Hipohondrija i zdravstvena anksioznost su dve vrste anksioznosti koje se retko javljaju izolovano već se obično javljaju u sklopu nekog od anksioznih poremećaja, pre svega generalizovanog anksioznog poremećaja ili paničnog poremećaja. I hipohondrija i zdravstvena anksioznost predstavljaju anksioznost, strepnju, preteranu brigu.
U čemu je razlika između hipohondrije i zdravstvene anksionosti?
Osnovna razlika je u načinima na koji ljudi koji su preterano zabrinuti za svoje zdravlje izlaze na kraj sa ovom vrstom anksioznosti. Osobe sklone hipohondriji često pričaju drugima o bolesti i svojim tegobama, odlaze kod lekara, aktivno tragaju za informacijama o simptomima i tretmanu bolesti, sve to čine na dramatičan i upadljiv način u nadi da će redukovati anksioznost koju hronično osećaju.
S druge strane osobe koje pate od zdravstvene anksioznosti, takođe su preterano zabrinute za svoje zdravlje i pogrešno tumače telesne senazcije i simptome koje osećaju, međutim ove osobe ne žele da pričaju o bolesti i plaše se da idu kod lekara. Svaka pomisao na bolest ili odlazak kod lekara kod njih budi snažnu anksioznost koja ih motiviše na izbegavanje. Dok osobe sklone hipohondriji svojim stalnim odlascima kod lekara održavaju svoj preterani strah, osobe koje imaju zdravstvenu anksioznost ne odlazeći kod lekara rizikuju da zaista ugroze svoje zdravlje, jer ne idu kod lekara ni kada je to zaista potrebno.
Da li je zabrinutost za zdravlje normalna pojava ili spada u domen patološkog?
Većina ljudi je umereno i povremeno zabrinuta za svoje zdravlje. Takva vrsta zabrinutosti se smatra normalnom i korisnom. Normalna zabrinutost motiviše ljude da vode računa o svom zdravlju, da ne preteruju u određenim ponašanjima koja mogu biti štetna po zdravlje, da odu kod lekara na kontrolu ili pregled kada je to zaista potrebno. Takođe, normalna zabrinutost za sopstveno zdravlje, varira i pojačava se samo kada osoba ime neke zdravstvene tegobe.
Za razliku od normalne zabrinutosti hipohondrija i zdravstvena anksioznost predstavljaju štetan, preteran i hroničan vid brige i anksioznosti. Osobe sklone ovom problemu stalno brinu o svom zdravlju, neprestano nadgedaju i osluškuju svoje telo. Hipohondrija podrazumeva stalnu opsednutost idejama o bolesti, smrti, zdravstvenim tegobama, bolestima koje lekari ne mogu da identifikuju i sl. Osobe sklone hipohondriji stalno brinu, aktivno tragaju za informacijama o raznim bolestima, aktivno i često odlaze kod lekara. Hipohondrija je vrsta opsesivnog iracionalnog straha.
Osobe sklone hipohondriji rado i često odlaze kod lekara jer kada im lekar kaže da je sa njima sve uredu, da nisu bolesni, oni se smire na kratko. Problem je u tome što strah i zabrinutost prestaje samo na kratko i onda ceo proces počinje ponovo: javljaju se telesni simptomi, zabrinutost, pojačavanje neprijatnim telesnih simptoma, pojačavanje strahovanja, traganje za medicinskim informacijama o bolestima, zamišljanje određenih bolesti ili fatalnog ishoda, panični strah i ponovni odlazak kod lekara.
Osobe koje imaju ovaj problem zaista imaju neprijatne telesne senzacije koje za njih predstavljaju povod, okidač da krenu da razmišljaju o bolestima i tragaju za informacijama. Problem je u tome što oni potpuno pogrešno interpretiraju te senzacije. Neprijatne senzacije koje ove osobe osluškuju i prate posledica su straha i drugih osećanja koje potiskuju i nisu znakovi nekog telesnog oboljenja kako to ove osobe čvrsto veruju. Osobe koje su sklone hipohondriji nesvesno veruju da im je lakše da misle da su bolesni nego da prihvate da imaju strahove i druge emocionalne probleme koje ne rešavaju.
Koja iracionalna uverenja su u osnovi hipohondrije?
Osobe sklone hipohondriji imaju čitav set iracionalnih uverenja kojima održavaju svoju zabrinutost oko zdravlja. Neka od tipičnih iracionalnih uverenja su: Ako nešto loše može da se desi ja moram stalno da brinem unapred kako bi sebe pripremio, Ovo što osećam u telu je siguran znak bolesti, Ne smem biti bolestan, Moram uvek i svakom trenutku znati da sam zdrav i da je sve uredu samnom, Neizvesnost je užasna i ja to ne mogu da podnesem itd.
Disfunkcionalna ponašanja koja održavaju hipohondriju i iracionalne strahove o bolestima
Pored iracionalnih uverenja kojima osobe stvaraju i odražavaju ovaj problem postoji i niz disfunkcionalnih ponašanja kojima osobe održavaju hipohondrijski strah. Neka od tipičnih štetnih, samoporažavajućih ponašanja su: stalni odlasci kod lekara, traganje za informacijama o bolestima na Internetu i pričanje drugim ljudima o bolesti i tegobama. Sva ova ponašanja predstavljaju neuspeli pokušaj osobe da prevlada neizvesnost i strepnju. Ova ponašanja donose samo privremeno olakšanje (kada upražnjava ova ponašanja osoba manje misli o bolesti, prazni se ili se smiruje kada dobije potvrdu od lekara da je sa njim/njom sve uredu), privremeno smanjuju anksioznost ali dugoročno gledano ova ponašanja odražavaju i učvršćuju iracionalne ideje i strahove.
Šta ne treba nikako raditi ako imate iracionalne strahove o bolestima?
Jedan od najštetnijih vidova ponašanja je pretraživanje Interneta i traganje za informacijam o bolestima i simptomima. Osobe koje imaju ovaj problem često su posetioci brojnih foruma na kojima se iznose informacije o raznim bolestima i načinima lečenja. Posetioci ovih foruma su uglavnom osobe koje su takođe sklone hipohondriji, koje nisu lekari i koje često iznose svoje nestručne i strahom obojene interpretacije. Posećujući ove forume osobe koje pate od hipohondrije tragaju za znanjem koje će umanjiti njihov osećaj neizvesnosti i strašljivog očekivanja , ali oni nisu svesni da tim ponašanjem zapravo oni postižu suprotno, održavaju i pojačavaju svoje strahove. Čitajući te tekstove oni dobijaju inspiraciju za svoje strahove i laičke, netačne interpretacije onogo što im se dešava. Prva stvar u terapiji ovog problema jeste dogovor sa klijentom o prestanku ove vrste ponašanja. Kada prestanu da tragaju za informacijama o bolesti, osobe se smire i manje brinu.
Većina lekara ume lako da prepozna osobe sklone ovom problemu. Osobe sklone hipohondriji vole da pričaju o bolestima (jer misle da se na taj način smiruju), puni su „znanja“, opisuju svoje tegobe do detalja, puni su interpretacija i sve to ima dramatičan ton. Ceo taj set ponašanja uzrokovan je strahom i težnjom da se odlaskom kod lekara i medicinskim ispitivanjem eliminiše. S druge strane postoji jedan broj lekara koji i sami imaju ovaj problem (hipohondriju) i oni su skloni da drugima prenesu ili indukuju strah, tako što na dramatičan način tumače neke izolovane medicinske nalaze, smelo i nekritično iznose svoje hipoteze pred pacijentom i ne kriju pred pacijentima svoju zabrinutost koja nije u potpunosti utemeljena u nalazima kojima raspolažu. Na ovaj način, oni zbog svojih hipohondrijskih sklonosti mogu nepotrebno zaplašiti pacijente.
Osobe koje su sklone hipohondriji ili zdravstvenoj anksioznosti su plašljive, anksiozne i sklone preteranoj brizi. Ove osobe ne brinu samo o bolesti već o mnogim drugim stvarima. Rad na rešavanju ovog problema podrazumeva ne samo otklanjanje sklonosti da se preterano brine o zdravlju već i generalno menjanje sklonosti da se brine povodom mogućih negativnih ishoda u životu. Pored akutne anksioznosti, javljanju ove vrste problema doprinosi i dosada, neispunjenost i nedostatak ciljeva i osećaja smisla života. Zbog toga tretman hipohondrije i zdravstvene anksioznosti pored rada na prevazilaženju anksioznosti i preterane brige podrazumeva i rad na izražavanju osećanja, osmišljavanju života, stvaranju ciljeva i planova za budućnost.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: vlada39gmail.com
www.vaspsiholog.com
160 thoughts on “Hipohondrija i zdravstvena anksioznost”
Da li hipohondrija moze stvoriti blago povisenu temperaturu i periodican osecaj obamrlosti i malaksalosti. Poslednjih nedelju dana se budim u toku noci i po 5,6 puta, a ujutru ustajem umoran i neretko sa glavoboljom. Osecam se kao da sam spavao po par sati proteklih nekoliko dana, preumoran. Radio sam opsirne nalaze i svi su dobri. Osecam s vremena na vreme blagi tremor. Kada sam napolju na dnevnom svetlu osecam se kao pijan, izgubljen. Da li mi mislite da je to anksioznost/hipohondrija? Hvala unapred.
Hipohondrija nije sigurno, ona se drugacije manifestuje. Najverovatnije je da je u pitanju neka vrsta anksioznosti ali ne mozemo tacno da preciziramo . Porocitajte nas tekst „Kako se izboriti sa nesanicom“ u odeljku „Emocionalni problemi“ mozda Vam pomogne u borbi sa nesanicom koju pominjete. Pozdrav.
ja svake nedjelje idem kod doktora imam 16 godina ubjedjujem roditelje i sve da sam tesko bolestan vidim neki simptome na netu odma jih i ja dopijem a kad odem kod doktora doktor ustanovi da je sve urediu ja kuci dolazim nervozan sa milima da me niko ne razumije onda za nekoliko dana natjeram tatu da me vodi da mi izvadi krv zato sto sam umislio da imam tumor na mozgu tamo doktor kaze da nemam da je sve uredu i da mogu da se zenim za nekoliko dana rasteretime a za nekoliko dana opet mi se vraca sve isto opet umisljam itd dalje iso sam kod neke doktorrice bose ona tvrdi da nemam tumor onda najcesce umisljam da cu umrjeti od tumora da zaista ta bolest postoji i da je tolko tumor jak da necu docekad novu kao da cu umrjet od tumora oko decembra i tako i pitam drugove u skoli imaju li te simptome oni se samo smiju pa neznam jeli rjec o hipodromiji stalije ali ceo dan ja razmisljam o bolesti i o smrti cak sam jednom bio i zamislio da imam secer cito sam malo o tome na netu kao idese stalno do wc i i ja sam tako dok mi nisu nalazi pokazali da nisam i ja cesto gledam ove medicinske citam o blestima itd a ja sam malo himperaktivno dete pa neznam sta je u pitanju hvala u naprjed
Zarenje i peckanje po celom telu,duze vreme?
Pre par godina dobila sam panicne napade i anksioznosti,rodila decu i dobila hronicnu hipotireozu,lekari su rekli da pored jedne autoimune bolesti mozemo dobiti i jos koju,to me je toliko prestravilo da sam upala u takvu depresiju i stalnu brigu za zdravlje,postala sam hipohonder.Pijem lekove koji mi nista ne pomazu i prosto ne znam kako mogu da prestanem da prinem da li cu dobiti jos neku bolest,koliko cu ziveti,kakav ce mi kvalitet zivota biti jer sad sa 32 godine osecam se cesto prilicno lose.Ima li leka za ovoliku brigu i strah za zdravlje.
Bilo bi dobro da zauzmete aktivan i zdrav odnos prema Vasoj bolesti, sto znaci da prihvatite bolest kao takvu i da primate terapiju i redovno idete na kontrole, takodje vazno je da simptome koji se javljaju ne tumacite odmah katastrofalno i kao odraz toga da vam je jos gore jer tako upadate u anksioznost i depresiju. Pokusajte da pronadjete ljude koji takodje boluju od ove bolesti ali se sa njom bore i ne odustaju (probajte na nekim forumima ili slicno), trazite informacije o ovoj bolesti koje mogu pomoci pronalasku bolje terapije( razmislite o eventualnoj promeni lekara ili razgovoru o promeni terapije) a ne samo one koji predvidjaju lose ishode. Sto vise budete razmisljali o mogucnostima loseg ishoda to cete vise biti uznemireni i paralisani u aktivnoj borbi protiv bolesti.
ja vake nedjelje idem kod doktora imam 16 godina ubjedjujem roditelje i sve da sam tesko bolestan vidim neki simptome na netu odma jih i ja dopijem a kad odem kod doktora doktor ustanovi da je sve urediu ja kuci dolazim nervozan sa milima da me niko ne razumije onda za nekoliko dana natjeram tatu da me vodi da mi izvadi krv zato sto sam umislio da imam tumor na mozgu tamo doktor kaze da nemam da je sve uredu i da mogu da se zenim za nekoliko dana rasteretime a za nekoliko dana opet mi se vraca sve isto opet umisljam itd dalje iso sam kod neke doktorrice bose ona tvrdi da nemam tumor onda najcesce umisljam da cu umrjeti od tumora da zaista ta bolest postoji i da je tolko tumor jak da necu docekad novu kao da cu umrjet od tumora oko decembra i tako i pitam drugove u skoli imaju li te simptome oni se samo smiju pa neznam jeli rjec o hipodromiji stalije ali ceo dan ja razmisljam o bolesti i o smrti cak sam jednom bio i zamislio da imam secer cito sam malo o tome na netu kao idese stalno do wc i i ja sam tako dok mi nisu nalazi pokazali da nisam i ja cesto gledam ove medicinske citam o bolestima itd a ja sam malo himperaktivno dete pa neznam sta je u pitanju hvala u naprje
imam osjecaj kao da cu izgubiti razum,cesto kada se probudim ne osjecam svoje tijelo,ne osjecam svoj mozak,kao da je deaktiviran,kao da ne radi,sve mi je nerealno,ne mogu da dodjem u kontakt sa stvarnoscu,cesto se u mislima zapitam da li sam uopste ziv,sve mi je nekako kao u snu,ponekad pomislim da gubim vezu sa razumom,da cu se onesvijestiti,pasti,kao da ce mi se mozak bukvalno ugusiti.ne znam sta se dogadja sa mnom!molim za savjet sta da radim i sta je u pitanju.
Vladane, nije bas sasvim jasno sta je ono sto Vam se desava. Bilo bi dobro da odete prvo kod lekara opste prakse da vidite da li su fizioloski parametri u redu a ako jesu onda posetiti psihologa ili psihijatra u svom domu zdravlja radi preciznog dijagnostikovanja Vaseg stanja. Pozdrav.
imam iste probleme vec neko duze vreme nisam jos bio kod lekara a imam samo 16 godina
isao sam na sve kontrole,nalazi u redu,srce u redu,pluca u redu.jedino nisam glavu snimao,ali sam bio kod neurologa i rekao je da je sve u redu,da sam mlad za snimanje glave(31 god),da nema potrebe za tim.a meni je non stop prisutan neki pritisak u glavi,kao da ne gledam svojim ocima,izgubio sam osjecaj srece,osjecaj da uzivam u zivotu koji sam imao 30 godina.i poslednjih godinu i nesto je sve to nestalo.izgubio sam osjecaj za svoju porodicu,za zivot uopste.sve mi je nekako prazno,monotono,cudno,kao da to nisam ja.ne poznajem sebe.non stop neka napetost u glavi,negativne misli,ruzna iscekivanja,usredsredjen sam na svoja osjecanja,na unutrasnjost,nikako da se opustim i da uzivam u stvarima u kojima sam nekada uzivao pun srece i zadovoljstva zivotom.eto,priblizio sam vam svoje stanje.da li sada znate o cemu bi moglo da se radi?
Moguce je da se radi o nekoj vrsti depresije (u kombinaciji sa anksioznoscu), ali bilo bi dobro da se ipak obratite strucnoj osobi i direktno joj objasnite svoje simptome. Za preciznu dijagnostiku je potreban opsezniji intervju nakon cega se zakljucuje o cemu je rec. Pozdrav.
Ankcioznost.vladane.
Dragi ljudi pobacaj te telefone i svaku noc u setnju pored rjeke ili u prirodu sa drugaricom ili cukom, mani te se depresivnih team i filmova, jedi te zdravu hranu, jedino tako mozete ozdraviti.
molim vas odgovorite mi na pitanje da li smije u isto vrijeme da se pije caj od maticnjaka sa terapijom koju mi je propisao psiholog (bihevioristicki terapeut).terapija:ujutru:zoloft 50 mg,ksalol 0,25mg;posle podne:zoloft 50mg,ksalol 0,25mg i uvece ksalol 0,25mg i o1/4 rivotrila pred spavanje!da li smijem izmedju terapija da pijem caj od maticnjaka,posto sam cuo da djeluje isto kao ssri i da moze doci do nekakvog povecanja serotonina iznad normale(serotoninski sindrom)!i sta je to serotoninski sindrom?da li smijem ostaviti terapiju na svoju ruku(pijem je oko 5 mjeseci) i piti samo caj od maticnjaka?unaprijed hvala na odgovorima!
Postovani, psiholozi ne smeju davati medikamentoznu terapiju jer za to nisu obuceni. Na Vase pitanje odgovor moze dati jedino psihijatar odnosno lekar. Pozdrav.
Vladane, imam isti problem koji sam odnedavno „detektovala“, da li biste mogli da me posavetujete,da li Ste Vi svoj problem resili? I da li je na kraju bilo samo na psihickoj bazi ? Sve sto Ste do sada opisali su takodje moji simptomi, identicno.Imam 20 godina,zivim od prosle godine sama u inostranstvu. Uopste ne znam sta se desava i plasim se toga, a nisam ni sa kim do sada pricala o tome niti razmenjivala iskustva i volela bih da znam kako Ste se Vi izborili sa tim!… Hvala unapred ! Pozdrav!
Imam slican problem kao ti ali mn se to pojavilo kada sam krenuo da pijem ksalol mani se tableta veruj mi nista ne pomazu samo odmognu bolje idi na neke psiho terapije 🙂
Imam decka, koji vec godinama s vremena na vreme prolazi kroz krize, konstantno je zabrinut za svoje zdravlje, pogotovo da ce mu se pojaviti karcinom, do sad je bio zabrinu za rak svakog organa, anksioznost je skoro uvek prisutna, nekad jaceg, nekad slabijeg intenziteta! Ovaj problem utice na sve svere njegovog zivota, takodje je zabrinut na svakom polju, nikada se ne oseca dovoljno opusteno, nema puno bliskih prijatelja, vise je individualista, sto takodje utice na nas odnos i njegov odnos sa ljudima iz okruzenja, kod lekara izbegava da ide, a stalno je zabrinut da ce doci do bolesti, pa i do smrti, kako mu se moze pomoci, posto odbija da poseti psihologa..
hvala unapred, pozdrav!
Postovana, ako odbija da poseti strucnjaka onda ne vidim kako mu je moguce pomoci drucije . Dolazak kod psihologa je licna odluka i mora da je donese sam ili uz neciju pomoc mozda Vasu ako budete uspeli da ga nagovorite. Mozda za pocetak da procita ovaj tekst kako bi shvatio prirodu svog problema. Pozdrav.
Hvala na odgovoru
🙂 pa, tako je.. crpi dosta energije, ali trudim se..
Dakle, po prirodi sam oduvijek jako osjetljiva osoba, nježna, sve me oko mene pogađa, u konstantnom strahu za meni bliske osobe i samu sebe… Čovjek se rastuži kad vidi da se loše stvari i bolesti događaju i mladim ljudima i sl.
Onda sam pročitala i vidjela par članaka gdje su mlade mame tijekom trudnoće, nakon poroda oboljele…itd. slušala sam priče kakve je tko simptome imao, kako je jednoj ženi u trudnoći rutinskim pregledom otkriveno da je bolesna… sve se to čini se pohranjivalo negdje u moju podsvijest…tijekom trudnoće sam bila fizički i psihički ok, jedino što sam bila dosta usamljena jer je muž stalno radio….
i onda sam rodila, nakon poroda odmah vade krv, a meni nalaz bio zbrčkan (što je kažu dr. skroz normalno nakon poroda), iako je curi koja je ležala do mene sve bilo savršeno u redu…i tu sam već lagano počela zabrijavati neke stvari, ali ništa strašno. došla doma, sve bilo ok, i onda me odjednom zaboli s jedne strane trbuha, pa s druge, pa ovo pa ono, pa me boli ovdje, pa ondje i tako unedogled….odmah sam provjeravala da li se to isto mojim kolegicama dešavalo i ako bi rekle da ne, mene bi lovila panika, onda sam nakon poroda 2 mjeseca bez prestanka krvarila, bila kod ginekologa, pregled i nalazi napravljeni, ustanovljeno da je upala u pitanju….i tako je mene malo po malo sve to načimalo…i onda jedan dan odem na wc i nakon velike nužde vidim krv (hemeroidi), ali ja to tada nisam znala (da su hemeroidi, u biti znala sam jer me zabolilo nakon nužde)ali mene uhvati ogromna panika, i ti hemeroidi su bili okidač za moju hipohondriju. napravljeni su mi nalazi, koji su bili više manje ok, ali mene se nije moglo smiriti, ja stalno brijem, te ovom mi je, te ono mi je… uz sve to da nadodam da me moja dr. opće prakse i psihijatar uplašili da mi je nešto sumnjivo sa nalazima (i to se na kraju riješilo), ali ja sam nakon toga imala takve probleme sa probavom, palpitacije ili kako se to već kaže kao nikad u životu, strah me preplavio cijelu, ali cijelu!
onda sam dobila upalu grla, krajnika, i vukla to mjesecima, čitala da moji simptomi mogu biti znak nečega hmmm…mene opet ulovi panika, idem specijalistu za uho grlo nos, on me pregleda, kaže- kronična upala krajnika, ljudi vam s tim žive, šta bi vi….
a meni opet panika da me nije dobro pogledala i da joj je nešto promaknulo…mučio me limfni čvor sa lijeve strane, odem kod radiologa na uzv, kaze on meni da je taj čvor reaktivan- posljedica nekih proslih upala…da se ne brinem
…ubijaju me ti „kronični“ bolovi na određenim dijelovima tijela, ne daju mi živjeti, ne daju mi da uživam u životu sa svojim suprugom i djetetom, ovaj strah mojoj cijeloj obitelji uništava život, idem na psihoterapiju, pijem antidepresive, ali, osjećam se bespomoćno! pomozite mi sa savjetom, utjehom…
jedan dr. mi je rekao da je to normalno, kao rekacija majke strahom da ako nje ne bude, tko će se brinuti za njeno „mladunče“…
Zasto ne mogu normalno uzivati u obitelji i majčinstvu?
Postovana, ne mozemo resiti vas problem jednim savetom. Ako zelite mozete se javiti za savetovanje putem skajpa. Srdacan pozdrav.
Vaš psiholog
javila sam vam se na skype.
srdačan pozdrav.
Prvi put sam imala panicni napad pre pet godina,i naravno onda su usledili svi pregledi,pretrage,i sve je bilo u redu.Tada mi je moj psihijatar dosta pomogao,naravno i lekovi.Posle dve godine bilo mi je mnogo bolje.Od tada se javljaju povremene krize,zabrinutost.Hipohondrija i depresija su ozbiljne bolesti,i morate biti hrabri i uporni,sto ja bas i ne umem:)..svaki bol je meni znak za neku tesku bolest,strasno..valjda ce biti bolje..mislim da u Beogradu fali neki centar ili udruzenje ljudi sa ovim problemima gde bi mogli da razmenjuju iskustva i gde bi doktori imali dovoljno vremena i strpljenja za njih.Ako znate za neki takav centar puno bi mi znacilo:)
Postovana, zaista ne znamo za neki takav centar i slazemo se da bi bilo korisno da nesto tako postoji. Ukoliko ste u mogucnosti mozete se nama javiti jer se, izmedju ostalog, bavimo tretmanom anksioznih poremecaja.
Srdacan pozdrav.
Vas psiholog
Ja vec duze vreme imam slicne probleme. Sve je pocelo jednog jutra kad mi je curila krv iz nosa. Od tada sam stalno preterano zabrinut za svoje zdravlje. Odmah sam poceo da kopam po internetu i nasao sam neke stvari od kojih sam se veoma uplasio. To me je neprekidno mucilo, osecao sam se veoma lose, nisam mogao da se smirim. Toliko sam bio uznemiren da sam jednog dana ispricao sve roditeljima koji su doktori. Onda su mi oni sve lepo objasnili i uspeo sam da se smirim. Posle mi se to opet desilo i opet sam pricao sa roditeljima i smirio sam se opet. Jedno vreme sam se relativno dobro osecao, cak sam i jedno kratko vreme prestao da mislim tome. Ali pre par dana opet ispocetka. Imao sam izgleda neki stomacni virus, pa me je mucio stomak par dana, ali i to je proslo. Medjutim, od tada stalno osecam neke tegobe u stomaku, neku neprijatnost i nelagodnost, opet sam kopao po internetu i trazio simptome najtezih oboljenja stomaka, i stalno se tripujem da imam te simptome. Kada uspem da skrenem paznju s toga, npr. da radim nesto drugo, da se zanimam necim onda nista ne osecam, ali cim legnem i nemam sta da radim setim se toga i onda mi lose. Valjda nece to jos dugo da traje… Ja se izvinjavam sto sam ovoliko napisao ali hteo sam da se ispraznim i da pokusam sebi da olaksam. Hvala unapred! 🙂
Postovani, verovatno ste svesni da „tumaranje“ po internetu kako biste nasli informacije o sopstvenoj „bolesti“ samo povecava problem. Informacije koje mozete naci na internetu jako su dikutabilne sto se tice strucnosti. Sa druge strane, to je mehanizam kojim razvijate i odrzavate Vasu anksioznost-ono sto je najlakse jeste verovati cinjenicama koje ste vec culi od strucnih lica (Vasih roditelja). Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za posiholosko savetovanje kako bismo Vam adekvatno pomogli. Pozdrav.
Ja imam veliki problem i cinimi se da sam svesna da sam hipohondor samo necu sebi da priznam.Elem sve je pocelo pre nekih 8 god kada je majka pred mojim ocima dozivela infarkt,pre toga sam izgubila dve tetke tacnije njene sestre rodjene isto od te bolesti i da napomenem da su sve tri dozivele te u 40tim godinama znaci vrlo rano po mom misljenju.Do tada nisam nikad razmisljala o bolestimu uopsteno ali od tada pocelo je moje stanje.Probudim se ujutru lupa mi srce panicim odma mislim da cu dobiti infarkt,legnem nocu osluskujem srce isto tako mi se slosi da mislim da cu umreti..igrom slucaja sam isla pre par godina na ultra zvuk srca i konstantovan mi je kako je dr.rekao Barbika sindrom u prevodu grudni kos mi je suzen (tada sam bas bila mrsava) i srce nema mesta tako da imam osecaj tahikardije i preskakanja…tu sam se smirila nekih 3 god sve do posle porodjaja..inace celu trudnocu sam lezala u jednoj pozi da slucajno ne izgubim dete jer su mi rekli da mi je trudnoca rizicna.Nego zadnjih dva meseca izludjujem sve oko sebe a cinimi se da sebe naj vise.Stalno imam osecaj gusenja,te me boli zeludac,trnu mi ruke pa stane ,preskoci mi srce ja se uplasim tako da mi se slosi nesvest ubrzano disanje mislim sad je gotovo,pre je to bilo uglavnom kuci sada i na radnom mestu…non stop razmisljam o tome pa posle se ubedjujem da umisljam pa se smirim onda iz cistog mira napominjem da u tom trenutku nisam razmisljala o tome zadrhti mi srce i slicno i pozli mi opet…onda posle me boli zeludac,pa u ledjima,pa zuc …zakazala sam pregles zeludca uskoro pa ako budu dobri nalazi valjda cu se smiriti bar sto se toga tice.Vazna stvar je ta sto i ja kao sumanuta stalno gledam nesto po internetu i jos teza varijanta je ta sto su mi roditelji radili u bolnici pa sam kao upucena,a u stvari smaram ljude oko sebe sa svojim dijagnozama.Jako se bojim infarkta i to me sprecava u uzivanju sa svojim detetom i porodicom.
Postovana, kao sto ste i sami naveli,Vasa anksioznost povodom sopstvenog zdravlja se razvila usled traumaticnih dogadjaja koje ste doziveli. Medjutim, ta anksioznost koja se izgleda razvija i do panicnih napada ne pomaze Vasem zdravstvenom stanju. Prema tome, da biste mogli bolje da funkcionisete u svom okruzenju trebalo bi da se resite svoje zdravstvene anksioznosti i to je moguce adekvatnim psiholoskim tretmanom. Ukoliko ste u mogucnosti, mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa. Srdacan pozdrav.
Bas bih volela da porazgovaram sa nekim o tome tako da cu vas svakako dodati na skajp…Pozdrav
Da li mozete da mi date neki kontakt, gde mogu da zakazem pregled u vezi tretmana anksioznih poremecaja?
Postovani,
evo da se pridruzim ovoj temi, ja sam sve vise uvjerena
da patim od hipohondrije.
sve je pocelo prije 10ak dana kad sam na vratu
napipala malu kvrzicu, naravno odmah na internet
i dijagnoze i prognoze malte ne smrt na mjestu.
Od tog dana sam postepeno razvijala najgore moguce
simptome i scenarije u glavi. Na kraju sam otisla doktorici, nalazi uredni.
ali ja se jos uvijek nisam oslobodila osjecaja da nesto nije uredu.
budim se u znoju, nervozna sam, anksiozna 100 na sat.
Prije 10 godina sam se uspjesno izborila s anksioznoscu, nadam se da
ce i ovaj put biti tako.
Lakse mi je kad ovako procitam da ima jos osoba koje muce isti problemi jer
povremeno imam osjecaj da me nitko ne razumije i da je odgovor uvijek, ma joj to ti je sve u glavi !
Pozdrav iz Zagreba !
Volela bih kad biste mogli da mi pomognete. Stvarno sam u nekom vidu bezizlazne situacije. Naime, sve je pocelo pre godinu dana. Pocelo je da mi zuji u usima iz cista mira. I dan danas je tako 24/7. Posle 2-3 meseca otisla sam kod doktorice jedne u mom gradu i nije bilo nikakvih rezultata, dala mi neke vitamine i sl da pijem. Ali pre toga javio se umor, znaci umorna sam spavala 5 ili 15h. Mislila sam da je zbog skole jer je zaista bilo naporno, 4. godina, prijemni i slicni problemi. I tada pocinju neki moji problemi sto se tice psihe, pocela sam da umisljam razne bolesti, naravno sve one najgore, preko kancera do tumora i sl. Onda sam otisla kod oftamologa, jer me i glava bolela, i dobila sam neku malu dioptriju, i posle tih desetak dana mi je bilo super. Ali onda ponovo umor, naravno zujanje u usima koje nikad nije ni prestajalo. Pa sam onda imala ljubavnih problema, pa sam pala prijemni. Zatim sam osecala povremeno neke vrste nestabilnosti, kao da je cudno svve oko mene, naravno, za sve to vreme ja samo mmislim na svoje zdravlje, ustajem sa strahom, lezem sa strahom. napeta sam, nervozna, ponekad asocijalna. Onda se javlja strah. Strah od izlaska napolje. Plasim se svega, da izadjem na ulicu, da udjem u bus, da idem na fakultet, plasim se u toku predavanja, plasim se da mi ne pozli, da ne padnem negde.. Plasim se da odem do drugarice koja zivi na 10 min od mene. Recimo, posto sam jedini vozac medju drugricama, ja vozim kad god izlazimo u grad, e sad taj dan cim se probudim, meni u glavi samo jedna slika: ja vozim i pozli mi i imamo udes. Znaci to je nesto jako strasno. A nikad nisam pala u nesvest, nikad mi nije pozlilo, nikad nisam povratila, to mi je isto problem. I bila sam kod orl ovde u beogradu i radila ravnotezu i neke silne testove i rekao mi je dr da mi nije nista. A imam sve sto pozelim, divnog decka, najbolje drugarice, roditelje, ide mi na fakultetu, koji sam na kraju uspela da upisem (Medicina). Ali eto. Bila bih vam zahvalna ako biste mi bar malo pomogli.
Postovana, verovarno je rec o generalizovanom anksioznom poremecaju. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav.
Ja imam isto ove simptome vec godinu dana sigurno. Molim za pomoc.
I da, zaboravih da napisem da jako lose spavam, ali jako lose. Budim se po 5 puta nocu. I nisam fizicki aktivna. Ali opet samo jos nesto da napomenem, recimo kad me drugi posmatraju niko nikad ne bi rekao mi imam probleme, uvek sam nasmejana, duhovita, svi me vole. A ja nikako ne mogu da se opustim i uzivam u zivotu. Strasno je to sve, jer imam 20 godina. Izvinjavam se sto sam se raspisala, ali nije moglo krace.
