Neki ljudi imaju prirodnu tendenciju da budu uredniji, sređeniji i tačniji od drugih. Ove osobine mogu biti korisne u mnogim situacijama, u kući i na poslu. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja se ove osobine dovode do ekstremnog nivoa koji postaje ometajući za normalno funkcionisanje. Osobe koje provode sate i sate čisteći, sređujući, proveravajući ili uređujući stvari u poseban poredak, i sve to ih odvlači od uobičajenih dnevnih aktivnosti najverovatnije je da se bore sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Međutim, nije sve tako jednostavno. Opsesivno-kompulsivni poremećaj je nešto više od preterane urednosti.

Šta su opsesije? Opsesiju su ometajuće, ponavljajuće,uznemiravajuće misli, ideje ili slike koje izgledaju besmislene, ali koje nastavljaju da se javljaju i održavaju u glavi. Takve misli mogu biti jako uznemiravajuće pa osobe pokušavaju da ih potiskuju ili ignorišu; obično su to slike nasilja, misli da ćete nekoga povrediti, scene/misli seksualnog sadržaja koje nisu prihvatljive vašem sistemu moralnih vrednosti, bogohulne misli, ali i misli koje referiraju da sve mora biti po nekom određenom redu jer ako nije tako onda će se nešto loše desiti ili misli o mogućnosti zaraze, itd. Osobe prepoznaju da su ove misli i slike iracionalne i pokušavaju da ih potisnu ali one nastavljaju da im „uskaču“ i da se održavaju u glavi satima, danima, nedeljama i duže. Uobičajeno ove misli nisu vezane za svakodnevne realne životne probleme.

Šta su kompulzije? Kompulzije su ponavljajuća ponašanja ili mentalni rituali koje osoba izvodi kako bi minimizovala anksioznost koju su proizvele opsesije. Na primer, možete prati ruke neizmeran broj puta kako biste se osigurali da se nećete zaraziti, proveravati šporet ponovo i ponovo kako biste bili sigurni da je ugašen, ili neprekidno gledati u retrovizor kako biste bili sigurni da niste nekoga udarili ili pregazili. Iako postoji svest o tome da su ovi rituali besmisleni ne možete ih zaustaviti jer će to povećati anksioznost povodom vaših opsesija. Ponekad se opsesije javljaju bez kompulzija, npr. osoba stalno ima strah da će povrediti nekog bliskog ali nema kompulsivne radnje. Obično svka opsesija ima svog karakterističnog parnjaka u kompulziji. Npr, ako bezbroj puta perete ruke, izbegavare rukovanje, direktno hvatanje za bravu, tuširate se satima da biste se osigurali da niste zaraženi, imate opsesije vezane za mogućnost dobijanja ili prenošenja zaraze. Ili, stalno proveravare da li su vam vrata zaključana zbog opsesije da ćete biti opljačkanji; stalno proveravate da li vam je šporet isključen zbog opsesije da će izbiti požar. Mentalna kompulzija brojanja, koja podrazumeva da morate brojati do određene cifre ili da ponavljate neku reč određeni broj puta javlja se kako biste smanjili anksioznost povodom toga da će se nešto loše deseti vama ili nekom drugome.

Važno je znati da to što imate opsesivno-kompulzivni poremećaj ne znači da počinjete da „ludite“ jer ste sve vreme svesni da su vaše misli i ponašanja besmislena i veoma ste frustrirani činjenicom da ne možete da ih kontrolišete.

Kakav je tretman opsesivno-kompulzivnog poremećaja? Opsesivno-kompulsivni poremećaj spada u kategoruju anksioznoh poremećaja, njegov psihoterapijski tretman se uglavnom zasniva na tehnikama kognitivno-bihejvioralne terapije. Jedna od tehnika koja se primenjije je izlaganje i prevencija reagovanja. Ova tehnika uključuje sistematsko izlaganje osobe situaciji koja izaziva opsesivne misli a zatim se prevenira bilo kakvo kompulsivno ponašanje. Na primer, ako neko ima opsesije o mogućoj zarazi i pere ruke kompulsivno takva osoba se izlaže nečemu za šta ona smatra da je prljavo kao što je kvaka, a zatim vežba da redukuje broj pranja ruku ili se potpuno uzdržava od pranja. Obično osoba izvodi ovo uz pratnju nekog, bliske osobe ili terapeuta kako bi se „izdržalo“ preplavljujuće osećanje anksioznosti kada se kompulzija ukine. Ovo je jedna tehnika vezana za ovu specifičnu opsesiju, međutim postoji niz kognitivnih tehnika koje se uglavnom prvo primenjuju i svode se na to da se opsesije prihvate i posmatruju a ne odbacuju ili potiskuju jer se time samo povećava njihov značaj.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog