisak i nadam se da će mi se vrati u normalu
Nadam se da je samo trenutno…
možete li mi samo opisati koji si simptomi prisutni kod panici napada???
Postovana, panicni napad definise intenzivan osecaj straha i simptomi kao sto su lupanje srca, dozivljaj gusenja, preznojavanje, tremor, trnjenje udova, osecaj gubitka kontrole,suvoca usta. Ukoliko zelite da se dodatno informisete o panicnim napadima na pocetnoj stranici naseg sajta sa desne strane imate odeljak „tagovi“ tu izaberite pojam panicni napadi ili panika pa cete naici na veliki broj tekstova koji se bave ovom temom. Srdacan pozdrav.
Postovani,
imam veliki unutrasnji ljubavni problem. Naime, u vezi sam sa svojom devojkom Katarinom skoro godinu dana. I u vezi nam je fantasticno. Volimo se, postujemo, uvazavamo, poznajemo. Ukratko u vezi nam je odlicno. Ali pre nego sto sam stupio u vezu sa njom, bio sam zaljubljen u Jednu Sonju. A i Sonja, i moja devojka i ja idemo u isto odeljenje. Sonja je Katarinina najbolja drugarica. I moja devojka zna da sam nekada bio zaljubljen u nju, ali presli smo preko toga, jer je to nekad bilo. Ali ja i dan danas kada vidim Sonju meni prodju neki zmarci i tako neki cudan osecaj. Imam osecaj da mi srce jos zudi za njom, jer nikada nisam mogao da je poljubim a oduvek sam to silno zeleo. A pritom ta Sonja me nikada nije gledala u tom smislu (ljubavnom) niti bi ikad. I sta vise, stalno se svadjamo i evo od 24-og septembra ne pricamo. I znam i kad bih bio sa njom ona mi ne bi odgovarala kao osoba sa kojom hocu da delim svoj zivot, ali ipak srce kao da jos zudi za njom. A ja to ne zelim. Kada bih svojoj devojci rekao da mislim da jos uvek nesto osecam prema Sonji, srusio bih joj ceo svet,a srusio bih i moj. Moje srce pripada mojoj devojci, ali kao da jos neki deo me vuce ka Sonji, i mislim kao da jos uvek osecam neku strast za njom, iako znam da me nikada ne bi pogledala u tom smislu i iako smo stalno u nekim svadjama. Ja samo zelim da zaboravim na Sonju u tom smislu (ljubavnom) i da mogu godisnjicu moje veze da proslavim kako treba i da budem siguran da ne osecam nista prema Sonji, a da budem siguran da samo i jedino volim svoju devojku. I tako se kidam, i izjedam sebe i unistavam psihicki. Molim Vas pomozite mi! Dajte mi neke savete kako da izadjem iz ovog problema. Unapred hvala.
Postovani, i kada smo u vezi sa nekom osobom i volimo je nije nemoguce da gajimo simpatije prema nekoj drugoj osobi a pogotovo ako su te simpatije vec ranije postojale. Medjutim, ako vec vidite da druga osoba nije prava za Vas onda se nemojte opterecivati tom idejom. Prihvatite to da gajite naklonost ali da ne morate biti sa njom u vezi zbog toga i da Vas sadasnji odnos mora da trpi. Kada Vas obuzmu misli o njoj registrujte ih ali se ne uzbudjujte jer je to normalno i pustite ih da prodju a svoj zivot nastavite sa voljenom osobom. Pozdrav.
Postovani, ostavio sam pre 2 dana komentar o mom ljubavnom problemu, ali nema odgovora. Stpljiv sam, ali mi zaista treba pomoc. Molim Vas pomozite!
Postovani,
Moji strahovi su poceli pre par meseci kada sam, mozda i previse, pocela da razmisljam o buducnosti. Na trecoj sam godini studija, sa dobrim prosekom i oko toga nisam imala nekih vecih problema (izuzev prolaznih stresova pred ispite), a velika zelja mi je da nakon zavrsetka osnovnih upisem master studije u inostranstvu. Medjutim, pocela sam stalno da postavljam sebi pitanja da li bih mogla da se odvojim od porodice, prijatelja, da li sam dovoljno samostalna i jaka da se upustim u tako nesto a da moji najblizi nisu pored mene. Problemi koji mi se od tada javljaju su vrtoglavice (osecaj propadanja), strah (da se ne onesvestim) i uopste osecaj straha, ubrzan rad srca, drhtanje. Pricala sam sa psihologom i potpuno razumem da je to sto osecam bezopasno, medjutim kada se nadjem u toj situaciji sve tehnike i saveti `padaju u vodu`. I sada vise ne znam sta da radim, stalno se preispitujem, ne mogu da se opustim, sve manje mislim o nekim lepsim stvarima i nikako ne mogu da izadjem iz ovog zacaranog kruga.
Unapred hvala na savetu.