Postovani,
potreban mi je jedan savet : Vec duze vreme osecam uvek neke bolove u telu, bilo da je peckanje,stezanje, ili osecaj nadutosti…Dakle, posle toga uvek pomislim : Aha, ako je osecaj stezanja u predelu dijafragme, onda je to problem sa srcem, ako je nadutost onda je to problem sa debelim crevom ili nesto u vezi stomaka….
I sve tako u krug….
Razuman sam , i shvatam da imam delimicno simptome hipohondrije, ali da li mislite da ipak trebam da se obratim lekaru kad tako razmisljam ,ili ne? Inace ne idem cesto kod lekara…
A i kad god da sam otisao ,bilo je sve u redu…
Postovani, ako ste obavili preglede i shvatili da simptomi na koje obracate paznju nisu opasni onda je jasno da ako ponovo osetite slicne simptome i uplasite se povodom toga to nema veze sa organskim oboljenjem vec sa zdravstvenom anksioznoscu. Osobe koje imaju probleme sa zdravstvenom anksioznoscu obicno psiholoski „pojacaju“ neke uobicajene senzacije tako sto obracaju previse paznje na njih, a zatim pocinje pogresna interpretacija tih senzacija kao simptoma nekog oboljenja, javlja se strah, i cesto sledi odlazak lekaru i tako u krug. Ukoliko zelite mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da resite problem sa zdravstvenom anksioznoscu. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Da li možete da mi pomognete?Već 3-4 meseci umišljam da sam ozbiljno bolestan.Sve je počelo od kad sam imao blagu glavobolju oko 2 meseca.Jednom sam povraćao ali to je bilo zato što sam pokvario stomak.Ali ja sam odmah pomislio tumor na mozgu.Išao sam kod lekara mnogo puta i vadio sam krv dvaput prošli mesec i svi lekari su mi rekli da mi nije ništa.Proveravao sam i vid i bio je u redu.Malo sam se smirio za to ali posle sam krenuo da umišljam da imam rak želuca.Onda rak creva,leukemija i sad ponovo tumor na mozgu.Išao sam puno kod psihijatra,rekla je da idem više da se družim sa drugovima i da ne čitam ništa na internetu.Bolje se malo osećam kad idem sa drugovima da se družim ali i dalje čitam gluposti na internetu,pa mi je posle djavo kriv.Često se budim noću bez razloga,a imam i noćne more ponekad.Imam samo 13 godina.Ne razumem zašto se ovako ponašam.Nekad se smirim na 1-3 nedelje ali posle ponovo krene ta kriza.Bio bi puno srećan ako je moguće da mi se pomogne.
Dragi Predraže, nažalost malo ti možemo pomoći ovim putem, potrebno je da pre svega razgovaraš sa roditeljima o svemu tome što ti se dešava i što osećaš, i da se zajedno dogovorite o ponovnim odlascima kod psihologa. To je jedini pravi način da prevaziđeš svoj problem, i naravno da poštuješ sva uputstva i savete koje dobijaš – da prestaneš svoje simptome da istražuješ na Internetu, da veruješ lekarima, a i da ih ne posećuješ često jer nema potrebe za tim niti realnih dokaza da sa tvojim zdravljem nešto nije u redu.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
moji problemi sa hipohondrijom poceli su 2001 godine, kada mi se otac razboleo od karcionoma grla, imao je 6-mesecnu zracnu terapiju i ja sam na sve to gledala sa velikim otimizmom, hrabrila ga i bodrila, za to vreme nisam imala ni jednu crnu misao…i hvala bogu bila sam u pravu, otac je uspesno olecen i ziv i dan danas. A onda sam iste te godine u oktobru krenula na fakultet i tu pocinju moji problemi sa hipohondrijom i strahom od bolesti, pre svega raka. Kad god bi me nesto zabolelo pomisljala sam na najgore i obilazila lekare i tako u krug jedno 4 godine, a onda sam od jednom presekla sa tim i jedno 8 godina nisam otisla kod lekara,osim na redovne preglede tipa ginekoloski i jednom godisnje analiza krvi, niti pomislila da bolujem od necega. Cak sam i drugarice kod kojih sam prepoznavala simptome hipohondrije savetovala kako da se nose sa tom bolescu. A onda me je sad u januaru mesecu zabolela dojka, otisla sam kod onkologa na ultrazvuku je ustanovljeno da imam ciste, ali je taj bol bio pokretac i ja sam ponovo pocela da umisljam bolesti, sto je najgore ja sam svesna toga da mi verovatno nije nista, ali to je jednostavno jace od mene. Dali bi po vasem misljenu trebala da se obratim psihologu.
Postovana, premenite isti princip koji ste primenjivali do sada. Zastrašujuće misli koje se javljaju shvatite kao pokretace i odrzavaoce vase anksioznosti koji vam samo stete. Neminovno je da ce se svako u zivotu susreti sa nekom bolescu od kojih su neke neizlecive ali kao sto ste videli na primeru vaseg oca moguce je cak i takve bolesti prevazici uz pozitivno razmisljanje i borbu. Prema tome, vazno je da vodite racuna o svom zdravlju, ali anksioznost vam tu nista ne pomoze jos vam i steti. Ukoliko ne mozete sami da resite problem, mozete se obratiti za psiholosku pomoc. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Stari problemi ponovo dolaze… Ja mislim da cu da skrenem jednog dana od ovoga. Sada je glava u pitanju, Imam neki cudan osecaj u glavi, vec danima, javljao mi se i ranije, pre nekih mesec dana i proslo je tada. Stalno mislim o tome i osecam ogromnu napetost. Nocas sam mnogo lose spavao, stalno sam u strahu. Ja naravno mislim da je u pitanju neka ozbiljna bolest, mada sam po malo i svestan da umisljam, ali nikako da prestane. Razgovarao sam o tome sa majkom, naveo joj simptome, a ona mi kaze da nema sanse da imam neku ozbiljnu bolest. Ne verujem da gresi, doktor je vec 30 godina, profesor na fakultetu, onkolog. Ona bi sigurno umela da prepozna da li treba da snimam glavu i sl. E sad ako Vi mozete da mi date neki savet kako da prevazidjem to na psihickom nivou , ili bilo sta sto bi mi koristilo, bio bih Vam veoma zahvalan! Hvala unapred! 🙂
Postovani, jedini problem koji postoji jesu vasa razmisljanja i uverenja da sa Vama nesto nije u redu. Kada pocnete da konstruisete razne katastroficne misli u glavi i razvijate takve slike Vi automatski pocinjete i da se plasite. Strah Vas odrzava budnim i a misli odrzavaju strah i tako u krug. Kada budete zaustavili ovaj mehanizam i poverejute da nemate problem vec da ga sami konstruisete ,na opisani nacin, strah ce prestati.Pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovani zelim da vas pitam nesto.Jednog dana sam gledao televizor i jednom trenutku sam pomislio da ne vidim dobro,od toga dana pa do danas je proslo skoro 1 godina.Ja ipak vidim normalno sve ali toliko sam skoncentrisan toliko mi dolaze te misle da non stop ne vidim dobro.Pocele su oci da me bole od toga,vise mi oci ne trepcu refleksno kao kod normalnih ljudi vec ja to svesno radim sto mi izaziva bolove u ocima. Ne znam kako da objasnim ovaj problem ali me toliko muci da ne znam sta da radim.Molim vas pomozite…Ja vidim ali mi misli ne daju da zivim non stop mi namecu to da ne vidim,i prosto oci mi ne trepcu refleksno koliko sma skoncentrisan jako mi je tesko mozeli pomoc neka savet?
Postovani, ako ste proverili vid kod oftalmologa ili ste i sami objektivno zakljucili da vidite onda su u pitanju samo opterecujuce, anksiozne misli povodom kojih se osecate uplaseno. Dakle, dok god budete verovali u takve Vase misli bice i straha i grcenja ocnih misica i bolova u ocima. Jasno je da sve potice od Vaseg pogresnog (nerealnog) uverenja. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovani psihologu,tj. spasioce 😀
Da vas malo uputim u moj slucaj:imam 25 godina,od pre tri,cetiri godine postao sam malo hipohondar,jer sam jednom prilikom u stolici pronasao svezu krv,tj.kasnije sam provalio da je to od hemoroida jer sam imao sve simptome toga.Od toga trenutka ja sam stalno zagledao u stolicu…da ne davim vise sa tim,do tada sam bi sasvim normalan i opusten i nicega se nisam plasio.Sve je to bilo ok do prosle godine kada sam sedeci za kompijuterom negde oko 4h izutra osetio nelagodnost u srcu,tesko disanje,ubrzan puls,mislio sam gotovo je samnom.u jednom trenutku nisam cak ni napipavao puls pa sam poceo da skacem po stanu da bih ga osetio…e to je bio pocetak mojih muka.Od tog trenutka nisam mogao da se opustim uopste,katastrofa…vec godinu dana me drzi taj konstantni strah ne znam od cega,stalno sam u nekom grcu,ne emotivan totalno,sve mi je jedno,bez i jednog cilja,nekad sam znao da i pustim suzu ali sad sam totalno skamenjen.Odradio sam i ultra zvuk scra i abdomena,ekg ,53 parametra krvnih analiza i sve je ok.Jedino nisam glavu snimao,sto mi je sad primarna briga:(Ali sam ja opet u nekom grcu i strahu od smrti.Citam o napadima anksioznosti ali ja ne znam sta je to,ja sam po 12 sati dnevno u tome ali trenutno bez napada.Jos sam i stvorio strah od izlazaka i putovanja na dalje relacije i to me trenutno najvise opterecuje.Retko kad se javljam na mob jer me to jos vise baci u anexsioznost.Nisam ni jedan lek popio do sada a psihijatar mi je prepisao revitol ali ja necu da pijem da se navlacim jer pokusavam pricom da prevazidjem ovaj problem.Tako ako mozete da mi date neki savet i malo pomognete bio bih vam neizmerno zahvalan! P.S. 2009 godine sam izgubio majku pa ne znam dal je to bio pritajeni okidac ili ono gore prvo navedeno.
Postovani, prema onome sto ste napisali verovatno se radi o panicnom poremecaju sa agorafobijom (panicni poremecaj spada u grupu anksioznih poremecaja). Ovo je samo gruba procena, a ono sto Vi trebate da znate i sto ste i sami napisali sustina problema jeste anksioznost. Znacajni zivotni stresori (kao sto je gubitak bliske osobe) svakako mogu biti okidaci anksioznih poremecaja. Anksiozni poremecaji se mogu prevazici i bez lekova uz adekvatan psiholoski tretman. Ukoliko ste u mogucnosti, javite nam se za psiholosko savetovanje jer, na zalost, jednim savetom na ovaj nacin ne mozemo adekvatno da Vam pomognemo. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Pozdrav, zvucace malo neverovatno kakve ja probleme sebi mogu da napravim.
Odakle da pocnem 🙂 Od proletos osecam neke cudne bolove u ledjima i plucima na pokret. Kada je drugarici umro otac od karcinoma pluca,ja neprestano mislim da imam slicne probleme. Isao sam snimao pluca,radio stitnu zlezdu,2-3 ekg odradio,isao kod urologa na pregled jer sam misliio da mi sa jednim testisom nije nesto u redu, radio ultra zvuk istog… svi rezultati su bili dobri. I dok ja tako gledam na netu recimo : peckanje u predelu lopatica, izmedju ostalog pojavi se bolest multileks skleroza i pise jedan od simtoma je i peckanje po kozi, i verovali vi ili ne mene posle 10 minuta pocinje da pecka koza. Ja prodjem rukom ona prestane,recimo pocne na drugom mestu, mislio sam da ludim. Ja odmah na net pogledam,ono sve gore od goreg,,, Napominjem kad spavam da mi je sve ok , tj nit me sta boli nit me pecka, vrhunac svega je bio ( predpostavljate da opet gledam na net ) kada me je pretraga odvela na karcinom kostiju , to je bio sok,posle nekog vremena pocinu i kosti da me bole. Napominjem da igram basket preko dana,trcim skacem,plivam, ali cim se zamislim ili pocnem da osluskujem svoje telo nastane pravi pakao u glavi, Zakleo sam se da necu vise da idem na net i da gledam simtome bolesti jer se u svakoj pronadjem,,, Zbrka u glavi se desava kada sebe ubedim da sam bolestan a onda posle toga ubedjujem da nisam. Poceo sam da smaram ljude oko sebe,poceli su i da me sazaljevaju . Obecao sam sebi da cu prestati kad uradim magnetnu rezonancu, i kada se ubedim da mi nije nista . Napominjem da mi je otac umro od karc,debelog creva kada sam imao 13 god i da sam tada prolazio kroz pakao u glavi . Ja se iskreno nadam da mi nije nista i da ce drugi ljudi videti da ne treba da traze po netu i da budu sam svoj lekar . Srdacan pozdrav
I molio bih za vase misljenje da bi mi dobro dosao razgovor sa psihologom ili psihijatrom
Znaci sve istooo,cim me nesto zigne pecne ja odmah na net da vidim sta je. I stalno idem kod doktorice ako kaze da mi nije nista ja mislim da me laze i hocu da idem kod druge. Ne znam sta da radim :/
Pozdrav,da li ova anksioznost moze da izazove i zujanje u usima,koje je prisutno non-stop?!i da li se to moze izleciti,tj. da li nekako mogu da se otkacim toga jer je stvarno pakleno ?
Ja sam non stop pogubljen, ponekad imam osećaj kao da sam duh, kao da ne upravljam mojim telom. Mrzovoljan, ništa me ne interesuje. Ššta bi to moglo biti?
Ja stvarno mislim da ću da poludim od hipohondrije….Toliko me obuzima da je to strasno!
Samo razmišljam o tome sta me boli, na šta to ukazuje, zamišljam ono najgore, čak konstruišem u svojoj glavi svoju smrt, šta će biti sa mojim sinom, kako će mama to preživeti itd. Pomislim često da počinjem da ludim, dođe mi da uzmem neke lekove ili opijate da me izbace iz realnosti, da ne slušam više te “glasove“ u glavi. Umorna sam od svega toga, ubija me! Obuzima mi misli i ne da mi normalno da funkcionišem.
Molim Vas, kako bih mogla da stupim u kontakt sa Vama ako je moguće lečenje putem skajpa?
Dobra dan,ako budete imali vremena voljela bih da mi odgovorite.U zadnjih mjesec dana osjecam bol po celom telu,narocita glave,ledja i prsa,gusi me u prsima i srce mi jako ubrzano radi,cesto placem.Stalno sanjam nesto ruzno i budim se preko noci,imam osjecaj uvijek da ce se desiti nesto lose,da imam neku opasnu bolest,da sam kriva za sve lose sto se desava.Zatvorila sam se u sebe nemam vise zelju da izlazim sa drustvom,da se zabavljam.
Uvijek sam na nekom oprezu u nekom strahu.Voljela bi da mi kazete vase misljenje o tome i da li je potrebno da odem ovdje kod nekog psihologa ili psihijatra da mi ukljuci terapiju.Hvala unaprijed. Pozdrav
Postovani,
Vecu duze vrijeme,nekih 2 god unazad,imam strah od bolesti.Posebno je to izrdazeno,jer mi je otac od multipleskleroze.
Svaki bol,svaka promjena u mom organizmu,me asocira da je to u pitanju.Ne mogu da pobjegnem od tih misli,da mozda i mene to nece zadesiti.Sta da radim u ovim sutuacijama?
ja svake nedjelje idem kod doktora imam 16 godina ubjedjujem roditelje i sve da sam tesko bolestan vidim neki simptome na netu odma jih i ja dopijem a kad odem kod doktora doktor ustanovi da je sve urediu ja kuci dolazim nervozan sa milima da me niko ne razumije onda za nekoliko dana natjeram tatu da me vodi da mi izvadi krv zato sto sam umislio da imam tumor na mozgu tamo doktor kaze da nemam da je sve uredu i da mogu da se zenim za nekoliko dana rasteretime a za nekoliko dana opet mi se vraca sve isto opet umisljam itd dalje iso sam kod neke doktorrice bose ona tvrdi da nemam tumor onda najcesce umisljam da cu umrjeti od tumora da zaista ta bolest postoji i da je tolko tumor jak da necu docekad novu kao da cu umrjet od tumora oko decembra i tako i pitam drugove u skoli imaju li te simptome oni se samo smiju pa neznam jeli rjec o hipodromiji stalije ali ceo dan ja razmisljam o bolesti i o smrti cak sam jednom bio i zamislio da imam secer cito sam malo o tome na netu kao idese stalno do wc i i ja sam tako dok mi nisu nalazi pokazali da nisam i ja cesto gledam ove medicinske citam o bolestima itd a ja sam malo himperaktivno dete pa neznam sta je u pitanju hvala naprjed
Postovani,
Imamo 16 godina i imam veliki problem …znaci sve je pocelo prije par.mjeseci(3-4)iako sam ja i prije imala slicni.problem(umislila bi da imam neku bolest i stalno bi.pretrazivala po internetu i to nikako nebi bilo dobro i onda.sam bila.u doktorice opce.prakse i ona me uvjerila da je sve dobro ) ionda se prije par mjeseci pojavio jedan moj strah a to je strah da ce.se.meni.nesto.lose dogoditi i takoder sam posjetila doktoricu i ona mi je rekla da.odem djecijem.psihijatru i to sam.ucinila i ta psihijatrica me uvjerila da je to sve u mojoj glavi i da meni to niko osim.mene ne moze promjeniti i slusala sam njrne savjete i ta misao je izisla iz moje glave..no sada nemam takav problem sada mi je.problem to sto sam ja kao sto sam.navela u pocetku a to je da sam.i.ranije imala tih „hipohondrickih“ i meni je sve sto sam ja citala na.internetu tada.ostalo u glavi i sada mi je ta misao oet pala na pamet i neprestalno razmisljam o njoj a to je da imam.tumor na.mozgu iako me glava ne boli,ali kako sam tada na internetu procitala da razne simtope stalno vrtim po glavi takve nekakve misli i ne mogu se skoncentrirati na skolu bas nit na ista i stalno strahujem ali nisam htjela na internetu nista traziti nego samo sam otisla na ovakav forum da se smirim malo i jos nisam.rekla ni mami i bojim se a.i glupo mi je otici doktoru…i oprostite na duzini ali samo mi treba mala podrska.i uvjerenje,unaprijed hvala!
Ovako imam masno tkivo znam da to nista nije opasno bio sam kod nekoliko doktora rekli su da je sve ok i da ne moram to da operisem i kada sam to prevazisao poceo sam da mislim o drugim bolestima kao sto su dijabetis i dr poceo sam sve vise da se plasim onda sam razgovarao sa majkom i bilo mi je lakse i sutra dan sam otiso kod psihologoga i bilo mi je bas lakse ali posle nekoliko dana opet me je pocelo da me muci ono se sve menja na smenu dodje nekoliko dana pa prodje i nzm sta da radim?
i desava mi se da lose spavam
i nista mi nije interesantno sve mi je bezveze i zabrinut sam vec vec nekoliko nedelja
Molim za pomoc, savet, sta god..
Moji problemi su krenuli odmah nakon bombardovanja, ulaskom u fotografsku radnju, pocela sam da se tresem, gusim, a zatim sam se u hitnoj i skroz ukocila, i tako je krenula moja nocna mora koja jos uvek traje. Inace sam sportista citavog zivota, ali su napadi krenuli da budu sve ucestaliji, dijagnoza, anksioznost, pila sam sve i svasta, ne mogu se ni setiti sta su mi sve davali, posle dve god mi je otac imao infarkt, tu su krenuli novi problemi i novi simptomi sa kojima se i danas borim, strah od bolesti i smrti, inace u ovom periodu od 14god, udala sam se, zatim prozivela golgotu kada mi se suprug razboleo posle par meseci od karcinoma, i posle god i po, preminuo, zatim dva infarkta oca, koji je pre god dana od treceg preminuo, imala sam sam operaciju jajnika, i jos milion stresova. Snimala sam sve od glave do pete, sve ok, jedino mi se pre tri god desilo da sam imala dva meseca blago povisenu temp, krenula sam sa analizama, sve je bilo ok dok me na infektivnom nisu saleteli sa raznim analizama, krenuvsi od consaki virusa do lajamske bolesti, gde su mi rezultati bila na granicama, dr mi je rekla da mi je virus samo prosao telom, ali od tada je moj strah i briga, uvecan, pokusavam sve da prevazidjem nekim pozitivnim razmisljanjem ali cesto padam, skoro precesto, evo i sada od prehlade grla i pregleda po internetu sam ponovo sebe uvukla u mrak, pomozite mi MOLIM VAS..
ali mislim da sam svojim strahovima, doprinela da mi se i zdravstveno stanje pogorsa, tj svega cega sam se najvise plasila, bila sam na granici da se razbolim.. strah da cu i ja kao otac umreti od srca, zatim strah od buba, sve cega se nikada nisam plasima sada sam PREPLASENA. moje misli uvek krenu tako sto razmisljam o negativnim stvarima, pa se zatim hrabrim pozitivnim, kako da promenim da razmiljam pozitivno, plasim se puta, da ce mi se nesto desiti i zato sam uskracenja raznim putovanjima.. kako ovo da prebrodim, trudim se, citam knjige, pokusavam afirmacijama, ne znam vise sta da pokusam.. od straha sam se pre par god ukocila primajuci penicilin, provela noc u bolnici, kolaps organizma, tj prevelik strah. izvinite sto ovako nabacujem stvari, ali kako se secam tako pisem, a verujte, u ovih 14god, svasta je bilo, a strah i strah i strah ostao isti, kako kad nekada se primiri i nestane, a nekada se pojavi samo da me opomene da je jos uvek tu..
Poštovani, ja sam pravi hipohonder, imam napade panike koje mi se nekako odjednom dese.Svaki čas merim pritisak ako nije dobar odmah pomislim na najgore-umirem,svaki čas osluškujem telo idem kod lekara sve je Hvala Bogu dobro.Razmišljam da počnem da vežbam pilates.Inače sam vesela,nasmejana osoba a sada sam sva ustrahu .Hoću da uživam u životu, da budem opuštena jer mi je tek 34god.Molim Vas šta da radim?Sve najbolje
Postovana, od napada panike ne moze Vam se nista desiti mozete dodatno procitati o tome u sledecem tekstu http://vaspsiholog.com/2012/07/sta-se-desava-sa-vasim-telom-tokom-napada-panike/. Dodatno, oni se uspesno resavaju adekvatnim psiholoskim tretmanom bez lekova. Fizicka aktivnost je pozeljna kada je u pitanju rad na prevladavanju anskioznih poremecaja ali ne i dovoljna za resavanje problema. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli na adekvatan nacin. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
ja svake nedjelje idem kod doktora imam 16 godina ubjedjujem roditelje i sve da sam tesko bolestan vidim neki simptome na netu odma jih i ja dopijem a kad odem kod doktora doktor ustanovi da je sve urediu ja kuci dolazim nervozan sa milima da me niko ne razumije onda za nekoliko dana natjeram tatu da me vodi da mi izvadi krv zato sto sam umislio da imam tumor na mozgu tamo doktor kaze da nemam da je sve uredu i da mogu da se zenim za nekoliko dana rasteretime a za nekoliko dana opet mi se vraca sve isto opet umisljam itd dalje iso sam kod neke doktorice bose ona tvrdi da nemam tumor onda najcesce umisljam da cu umrjeti od tumora da zaista ta bolest postoji i da je tolko tumor jak da necu docekad novu kao da cu umrjet od tumora oko decembra i tako i pitam drugove u skoli imaju li te simptome oni se samo smiju pa neznam jeli rjec o hipodromiji stalije ali ceo dan ja razmisljam o bolesti i o smrti cak sam jednom bio i zamislio da imam secer cito sam malo o tome na netu kao idese stalno do wc i i ja sam tako dok mi nisu nalazi pokazali da nisam i ja cesto gledam ove medicinske citam o bolestima itd a ja sam malo himperaktivno dete pa neznam sta je u pitanju hvala u naprjed
i da dodam i autosugestijom uvrtim u glavi negativne misli i odmah nije mi dobro.Jedva cekam Vas odgovor.
I ono najvažnije imala sam nekoliko spontanih i veliki sam emotivac za sve se brinem.Pa sam zato pomislila da počnem da vežbam da opustim mišiće.MOLIM VAS DAJTE SAVET.
isti slucaj sa negativnim mislima i kod mene za dve godine sam imao preko 100 panicnih napada i svaki put zavrsim u hitnu ne registruju nista osim brzog rada srca .Kakvo je stanje kod tebe kad imas ANKSIOZNOST AJD BAR TI ODGOVORI DA SE KONSULTUJEM SA NEKIM…
Zdarvo,kod mene kada se desi panika kreće od nogu do glave i odmah krenem da se tresem pritisak o.k.a puls preko 125 i popijem bromazepan i posle tog bude o.k.mada u zadnje vreme nisam imala počela sam da vežbam a i čitala sam da od panike ne mogu umreti.ALI ME SVE TO NERVIRA.Sad da l je zbog ovog vremena nešto me bolucka u desnom plućnom krilu pa razmišljam da li ići kod lekara a više mi je glupo,pa onda samoj sebi aman mora nešto i da boli živo biće si.LUDILO.
dobro je sto uzimas bromazepam.ja sam ga uzimao 10 dana pa napravio pauzu i zasada nemam nikakvih simptoma a o plucima ne razmisljaj uopste.Ja sam bio jedno vreme pravi plucni bolesnik imao sam pneumotoraks i emfizem lezao sam 7 dana u KCS beograd od toga sam i navukao anksioznost i mogu da ti kazem da kada sa plucima nije nesto uredu tu su i druge tegobe gusenje,jak bol,temperatura.
Ja pre nego sto sam poceo da pijem bromazepam od 3mg imao sam gomilu simptoma puls 120 skoro stalno preskakanje srca znojenje tresenje celog tela mucninu nestabilnost.ALI OD TOGA SE NE UMIRE:)UZIMAJ I VITAMINE DOBRI SU.
ja se taman obradovao da proslo ali opet me uhvatilo neko ludilo boli me vrat u predelu arterije stalno je opipavam .strah me da ne pukne daleko bilo.VALJDA CISTA HIPOHONDRIJA ILI NESTO STVARNO NIJE UREDU NEZNAM JBG.NEMOJ NIKAD DA KOPAS PO NETU O RAZNIM SIMPTOMIMA JA KOPAO PA NASAO NESTO ZA PUCANJE ARTERIJE I SAD JOS VECA TENZIJA I STRAH.
onda kopaj po netu kako ziveti srecno zdravo uspesno 🙂 evo nesto:
mnogi ljudi se bave problemima umesto sa resenjima…
ljudi zive zivot onako kako pricaju o svemu
cemu pridajes paznju to izazivas u svom zivotu – promeni pricu!
uzmi papir i olovku ili u racunaru otvori dokument i pisi nesto sa optimizmom, to citaj stalno
ne mozes kukanjem da ocekujes dobro jer te dve stvari nisu u skladu.
pozdrav.
pozdrav.imam 24 god vec 2 godine muci me ubrzan rad srca svremena na vreme znaci ne stalno.Pored toga imam i neku tegobu i pritisak u grudima kada merim puls imam osecaj da otkucaji nisu ravnomerni ubrzavaju se i usporavaju dok mirujem.Bio sam na pregledu kod interniste radio ekg 16 puta uvek uredu vadio krv isto ok.jako se brinem da mi sa srcem nije nesto u redu.MOLIM VAS ZA ODGOVOR….
a da zaboravio sam nasli su mi dijagnozu F41
da li sam za kod psihijatra ili kardiologa ako iko odgovara na ova pitanja……
ja svake nedjelje idem kod doktora imam 16 godina ubjedjujem roditelje i sve da sam tesko bolestan vidim neki simptome na netu odma jih i ja dopijem a kad odem kod doktora doktor ustanovi da je sve urediu ja kuci dolazim nervozan sa milima da me niko ne razumije onda za nekoliko dana natjeram tatu da me vodi da mi izvadi krv zato sto sam umislio da imam tumor na mozgu tamo doktor kaze da nemam da je sve uredu i da mogu da se zenim za nekoliko dana rasteretime a za nekoliko dana opet mi se vraca sve isto opet umisljam itd dalje iso sam kod neke doktorrice bose ona tvrdi da nemam tumor onda najcesce umisljam da cu umrjeti od tumora da zaista ta bolest postoji i da je tolko tumor jak da necu docekad novu kao da cu umrjet od tumora oko decembra i tako i pitam drugove u skoli imaju li te simptome oni se samo smiju pa neznam jeli rjec o hipodromiji stalije ali ceo dan ja razmisljam o bolesti i o smrti cak sam jednom bio i zamislio da imam secer cito sam malo o tome na netu kao idese stalno do wc i i ja sam tako dok mi nisu nalazi pokazali da nisam i ja cesto gledam ove medicinske citam o bolestima itd a ja sam malo himperaktivno dete pa neznam sta je u pitanju hvala u naprjed
Pozdrav svima,imam 13 godina i anksioznost pijem cipralex i ksalol ali patim i od hipohondrije :'( znaci mene sve sto zaboli ja se uplasim,cesto imam neki cudan përcaktuar u nogama i glavi,ima dana kada me sve boli..koza pece,svrbi..nekako osecam stalin napetost..par puta sam bila kod lekara,radila nalaze i sve mi je dobro ali u glavi uvek imam ono“ali to je bilo odavno“..ljudi u mojoj okolini mi stalno govore da je to pubertet ali ja ne verujem.Ovih dana i mludaco par meseci unazad osecam neke bolove na ledjima i plasim se da mi nesto nije ok sa bubrezima.Kada lezim ili sedim,a onda ustanem zaboli me donji deo ledja.Mnogo se plasim,lolim vas recite mi sta je to i da li je imao neko slicno ili isto.!? :'(
Neverovatno… pa imala sam tih problema samo u 13. godini… taj baksuzan broj!
Odgovara li neko na pitanja ovde?
Ivona, u pitanju je zdravstvena anksioznost, bilo bi dobro da se javis nama ili nekim drugim psiholozima koji se bave terapijom anksioznih poremecaja jer iskljucivo medikamentozna terapija ne moze potpuno pomoci u ovakvim situacijama a trebalo bi da bude minimalna s obzirom na tvoje godine. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
vidis mozda sam i ja umisljeni bolesnik 😛 :p
Pa ovako…Imam 14 godina.Vec skoro godinu dana imam neki cudan osecaj u grudima.Ponekad mi jako preskoci srce,ne znam kako to da opisem.Nije samo to problem.Skoro svaki put kad ustanem iz kreveta padne mi mrak na oci,nista ne vidim,kao da gubim svest.Imam i mnogo drugih sitnijih problema koji se nizu jedni za drugim,ali ja uvek mislim na najgore,i satima trazim na internetu sta bi to moglo da bude,i jos vise se uplasim.Majci sam rekla za svoje fizicke probleme,a ona mi je rekla da to sigurno nije opasna bolest vec da je sve to u mojoj glavi.Naravno,mislila sam da ona to kaze samo da mene ne bi uplasila,pa sam je nagovarala da me vodi kod lekara,ali bezuspesno.Moje razmisljanje se nije promenilo.Postajalo je sve gore i gore.Vise ne znam ni da uzivam u nekim stvarimo.Po ceo dan sedim na kompjuteru,to je jedino sto mi bar malo odvlaci paznju.Vise se ne igram sa bratom kao ranije,ne komuniciram sa majkom,nekako mislim da me niko ne razume.U medjuvremenu pojavila mi se kvrzica ispod pazuha.Mislila sam da je od ujeda insekta ili tako nesto.Medjutim posle nekoliko nedelja mi se pojavila meksa,zlezda iza desnog uha.Majka me je odvela kod lekara.Rekao je da je od infekcije(tada sam imala mnogo bubuljica koje su se najverovatnije inficirale).Prepisao mi je palitrex.Popila sam celu kutiju i stanje se nije promenilo.Otisla sam na kontrolu ali moj doktor nije bio tu.Otisla sam kod doktorke koja mi je delovala ozbiljnije.Ali ona mi je prepisala da popijem drugu kutiju palitrexa.Stanje se za nijansu poboljsalo ali ja sam i dalje mislila da samnom nesto nije u redu.Doktorka me je posle dve popijene kutije poslala na analizu krvi i mokrace.Kada su stigli rezultati morala sam da idem kod treceg doktora.Ona je rekla da su rezultati odlicni osim sto sam malooo dehidrirala(rekla je da unosim vise tecnosti) i vitamina C.I pustila me je bez ikakve terapije.Poslusala sam,svako jutro pijem limunadu,pijem vise vode..ali nekako se cudno osecam sto nemam dokaz da sam u redu,i osecam se uzasno..
