Napade panike karakterišu iznenadni i intenzivni fiziološki simptomi kao što su ubrzano lupanje srca, ubrzano plitko disanje i stezanje u grudom košu, preznojavanje, kao i blaga vrtoglavica, trnjenje udova i zujanje u ušima usled hiperventilacije. Ovako intenzivne simptome osobe koje doživljavaju panični napad su sklone da interpretira kao ugrožavajuće za sopstveni život i zdravlje te zaključuju da upravo doživljavaju srčani/moždani udar, gušenje, gube kontrolu nad sopstvenim razumom i sl. Ovo tumačenje je potpuno pogrešno ali na neki način opravdano. Naime, osobe koje nemaju nikakve informacije o tome kako bi trebao da izgleda panični napad, npr. nisu imale nikog u svojoj okolini ko je doživeo panični napad ili nikada nisu pročitale/čule nešto o ovom fenomenu će logično zaključivati na ovaj način. Postoji mali broj onih koji će prvi iznenadni panični napad protumačiti kao „pad pritiska“ ili „pad šećera“, pa će ih ovakvo tumačenje dalje zaštiti od ulaženja u začarani krug nastajanja paničnog poremećaja: pogrešna interpretacija-pojačan strah- novi panični napad. Pored navedenih simptoma osobe koje doživljavaju panične napade izveštavaju da imaju osećaj kao da su odvojene od sopstvenih misli ili tela i kao da gube svest o sebi. Ovaj simptom se naziva depersonalizacija i karakterističan je za jače panične napade u okviru paničnog poremećaja ali se može javiti i u okviru drugih anksioznih poremećaja.
Šta se dešava tokom osećaja depersonalizacije?
Osećaj depersonalizacije je sasvim bezopasan, to je uobičajeni fenomen koji se javlja kod većine ljudi posebno u stresnim situacijama. Šta se zapravo dešava? Kao što je navedeno tokom paničnog napada dolazi do iznenadne i intenzivne „mešavine“ različitih fizioloških reakcija, osoba biva preplavljena ovim reakcijama, njena pažnja se potpuno usmerava na to šta se dešava u organizmu pri čemu sve jače doživljava date reakcije i prestaje da bude svesna okoline. Na kratko, racionalni deo biva zamaskiran intenzivnom emocijom straha pa osoba nije u stanju da donosi logicne zaključke. Dodatno, tumačenje date situacije kao „odvajanja“ od sebe ili svesti dalje kod osobe stvara pojačani strah koji je održava u paničnom stanju. Posledično osoba zaključuje da je ovo siguran znak da „ludi“ što dalje može prouzrokovati strah od „ludila“.
Šta činiti sa osećajem depersonalizacije?
Osećaj depersonalizacije je precenjen, to je samo „kao da“ osećaj koji je potpuno bezopasan (dakle, kao da sam odvojen od svog razuma/tela ali to zapravo nije tačno) prema tome samo ga treba registrovati kao prolazno stanje i simptom paničnog napada i sačekati da prođe. Takođe, kako bi se ublažili ovaj i ostali simptomi paničnog napada ukoliko je on preintenzivan dovoljno je produbiti i usporiti disanje (upoznajte se s tehnikom abdominalnog disanja). Treće, jednostavno promenite fokus od unutra ka spolja, od fokusa na sopstvene unutrašnje senzacije na događaje koji se dešavaju spolja, osvrnite se oko sebe, opišite kako izgleda okolina, šta se sve nalazi u njoj, ako ste sa nekom osobom započnite razgovor i fokusirajte se na njegov sadržaj. Bitno je da ostanete uporni i ne obraćate pažnju na sopstvene senzacije jer apsolutno ništa se ne može dogoditi sa vama i vašim zdravim razumom.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064/64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
17 thoughts on “Depersonalizacija kao simptom paničnog napada”
A da li se moze umreti od napada panike? Usled ubrzanog rada srca i ostalih simptoma, ili napada traje prekratko da bi se to dogodilo??
A drugo, zasto bi zdravo srce stalo od straha, a ne stane od neke teze fizicke aktivnosti, puls tj. broj otkucaja je identican ???
Postovani Stefane, panicni napadi su bezopasni, procitajte ovaj nas tekst. Srdacno,Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Interezuje me da li je depersonaljzacija i derealizacija nesto sto je prolazno ukoliko se adekvatno tretira psihotetapijom?