Moras disanjem kada krene taj panicni napad da se baziras….udahnes duboko na nos i izdahnes na usta polako..budes van tog mesta gde je bio napad i onda popijes cetvrtinu rivotrila zbog drhtavice po stomaku i srcu i bude ti bolje..
postovani,
moji strahovi poceli su otprilike pre dve godine,nakon rodjenja deteta….prvo sto sam osetila bila je vrtoglavica…a nakon toga je usledio strah od ponovnog javljanja…strah da cu se onesvestiti,strah da ostanem sama,lupanje srca,preznojavanje….pokusavam da se suocavam ali mi jako tesko ide..u tim trenutcima osecam kao da gubim tlo pod nogama i da padam a nikada mi se nije desilo nista slicno….da li uopste mogu da padnem? sta uopste moze da izazove anksioznost,i da li imate neki savet da je lakse prebrodim.
hvala na pomoci unapred
Postovana, jak napad anksioznosti moze da izazove blagu vrtoglavicu i ona je posledica hiperventilacije. Medjutim,od toga se ne mozete onesvestiti, vazno je samo da se ne plasite simptoma anksioznosti,ne interpretirate ih kao ugrozavajuce, umirite i produbite disanje i pustite da napad prodje (on po prirodi nije opasan po zivot). Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se obratiti i za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da sve to primenite na adekvatan nacin. Srdacan pozdrav.
E ovako , imam 23god. Imam ove napad panike strahove vec 3meseci… I lecim se od stitne zlezde.. dali je to moguce da ima veze sa stitnom zlezdom..
Moguce je, problemi sa stitnom zlezdom mogu proizvesti slicne simptome kao panicni napad. Ovde dve stvari, na zalost, mogu i da se nadopunjuju, simtomi mogu biti prouzrokovani poremećam rada stitne zlezde a osoba naknadno može proizvoditi strasne misli u glavi kao reakcije na takve simptome i povecavati ih. Zato je vazno uzimati redovno terapiju i kontrolisati rad tiroidne zlezde. Mr Sanja Marjanovic, psiholog. Srdacan pozdrav.
Postovani,
Imam 22god, moji simptomi anksioznosti i panicnih napada su poceli u junu prosle godine kada mi je prepisan Seroxat i Xanax. Prekinula sam terapiju posle mjesec i po dana na svoju ruku jer su simptomi apsolutno nestali. Medjutim prije 2 nedelje su se vratili u blazem obliku. Psihijatar mi je opet prepisao Seroxat u kombinaciji sa Ksalolom, i rekao da ce terapija da traje 6 mjeseci najmanje. Mene sada zanima da li je moguce da od ovih tableta pocnem da se gojim (posto sam cula za vise slucajeva) i da li je to samo posledica pojacanog apetita ili je moguc i hormonski poremecaj odnosno da se gojim od samih tableta… ???
Unaprijed zahvalna na odgovoru.
Postovana, panicni poremecaj i simptomi anksioznosti se mogu prevazici i bez lekova uz adekvatan psiholoski tretman. Vazno je takodje da lekove ne ukidate i ne uzimate na svoju ruku. Sto se tice kontraindikacija na lek o tome morate popricati sa psihijatrom. Srdacan pozdrav.
Od seroxata se moze i smrsati, iz lucnog iskustva, I nemojte se opterecivati time. Iako povnete da we gojite primeticete to na vreme, i svakako se nece desiti preko noci. Inace, seroxat je jedini lek koji mi je pomogao i sa depredijom i sa strasnim orisilnim mislima. I da, simotomi we umeju povuci i vec nakon 20 Dana, Ali na zalost terapija traje malo duze. Budite uporni, ako vasem organizmu nije nista falilo konkretnije u toku terapije, ako Van je ovaj lek zaista pomogao vec posle mesec dana.
I ja se slazem sa vama da je najbolje taj put proci bez ljekova zato sam prekinula ovaj put posle 5 dana. Samo jos ako mozete da mi kazete da li drhtanje zivca oko slepoocnice i duz vilice moze isto tako da se kontrolise (prirodnim putem) posto mi to predstavlja najveci problem, jer imam utisak da ce desna strana lica da mi se iskrivi. Da li je to uopste moguce da se desi od nervoze i anksioznosti? Hvala puno.
Moguce je! Koristite redovno terapiju.
Postovani,
HITNO mi je potrebna vas pomoc.Posle visegodisnje borbe sa panicnim napadima ja sam umorna od svega Ne mogu ni trudnocu da iznesem do kraja a zelim bebu.Nemam vise snage razmisljam o najgorem ali zaista ne u smislu da ne vidim vise sebe ovde nego da prekinem ovu agoniju zivim u spostvenom zatvoru i lisena radosti zivota…
Postovana, na zalost za takvu vrstu problema ne mozemo Vam pomoci jednim savetom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za uzivo ili skajp savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Mogu samo da ti pomognem tako što ću da ti kažem da nisi sama i da ne prolaziš jedina kroz ovo! Ja imam 20 godina, lepa sam, mlada, pametna a kroz anksiozne napade i depresivne reakcije prolazim nešto više od mesec dana. Život mi je u haosu, imala sam užasne iracionalne strahove, preduge napade plakanja, a ovo treba da mi bude najlepši deo života. Ono što mogu da ti kažem je da poboljšanja ima. Prve 3 nedelje su mi bile stravične, a onda sam shvatila da je krajnje vreme da zatražim stručnu pomoć. I mnogo je bolje. Posle prvog razgovora je već bilo bolje, tad sam odbila lekove i htela samo psihoterapiju, ali kad su se napadi plakanja vraćali shvatila sam da ne mogu sama i da ima nešto i u fizičkoj osnovi. I već 10ak dana ih pijem i neuporedivo je bolje, a jednom sedmično idem i na razgovore. Tebi bih savetovala da ako možeš (ne znam u kom si mesecu) izdržiš do kraja trrudnoće bez lekova (a na razgovore svakako kreni) čisto zbog bebe, a kad se porodiš, blaga terapija lekovimaće, ako ne ukloniti onda bar mnogo poboljšati stanje. I ono što meni stalno pomaže je da, kad se uznemirim dođe na ovakve forume, i vidim da nisam sama i jedina. 🙂 Sve najbolje :* i želim uspeh obema
Zelela bi da te pitan kako si danas? Jesi prebrodila jer se meni ovo desava vracanje istoh simptoma strah misli itd. Pa kd sam bolje mene strah jedne te iste situacije opterecujem se pokusavam da se izborim ali je jace od mene
Postovani,
vec dugo vremena imam anksioznost, imala sam i panicne napade ali uz lijekove oni su se znatno smanjili. sada ih vec ne koristim nekih deset mjeseci, ali mogu da funkcionisem, imam povremene napade, ali to nije ni priblizno kao rani (prije lijekova),trudim se da sebe kontrolisem, i da u tim trenucima mislim pozitivno koliko je to moguc. ali me brine, zbog napetosti mi bude cesto povecan pritisak 140/90, i ako bih ostala trudna da li to moze da ugrozi plod, a i moj zivot(jer u trudnoci mnogim zenama se poveca pritisak, a dokle bi moj stigao kada je vec sada zabrinjavajuc:) )? i da li imaju neki lijekovi za anksioznost koji su dozvoljeni u trudnci, koji ne uticu na plod, a „drze situaciju u mojoj glavi pod kontrolom“?
Postovana, „situaciju pod kontrolom“ u Vasoj glavi drzite Vi sami. Sto se tice panicnih napada oni nisu opasni, niti Vas na bilo koji nacin mogu ugroziti a posebno nije uputno da merite pritisak svaki put kada se pojavi panicni napad jer tako samo povecavate intenzitet straha a time i fiziolosku pobudjenost organizma. Vazno je da prometine pogresna uverenja koja se ticu panicnih napada i da radite tehnike relaksacije. Ovaj tekst bi Vam mogao biti od koristi http://vaspsiholog.com/2012/07/sta-se-desava-sa-vasim-telom-tokom-napada-panike/, a naravno najbolje je da nam se javite za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da se resite panicnih napada. Sto se tice lekova, mi ih ne prepisujemo jer smo psiholozi a ne psihijatri. Panicni napadi pak, se mogu resiti i bez upotrebe medikamenata. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Postovani, meni je dijagnostikovana anksioznost i imala sam panicne napade zbog toga sto sam mislila da cu poludeti i da ce mi se nesto lose desiti, da cu se ubiti i slicno,Isla sam kod neuropsihijatra do desetog meseca prosle godine i pila sam bromazepan. Nisam bas o privatnim problemima mnogo razgovarala sa njom niti me je ona nesto mnogo ispitivala. Imala sam strasnu duge panicne napade po sat i nesto, pracene brzim lupanjem srca i telo mi se celo treslo morala sam da se setam po kuci ko nenormalna jer nisam mogla da se smirim, imala sam osecaj da cu se ugusiti od toliko brzog lupanja srca a to je sve moj tata tada video i nije mu bilo ni malo prijatno. Medjutim mene je sve to prestalo postepeno sam prestajala sa lekovima i odlascima neuropsihijatru i nije mi nista bilo od 10 meseca prosle godine do sinoc. Kada sam imala mislim panicni napad koji je bio kratak ali sam imala i strasnu neku negativnu energiju u sebi i misli tipa sta ako sad poludim i ubijem nekog sta ako makazama ubodem sebe ili nekog, dobila sam neki napad agresije ne znam kako to da identifikujem ali je bilo toliko strasno da sam udarala pesnicama i nogama u vazduh zamisljajuci da je vreca, ona koja se koristi u kik boksu…trcala sam po kuci radila