ja ili umisljam ili stvarno je istina nekad me boli glava malo potiljak i udara u kicmu a nekad na vrhu me boli pomalo isto nekad mi se vrti u glavi skoro svako mjesec ona vrtoglavoica takav imam osjecaj koda cu da panem ko da se napijes e taka vrtoglavica ali nikad naravno nepanem 😀 a isto kad spavam ovo mi se dogadja isto ponekad kad se naglo ustanem zavrtimi se u glavi i budemi mracno ispred ociju 6 sekundi i prodje to doktori nazivaju ocni pritisak i ponekad evo naprimer mislim da gubim pamcenje sjecam se svega sto je bilo prije 3 godine a nikako da se sjetim naprimer sta sam radio taj dan oko 3 nikako toga da se sjetim i kad me neko pita koje pobjedio na farmi 3 treba mi da razmislim 12 sekundi da bi se setio d aje to katarina zivkovic i ne bas vazda no isto ponekad 😀 mi se desi mucnina u stomaku ali ne jaka mucnika no onako ali uz tu mucninu me samo malo boli vrat 🙁 ponekad mi se umraci pred ocima neznam zasto dal sto sam puno na kompu stali i nekad malo slabije cujem 🙁 sve sam vise zbunjen umislio sma mozda da imam tumor mozda ne ali svaki skro simptom osd ovih 7 bojim se da imam imali neko slicna iskustva nek se obrati pomoc mi je neophodna bio sma kod doktora mjerio pritisak uredu krvana slika sve uredu srce uredu jos nisam radio oci i snimao glavu a nekad prije 3 godine kad sam snimao imao sam malu cistu 2milimetra pa dal je to ta cista ili tumor molim vas da me posavjetujete 🙁 🙁
ovako imam 29 godina,pre par godina sam se ozenio dobio dva sina i sve je bilo super do pre dve godine kada su se desili par smrtnih slucajeva u familiji.Do tada nisam mislio o sebi o zdrawlju o nicimu od tada ja sam od jednom bolestan i stalno me muci nesto.Naime odjednm srce pocne ubrzano da lupa pa kao preskoci tuzni bol u zelucu drhtanje i vrtoglavica,tada mi se cini gotovo je,cesto imam neke bolove u predelu slabina pa drhtavicu znaci stanje nepodnosljivo.Ironija u svemu tome su lekarski nalazi koji su u najboljem redu.Cesto na netu kopam o nekim bolestinama i onda posle citanja istih pocne gusenje i osecaj da je kraj.U zadnje vreme prestao sam da se ludiram sa decom iz razloga da cu se kao onesvestiti u njihovom prisustvu pa ce oni od toga imati traume i ne samo to izbegavam drugove prijatelje rodbinu a nekad mi je sve to bio sastavni deo zivota.Molio bih za bilo kakav savet jer sve ovo me izludjuje.Pozdrav
Ja mislim da je sve to uzrok nagomilanog stresa koji imas u sebi. Kulminirao je zbog smrtnih slucajeva i sada se ispoljio. Nisi se oslobodio tih emocija vec si ih potiskivao, otuda da iz cista mira osecas da nemas vazduha da jedva dises itd. i naravno negativne misli…
Moj ti je savet da kada ti tako naidje tesko da s ene boris, placi ako ti se placi, pricaj sa nekim kako se osecas… i sve ce to proci. Shati da nemas razloga za brigu 🙂 ! Nista se nikom nije desilo od misli samo …
Ovako,ja sam primjetio da od prije nedelju dana iz cista mira dok sjedim,lezim,igram karte ili pricam sa nekim,osjetim se kao pogubljen. Odjednom malaksam,uhvati me mucnina i osjecam se odsutno.. Ne brinem pretjerano o svakoj sitnici i nijesam panican kad je moje zdravlje u pitanju. Kod doktora sam isao kao dijete i ima sigurno 7-8 godina kako ga nisam posjetio osim prije 2 godine kad sam imao povecan MB u krvi na skoro 3000(ili kako li se vec zove) ali ni tada nisam bio nesto zabrinut.Nijesam bolesljiv,ali ovo sto je pocelo prije nedelju dana i nikako ne prestaje me je jako zabrinulo… Moze li biti da sam postao aneksiozan jer imam dosta problema nevezanih za zdravlje? Da li postoji razlog za brigu?
Inace imam 19 godina.
Kako funkcionise to psiholosko savetovanje preko skajpa? unapred hvala na odg.
Miroslave i Dragane ja Imam dugo godina te Simptome malo Bolje pa opet isto to propadanje vrtoglavica kad odem negdje kao da cu se onesvjestiti Imam taj strah ne mogu normalno da razmisljam onda Sam nasla doktora na internetu koji mi je pomogao Ali znam da su simptomi uzasni
Postovani
Moj problem je poceo pre 2 god nakon povratka sa mora.Ubrzano lupanje srca, osecaj nerealnosti i straha da ce se nesto lose dogoditi, s obzirom da nisam znala sta mi se desava obratila sam se
lekaru opste prakse, naravno sve je bilo ok.ali od napetosti i straha proradio mi je sindrom nervoznih creva, zbog cega sam ja tragajuci po internetu mislila da bolujem od raka,na poslu nisam mogla da funkcionisem pa sam uzela bolovanje misleci da ce mi kuci biti lakse medjutim stanje je ostalo isto sve dok me lekar nije razuverio kako nemam nikakvu bolest vec da se radi o anksioznosti.Ni sama neznam kako skupila sam hrabrost da se vratim na posao i vremenom pocela da se osecam bolje, cak mnogo bolje pre anksioznosti. To je potrajalo sve do pre 4 mes kada sam povratkom sa godisnjeg pocela da osecam slicne simptome, i naravno opet lekar gde mi je ustanovljena samo manja bakterijska infekcija sa povecanim brojem leukocita.Tada me je preplavio strah od leukemije, naravno da od toga nije bilo nista, nalazi u redu.neko vreme sam bila mirna dok nisam cula od koleginica kako su se dotakle teme o hiv-u, gde sam pocela da strahujem i od toga ali bez ikakvog razloga,cak sam bila i dobrovoljni davaoc krvi.strah od me od trudnoce,i kojekakvih stvari sto je za ostale ljude normalno.ne znam da li ce ovo ikada prestati?
Kod mene je isti slucaj kao i kod vecine od vas srce mi jako lupa pa mi se stvori neki pritisak u glavi pa tesko disem pa se tripujem naj stranije da ce mi se desiti sve i svasta i to traje vec vise od 1 godine… radio sam svakake testove ultea zvukove , holtere pre 3 dana sam i operisao stitnu zlezdu jer sam imao neki cvor. Kardiolog mi je dao propranolol da pijem zbig koksakija ali su titri niski 128 ai ova sto me je pregledala reko bi da nije bas italigentna… u svakomslucaju kad zveknem neki lek za smirenje meni je bolje tako da treba to sve nekako sebi utuviti u glavu da se tripujemo i da ne pijemo lekove samo je pitanje kako to uraditi…..
Sve to sto su ovi pre mene napisali, se desava i meni. I ja iztrazujem simptome na netu jer mi nista drugo ne preostaje. Mislim da ja i dalje imam neku bolest i skoro sam sigurna u to. Jer je doktor kao rekao da mozda imam gastritis (navodono malo unistila zeludac).Medjutim pocela sam sa nekim cajem i moja ishrana se vraca u normalu. Ali ja i dalje osecam to gusenje, i tegobe u stomaku, glavobolje ( svremena na vreme), neku napetost bez ikakvog razloga, i ponekad imam i nesto slicno nekom napadu. Za vreme tih napada, ja gubim vazduh i skroz sam malaksala, kao da gubim svest lagano (posto se letos to desilo da sam izgubila svest i posle toga povracala). Primetila sam da me tad hvata ta panika i samo pijem vode i disem na usta. To traje onda nekoliko sati i prekine. U poslednje vreme pokusavam da kad dodje do tog momenta prosto krenem dalje i ne obracam paznju na to. Pre par meseci sam pocela da imam to jako gusenje u grlu, za vreme jela ili dok prosto lezim u krevetu. I ako ja normalno disem nesto me gusi u grlu i ne da mi mira, i onda me lagano obuhvata i panika. I tu se gubim. Bila kod doktora, pluca u redu ( i ako sam pusac, rekao je da imam neverovatno cista pluca), srce takodje. Nema bas nekog smisla al bih htela da prekine.
Postovanje, citam tekst i prepoznajem se u odredjenim delovima, te me interesuje da li je to anksioznost ili nesto drugo, od cega bolujem vec duze vreme, skoro pola godine.
Jednog dana u julu mesecu sam se probudio sa stomacnim tegobama, te sam uvece dobio i temperaturu, a dan posle toga sam dobio temperaturu preko 40 i zavrsio sam u hitnoj, a nakon toga na infektoloskom gde su mi dali injekciju i smirili temperaturu. Lezao sam 4-5 dana u bolnici i imao sam dijareju jako cestu, na pola sata u pocetku, a kasnije sve redje. Nakon izlaska iz bolnice ostao mi je neki cudan osecaj u glavi (vrtoglavica, osecaj temperature, pospanost, pijanost..), ali sam mislio da je sve to posledica velikog iscrpljivanja i svega. Taj osecaj imam i dan danas, skoro pola godine nakon toga. U medjuvremenu, pre 2 meseca sam ponovo dobio temperaturu i jako velike bolove u grlu, zlezde na vratu su mi se nadule i temperatura mi je trajala nedelju dana. Sve je to proslo, ali onaj osecaj u glavi je i dalje tu. VUkao sam se po lekarima, radio viroloske testove, od najobicnijih virusa do HIV-a, sve je cisto. U krvi sam imao smanjeno gvozdje, i jos par stvari nije bilo u redu. Kada sam poslednji put vadio krv, bilo je sve savrseno. Snimao sam vrat, pluca, zlezde… Sve je u redu, ali zlezde su ostale velike, ne kao sto su bile ali i dalje su povecane. Najveci problem mi je taj osecaj u glavi. On traje non stop, kad zazmurim kao da sam pijan, zavrti mi se. Nisam slab, imam snage, mogu da treniram, trcim, ali mi ne prija. Ne znam vise kome da se obratim, cak sam isao da proverim i centar za sluh i ravnotezu, i sve je u redu. Sta raditi, kome se obratiti? Gubim nadu i volju za bilo cim. Unapred zahvalan…
Dobro veče
Pozdrav! Konacno i ja da nadjem srodne duše!!! Počelo pre pola godine, ne prolazi… čudan osećaj u vratu pa kreće ka glavi, ranije pulsiranje, sad tupi bol ili vrtoglavica, kao da sedim u čamcu na Savi, ponekad i pritisak u glavi, sve to propraćeno panikom i ubrzanim radom srca, legnem u krevet 5 minuta i prodje ali se opet pojavi nakon kojeg sata!Svi misle da sam lud ( i ja skoro pa verujem!) Nikome ne mogu da objasnim šta mi se dešava! Nema doktora kod kojeg nisam bio! Čak su moji počeli „nije valjda da opet ideš kod lekara!?“ Od MR, Neurologa, Fizioterapeuta, Ortopeda, skenera do lekova za smirenje i Omege 3 i Vitamina ABCE, teretane, bicikle, ostavio pusenje… NISTA !!!!!!!!! Ustanem ujutro ok sam i oko 10-11 sati počinje „zurka“ u glavi… traje koji sat pa pauza, onda sam kao nov, pa opet onda kreće vrat pa pulsiranje ili vrtoglavica… Po izveštaju spec. i lekara ja sam zdrav kao dren! Počinjem da verujem da smo mi novorodjena vrsta ljudi ili štagod i kakogod… Postavljam isto pitanje kao i svi!!! Kome više da se obratim i da počnem da živim normalno…
Caos.Citam ljudi vase komentare i razmisljam gde me ovaj zivot vodi sa ovim glupim osecajem koji je konstantno pristutan.Srecna sam sto mogu da podelim sa vama svoju pricu, jer kome god rekla niko me bas nije mogao razumeti..cak je zvucalo i smesno
Imam 21 godinu, zivim sama, studiram..svoju volju, zivahnost i pozitivnu energiju do tog dana zamenila sam depresijom, uvek nekim tuznim izrazom lica, losum mislima, mole Boga da ne umrem od ujeda komarca i tako sl.Bila sam u autobusu, to je bilo pre dve godine, kad mi je iz cista mira palo na pamet „sta bi bilo kad bi mi se sad slosilo“..da se razumemo, do tada nit aspirin za glavu, ma nisam znala sta je bol glave, nit bolesti nit nista..kao u drugom zivotu
I eto, slosi se meni, izasla iz busa, kupila vodu, tesko mi je bilo uuzasno
Zovem sve zive da dodju do mene, cak sam zvala i hitnu
Jer mi je srce toliko brzo kucalo da ono..
Popila bromazepam prvi put u zivotu
Sva sam se tresla..kao da me je neko ubio a ja jos ziva..jedva sam cekala Da se probudim i shvatim da sam debil koji je utipovao glupost
Da bi meni od tada do dan danas bilo isto
Ili mi je muka, smeta mi svetlo suzave oci, u zelucu kamen ne mogu da disem, ruke i noge ledene, srce kad se bas uznemirim lupa ko ludo, izadjem do prodavnice kao da sam u dzungli nisam svesna realnosti uopste, kopam po internetu sta god nadjem
Kad pricam sa ljudima sve bude super kad zaboravin na to i onda mi kao po zlu samo dodje losa misao i izgubim se, ne cujem sagovornika
A trudim se maksimalno
Nikad nisam bila kod psihologa, tad kad sam rsdila analize bilo je sve u naj redu, cak i magnetna glave jer sam zapela .da uradim misleci da imam krokodila u glavi
E sad..sad sam u tripu da sam poremetila stitnu zlezdu i da mi je bolesni srce
Jer ono.. toliko cimanja i stresa verovatno je negde doprinelo poremecaju endokrune
A za srce kazem jer ustanem da pijem vodu ono vec drnda kao ludo, a osecam odjednom trnce po ledjima
Imam inace nizak pritisak, pre sam pila kafe, sad ne daj Boze
Tacno zn sta me ceka
Hladne ruke, stezanje oko slepoocnica itd
Volela bih da malo popricam sa vama o ovome i cujem sta mislite. Da li je u pitanju anksioznost? Ja se tesim sve vreme da je to, pa tako..kad osetim nemir, pogotovo u busu udjem pa procitam par recenica kako da sve to kontrolisem da bih se smirila
Trudim se koliko god mogu da ne mislim o tome ali djavo ne da mira izgleda
Ne pricam nikom, cak i jadnom mami kazem da je sve okej jer se napatila sa mnom kad sa ih terala od kardiologa do vanzemologa
Pozdrav i znam kako vam je <333
Ko moze neka pise 🙂
Pozdrav Joko…
sve sto sto prozivela, prosla je velika vecina nas koji smo na ovom forumu, jedan od njih sam i ja, naravno…moj ti je savet da vise nijednu jedinu analizu ne radis, jer si zdrava osoba, kao i svi mi ostali, a time sto ces ici po lekarima, samo ces sebi povecavati sumnje…idi kod psihologa na razgovor i savetovanje, jer si kao i ja anksiozna osoba…ja se borim sa tim godinu i po dana i napokon mogu da kazem da sam blizu da izadjem iz svega toga…a poceo sam kao i ti, EKG, ultrazvuk srca, Gastoskopija…i onda sam rekao “dosta“…borio sam se sam, uz pomoc meni dragih ljudi, i mislim da sam sve blize da dobijem ovu iscrpljujucu borbu…ima nacina da se sve to prebrodi, ali oni su prirodni i moras verovati u to…:)
Samo pozitivno razmisljanje Joko i nema problema 🙂 ako ti treba neko za pricu kuckanje javi se slobodno
NANINE KAPI HERBA BH
Denise, je li koristi[ nanine kapi i da li ti je pomoglo_
Ovako… Imam 18 godina i tripujem vec 7-8 godina kako cu umreti. Sta god da me zaboli malo,recimo probada srce od jake prehlade (poprilicno sam osetljiv na prehlade) ja utripujem da cu dobiti infrakt ili nesto slicno. Tripovanje je pocelo uvece pred spavanje posle igranja igrice „GTA“ tad sam poceo tripovati da „Andjeli“ dolaze po mene,zamisljao kako ljudi placu na „sahrani“ I cesto sam tako negativan,pa cak i agresivan zbog toga… Uvek trazim nesto na netu kako bih se smirio i eto naisao bas ovde. Cesto posecujem lekara,i uvek su nalazi uredni i sve je ok. Ulazkom u pubertet-terao sam mamu stalno da zove hitnu i uvek je sve bilo sve ok u bolnici… Strah je specifican. Trip je „Kako ce se ponasati mama,sestra,tata i devojka“ Ako ja „Umrem“ Mislim daje u pitanju psiha,ali ne znam kako je ukloniti od sebe… Vidim da skoro svi imaju slican problem.
