Ono smo što jesmo i imamo ono što imamo, ali uvek postoji težnja da budemo još bolji i da imamo još više. Društvo danas favorizuje neke vrednosti kao što su uspeh, materijalna moć, fizička lepota, inteligencija i kada neko ovo poseduje on uživa poštovanje ali izaziva i zavist mnogih ljudi oko sebe. Osećanje zavisti može predstavljati veliki balast onome ko ga je kod sebe razvio i ko ga održava.
Zavist je osećanja koje se javlja kada neka druga osoba poseduje i uživa u nečemu što mi smatramo da moramo imati za sebe, ali nemamo. Ovo osećanje može biti vezano za bilo koga u našoj socijalnoj okolini pa čak i za ljude sa kojima smo bliski. Često se stvara zavist među prijateljima, partnerima u vezi pa čak i između braće i sestara. Ovakvo osećanje blokira mogućnost da sa osobom sa kojom smo u neposrednom kontaktu ostvarimo dublji i iskreniji odnos. Iako smo joj sa jedne strane naklonjeni, zavist tu naklonost sputava pa se u nama stvara ambivalencija koja može da doprinese smanjenju kontakta sa tom osobom ili potpuno odstajanje od istog.
Koje su razlike između nezdrave i zdrave želje?
Kod osoba samo želi umesto da zavidi nekome, on/ona iskreno priznaje sebi da želi ono što druga osoba ima i smišlja kako da pridobije taj predmet svoje želje. Dakle, želja, za razliku od zavisti nema neprijateljsku komponentu. Osoba koja ne zavidi već samo želi, ne oseća se ugroženo kada konstatuje da nešto nema što bi želela a drugi to imaju. Ukoliko je želja iskrena ona dopušta drugoj osobi da ima ono što ona želi i da uživa u tome. Kada ovako misli osoba se onda i ponaša na način kako bi te svoje želje ostvarila. Postavlja ciljeve u vezi sa svojim željama i pravi plan kako će ih postići. Naglasak je na reči iskreno, jer ako je želja autentična to se lakše postiže ostvarenje neke namere a osećanje zadovoljstvo je veće ako se ista postigne.
Kod zavisti osoba teži da omalovaži vrednost željene stvari i/ili osobu koja je poseduje. Ona smišlja kako da dobije željenu stvar bez obzira na to koliko je zaista želi ili smišlja kako da liši drugu osobu željene stvari. Posledica ovakvog razmišljanja su da osoba verbalno nipodištava predmet svoje želje i/ili osobu kojoj zavidi. Takođe, ona može pokvariti ili uništiti predmet svoje želje ili ga oduzeti od drugog. Kada osoba ovako razmišlja i postupa, čak i kada dobije ono što želi ona ne postiže autentično osećanje zadovoljstva. Ovde je više naglasak na akciji da se nekome nešto uskrati ili oduzme nego da se ispuni ono što je autentična potreba osobe. Osećanje koje se ovde javlja je osećanje praznine a zadovoljstvo se postiže samo onda dok se smišlja i deluje da bi se drugoj osobi ,,napakostilo“. Ovako osoba upada u začarani krug gde njeno osećanje zadovoljstva ne zavisi od nje same nego uvek od druge osobe nad kojom ona nema kontrolu. Ovo osećanje da nema kontrolu može je uvesti u anksioznost jer ne može da predvidi šta će sledeće osoba kojoj zavidi da postigne.
Kako stvaramo osećanje zavisti?
Osećanje zavisti se stvara i održava kada osoba razmišlja da drugi ljudi apsolutno ne smeju imati i uživati u onome što je ona postavila kao predmet sopstvene želje i ukoliko se to dogodi ona će biti nesrećna. Kao što smo naveli, nemoguće je kontrolisati druge, pa tako i sama postavka da naša sreća zavisi od drugog donosi mnogo više štete nego koristi.
Mr Sanja Marjanović
dipl. psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