trbusnjake i cucnjeve da pokusam da izbacim tu suvisnu energiju. Sve je to pratila moja mama. Ja sam inace jako smirena osoba, umem da se posvadjam i kazem sve i svasta ali to je normalno.Oprastam mnoge stvari ljudima i svi kazu da sam nekad i suvise dobra i tolerantna, ali realno gledani kad bi me neko stvarnoo jako jako naljutio i povredio me bila bi u stanju da mu lupim samar sigurno. Ali ono sinoc mi nije bilo nikako jasno. Zasto bi ja nekome naudila u kuci? mami ? baki? sebi? zasto uopste razmisljam o tome? nije mi jasno. Inace nije mi bajan zivot moja mama je u vezi sa bivsim kriminalcem koji je dilovao drogu i pokusao da ubije coveka i bio god dana u zatvoru, otac me isterao na ulicu bez igde icega posto su moji razvedeni i neko vreme sam bila kod njega umesto mame i svadjali smo se oko skole lagala sam ga izostanke u skoli i isterao me je na ulicu nez igde icega oko 11 uvece kad sam ja razmisljala da stanem pred auto i da me pregazi. Onda sam dosla da zivim kod mame i bake koji su podstanari pa stalno mi govore o racunima i kukaju, a ja mislim da se to deci ne prica, imam 16 godina i idem u zubotehnicku skolu jedva sam zavrsila bez ijedne jedinice pa je i to sigurno malo uticalo na mene. Dozivela sam da nam ukradu dve kuce i da sad gledam mamu i baku da leze na daskama…Moja mama ima sizofreniju, pije lekove, leci se, ima probleme sa stitnom zlezdom, bila je u komi, imala rak bila je u lazi, svasta sam gledala. I cudila bih se da nemam neke probleme sa psihom. MOLIM VAS DA MI OBJASNITE MOJE STANJE I DA MI KAZETE DA LI DA KRENEM NA PSIHOTERAPIJU POSTO SAM O TOME RAZMISLJALA. Inace ne bavim se nikakvim sportom ali sam zbog tog sinoc danas ceo dan vezbala…pre sam stalno izlazila sad manje, pa verovatno i to malo utice na mene…MOLIM VAS ZA ODGOVOR. Svi ti panicni napadi i te opsesivne misli mi se javljaju uvece, preko dana je sve super. Zaboravila sam da napomenem i da mesecima vec tugujem za jednim momkom i to me stvarno ubija, da stalno kad cujem neku pesmu, odgledam film rasplacem se i po ceo dan razmisljam o njemu, nedavno smo izasli ali on ima devojku jos me napao nesto da sam ja njoj poslala zahtev za prijateljstvo na fejsbuku ja sam tu pukla poludela sam. A inace hocu njega nazad jer smo imali nesto posebno dugo smo bili zajedno. I jedino mi od svih momaka koje imam on odgovara.
Postovana, naborojali ste niz problema i kao sto ste sami zakljucili u pitanju jeste problem sa anksioznoscu. Opisali ste veoma stresne dogadjaje koji su Vam se izdesavali i oni su svakako bili okidaci problema sa panicnim napadima i opsesivnim mislima koje opisujete. Sigurno bi bilo korisno da se obratite sturcnoj osobi (psihologu) za pomoc kako biste lakse prevazisli sve te probleme. Srdacan pozdrav.
Prije par godina sam imao prvi napad panike i nisam imao do prije 3 mjeseca i tada je krenulo sve naopako, od tog napada panike imam stalne nesvjestice, i konstantno se osjecam lose, ali nemam napada panike, osjecam se umorno, slabo kao da nemam kontrolu nad sobom, najgori je osjecaj kao da je sve u snu, u kuci se borim nekako, ali najgore je kad krenem vani, osjecam se kao da nikad tu nisam bio, i taj osjecaj je najgori koji sam dozivio, da li ima jos ljudi sa tim osjecajem i da li je to prolazno ? hvala
Postovani, napadi panike su prolazni sami od sebe (za to je zaduzen autonomni nervni sistem) problem prave pogresne interpretacije simptoma napada panike. Uz adekvatan psiholoski tretman moguce je potpuno prevazici panicne napade. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovana, imam 23 godine, pre oko 5 meseci mi se javio prvi napad panike. Inace sam zdr.radnik bas u tom periodu sam krenula da radim na odredjeno vreme, bas na pocetku mi je umro dalji rodjak- infarkt, bila sam prisutna pruzila prvu pomoc itd..nakon nekoliko dana mi se desio taj prvi napad posle toga je bilo strasno ubrzan rad srca, strah da ostanem sama kod kuce strah da se meni ne desi isto kao tom rodjaku.. Nakon samo nekoliko dana jos jedan slican slucaj i to na putu do posla, covek od jednom pada bas pored mene, nakon toga je bilo jos gore.. Nekih 2-3 meseca nisam smela ni u kuci da ostanem sama od straha da mi se nesto ne desi kada sam sama jer niko nece biti tu da mi pomogne. Uspela sam nekako to sve da prevazidjem, suocila sam se sa strahom, ali su u mojoj glavi i dalje misli da ce se nekom od mojih ukucana desiti nesto lose, da ce se mojoj majci desiti nesto, mom ocu… Ne znam kako to da prevazidjem kako da moje misli budu pozitivne? Kako da se izborim sa ovim mislima? Kako da ove brige i napetost nestanu? Moram jos da napomenem da u ovom periodu koliko me drzi ova anksioznost, desile su mi se toliko losih stvari da po nekad mislim da sam ih sama privukla ovom mislima i brigom, jer pre ovog mog stanja sve je bilo ok. Unapred zahvalna.