Dragi moji…
čitam malo sve sto ste pisali….pa se na trenutke cak sama sebi nasmijem. Kako smo se lijepo svi skupa hausosili. Ja imam slicnih problema vec dugo…u fazama. Ali nikad nisam zbog svega toga isla doktoru. Previse me strah….jer sam uvjerena da ce dijagnoza biti srce na izmaku…tumor pluca it’d. A onda kad pomislim koliko srčanih udara Sam imala samo posljednjih mjesec dana gotovo mi je smiješno. No u tom trenutku nije. Posegnem za pola diazepana jer mi to da sigurnost iako znam da nije rjesenje. Mislim da je u pitanju aneksioznost s ponekom fobijom I hipohondrijom koja je nastala uz aneksioznost. Neke stvari sama uspješno rjesavam, bila sam nekoliko godina sjajno I tada mi je pomogla činjenica da su to samo simptomi koji ce nestati kada rijesim problem, a problem je bio srediti sebe I stvarne probleme u zivotu. I istina, simptomi su Sami nestali kada sam pocela postizati rezultate u stvarnom zivotu. Rekla bi da svi mi bježimo u ovakve stvari jer se ne znamo nositi s realnim problemima. Ja sam gotovo sigurna da se sama uvučem nesvjesno u aneksioznost. Razne faze Sam prosla od nemogućnosti izlaska iz kuce do vrtoglavice,srca…ma svasta. Paniku mi je jako pomogla riješiti knjiga panic away….zbilja ima smisla. Vjazbanje I hodanje su lijek bolji od svakoga. Mene ubija negativni monolog…nekakvo samosazaljenje it’d. Razmišljala sam da se javim ovdje na online savjetovanje pa me zanima ima li itko iskustva. Kako to ide…je li cijena pristupačna…osjećate li napredak? Djeluje mi ok. Pozz I drzite se
Je li neko koristio NANINE KAPI IZ HERBA SARAJEVO protiv anxsioznosti i depresije i da li su pomogle?
Bixi, moj ti savet da kupis Persen Forte, 100 posto biljne tablete, ne izazivaju zavisnost, 75 posto Nane…i caj od Valerijane…ja to koristim, sa tim sam ostavio lekove i sve je mnogo bolje, asto je najbolje u prici je, da je sve prirodno i zdravo…pozdrav…
Dragi moji…ja sam vec na rubu zivaca ,jer se moj zivot pretvorio u pakao.svako malo sam bolesna sve imam neke simptome ,a sve je pocelo kada sam dobiala jaku bakteriju u grlu i nisam mogla ustati mjesec dana.jako me plasi pomisao na to ,posto imam dvoje male djece ,da ce mi se nedajboze najgora bolest dogoditi i da ce moja djeca ostati bez mene.jako mi je tesko.zapustila sam i sebe i kucu,i porodicu ,sa muzom sam non stop u svadjama.u zadnje vrijeme sam kod doktora i svi nalazi budu u redu ali mene boli pa boli ,a ja im i nevjerujem…sta da radim ?
Za pocetak da pocnes da verujes da su ti rezultati dobri- jer jesu….i ja sam sve to prosao…a onda odes kod psihologa na razgovor, sto je normalno…samim tim ces krenuti na bolje…postoje lekovi koji ce ti ublaziti simptome, ali ne i otkloniti za uvek, jer oni samo maskiraju strah, zato ti je bolje da ih ne pijes, vec idi prirodnim putem, pij cajeve za smirenje, 100 posto biljne tablete…i bice ti bolje…drzi se…pozdrav.
Dobro veče svima evo ovako imam dvadeset sedam godina i mislim da sam teski bolesnik koji ima svaku bolesna koju cuukejm da postoji osluskujem svoje srce i merim pritisak bar pet puta dnevno tako je već četri godine bila sam na sve moguće kontrole i sve okk ali ja i dalje mislim da sam bolesna i čak su mi kateter uvodili u srce sve u redu a ja i dalje mislim da imam neki problem sa srcem šta se ovo samnom dešava prosto sama sebe ne razumem sta je to sa mojom psihom i zašto nemogu da živim normalno
Kad budes prihvatila cinjenicu da si zdrava, tako ces poceti normalno ziviti. A, sad je pitanje kako ces prihvatiti to, kad je tesko? Onda cu odmah napisati repliku: isto tako kako si prihvatila da nisi zdrava!
Mozda cu te ja bas najvise shvatiti, jer sam bio isto ko ti, stvorio sam sebi naviku mjerenja pritiska, tlakomjer mi je bio najbolji prijatelj! Smijesno, ali istinito. Izbaci one elektricne tlakomjere, ja kad god mjerim na njima meni skace strasno tlak (na nervnoj bazi), stvorio sam sebi strah od el. tlakomjera, ali mehanicki me smiruju! Koja glupost, ali hajd. To je sve stvar navike, a aksioznost je bas losa navika, los nacin zivota. Nebi da te obeshrabrim, ali niko drugi ti nece moci pomoci nego ko ti sama sebi! Vjeruj u sebe i trudi se koliko god ti tesko bilo, znaj da ces duze zivjeti ako budes aktivna u svom zivotu (zdrava hrana, puno kretanja, neke aktivnosti koje ce te fizicki i psihicki malo ojacati).
Ja evo sa svojim simptomima zivim skoro 2 godine, sve sam ih prihvatio naravno moj um proizvede neke mnogo gore od predhodnih i malo me pecne, ali nedam se. Kada moj um potrosi sav arsenal i kad shvati da ja vise nisam toliko slab na horrore, onda ce me popustiti..
Uzivaj u zivotu, ne sikiraj se i u svoj zivot stavi vaznije stvari od anksioznosti 😉
osli zivci ti
U poslednje vreme imam stalan osećaj kupanja srca,i osećaj da nemam dovoljno vazduha,ustvari kratak dah.radio sam spirometriju i nalaz je bio ok.isto tako uraduio sam holter ekg i krvnog pritiska i nalazi su bili ok,ali ja i dalje imam isti osećaj.imam 31 godinu.
Pozdrav svima,citam komentare i vidim dosta nas ima,mogu reci da je malo ohrabrujuce znati da nisam jedina koja s zako oseca,ali sa druge strane zao mi je sto ovoliki broj ljudi ima ovkvih problema,jer iz iskustva znam koliko su neprijatne tegobe.Moj prvi napad panike desio se pre nekih 7godina,maravno zavtsila u hitnoj sve ok,samo srce ubrzano lupa.Mesecima posle toga svaki drugi dan hitna,ja umirem svakodnevno znaci strasno.Ljudi u hitnoj kad me vid vec mi se cini da dobijaju ospice od mene hahah 🙂 .I tako to trajalo dok ja ne shvatih da mi nije nista 🙂 Naravno moji simptomi tu nisu prestali nagomilavali su se sve gori i sve jaci,ali ja vise kod lekara nisam zbog toga isla,jasno mi je roknu mi nesto za smirenje i ajd’ kuci,sto mogu i sama da uradim(bar sam te jadne ljude koi tamo rade oslobodila svojih zalopojki 😛 ).Simptomi su me drmali do te mere da sam mislila da ludim da se gubim da cu nesto uradizi sebi ili nekom drugom sto me uzasavalo kad samo pomislim pa mi bude jos gore,do mere da mesecima nisam izlazila cak ni ispred kuce jer mi se cinilo onesvesticu se cim predjem prag..Spabala sam po ceo dan jer samo tad nisam nista osecala,bila sam ubedjena da sam poludela i sramota me je bilo da ce to neko primetiti,razmisljala danima o zivotu trazila neku svrhu zivota i nisam je mogla naci.Srcani udar sam vec svakodnevno „dozivljavala’,i to vise puta na da.Osecaj nerealnosti kao u snu,osecaj lebdenja,kao d nisam u svom telu ruzne snove….ma ljudi pravi pakao ali to nikako ne moze razumeti onaj koi nije doziveo,pravi pravcati pakao…ma razne gluposti koima u stvari sami sebe opterecujemo ,a svi smo mi dovoljno racionalni i svesni toga da su to samo nase misli i nasi strahovi…ali opet sebe mucimo tesko je to udjes u taj zacaran krug i ne mozes da pronadjes izlaz.Poslw sedam godina nista me vise ne cudi ni kad ne mogu da udahnem ni kad mi srce bij kao ludo ni kad mi s zavrti u glavi ni kada se osecam kao da nisam prisutma nista me vise ne iznenadjuje jer sam to sve vec dozivela.Ali ne da se ja 😉 znam danism bolesna svesna sam toga znam da je samo glupi strah u pitanju sve znam,sve mi je jasno samo ne znam kaao da ga se oslobodim.Sada popijem povremeno ksalol kada se bas osetim lose i to me smiri budem ok.Isla sam kod psihologa na razgovor,ispricah se sa zenom i sita se isplakah,kaze mi ona nije ti nista ti si ok uzibaj u zivotu ne razmisljaj o tome sto vise razmisljas sve ti je gore pusti to ne daj da ti komlikuje zivot nesto sto ne postoji stje umisljeno!I tako znaci puno taj razgovor ohrabri coveka bude ti bolje ali opet posle nekog vremena mec pocne da drma pa s ja seti toga pa se malo smirim ili popikem moju „carobnu tableticu“…i tako u krug godine prolaze a ja josuvek u zacaranom krugu nije slomio on mene ali bogami ni ja njega borimo se tako godinama ja i moja anksioznost,a cini mi se da smo se i srodile hahah;-) malo sale:-)Ne dajte se ljudi ,ja verujem da se moze prebroditi samo je potrebna cvrsta zelja i odluka da se tome stane na put,ja sam priznakem lenja osoba pa tako krenem da s borim pa odustanem pa opet ispocetka i sve tako…..ali sve mislim kad jednog dana stvarno resim da pobedim tu anksioznost da cu uspeti u tome,znam da nece biti lako da ce borba biti iscrpljujuca i teska ali verujem u pobedu!Zar da nam svesno zagorca zivot nesto sto nepostoji!Nesto sto smo utuvili sebi u glavu i plasimo ga se!Mi smo stvarni mi postojimo,anksioznost je samo plod nase maste naseg straha koji nas sputava i remeti nam zivot,ja sam svesna toga i ne dam se uplasiti kao nekada dok nisam znala sta mi se desava sad mi je jasno da imam izmisljenog neprijatelja i zelim da se on uplasi mene i ode a ne ja njega jer on ne postoji!Drzite se sta da vam kaze i borite se nije lako znam ali znajte da vam ne moze nista.Niko nikada nije umro od anksioznosti od straha niko nije poludeo od straha i anksioznosti ludilo nije svestan cin ljudi koji lude nisu svesni toga i ne boje se mi imamo emocije imamo strahove znaci svesni smo svega samo se moramo suprotstaviti!!:-*
Imam stalno probleme vrti mi se u glavi i kada mi se zavrti vas se po tresem muka na zeludcu dosta puta bolove u grudima i stalno mi crne misli prolaze u glavi sta moze da bude.
Eh ovako imam 20 godina prije godinu i po sjedio sam kod druga pusili smo travu . Nakon pola sata uhvatila me je panikaa i pocelo mi je srce lupati pobjegao sam kuci . Nakon toga kuci mi je dosla hitna odvukli ja sam im rekao da sam pusio travu oni su rrkli da ce biti okej i da ce proci za sat dva . Sutradan sam usta totalno drugi covjek sve je nekako bilo kao san rekao sam sebi trava NE prestao sam pusiti . Nakon nekih 10 dana poceli su problemi konstantno lupanje srca panicni napadi gusenje mantanje nervoza negativne misli iscrpljenost umor pospabost nexainteresovanost . U skoli nisam mogao izdrzati dva casa bjezao sam izadjem u grad na kafu bude mi lose jednostavno nisam bio opusten nekako sam se najbolje osjecao kuci . I nakon pola godine lupanje srca je prestalo samo od sebe i gusenje je prestalo i smanjio mi se panicni napad mislim nemam ga vise u opste ali je ostala nervoza napetost u meni i mantanje i svaki dan se osjecam pijano izadjem na kafu sa drustvom manta mi se izgubljen sam iskljucen iz price imam osjecaj da je to sve san hhaha . Isao sam psihologu on je kao reko da sam anksiozan al ja necu da se pomirim sa tim jos sam napao psihologa reko sam mu da nisam lud hahah . Da nekih 20 dana sam na svoju ruku pijo bosaurine i mogu vam reci da bude bolje ali 2 do 3 sata i prestao sam piti . Smeta mi jaka svjetlost muti mi se vid od toga i ruzan osjecaj je . Hvala vam unaprijed na svakome dobrom savjetu .
Postovani, anksioznost kao emocija sama po sebi nije poremecaj, molim Vas nemojte piti lekove na svoju ruku to samo moze biti kontraproduktivno. Sanja M. dipl.psiholog
molim vas za pomoć
kad sam nervozan ja radim i pričam ono što mi padne na pamet i ne mogu da se smirim. Meni treba pomoć. mnogo se svađam sa devojkom i sa svima. Neznam sta da radim da bih se pomirio! Mnogo me nervira to i mnogo bi mi trebala pomoć
hvala !
Postovani, mozete nam se javati za psiholosko savetovanje kako bismo moglu adekvatno da Vam pomognemo. Sanja M, dipl.psiholog
Postovani,
Pre godinu i po dana, prvi put sam doziveo napad panike (ubrzan rad srca, znojenje, gusenje), Uradio sam sve moguce analize za srce: laboratorija krvi, urina, Ekg,(minimum 5) Holter Ekg, UZ srca, test opterecenja srca, sve je bilo u redu, nisam dobio ni jednu terapiju. Lekari su mi rekli da mi je srce zdravo, da mogu da se bavim sportom koliko god hocu.
Ja sam konstatno pod mislima da cu doziveti infarkt, ili mozdani udar. Kod neuropsihijijatra sam umesto tableta, dobio samo grdnju, kako sam ja mlad, kako koristim internet (da bi anksioznost jos vise povecavao informacijama), za anksioznost, da mi treba vise izlazaka i druzenja, kao mojim vrsnjacima, a ne lekovi. Ja sam pokusao da se izborim sam sa sobom, u nekim trenucima to nisam uspeo. Konstatno sam isao u hitnu pomoc, jer sam mislio da dozivljavam infartk, i kad dodjem tamo lekari me vec poznaju, kazu evo nama opet Aleksandra 😀 izmere mi pritisak, kazu ok je i ovog puta, i posalju me kuci. Recimo kada procitam da neko umre mlad, ja se uspanicim,dozivim odmah napad panike. Dok se tusiram, bukvalno u mislima prizovem napad panike, i on dodje, krenem da se gusim, da mi srce lupa, i onda pomislim, to je to…ovo sad nije napad, ovo je kraj :/ i svaki napad iako je isti, ja ga dozivljam kao novi, kao kraj. Nemam svakodnevno napad, i u zadnje vreme znam da ga kontrolisem (mozda 1 od 10 uspem da iskontrolisem). Imam veliku uznemirenost u sebi, to mi najvise smeta, nemam taj unutrasnji mir, jer sam non stop obuzet crnim mislima, da ce mi se nesto lose desiti, da cu oboleti od teske bolesti, da je to u stvari pocetak i da vec sutra necu docekati. Iako verujem da ne treba citati na internetu o bolestima, pre neki dan sam procitao da vise sajtova, da su naucnici ustanovili da rak pluca moze uzrokovati depresiju, anksioznost pa i napad panike, da ukoliko se menja raspolozenje odmah se poseti lekar (navodno da je kod velikog broja obolelih anksioznost prisutna 🙁 ). Sta da radim sad? Da li je to tacno, da se ja polako spremam na pregled?
Da, ja tegobe nemam(osim kad ih ja ne stvorim, jer ako procitam da je glavobolja simptom necega, mene boli glava hoce da pukne, ako je bubuljica simtpom, ona do jutra se stvara tu,neverovatno)…spavam dobro (mogu da spavam i do 12h bez prestanka), jedem solidno (treniram-teretana), kilaza mi varira 1-2kg +/- , umor kad kad osecam, nekad i kad ne radim, ali ako je nekako ,,tezak,, dan…Imam 25 godina, bio sam pusac 10godina (10-15 cigareta na dan), ne pusim mesec dana.
POMOZITE sta da radim?
