Šta su poremećaji ličnosti?
Poremećaji ličnosti se manifestuju kao relativno trajni i disfunkcionalni obrasci ponašanja, mišljenja i emocionalnog reagovanja u većini socijalnih situacija. Osobe kod kojih postoji poremećaj ličnosti obično imaju neadekvatnu interpretaciju svojih i ponašanja drugih ljudi, intenzitet i trajanje osećanja nisu u skladu sa situacijama, postoje disfunkcionalnosti u relacijama sa drugima, smanjena je sposobnost kontrolisanja impulsa. Specifičnost ovih poremećaja jeste u tome što sama osoba ne uviđa da postoji bilo kakav problem, jer problem nije izazvan spoljašnjim stresorom već se nalazi u strukturi ličnosti same osobe. Ovo je jedan od razloga zašto je poremećaje ličnosti teško tretirati i zašto je njihov tretman dugogodišnji a pomaci mali. Praktično osobe žive u svojoj disfunkcionalnosti i većim delom „trpi“ njihova okolina. Ipak, i kod ovih osoba mogući su prolazni klinički sindromi koji se mogu javiti u stresnim situacijama u vidu npr. depresivnih, anksioznih ili psihotičnih poremećaja.
Šta je zavisni poremećaj ličnosti?
Osobe zavisne strukture su mirnog temperamenta, slabo razvijaju kompetitivno ponašanje, izbegavaju napete socijalne situacije i interpersonalne konflikte. Najizraženija karakteristika ovog poremećaja ličnosti je izrazita zavisnost od drugih ljudi, oni obično traže jaku, podržavajuću figuru bez koje osećaju strah i procenjuju da su bespomoćne. Ne mogu da tolerišu da budu same duži vremenski period. Sebe procenjuju kao slabe, ranjive i manje vredne. Odgovornost i donošenje odluka prepuštaju drugima i prate njihovu direkciju. Zavisno ponašanje je normalno kod dece, kada ona još uvek nisu objektivno sposobna za suočavanje sa stresorima iz životne sredine te zavise od odraslih (roditelja, staratelja), međutim ispoljavanje ovakvog ponašanja postaje disfunkcionalno za osobu u periodu adolescencije i odraslog doba.
Veza zavisnog poremećaja ličnosti i anksioznih poremećaja
Osobe zavisne strukture su izrazito predisponirane da razviju anksiozne poremećaje. Generalizovana anksioznost se može razviti usled opsesivne brige da će biti ostavljeni i sami. Takođe, ovakve osobe mogu ispljiti panične napade u slučaju kada ostanu same u novim, nepoznatim situacijama u kojima misle da neće uspeti da se snađu. Ispoljavanje izražene anksioznosti (do nivoa panike) zapravo doprinosi da podržavajuća osoba ostane blizu i pruži zaštitu te ujedno i onemogućava da zavisna osoba preuzme odgovornost i bude samostalna. Karakterističan je i razvoj agorafobije, jer se napadi anksioznosti javljaju u sitacijama kada osoba napušta poznato i podržavajuće okruženje. Često se može razviti i hipondrijski sindromi uz pomoć kojih se konstantno privlači pažnja drugih pri čemu se osoba osigurava da će biti voljena bez obzira na svoju slabost i neadekvatnost.
Osobe koje imaju zavisnu strukturu ličnosti su sklone da najčešće razviju anksiozne poremećaje. Ipak, anksiozne poremećaje mogu razviti i osobe koje nemaju zavisnu strukturu ličnosti. Međutim, zavisnost može biti izražena u manjoj ili većoj meri, ekstremna zavisnost se definiše kao poremećaj ličnosti ali osoba može ispoljavati neke karakteristike zavisnog tipa. U odnosu na to koliko su izražene ove karakteristike zavisi ishod tretmana anksioznih poremećaja. Pa tako, osobe koje su više zavisne se ređe odlučuju da dođu na sam tretman kod stručnog lica i pre se odlučuju za medikamentozni nego za psihoterapijski tretman, teže primenjuju instrukcije koje su im date, nisu uporne i istrajne u svom lečenju, brže odustaju pa su i pomaci slabo vidljivi a verovatnoća vraćanja na staro ponašanje je veća.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skype name: psihologsanja