Postovana, panicni napadi su obicno posledica kumuliranih stresova koje je osoba dozivela u relativno kraktkom vremeskom periodu. Dakle, donekle je prirodno da se usled niza stresnih dogadjaja dogodi ono sto ste opisali. Međutim, ostale su Vam jos neke anksiozne misli koje Vam stvaraju dodatni strah. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam do kraja pomogli da se izborite sa ovim problemom. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Ovako imam 16 godina i prije sam imao napade panike u tramvaju i negdje gdje je bilo mnogo ljudi..ali to me prošlo ..Sada od nedelje imam napade panike i nikako me ne prestaju evo vec treci dan. Mogu li napadi panike proci sami od sebe?
Postovani, napadi panike i prolaze sami od sebe. Problem predstavljaju nase pogresne interpretacije koje indukuju nove panicne napade. Bice Vam od koristi ako procitate tekstove koje imamo na ovu temu (sa desne strane imate naslov Tagovi tu kliknite na „panika“ ili „panicni napadi“). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovani,
Vec 6 godina se borim sa anksiznosti. Tocnije je poćelo nakon poroda drugog dijeteta. Imala sam osjećaj da će se bacit kroz balkon a da to ne želim. Onda sam imala malu pauzu, da bi nakon toga poćeo panićan strah od smrti i bolesti. Zadnjih godinu dana to je sve gore bila sam na psiho terapiji i bude mi bolje i onda me opet uhvati napadaj panike. Cak mi se i tlak povisio 90/140 a inaće sam uvijek imala niski tlak.I sada sam u paničnom strahu da imam veliki tlak i da ću umrijeti od moždanog ili srćanog udara. Ćak imam i vrtoglavicu.
Molim Vas za pomoć
Hvala
Postovana, ukoliko jos uvek imate panicne napade onda morate ici kontinuirano na psiholoski tretman. Ako su adekvatne instrukcije koje dobijate od psihologa i ako ih disciplinovano primenjujete tretman bi trebalo da Vam pomogne da prevazidjete problem koji navodite. Ukoliko zelite mozete i nas kontaktirati za savetovanje putem skajpa. Srdacan pozdrav, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Poštovana, imam 26 godina i već 2 godine imam napade panike. Lupanje srca, znojenje i drhtanje dlanova, uznemirenost, osećaj da ću umrijeti … Pila sam mnoge čajeve, ali mi najviše odgovaraju valerijana i kantarion. Kantarion pijem već par meseci 2-3 puta dnevno i osećam napredak. Nemam napade tokom dana, ali mi je problem noć. Čim legnem da spavam, odmah mi pocinje lupanje srca, drhtanje… i tako me drzi neki pola sata – sat vremena i onda zaspem! Ne znam šta da uradim i kako baš da skoro svako veče imam napad panike i to baš kad krenem na spavanje?! Molim Vas za neki savjet! Kako da napokon mirno spavam?! Hvala Vam unapred! Pozdrav!
Postovana, na zalost ne mozemo Vam pomoci jednim savetom. Problem koji ste navali je resiv adekvatnim psiholoskim tretmanom. Ukoliko zelite mozete zakazati psiholosko savetovanje kod nas kako bismo Vam pomogli. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
DALI ZALJUBLJENOST LOSE UTICE NA PSIHU
Moje iskustvo.Zamenjene teze.Nagomilani stres koji je akumulirao panicnim napadom to je bilo pre 10 godina.Od tada prosla psihoterapije,EMDR,psihodramu.I nikada vise mislim da nepad nije bio tog intenziteta kaoprvi put.Naravno ispitivali su sve .Nasli su mikro lakune u mozgu a s obzirom da sam ja imala visok krvni pritisak tada dali su dijagnozu lakunarnih infrakta mozga bez terapije.Posledice osim panike i depresije nije bilo nastale usled preteranog straha da ne dobijem mozdani udar.E sad Yoga mi je mnogo pomogla uveli su mi lekove za kontrolu pritiska i poslednja tri meseca nisam pila antidepresim sto je za mene ogroman uspeh.Medjutim od nove godine pocinju nelagodnosti.Ja sam vezivala sa reakcijom na rivotril,mada urla mi je drugarica od melanoma od straha nisam bila na sahrani i to je bila neka griza savesti,suocila sam se sa navalom emocija koje su bile blokirane antidepresivima i odreagovala panicnim napadom koji je trajao sve dok nisam nabila pritisak na 190 sa 110 i zavrsila na injekciji i tabletici.Nakon toga kod kuce pritisak je ok,na kontroli nakon 3 sata ne valja.Dans sam posetila svog psihijatra koji mi je rekao da ponovo uvedem seroxat na par meseci .Zao mi je sto nisam uspela.I uvek se pitam da li panika dize moj pritisak ili zbog pritiska ulecem u paniku i da li panicne osobe imaju visokutenziju i do koliko ona ide.Uzgred nista se specijalno za 10 godina u mom zivotu nije promenilo.Imam fakultet bez posla sam,muz je otisao u inostranstvo dolazi jednom godisnje.Deca dvoje su sad veklika.U medjuvremenu smo se razveli.Ja sam izdrzavano lice od ex suporuga u 43 godini.Jedino gde sam nasta slamku je to sto smatram da sam dobramajka ako je to satisfakcija ko je od seb ocekivao mozda mnogo vise. Pozdrav.