Ich
Postovani,meni su pre godinu dana poceli panicni
napadi,dijagnoza panicni napadi anksioznost i depresija
terapija ad i rivotril prvih par meseci je bilo ok
Posle toga imala sam nekih problema porodicnih
I stanje se pogorsalo,od jednom mi se javio strah
Od voznje auta,iz kog nisam izlazila,pogubljenost
Konstantan strah,da bih na sve to pala i polomila koleno
u gipsu sam provela dugo,u bolnici 45 dana na oporavku
Od tada sam pala u duboku depresiju tesko hodam
izbegavam druzenje,svi mi smetaju nemam volje
tuzna sam zamisljena jadno se osecam u stanju sam
Da prespavam 12 sati,opao mi je imunitet upalu grla
Sam dobila sve me to brine i plasi.Totalno sam odsutna
Zapostavila sam muza dete ubija me neka ravnodusnost
Nista me ne raduje,ma totalan mrak,glava me boli svakh dan
napetost iscekivanje najgoreg itd… POMOZITE??? niko
me ne razume imam 29 godina
Postovana Svetlana, Vasim ponasanjem i najvise katastrofirajucim i negativnim mislima odrzavate svoju depresiju i anksioznost. Pre svega krenite od nekih konkretinih radnji kao sto su obavljanje najsitnijih stvari po kuci, uvodjenje redovnih obroka i sl. makar i na silu. Najbolje bi bilo da nam se javite (ili nekom drugom strucnom licu) za psiholosko savetovanje ukoliko ste u mogucnosti (mozemo imati savetovanje i putem skajpa) da se stanje ne bi pogorsavalo. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
postvani
profesionalni sportista 33 god pre 1,5 god povredio ledja, pad stopala. vratio se igranju i negde u feb nova povreda ledja, drugi pad stopala i tu pocinju problemi.ustajem, pocinju pristi da mi trnu leve ruke, znaci slog! pa se povremeno menjaju. posle krece malo po licu trnci, pa po usima hladno, pa po rukama hladno. srednja ledja ubijaju, vrat ukocen, pa trnci po temenu glave. bol u oba uveta, igra mi desni kapak, jezio se ceo kad sam imao odnos.a inace trnem u nogama neprestano.to su mi kao utvrdili da je od ledja posto ima 3 diskus hernije u lumbalnom delu.jedno jutro nisam moga ni na noge.zvao hitnu,uradjena magnetna glave i vrata,glava super na vratu ima promena ali bez kopresivnih manifestacija.uradio sve moguce analize krvi sve ok.sef neurologije,posto sam iz malog grada dobro se poznajemo,kaze da sam budala ne razmisljaj,dao mi ksalol.trazio druga misljenja nista pametno.opet napominjem da ih sve poznajem niko me ne shvata ozbiljno.bi kod 5 neurologa,4 rekla da je od glave 1 da je od vrata,odustao od lekara.malo se smirio i tegobe se malo smirile.krenuo na more opet me ledja uhvate.dolazim kuci simptomi se pojacavju jaki trnci po temenu glave nekad i po licu i vratu,jak bol u levo ramenu koji seta nekad je u laktu pa nekad u saci ili prstu .desna saka mi ponekad malo gori,konstanta bol u usima i srednjim ledjima,jezim se ceo iz cista mira.noge standardno.inace spavam kao beba ,pritisak super,otkucaj srca ne prelazi 50.po prirodi sam jako aktivan i nervozan dupli ovan.sad moje pitanje za vas jel moguce da je sve ovo od glave tj. neko poremecaja?i da li treba jos nesto da uradim,neki nalaz ili sta?pozz i da emng nisam radio i nisu me slali kod psihijatra hvala najlepse
Sta si radio da li si sad ok imam slicne simptome dve diskus hernije i sad nakon skoro 3 meseca lecenja pocela sam da tripujem da me pecka ruka. I stalno sam u strahu i napeta.
dragi moji pratim vas redovno ali iz svega toga neznam sebi da pomognem.imam problem sa partnerom donosim zakljucke,govorim mu da li bi me je prevaario ,pa mu navedem koga god vidim sa njim sa kojom god zenom kontaktira neznam kako da to izbacim i da mu pocnem verovati a nemam osnova za sve sto mu govorim,sta predlazete da se iscupam iz tih gluposti.srdacan pozdrav
BUC
Često imam neku sitnu temperaturu koja je oko 37,1-37,2-37,3(retko) uvek osetim da cu da je dobijem pre nego sto me stigne. osetim blago peckanje u butinama i i ruke mi postanu hladne.
Primetio sam da mi se ovo desava kad god se nesto brinem ili sam pod stresom a slabo sam naspavan. jednom sam cak doziveo napad panike, od kada mi se to i desava, da li to moze da bude strah od sledeceg napada panike? da li anksioznost moze da izazove povecanje temperature?
posle tog napada panike lezao sam u krevetu desed dana ubedjen da mi je nesto lose cak sam dva puta iso da primam infuziju jer mi se cinilo da cu da se srusim. davao sam krv rezultati su bili dobri. evo pre neki dan iseko sam se malo na ruci na neku rdjavu zicu a ne znam kada sam poslednji put primao vakcinu, kada sam otisao kod lekara rekao je da je to mala ogrebotina i da koza nije uopste probijena u potpunosti vec je skinut samo povrsinski sloj. Evo veceras je 5. dan od tada a ja konstanto brinemi veceras sam dobio opet temperaturu koja je 37,2. ako je ovo neki vid anksioznosti ili hipohondrije sta da radim na pitanju lecenja od toga?
Pozdrav!
zdr svima imam neki problem neznam sta mise desava ima vec 3 godina kako se placi da ne bolujem napraviosam sve rezultate nikad mi nisu nasli nista praviosam EKG vec vise od 10 puta napravio sam 1 put 24 sati slimljene srcani rad nisu nasli nista napravio sam vozenje bicikle i tu nista ja jos nisam siguran da mi srce je ok ponekad mi dodje dami srce stane 1 sekunda i opet pocne da radi poneka mije ubrzano rad ponekad mije usporeni rad i to kako se mislim tako i dolazi molijo bi svi koji mogu dami daju neki savet imam 25 god nikad ne pijem lekovi ponekad kad me boli glava i pijosam 3 godine lycsansiya protiv stresa lika nisam bijo kod psihovoga neznam sta da radim TRAZIM NEKI SAVJET OD VAS
pozdrav ljudi,ja sam 15 god vec na ksalolu,lecim se od tih panicnih napada,strahova,nedostatka vazduha itd.13-14 god mi je bilo ok.pio sam tablete i normalno funkcionisao,ozenio se i imam dvoje dece.lekove nikada nisam prestajao da pijem zato sto su mi pomagali ali poslednje dve godine mi se problem vratio.najgore mi je to sto mi stalno fali vazduha,ne mogu da udahnem punim plucima nekad po 2-3 dana.za ovih dve godin e sam uradio jedno 20 puta ekg srca,10 puta ultra zvuk stomaka,nosio holter 24h,proveravao stitnu zlezdu i sve je ok,sem sto mi srce malo brze radi pa zbog toga pijem corvitol lek pola tablete i on mi smanji otkucaje na 70-80 u minuti.ali ja se i dalje gusim,stalno mislim o tome,ne smem da ostanem sam kuci,jedva funkcionisem.odem jednom mesecno kod psihijatra i ona mi kaze da mi je to sve na nervnoj bazi i da dalje pijem ksalol.odavno sam vec postao zavistan ali bez tog leka ne mogu,mnogo mi je pomogao predhodnih godina.haos,sve mogu da podnesem ali kad ne mogu da udahnem punim plucima tada poludim.
Ovako moj problem je poceo pre par godina kad sam bio na jednoj slavi, trebao sam da jedem meni su ruke drhtale iz nekog razloga ja sam se uspanicio i otisao kuci.. srce mi je jako lupalo mislio sam da nesto nije ok samnom znajuci da sam se samo bez razloga uplasio ali sam sam problem napravio kad sam izbegavao rucak kod kuce da mi se to ne bi ponovilo … i naravno poceo sam da umisljam da ce mi se to ponovo desiti i desilo mi se ali vremenom je to sve gore postalo … nisam cesto imao te napade panike ali postali su traumaticni samo od jednom postanem uplasen , nervozan, zbunjen , pogubljen … kao da nisam u svom telu trnem… panika i onda danima rasmisljam o tome i bojim se da se ne ponovi i jako me to zivcira ne zelim da mi se to desava izludjuje me ne znam sta da radim.. Admine daj savet 🙂 pozz
Postovani, u pitanju je panicni poremecaj koji se uspesno moze resiti. Ovde mozete procititati prakticne savete za prevladavanje panicnog napada a tokodje nam se mozete javiti za psiholosko savetovanje ako ne uspete samostalno da se izborite sa problemom. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Mozete li mi dati simptomi hipohondrije?Cel da ja razmisljam u bolestima mnogo puta idem kod lekara.Kad lekar mi kaze da nisam bolestan meni mi malko olakse no opet mislim da sam bolestan.Nekad sam ja si kazem da nisam bolestan opet produzim da mislim.Stalno me boliv zglobovima i muskuli i me boli glava dali to je hipohondrija.A lekar uporno tvrdi da ja nisam bolestan imam jacu krv sa 6 leukocitima a ja opet tvrdim da sam bolestan .Ja sam tinejdzer dali je to normalno.
Postovani Nikola, ako imate uredne medicinske nalaze onda se najverovatnije radi o hipohondriji. Dakle, Vas problem je strah od bolesti i previse ste fokusirani na sve senzacije u telu koje su inace prirodne i prolazne. Naravno, potreban je dodatan razgovor sa sturcnjakom da bi se sa vecom sigurnoscu ustanovilo o cemu je rec. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Imam 21 godinu i počeli su me mučiti neki čudni bolovi u glavi,mislim nebi to nazvao bolovi vec kao neko stiskanje mucenje,često stisnem zube,a to nikad prije nisam radio.I kao da znam kada će to da se desi,inače prije toga budem veseo i raspoložen za zezanciju sa prijateljima ili porodicom,a nekad budem nikakav,neraspoložen i poslje tog’ me počne mučit glava,najčešće glava,a nekad i srce i želudac.Nekad osjećam i nemoć u lijevoj ruci.Ja ineče za svaku bol u organizmu odma googlam i naravno mislim na ono najgore,a onda počnem dobijat sve te simptome.Skoro sam išao doktoru i EKG je bio uredan,sve bude uredno ali mene muči ta glava to stezanje ,čudni osjećaji,ti refleksi na to kada me neko dodirne.Ujutro kada ustanem prvo na šta pomislim je glava,inače radim na građevini i navečer kada se vratim osjećam jaku vrućinu,nešto kao temperaturu.Po danu kada spavam ustanem nikakav,ne osjećam se dobro zato sam prestao da spavam po danu,a po noći kada zaspim nemam nikakvih problema i ne budim se ,naravno dok alarm ne zazvoni.To me počelo da muči prije nekih 3-4 mjeseca.
Neko drhtanje,kada izađem u grad imam osjećaj da me svi gledaju i tada mi počne kao lice da mi se grči,usne ili nos,eh kada malo popijem sve mi bude ravno do mora.
Brine me to,opet mislim na najgore,više nisam srećan kao prije,samo čekam te napade i uvjek mislim da ako zaspim kada me to muči da se više i neću probuditi :/ zato sam došao ovde da napišem, pa da vidim da li koga nešto tako muči,i da mi date neko riješenje.Razmišljam da posjetim psihijatra.
Postovani, verovatno je glavobolja posledica povisene anksioznosti i napetosti. Ako se javlja u ili nakon situacija koje su Vam na neki nacin stresne ili nelagode onda je verovatno u pitanju psiholoski izazvana glavobolja. Dodatno je pojacavate fokusirajuci se na senzacije u glavi. Bilo bi dobro da posestite neurologa kako bi ustanovio o cemu se tacno radi. Srdacan pozdrav, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Dobar dan, voleo bih stvarno da se posavetujem sa vama putem telefona ili skajpa, mislim da imam ovaj problem pa dok je u pocetnoj fazi(bar se nadam da jeste) da se potrudim da ga resim uz Vasu pomoc. Imam samo 18 godina. Ako mozete da mi ostavite kontakt bio bih prezahvalan. Pozdrav
Postovani Djordje, nase kontakte imate sa desne strane na pocetnoj strani naseg sajta. Telefonski kontakt je za savetovanje uzivo a e-mail za savetovaje putem skapa. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Citam I ne mogu da vjerujem da nam se iste stvari dogadjaju. Anksiozna sam vec par godina I hipohonder sam takav da je to strasnooo.Kad je tek pocelo ovo da mi se dogadja mislila sam da sam tesko bolesna , to uvjek mislim sta god da osjetim mislim da je to najgora bolest.Evo opet sad imam neke simptome glavobolju , ubrzan puls , neko zujanje I brujanje u glavi , istripovala sam se da mi je skocio pritisak , da mi je proradila stitna zlezda , da sam hormonski poremecena…samo citan po netu I kao nadjem sebi dijagnozu.Kad sam prolazila kroz pakao od panicnih napada I anksioznosti svi nalazi su mi bili super. I ja sad racunam kako je od tad dosta proslo I da se sig nesto promijenilo 🙂 nekad sam sama sebi smijesna I dosadna sa ovim .Ja sam hipohonder koji se plasi doktora , znaci idem na kraju dok prodjem kroz cijelu agoniju.Dosadila sam svima a najvise sebi.U sustini znam da sam zdrava , al cim osjetim nesto odma krece taj trip koji vodi u beznadje.Isla sam par puta kod psihinatra, sve mi je jasno sta prica al ne mogu bas to da primijenim kod sebe.Najvise me smara neizvjesnost jer pomislim -svaki dan moze nesto da se desi meni ili mojima , pa kao bolje da brinem , na taj nacin nas cuvam .A znam da je to suludo.Jadni mi kad ovako razmisljamo , kvarimo sebi zivot , jer pogledam iza sebe koliko sam puta izmucila sebe mislima crnim I nista mi se nije desilo , umjesto da sam kvalitdtnine vrijeme provela.Izvinite na ovolikom postu , trebalo mi je da ovo ispricam nekom ko me razumije 🙂
Imam 18 godina..Sve je pocelo prije 4 godine kad mi je jedna ujna umrla veoma mlada od karcinoma.Od tad ja strahujem za svoj sopstveni zivot.Prije 2 godine prosla sam kroz sve ove krize anksioznosti,plasila sam se da cu umreti da imam svakakve neizlecive bolesti,ali posetila sam psihologa i to me je proslo.Evo sad posle 2 godine sve mi se vraca.Ne mogu da se koncentrisem,sve vrijeme samo trazim simptome po intenrnetu.Trenutno osecam slabost lijeve ruke i kao nemoc da pricam(velimo strah,nekako kao ne mogu da pricam).Sad trenutno sumnjam na MS zbog ovoga sto osecam slabost ruke itd.Cim pijem bromazepam sve mi to nekako prodje ali na kratko.Boli me glava cijeli dan,a plasim se neizlecivig bolesti bas puno..Ja sam nekako svijesna da je sve ovo hipondrija ali ne mogu sama sebe da ubedim da je to to.Uvijek kazem mozda i nije to i sumnjam na „bolest“. Onda imam napade panike,dodje mi da placem ,malo se smirim i onda sve ide h krug..Inace sve analize u redu i kod neurologa sam bila sve je ok..Jos mi je zao sto mucim roditelje jer stvarno ni sa njima ne mogu da pricam kako ne bi ih zabrinula.Imate li neki savet da me spasite ove prave muke
Moje postovanje!
Prije svega zelim da vam kazem da mi je jako drago sto postoji ova stranica.Procitala sam svaki vas komentar i pomalo se smirila…Uostalom moj problem je krenuo u srednjoj skoli..Jednoga dana kada sam dosla iz skole krenuli su ludi otkucaji,otisla sam na hitnu ekg uredu..Poslije mi se desilo jos par puta tako lupetanje srca ali nista strasno..Udala sam se i porodila,imam sina od 3,5 godine…Naime moj problem se vratio kada sam imala problema sa stomakom,bolan trbuh,povracanje….Od toga mi krene sva nervoza pa pomislim da bolujem neznam ti kakve bolesti…citam forume,svaka moguca bolest je bila kod mene po mom sudu…Poslije godinu dana se mi se vratili svi simptomi jako lupanje srca,nervoza,gusenje,otezano disanje,probadanje oko srca…dnimali du mi Ekg sve uredu,nalazi nemogu biti bolji,sbimala pluca ok samo mmalo bronhitisa…dobila inhalator…nisam radila uz srca jer je ekg uredu slusano bez sumova…a ja stalno mislim da ce me nesto zadesiti i da mi srce nije uredu…molim vas recite mi vase misljenje dali je sve ok ili je sve u mojoj glavi….
Postovani doktore i ostali citaoci,
Prosto ne znam odakle bih krenula. Imam 32 godine,jedan porodjaj iza sebe,dosta stresova i raznih simptoma. Pocelo je sa zujanjem u usima, koje se povuklo,potom se javila glavobolja,koju su lekari procenili kao tenzionu,poom zarenje tela,butina ruku,lica ,nogu,a na kraju se pojavilo i titranje svih misica tela,oka,ruku,nogu ,ledja,stomaka….