Ja se borim sa tim od niza panicnih napada koji su se dogodili pre oko tri meseca.
Zelela bih da znam da li je prevazilazenje moguce i u koliko vremena je potrebno za oporavak?
Koji je najbolji pristup resavanju ovog problema?
Postovana Marijana, depersonalizacija i derealizacija su simptomi panicnih napada,to je zapravo samo pogresna interpretacija stanja u kome se osoba nalazi „kao da nista oko mene nije realno“, „kao da nisam u svom telu“. U psihoterapiji (kognitivno-bihejvioralnoj) se radi sa ovimm i slicnim pogresnim interpretacijama, vreme za oporavak je individualna stvar i zavisi od slozenosti problema i pridrzavanja terapijsih instrukcija . Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo mogli adekvatnije da Vam pomognemo. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Postovanje. Dijagnosticiran mi je F41.2. F48.1 gastritis K29 . Zanima me dali sa sindromom F48.1 mi se dogadja kad legnem pokusavam zaspati ali pocinju me panicni napadi kao da cu ozljediti svoje bližnje .ako sam sama onda da cu ozljediti sebe .toliko me uhvati panicni strah da bi moglo mi se dogoditi da ozljedim nekog a da nisam svjesna da sam ustala iz kreveta . Poslije takvih napada negativnih misli dobijem napad glavobolje i nagon za povracanje .cesto zavrsim u hitnoj . Sad koristim Normabel jer vec imam dogovor da me prime u rehabilitaciji gdje sam ljecena 2016 god .ali prestala sam terapiju u dogovoru sa ljecnicom posto sam se osjećala vrlo dobro . Ali imala sav vrlo stresne mjesece prije ovih napada . I sve se vratilo .a vratio mi se strah dali bi ja bila u stanju da ozljedim nekog kad sam pod tim napadom panike .i ako se izoliram u svoju sobu da nebi nesta ucinila nesvjesno . Inace u stvarnosti nebi nikad nikog ozljedila niti sam u takvom stanju .ali od straha bojim se same sebe .
,,Strah od „ludila“ može da se razvije i kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja koji takođe spada u anksiozne poremećaje. Specifično za ovaj poremećaj je postojanje tzv. opsesivnih misli čiji sadržaj je intruzivnog karaktera i u potpunoj je suprotnosti sa vrednostima, uverenjima i ličnošću osobe. Osoba postaje jako anksiozna povodom tih misli i pomišlja da sa njom nešto nije u redu. Na primer, često se javljaju opsesivne misli koje su povezane sa povređivanjem bliskih i voljenih osoba. Međutim, osoba je svesna da ove misli nisu racionalne i može kritički da se odnosi prema njima što kod osoba obolelih od shizofrenije nije slučaj.
Takođe, preispitivanje postojanja „ludila“ može biti glavni sadržaj opsesivnih misli kod osoba koje imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj. Takva osoba se plaši da će oboleti od shizofrenije, ona je opsednuta tom idejom, informiše se koji su simptomi shizofrenije i traži kod sebe simptome koji liče na prave simptome shizofrenije. Osoba je stalno u strahu, misli koje joj padaju na um a koje su u izvesnom smislu apstraktne ili „bizarne“ izjednačava sa shizofrenim mislima. Ovakve osobe idu kod stručnjaka od kojih traže da ih uvere u suprotno tj. da ih uvere da nemaju shizofreniju a zapravo nikako u to da poveruju i iznova i iznova traže nove simptome koji u suštini nemaju nikakve veze sa pravim simptomima shizofrenije.
Na kraju bi bilo dobro odgovoriti na pitanje koje često klijenti, koji imaju problema sa nekim od anksioznih poremećaja, postavljaju u praksi: „Da li je moguće da anksiozni poremećaj preraste u shizofreniju?“ Odgovor na ovo pitanje je-apsolutno NE! Anksiozni poremećaj i shizofreniju treba posmatrati kao dva isključiva entiteta koji su po svojoj prirodi i toku potpuno drugačiji.“
Poštovana,
KOd Vas su se kao simptom povišene anksioznosti razvile opsesivne misli. Više o njima pročitajte ovde .