…evo vec je godinu dana od prvog panicnog napada,bilo je jezivo to mogu razmeti samo ljudi koji su prosli kroz takvo stanje imam osecaj da imam sve i fobije i povremenu depresiju i vise ne znam ni ja,dodju tako dobri dani i sve je super pa se ponovo javi blaze naravno nego u pocetku ali to me mnogo uplasi,dokle tako a ne smem da se opustim sve me neki strah da ce tad poci po zlu,doktor mi je rekao da bolju samo analizu nije cuo u zivotu,da ne treba da dolazim i da mi ne trebaju lekovi,sto bi se reklo na suvo i uz porodicu,a najvise uz sebe guram,svesna sam svega da je to trenutni poremecaj,da je potrebno vreme,ali taj strah kao da me uvek nadjaca i onda ostanem bez daha,inace imam 26 godina i pre godinu ipo sam izgubila deku koji mi je bio i deda i otac i najbolji prijatelj,moj vetar u ledja od tada ucim da „hodam“… ovo sazrevanje je jako tesko ali verujem da su najgori simptomi iza mene i da ako se budu ponavljali napadi da ce biti blazi :)…
Postovani,imam problem sa panicnim napadima koji se desavaju posle rodjenja dijeteta.Prvi put sr dedilo da me iz sna probudilo kao da cu negdje propasti onesvjestiti se ubrzano lupanju itd.dosla i do hitne.Eh od tada krece sve,strah ostajanja same u kucu,pogotovo navecer jet sta ako mi se nesto desi a sama sa bebicom.I tako ti traju evo gidinu dana.Suprug je prestao raditi ali meni sr i dalje sve ti javlja.Danima imam neki ne odredjeni osjecaj kao da sanjan nerealno sve onda se trznem pa se malo dodjem sebi i tako u krug.Neku noc sam opet zavrsila u hitnoj a di hitne sam se sva ukocila.Jako sam se uplasila zbog tog kocenja i zanima me dali je to kocenjevdoslo zbog tog panicnog napada?Zanima me dali mogu umrijeti od toga?jako sam opterecena i nemogu se opustiti jer samo osluskujem sebe i rszmisljan kada ce me opet snaci:((
Lijekove ne uzimam,nikada nisam htjela piti lijekove osim ako bad prigusti.Nikada nisam bila bolesna.Sada sam u fazi tih pretraga stitnjaca,krvna slika uredna srce uredno.Dijagnoza anksioznost panicni napadi.Dat savjet za psihijatra.Ja se dvoumim ici psihijatru.Dali se ovo sve moze rijesiti sam bez tableta i dali se od ovog moze izlijeciti za stalno,da se visr ne vraca jer mi strasno ide na zivce remeti mi normalan zivot umjesto da uzivam sa svojim dijetetom ja nisam ni za sta i samo iscekujem sledeci napad.Dojadilo mi je visr i hitne i sve ovo.Hocu sama da rijesim ali kako?Dakle dali mi se moze nesto stradno desiti od ovih napadi i dali ovo utice na zdravlje dali je opasno to kocenje koje se meni desilo?hvala unapred
Naravno da utice na zdravlje, mozete uoropastiti stitnu zlezdu kao I mnoge druge organe od tolikog stresa, vise nego od lekova. Igrate se sa zdravljem a imate dete. Izvinite zbog ove poslednje kritike. Moje iskustvo, prvo lekovi pa onda malo bistrije glave resavati sam problem. Pizdrav, svako dobro! Ja Sam i porodicu rasturila zbog, tacnije moj suprug nije imao puno razumevanja za moje probleme. Ali zivot je takav za neke…
da li dobar san (spavanje od oko 9 sati u prirodnom periodu od 22h-7h), trening (tegovi i kardiotrening) i adekvatna israna, mogu da sprece stres da negativno deluje na organe (srce, itd.) da li mogu.