Uradjeni su hormoni stitne zlezde,krvna slika,MR glave,vrata,emng donjih i gornjih ekstremiteta,ocni preglled i naravno pregled neuropsihijatra. Sem problema sa vratnim delom kucme ( lordoza kifoza i spondiloza) i limbalne spondiloze ,nalazi su uredni.
Vidim da sam u zacaranom krugu,posto su i oci pocele da me bole,tacnije vise levo. Inace cela leva strana tela je nekako vise osetljiva,i sve sto osecam,osecam jace na levoj strani. Prosto vise nemam snage da umisljam razne bolesti,iscitavam forume . Smirim se par dana,ili nedelja,pa ponovo u krug.
Trenutna terapija je ksalol 25m 2 puta na dan. I dijagnoza je psihosomatski poremecaj. Sta dalje?
Milice da li si resila svoj problem?
Postovani doktore, ja sam roditelj deteta od 20 godina koji ima simptome hipohondrije potvrdjene od strane psihijatra. Na psiho terapiju ide jednom nedeljnjo uz medikamente (respiridon 1mg i xeroxat 20mg dnevno). On nista ne prihvata, nece da saradjuje, nece da radi bas nista kako bi mu bilo bolje. Po ceo dan prica samo o bolestima i umiranju, cesto ima i panicne napade. Nikome ne veruje i nikoga ne slusa. Cela porodica i prijatelji su uz njega non stop, svi pokusavaju da mu pomognu na svoj nacin. bili smo kod vise razlicitih doktora, uradili nalaze krvi, ultrazvuk srca, ekg, test opterecenja srca, magnetnu rezonancu celog tela i svi nalazi su odlicni. Ali on i dalje umislja da je bolestan i da ce umreti.
Da li mislite da je ova terapija dovoljna i da li je dovoljan jedan razgovor sa psihijatrom nedeljno. Ne znam kako da se ponasam prema svom detetu, toliko se trudim da mu pomognem da pocinje da ima odbojnost prema meni. Hvala unapred.
Vlado, ovaj tekst je više nego odličan! Pozz, Snežana
Molim za pomoc javljaju mi se nekakvi simptomi koje i ja sam neznam kako da objasnim evo vec 3god sve pocinje sa cudnim osjecajajem pokraj lijevog uha i nekakvim titranjem pusiranjem u sljepocnici takodze u lijevoj sljepocnici nakon toga jaka bol u u lijevoj strani glave i vrata koja se spusta u lijevu ruku sva utrne mucnina i umor naglo nastanu utnutost brade i to kao zubobolja lijeve strane vilice nekontrolisano vrsenje male nuzde i najgore od svega nabrojanog igranje prstiju ruku titranje misica po cjelom tijelu i stezanja oko grudnog kosa kao kad da me neko zagrli nalazi krvi uredni ekg uzv srca takodze molim za pomoc inace budem ok sve dok nepocne bol u lijevoj strani glave i to pulsiranje nakon toga nisam ja
Stvarno bih trebao pomoc. Od pre nedelju dana imam osecaj izgubljenosti, odvojenosti od sveta. Imam osecaj da ne vidim, kao da sam pijan, nista mi nije interesantno, ostajem po celi dan u sobi jer ne mogu da funkcionisem. Sve se odjednom desilo. Ne znam da li mozda imam neki problem s ocima pa da to uzrokuje, uskoro cu da proverim, ali ako nije to sta bi moglo da bude, bio bih Vam veoma zahvalan na odgovoru
Imam panici poremecaj pre 5 godina imala sam jak panicni napad zbog kojeg sam mjesec dana mirovala od tada moj puls je ubrzan….i srce mi preskace…crne misli su mi u glavi kako cu samo pasti naglo umreti sve to zamisljam i bojim se strepim…non stop merim puls drzim prst na vratu…
Zdravo.imam velikih problema.. Prije par mjeseci bio sam s jednom curom i spavao sam s njom i koristio sam zaštitu koja je pukla.. Poslije tog sa svakom curom s kojom budem ja sebi stvorim problem u glavi da sam od nje dobio HIV.. I takodjer uvijek dobijem te simptome..kada se pregledam uvijek budem negativan.. Sada sam opet bio s jednom curom i opet su mi se pojavili simptomi kao sto su gripa ..glavobolja.. Uvećani limfni čvorovi.. Itd.. Da li je moguće da i sad umisljam.. Molim vas za pomoć jer sam u velikoj depresiji.. Pokušao sam da kontwktiram psihologa ali nijedan ne može da me primi prije 9 mjeseca.. Da li VI imate Skype ili nešto da mi malo pomognete.. Molim vas molim vas ..
Postovani.JaSam iz Makedonija.Imam veliki problem.patim od anksioznost vec 15godina.Uzimam citalopram 20mg i nekad dimitrina.Ali u zadnje vreme uvek mislim lose misli kako cu se razboleti i umreti kako samo nalazim nesto na mom telu a bila sam kod svih vrste lekara pa do sad sam zdrava.Ali i pak nikako da previzadjem ovaj osecaj da cu doziveti nesto lose da necu docekati nista u zivotu a imam 40 godina.plasim se i za svoju porodicu za kerku za muz itd.moi strahovi su najgori ujutru kad se probudim .povraca mi se nemam energiju i vec razmisljam da moj zivot nema smisao i da bi bilo bolje da skratim muke i samoubijem.molim za pomoc.
Recite mi postovani doktore dali ova terapija je dovoljna za moje stanje
ja imam panični poremećaj preko 10 god, pio sam ad od kog mi je bilo bolje, ne pijem ga neko vreme i svašta mi se vratilo, simptomi razni koji kada pomislim na njih, pojačaju se itd. stalno se analiziram čitam gluposti od čega je, da nije nešto opasno itd. a radio sam sve žive pretrage i ništa mi ne fali, doduše davno ali ništa se nije promenilo ni sada, to je samo anksioznost ja to znam i ako luda glava povremeno sumlja. čitam vaše postove, i mislim se da sam ja još dobar koliko pojedini ovde kukaju. niko nas neće spasiti, niti nam je potreban spasilac kojeg molimo da nam pomogne. pročitajte negde kako da sredite misli. ja nisam ok ali se uporno borim i mislim kako će proći, možda se nedovoljno trudim ili imam pogrešan pristup. jedno znam, kada pročitam neki tekst koji pobija moja podsvesna uverenja, meni istog momenta bude bolje za 70% . naravno neki od simptoma su i dalje tu i ne mogu da nestanu rek tako jer su mišići nedeljama zgrčeni i umorni, treba i njima vremena .
Doktore, imam 16 godina i vec duze vreme imam u glavi neki trip da imam leukemiju. Po celi dan placem i zamisljam kako cu to reci ljudima koji mi znace. Ovo me nekako promijenilo i sada vise ucim, ja koja sam bila najvici buntovnik i kampanjas u skoli. Ne znam zasto ali moj nacin gladanja sveta se promenio. Pre sam brinula da nekoga ne povredim a sada gledam samo da budem najbolja. Da li mislite da je pomisao da imam leukemiju promijenio moj nacin gledanja na svet?
A leukemiju nemam 1000%
Milo
Postovani,
imam 31 god. i volio bih da me posavjetujete da li se kod mene radi o anksioznosti, hipohondriji ili necem drugom. Primjecivao sam ranije kod sebe i OKP poremecaj u raznim oblicima.(pranke ruku odredjeni br puta, i druge prisilne radnje koje ako ne uradim odmah mi dolaze misli da ce se desiti nesto lose)
Prije 10 godina sam imao jako lupanje srca iz cista mira i zavrio na hitnoj gdje na srcu nije nadjena nikakva smetnja i od tad mi se to nije desavali. Danas to shvatam kao napad panike dok sam tada mislio da je problem sa srcem. Nakoliko god kasnije bio sam u stanju ubjedjenosti da imam neko oboljenje mozga zbog ‘mravinjanja’ i cudnog osjecaja u lijevoj strani glave.Tada sam mislima o bolesti sebi stvorio jaku nelagodu i tugu koja je trajala oko mjesec dana. Od tad je proslo 9 god i to se nije ponavljalo.Inace sam izuzetno zatvorena osoba i uvijek potiskuje emocije i nikad se ne raspravljam.
U medjuvremenu 2012.moja majka je umrla i to je bio veliki sok. Moje sadasnje stanje pocelo je na sledeci nacin. Dok sam stajao u crkvi osjetio sam kao blago zanosenje u desno sto me je uplasilo i preplavio me stra (nemir, lupanje srca,misli da cu pasti). Onda sam osjetio nemoc u nogama koju je strah i misao da cu pasti (a to se nije dogodilo) jos vise pogorsalo. Otisao sam kuci. Napominjem da sam dan prije toga imao povisenu temp 37.7 i simtome gripa.(inace vladaju razni virusi i svi su bolesni) Nisam lezao vec sam morao raditi i tako da je temp nakon jede veceri prosla. Par dana kasnije dolazi osjecaj ogromne tjeskobe u grudima, malalsalosti nogu, jezenja dijela glave i lica, konstantan nemir veći ili manji i stalno iscekivanje kad ce se to ponovit.Osjecaj zanosenja pri hodu. Ako ga jedan dan nema ili je manji sledeci dan se ‘nadoknadi’ Sklon sam trazenju simptoma na internetu i zbog toga sebi dajem najcrnje dijagnoze i sto je najgore ubijedim sebe u neku bolest. Od tih misli imam konstantnu napetost, tugu, nemir i po nekad toliko jaku uznemirenost da moram ustati iz kreveta i popiti tabletu za umirenje.Inace 15 dana koliko me to vec drzi imam los san stalno sanjam i strecam u snu i cesto se budim u nemiru uvek sa mislju o nekoj teskoj bolesti koju sam sebi mislima ubacio u glavu. Radio sam analize krvi i crp koji su odlicni, hormome i ultrazvuk prije pola god. hormoni uredni stitna blago uvecana ali dr kaze da je sve ok. Snimak abdomena odlican. Ultrazvuk srca sa doplerom odlican. Vise ne znam sta da radim. Ustajem i lijezem sa mislju da nesto nije uredu u organizmu i to mi stvara paniku,nemir, tjeskobu i povremeno ogromnu paniku. Da li je sve ovo zbog moje emocionalne zatvorenosti i raznih stresnih situacija i opterecenosti uvijek crnim mislima i scenarijima na kraju isplivalo iz mene na novaj nacin. Inace kardiolog kada me je pregledao rekao je da zbog svoje emotivnosti somatizujem svoj unitrasnji nemir na tjelesne osjecaje koje ja vjerovatno u svojoj glavim tumacim kao bolest i stvaram sebi horor.
Oprostite na opsirnosti! Molim Vas za odgovor!
Poydrav, imam jedan veliki problem .. Radi se o mojoj kevi , ona redovno posecuje lekare non stop je nesto boli te vilica te srce joj ubrzano kuca gleda u svoje ruke ,noge.. Na ogledalu provodi par minuta geda dali je sve u redu sa njenim zubima usnama vilicom .. Bila je kod lekara kad je pitam sta joj je rekao doktor generalno nema trenutnu dijagnozu ako je otisla zbog vilice i bolovi u zglobovima dobija sasvim druge nalaze nista strasno grip ..Ona ima malo dete sve manje obraca paznju na dete slabo mu posvecuje paznju ne kazem da ne posvecuje ali mnogo manje nego ranije iskreno ja nemogu da shvatim da su mi preci neki izmisljeni bolovi od deteta ..Pa eto htela sam da pitam jer su to bolovi iz glave jer je umislila samo ili je nesto drugo ne razumem ???????????????? 🙁
Postovani,
Ja imam uzasan stah i zabrinutost za zdravlje svoje dece.Svaku i namanju promenu u njihovom ponasanju i na telu ja tumacim kao najgoru smrtonisnu bolest.Za 2 meseca sam oba deteta vodila na magnetnu rezonancu glave,svakih mesec dana ih vodim da rade krvnu sliku itd.Nedavno sam sinu na vratu primetila otecenije limfne cvorove i odmah ga odvela lekaru.Uradjena mu je krvna slika i prema nalazu koji je dr pogledala rekla je da se radi o virusnoj infekciji i da ce proci.Onda sam ja krvnu sliku pocela sama da tumacim i udruzenu sa limfnim cvorovima na vratu,na internetu sam nasla strasne fatalne bolesti.Ne mogu da spavam zbog brige,ne mogu da jedem,na poslu jedva funkcionisem.Shvatila sam da se vec godinu dana vrtim u krug.Primetim simptome neke bolesti kod deteta,odvedem ga lekaru,on me razuveri i ja budem mirna 5 dana i onda sve iz pocetka.Pored toga sto se plasim za zdravlje dece,plasim se i za svoje.Jer sta ako se ja razbolim i umrem ko ce brinuti o njima.Bila sam kod psihijatra na terapijama ali mi na zalost jos uvek nije bolje.Osecam se bespomocno i vise ne znam sta mi je ciniti.
Srdacan pozdrav.
postovani molim za pomoc.mislim da ludim.pre par dana sam dozivela panicni napad i od tad pocinje moja nocna mora.svaki dan lezim spavam jedem malo gledam tv i to je to.psihijatar mi je dao lekove ..ali mi je jos losije..mislim da ludim..imam glavobolje i mislim da cu puci i povrediti majku.jako se bojim.molim vas pomozite mi
Poštovana Ana,
Predlažem Vam da pročitate ovaj tekst. Takođe, ovde pročitajte detaljnije o opsesivnim mislima koje su se razvile kao simptom povišene anksioznosti. One su uznemiravajuće i zastrašujuće, ali nemaju veze sa realnošću i Vašom ličnošću.
Srdačan pozdrav!
Postovana ja konstantno idem kod lekari zato sto uvek imam neku svoju dijagnozu da imam neka bolest.imam veliki strah od bokesti.toliko patim sto nekad nemam nilakav izlaz pa mislim i na samoubistvo.toliko mi je tesko.ne mogu da zivim konstantno sa ovakav strah.uzimam terapiju paroxetine i depakine ali nista.molim za pomoc.maja iz makedonije.
Pozdrav svima jako me zanimalo pa sam citala ovaj tekst i nasla sam sebe u neke recenice. Ja se vec par godina borim sa anksioznim mislima i anksioznost koja je postala chronicna ali sam naucila pa vec bolje zivim sa tim. Ljudi prestanete da se borite sa anksioznostu i sa mislim iako je tesko podneti stanje ali osecaete da nista opasno nije. Ja sam godinama tripovala da imam neku psihoticnu bolest pa sam razne misli imala da ubijem ove one sebe najdraze bilo je jako tesko sve dok nisam svatila da ne treba bezahi i da su misli samo strasne zato sto hi analizujemo verujte mi. E sad imam jedno pitanje ja imam taj obicaj da kad mi se u nekim periodu vrati anksioznost ja bi rekla da je kao lebdeca anksioznost Osecam kao tremuu unutrasnji nemir misli su lpet intensivne i onda imam tu naviku da trazim po netu i tako sama sebi odrzavam taj osjecaj i hranim misli ali nekad je jace od mene iako sam sve pa sve procitala u vezi anksioznost itd. Ali opet potrazujem dali je to sto ste opisali u tekstu i da tako odrzavam anksioznost. E drugo zelim jos jedno djete pa me strah sad sta ako se stanje poveca uz trodnocu izgubim razum plasim se jako postpostalne depresije i kako cu izaci na kraj. Sa prvim djetetom sam imala faze kad se anksioznost vracala ali nekako nestala. Jako zelim jos jedno djete i dali su te misli tagodje od anksioznosti tipa sta ako dobijem ovo ono sta ako nebudem dobra majka itd jako se brinem za tu situaciju koliko je i zelim toliko se i plasim. Sad mnogo citam o tome znaci o trudnoci posle trudnoce i kriticne faze i plasim se buducnost a jako zelim jos jedno djete. Ali strah me da ne bude onako kako sam zelela jer znam kako moze bit tesko posle teudnoca sa opsesivnim mislima itd. Znam o cemu pricam. Ali ipak sam sad sretnije nego ikad i sa svojim manama ali me jedino strah da se to promjeni ako ostanem trudna i posle trudnoce uvezi hormona itd. Imate li neki savjet da mi date. Jos vise sam se uplasila postportale psihoze iako znam da je to vrlo retko ali posto znam kakve opsesivne misli imam ponekad strah me da se posle trudnoce desi nesta o cemu mislim i da dobijem psihozu. Inace najveci strah je uvjek kod mene bio strah od ludila i tako je pocela moja anksioznost. Iako znam da sam jaca nego ilad vidite da se i meni opet neke nacike vracaju.
Roberto david na you tube poslusajte ga on ce vam pomoci SIGURNO