Orgazam kod žena predstavlja trenutni vrhunac zadovoljstva u toku seksualnog odnosa, praćen izmenjenim stanjem svesti sličnom vrtoglavici. Tokom orgazma dolazi do refleksne kontrakcije karličnih i mišića oko vagine kao i mišićne kontrakcije i relaksacije materice i analnog otvora što dovodi do osećanja blagostanja i užitka. Iako je orgazam fiziološki proces u njegovom odigravanju učestvuju mnogi psihološki faktori koji ga mogu modifikovati. Kada se govori o problemima u seksualnom životu žene često se ističe tzv. anorgazmija koja predstavlja nemogućnost doživljavanja orgazma. Anorgazmija može biti primarna (žena nikada nije mogla da doživi orgazam ni pod kojim uslovima) i sekundarna (orgazam je bio doživljavan u nekom trenutku u prošlosti). Takođe, postoji podela na globalnu anorgazmiju koja je definisana isto kao primarna i situacionu anorgazmiju; orgazam može biti doživljan u određenim situacijama povezanim sa seksualnim iskustvom a u nekima ne, na primer, moguć je manuelnom stimulacijom ali ne i tokom interkursa. Razmotrićemo neke psihološke aspekte koji mogu uticati na izostanak orgazma kod žena.
Anksioznost
Određena razmišljanja koja se javljaju tokom seksualnog odnosa mogu proizvesti anksioznost koja predstavlja jedan od glavnih ometajućih psiholoških faktora za doživljavanje orgazma. Misli koje izazivaju zabrinutost kod žene obično su vezane za to da li je adekvatna svom seksulanom partneru, kako treba da se ophodi, da li ispravno postupa, ili čak da li će ona ili partner moći da dožive vrhunac. Iniciranje ovakvih misli je greška i gotovo sigurno neće podstaći rast uzbuđenja. Umesto toga potrebno je fokusirati se na tzv. erotske ključeve koji mogu biti vizuelni npr. atraktivnost partnera ili mentalni da misli o svom partnernu ili na sam seksualni čin na način koji će povećati seksualno uzbuđenje upotrebom npr. erotske fantazije ili pak da se fokusira na trenutne prijatne fizičke senzacije koje joj šalje telo.
Stid i krivica
Nekada žene usled svojih jakih religioznih uverenja i strogih internalizovanih roditeljskih zabrana ne mogu da se opuste i shvate seksualni odnos kao nešto u čemu treba uživati. One se osećaju krivom pri samom seksualnom kontaktu, sve vreme misle da rade nešto loše i da će ih zbog toga stići kazna. Krivica i stid za “zabranjeno” ponašanje mogu da se jave i nakon seksualnog odnosa, te iako postoji fiziološka potreba za seksualnim odnosnom ona se obavlja rutinski i o nekom vrhuncu u užitku nema ni govora.
Nezadovoljstvo svojom telesnom šemom
Često “iskrivljna” i neadekvatna slika o sebi može proizvesti sputanost u osećanju zadovoljstva prilikom seksualnog čina. Nezadovoljstvo se ovde odnosi na samoprocenu svojih fizičkih karakteristika. Ako žena misli da nije dovoljno lepa, da nije dovoljno seksualno privlačna, ona će sve vreme biti preokupirana time kako izgleda svom partneru, pokušavaće da prikrije delove tela koji joj se ne dopadaju i neće moći u potpunosti da uživa i doživi vrhunac.
Seksualna trauma
Traumatično iskutvo seksualnog odnosa može dovesti do toga da zadovoljstvo potpuno izostane i da se nikada ne doživi orgazam. To se dešava kada u istoriji osobe postoji neki vidi seksualnog zlostavljanja ili bilo koji vid neadekvatnog tretiranja tokom seksa. Za njih je seksualni čin sinonim za agresiju, neprijatne i bolne doživljaje , a često dolazi i do potpunog “zamrzavanja” bilo kakvih osećanja. Žene sa ovakvim iskustvima sklone su promiskuitetu ili prostituciji i seks im služi kao sredstvo postizanja određenog cilja a nikako kao poligon za uživanje.
Stres
Svakodnevni stres je uzrok da se uživanje potpuno zanemari, razmišnjanja o nezavršenom poslu, nedostatku novca, brga o deci, o budućnosti stvara osećanje napetosti koje se prenosi i na telesnu ukočenost. U takvim trenucima karakteristično je potpuno zanemarivanje seksulnih aktivnosti a ako i do njih dodje orgazam se teže doživljava. Neke osobe, pak koriste seksualni odnos kao “ventil” za pražnjenje napetosti usled stresnog tempa života. Seks je tada svojevrsni način da se “pobegne” od briga i problema ali on može prerasti u neku vrstu prisile kojom se “ubira” zadovoljstvo a problemi odlažu i ne rešavaju.
Odnos sa partnerom
Ukoliko je komunikacija sa partnerom dobra veća je mogućnost da se dosegne vrhunac. Pod komunikacijom u ovom slučaju podrazumevamo emotivno razumevanje, otvoren odnos, rešavanje konfliktnih situacija, podržavanje i prihvatanje seksualne komunikacije, slične stavove o seksu, razmatranje seksualnih preferenci. Važno je takođe, da se doživljaj orgazama ne uzima kao imperativ i obavezan deo seksualnog čina. To će stvoriti samo dodatni pritisak kod partnera i smatraće sebe krivim ili seksualno “nesposobnim”. Ponekad su žene u stanju da “glume” orgazam jer neki muškarci smatraju da je to dokaz njihove uspešnosti u krevetu. Takav neiskren odnos ne treba gaijiti već sarađivati sa partnerom i stalno ispitivati nove izvore zajedničkog zadovljstva.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 06464 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