Trebalo bi da medikamentozna terapija bude praćena psihoterapijom, jer je važno raditi na modifikovanju Vaših disfunkcionalnih uverenja što, povratno, utiče na raspoloženje. Možete nam se javiti da zakažemo Vaš termin za uživo ili Skype savetovanje.
Srdačan pozdrav!
Dali depersonalozacija može da traje toliko dugo da se poludi. Molim vas recite koji je period koji je potreban da se depersonalizacija izliječiti i kakav je to onda osjecas..ustanes i opet si svoj ili ?. Ne razumijem prevazilazenje depersonalizacije. Strašan osjećaj koji vi opisujete tako neopassan. Hvala
U okviru kojih anksioznih poremecaja se javljaju depersonalizacija i derealizacija? Po meni ova dva osecaja su poprilicno iscrpljujuca
Ako se ponašate kao da vam se ništa ne dešava a imate depersonalizaciju? Da li će to vremenom da prodje?
Moji problemi au poceli prije 8 mjeseci. Prije godinu dana sam izgubila dragu osobu (djeda), u tom trenutku mi to jeste bio veliki sok, ali smatram sebe kao realnu osobu i shvatam da nema nazad i da je takav zivot. Takodje od malena u uzoj porodici svakodnevno postoje tenzije, ali nikad nije bilo nesto jako ozbiljno. Imam stvarno dobar zivot, krov nad glavom, dovoljno hrane, imam sta obuci, nije mi nikad hladno, cak i vezu sa osobom kojoj potpuno volim i vjerujem. Imam sve sto je potrebno za normalan i srecan zivot, a imam anksioznost. Svaki dan je sve gore. Borim se s njom, ali nece nikako da potpuno prestane. Gubim glas cesto, sto me najvise nervira jer je to onaj dio koji druge osobe mogu da primjete. Nikako mi nije jasno zasto se to meni desava i stalno mislim da ima neki fizicki simptom, ali nalazi kazu da je sve u redu. Pokusavam o svemu razmisljati normalno, ne opterecivati se sa svim jer je zivot jedan, ali opet iz cista mira me krene stezati u prsima i gotovo sam nesposobna da bilo sta radim osim da lezim u krevetu i trpim, borim se. Imam 18 godina i zelim samo da osjecam srecu. Ne zelim kad hodam da gubim osjecaj u nogama i rukama, ne zelim da osjecam kako nisam potpuni prisutna u prostoru, ne zelim da i dalje gubim glas (propadanje glasa na trenutke kao da pluca ne prime dovoljno vazduha), zelim da i moje tijelo shvati da ima sve razloge da bude srecno kao sto i sama znam. Nisam koristila lijekove, doktorica mi nije nista rekla za psihologa samo da je to normalna anksioznost za moje godine, ali je ovo iz dana u dan gore i znam da ne smije biti ovako. Izvinite na dugackom tekstu, ali kad covjek pocne gubiti svoje ja, svasta radi da se vrati sebi.
Ne pomaže nijedna tehnika za smirenje osim leka za umirenje i razgovor i boravak u prostoriji sa nekom osobom, radi skretanja misli, ali bez leka nema olakšanja, nažalost.
Postovani , da li je jedan od simptoma posledica panike da Vam je osecaj kao da sanjate , da niste potpuno prisutni u skupu ljudi i kako se leci to uzasno stanje koje me muci evo sada ce cetvrti mesec.
Hvala unapre
Da to je derealizacija
Dobar dan imam vise simtoma
Osecam da gubim razum ne osecam da sam u svom telu zujanje u usima imam strahove plasim se da ne izgubim svest ne osecam lice i telo kao da nisu moji
Imam par simtoma
Imam osecaj da cu da izgubim razum ne osecam da sam u svom telu zujanje u usima imam strahove plasim se da ne izgubim svest razum ne osecam lice i telo kao moje
Poštovani Slavko, ukoliko se ovo javlja često, molim Vas javite se za dodatnu pishodijagnostiku nama ili nekom drugom stručnom licu kako bi se što pre ustanovilo o kojoj vrsti problema se radi i preduzeli adekvatni koraci za njegovo rešavanje. Srdačan pozdrav! Dr Sanja Marjanović, psiholog i KBT psihoterapeut