Imam 23 godine,u martu mesecu sam saznala da imam cistu na zubu i to po treci put.Kako vise nisam mogla preci preko toga normalno,ja dam neko vreme to drzala u sebi jer sam znala kroz sta cu opet proci i jednostavno nije ni prijatno.Stres sam takodje imala i za vreme ispitnih rokova,previse obaveza itd.Kada vise nisam to mogla da izdrzim ja sam se isplakal zestoko,od tada krecu nesanice,lupanje srca,cudan osecaj u glavi,panicni napadi da ce mi se nesto desiti,vrtoglavice blage,pokrenuta zeludacna kiselina i knedla u grlu,inace sam osetljiva po prirodi sto se tice svega.Prislo je 5 meseci,neki simptomi tj vecina je nestala e sad jos mi se vrti u glavi,jak pritisak u njoj i nekad m me boli samo desna strana glave a issto tako imam i slabost u desnoj ruci.Nekad misslim da cu poludeti i to me jako plasi.
Molim za pomoc i iskren savet. 🙁 Zelim da se vratim u normalu i nadam se da nisam skrenula.Veliki pozdrav.
A moze li osoba preneti anksioznost drugim osobama koje imaju slicne crte licnosti, posto nekoliko ljudi koje dugo poznajem imaju isti problem..?
Trudnica sam,sedmi mesec.Pre nedelju dana je bio smrtni slucaj u komsiluku gde sam dozivela jenu vrstu stresa..Posle toga mi se javio napad panike od smrti i usamljenosti.Kako da se izborim sa tim.Hvala
Poštovani!!
Imam 38 godina. Prvi panični napad sam dobila 3 mj nakon smrti muža prije 13 godina,prije toga je bilo teško razdoblje u kojem su bili veliki problemi jer je on bolovao od PTSP-a. Moj prvi napad je bio nešto stravično,došao je iz čista mira dok sam kuhala ručakpočele su mi otkazivat noge,dovukla sam se do kreveta i doslovno se na trenutke potpuno gubila i imala osjećaj da propadam kroz krevet pa dolazila k sebi,užasno jaka bol u prsima i desnoj ruci mislila sam da umirem da je kraj. Sestra je zvala hitnu oni su rekli da je to podivljao neurovegetativni sustav i da popijem praxiten koji mi je sestra i dala,nakon nekog vremene doslovno me izbacilo iz kreveta i tada sam imala napad povraćanja,nakon toga sve je stalo ali ja sam bila uzasno iscrpljena. Nisam pomisljala da ce mi se to ikada vise desit ali drugi dan na poslu ponovno…ovog puta trnci od glave do pete i nazad i nemoć u cijelom tijeludoslovno nisam mogla ni vodu progutat ni prst pomaknut. Tu nije stalo nastavljalo se a simptomi su bili sve gori i gori i sve ih je bilo više i višekad bih počela nabrajat neznam kada bi stala. Obišla sam par psihijatara koji bi mi samo dali ljekove i rekli vidimo se za mjesec dana,nitko mi nije rekao za šta su ljekovi kako djeluju kad počinju djelovat i ono najbitnije šta je to zapravo panični napad….Terapije sam ili uzimala neko vrijeme ili ih nebi niti uzimala dok nisam sama proučila čak i iz medicinskih knjiga što je zapravo to i tada sam došla i do jedne psihijatrice koja mi je sve doslovno nacrtala na papir,nije mi odmah htjela dati terapiju ali na kraju smo ipak krenule sa cipralexom od 10 mg i diazepam p.p ali sam si puno i sama pomogla….nakon nekog vremena bilo mi je bolje i svakim danom sve bolje,ja sam opet počela živjet…s tim da prije toga nisam 6 godina sjela u auto i otišla sama u grad a rijetko i sa nekim ali taj netko je morao znat vozit obavezno i parkirati se blizu mjesta gdje idemo. Sjela sam u auto putovala sam sa djecom po 200 km ostajala par dana ništa mi nije bio problem…i sada ponovno nakon 6 godina simptomi su se počeli vraćati i to mi se nimalo ne sviđa ne želim ponovno sve to proživljavat neznam da li i više imala snage za to. Operirala sam štitnjaču u 2.mj ove godine izvađena je cijela i dok je moj hormon bio visokk ja sam bila super,sad kada je pao u granice normale kako bi trebao biti ja nisam dobro….psihički nisam nimalo dobro počeli su se vraćat strahovi,ponovno me strah otić negdje dalje od kuće autom da mii nebi došlo slabo,nije mi dobro čim kući ostanem sama i sve vidim iz dana u dan da se vraćaju oni ružni simptomii a to ne želim….još uvijek sam na istoj terapiji plus eutirox 150 mg…što da radim ne želim ponovno proživljavat isto…a nebi poželila ama baš nikome ono što sam ja prošla ;((
Stranica zasluzuje veliku pohvalu.
Ja spadam u vrstu ljudi kojima nema pomoci niti postoji lek za spas..
E kod mene je malo drugacija situacija…naime, osoba koja mi se jako dopada pati od anksioznosti! Trebalo je vremena da mu se uspostavi dijagnoza, onda je prosao psihoteapiju i lecenje akupunkturom, kasnije mu je pomagala homeoterapija. Sve se to desavalo daleko ranije, pre par godina, tada se jos nismo ni znali. Nakon sto je prosle godine izasao iz dugogodisnje veze, a nedugo zatim mu se i mama doselila u stani donela demenciju i probleme, anksioznost je pocela da se javlja ponovo, sve cesce. Napominjem da radi puno, nekad i 20 sati, da je njegova anksioznost nastupila usled nagomilanog stresa,,,Elem, ja sam sve to znala, tacnije on mi je sve rekao…puno vremena smo provodili zajedno, pokusala sam da ga uverim da ne da mi to ne smeta, vec da zelim da mu pomognem…onog trenutka kad smo poceli da razgovaramo o vezi, poceo je da nestaje na par dana…jednostavno ili izignorise potpuno tu temu ili nestane i ne javlja se nekoliko dana…kako je to pocelo da se ponavlja i da traje duze, insistirala sam da mi objasni u cemu je problem…odgovor me je zaprepastio: „ti si meni okidac za anksioznost!“ pojasnio mi je da iako ga ja ne pritiskam, u njemu se iz cista mira pojavi pritisak, stres, grcenje u stomaku i onda se oseca sve gore i gore…kada razgovaramo o obicnim, zvakodnevnim temama – sve je ok…ali, kako on kaze, cim se pomene i najobicnije „ljubim te“ na kraju poruke, kod njega krece reakcija…sa danasnjim danom, nismo se culi vec 9 dana…vise ni ne znam zasto, sta sam rekla…ne znam kako da se postavim…da li da ga ostavim, odnosno da se distanciram od njega, da mu ne bih pravila problem a i da se ne bih ja nervirala – jer, ruku na srce, poludeh vec od tih igrica ili da ga gnjavim bez prestanka dok ne navikne da sam tu? Nisam neko ko lako odustaje, ali ovo vec prevazilazi moje mogucnosti…Pitam se da li koristi svoju anksioznost i kad treba i kad ne treba? koliko su zapravo anksiozni ljudi iskreni po pitanju svog stanja?
Svako ko moze da pomogne, posavetuje, bicu vrlo zahvalna, jer ne znam sta da radim
Postovanje imam jedan problem kao da mi u glavi nesto trne steza i tome slicno,imam neki osecaj sve sto radim u trenutku nakon sat vremena ili vise dluje mi kao da je to bilo davno ili ako nesto uradim danas nakon dan ili dva zaboravim ili se setim kao kroz maglu ali inace sve sto radim nakon izvesnog vremena sat ili dva deluje mi kao da je to bilo davnoooooo STA DA RADIM MOLIM ZA POMOC
Kako prevazici strah od voznje auta,ja znam da ne vozim dobro,ne vozim cesto bas zbog toga sto se bojim,zato sto mislim da cu nesto pogresno da uradim ili ne odreagujem na vrijeme ako neko drugi pogrijesi pa ce se to sve lose zavrsiti.Ja zelim da vozim ali mene moj strah i panika blokiraju pa pravim greske pa nakon takve voznje sledeci put ne zelm da vozim i sve tako u krug.Zelim se izboriti sa tim ali ne znam kako, molim za vasu pomoc.Hvala vam!
Poštovana,
Ovim putem mogu da Vam preporučim da pokušate da naučite da primenjujete tehniku abdominalnog disanja. Uz pomoć nje, usporavate srčani ritam i uvodite sebe u stanje relaksacije, koje je suprotno stanju straha, anksioznosti i panike. Vremenom kada ovladate ovom tehnikom, moći ćete da je primenite i na licu mesta kada se javi strah.
Srdačan pozdrav!
Naj bolji. Su valdimir i sanja i preporucijem rad uzivo sa njima.
Poštovani,vec dve ipo godine pijem Rivotril 2mg(u pocetku i Latu,sada ne,naravno zbog anksioznosti).Zelela sam da smanjim doze i tako sam i radila konsultovajuci se sa svojim psihijatrom,pa trenutno pijem 1/4 svakog treceg dana,ali ako pokusam da ne popijem tog treceg dana,nastane haos,apstinencijalna kriza,drhtavica,groznica,jako lupanje srca,nemiri,nemam snage ni da ustanem…Pa me zanima da li postoji nacin da se lakse „skine“sa Rivotrila jer planiram trudnocu?I dalje sam anksiozna ali mi Rivotril pomaze.Hvala
Poštovana,
Najbolje bi bilo da svom psihijatru kažete da planirate trudnoću, i da u dogovoru sa njim nađete adekvatno rešenje po pitanju medikamentozne terapije.
Srdačan pozdrav!
Da li osoba moze postati anksiozna zbog problema i stresnih situacija?
Poštovani,
Problemi i stres su svakako okidači za anksioznost. Ukoliko neke emocije dugo potiskujemo, anksioznost se javlja kao alarm da ih treba ,,osloboditi“. Predlažem Vam da pročitate ovaj tekst: https://www.vaspsiholog.com/2014/05/zasto-nastaje-i-kako-se-odrzava-anksioznost/.
Srdačan pozdrav!