Šta znači biti sujetan? Sujeta ili taština je pojam koji ima negativnu konotaciju. Kada kažemo za nekoga da je sujetan to smatramo negativnom karakteristikom njegovog / njenog karaktera. Svi ljudi su sujetni, bez izuzetka, ali se ljudi razlikuju u stepenu izraženosti njihove sujete. Kada se u svakodnevnom govoru kaže za nekoga da je sujetan obično se misli na nekoga sa izraženom, prenaglašenom sujetom.
Kakva je sujetna osoba?
Sujetna osoba je:
1. preosetljiva na kritiku i odbacivanje
2. ima izraženu želju da dobije potvrdu od strane drugih ljudi
3. ima nisko samopoštovanje
4. čvrsto se identifikuje sa svojim egom i grčevito se drži te idenitifikacije
Sujetne osobe su preosetljive na kritiku. One svaku kritiku doživljavaju intenzivno, lično, kao znak odbacivanja. Ako kritikujete sujetnu osobu ona će postati ljuta i povređena i osećaće se odbačeno. Sujetna osoba žudi za prihvatanjem i odobravanjem od strane drugih. Sujetna osoba je osoba gladna ljubavi. Sujetna osoba se oseća nevoljeno a ne ume da voli sebe u zadovoljavajućoj meri. Zato ona traži potvrdu svoje vrednosti od strane drugih ljudi. Spolja može delovati arogantno, nadmeno i samouvereno. Dok iznutra se oseća nesigurno, povređeno, usamljeno, odbačeno, besno i prazno.
Zašto je sujeta “slast za ego”?
Kada sujetna osoba osvaja druge ljude, dobija njihove komplimente i divljenje, ona procveta. Oseća se kao da je na sedmom nebu. Ti uzbudljivi, ekstatički osećaji moći, lične vrednosti i prihvaćenosti dižu njen ego u nebesa. Osećaj ličnog trijumfa je jako uzbudljiv, prijatan i eksicitirajući kao droga. Osoba lako postaje zavisna od njega i teško ga se odriče. Problem je u tome što svi ti osećaji (kao i svi drugi) ne mogu da traju dugo. Za sujetu važi poznata narodna izreka: ko visoko leti, nisko pada. Kada prestanu aplauzi, divljenje i prihvatanje, sujetna osoba ostaje bez svoje duševne hrane i ponovo zapada u stanje apatije, umerene i hronične potištenosti (distimije), koja može biti praćena povremenim epizodama očaja.
Zašto je sujeta „otrov za dušu“?
Sujeta je “otrov za dušu” jer sprečava prirodan kapacitet osobe da se razvija i dostigne svoj krajnji cilj ličnog i spiritualnog razvoja a to je sloboda od ega. Sloboda od ega ne znači gubitak ega, jer je to nemoguće. Sloboda od ega znači distanciranje od ega, svest da ego postoji ali da je ego samo ego a ne suštinska odlika nečijeg identiteta. Ego je samo filter kroz koji posmatramo sebe, druge i svet. Iako imam ego ja sam mnogo više od njega.
Od čega se sastoji ego?
Ego je dečija i kulturna tvorevina sa kojom smo se identifikovali tokom razvoja. Ego se sastoji od niza kulturnih i porodično uslovljenih vrednosti, uloga i identiteta. Ego ne možemo razoriti niti izbrisati iz našeg uma, ali ga možemo prevaziđi. Možemo se izdići iznad njega, tako što ćemo uvideti da ego nije suština našeg bića. Svako ima ego ali niko od nas nije ego.
Sujetna osoba je osoba koja je centrirana na svoj ego. Ona ne vidi da ona može da postoji izvan svog ega. Zato je tako fragilna i preosetljiva. Dokle god osoba veruje da je ona ego, ona neće biti u stanju da sebe prihvati bezuslovno i oslobodi sebe ropstva sujete.
Kada osoba bezuslovno prihvati sebe ona oseća duševni mir, spokoj, celovitost, radost i iskrenu ljubav prema sebi, drugima i svetu. To je ljubav bez očekivanja i interesa. Volim zato što postojim a ne zato što želim da posedujem nešto ili nekoga. Kada osoba shvati i doživi da nije svoj ego ona više ne žudi za prihvatanjem od strane drugih. Više ne teži savršenstvu. Može slobodno i udobno da živi u svojoj koži jer se više ne identifikuje čvrsto sa svojim ego programima, stečenim identitetima i uverenjima. Takva osoba je svesna sebe, ali je i dalje nesavršena. Ali to više nije problem. Nesavršenost joj ne smeta, jer se više ne vezuje za ego.
Osnovni ego program je: vrediš onoliko koliko te značajni drugi prihvate i potvrde. Kada postanemo svesni tog programa i prestanemo da ga sledimo, postajemo slobodni od ropstva sujete. Ego program je onaj u koji veruju deca. To je program kome smo naučeni i trenirani od rođenja pa sve do odraslog doba. Ego program kaže: budi ono što drugi kažu da ti jesi, oni bolje znaju od tebe kakav si i koliko vrediš. To je naravno iluzija. Ko može da vas bolje zna od vas samih? Ne može niko.
Kako možemo prevazići ego i sujetu?
Tako što ćemo zaviriti u sebe i potražiti odgovore iznutra. Koje odgovore tražimo? Tražimo da odbacimo iluzije o tome ko verujemo da jesmo. Kada odbacimo te iluzije ostaje ono to stvarno jesmo. To se ne može opisati rečima jer to nije koncept već doživljaj. Doživljaj da nismo ego oslobađa i uvodi nas u svet prave samospoznaje i unutrašnjeg mira.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
www.vaspsiholog.com
email: vlada39@gmail.com
skype: vaspsiholog
27 thoughts on “Sujeta – slast za ego, otrov za dušu”
Tekst je zanimljiv. Ima, sadrzi odredjene pozitivne putokaze, u tzv duhovnom razvoju. No, smatram da sadrzi i izvesne nejasnoce, cak ako dopustite na izrazu nelogicnosti. Barem nama laicima za domen psihoanalize. Npr ako se distanciramo od onog sto tvori ego(odnosno nase ja, jer prema Jungu ako se ne varam ego kao pojam je ipak ekvivalent za sopstvo, za ‘ja’), da li to implicira distanciranje od onoga sto je splet nasih zivotnih zelja? Zeleti ovo, zeleti ono itd, pocev od zivotnog svakodnevnog, tzv sitnica koje zivot znace pa do neceg sto je krupnije? U dilemi sam, zasto bih kao ljudsko bice, kako rekoste i sami nesavseno zasto bih imao intenciju, skoro pa najvisi duhovni cilj(ako sam pravilno razumeo smisao vasih uputstava u procesu prevazilazenja ega) da otstranim sopstvene zelje, zivotne? Kako mi\nam to moze doneti blagodet, dilema se sama namece. Ako npr covek pizeljkuje strast, intimu, zaljubljenost, ljubav, brak, porodicu, a iz objektivnih i subjektivnih razloga nije u mogucnosti recimo tu zelju da ostvari(godinama) da li to znaci da treba distancirati sebe od te\tog spleta neostvarivih zelja? Kako ako su te konkretne zelje bas srz onog sto je recimo osobi potrebno da bi dostigla\o smirenje, zadovoljenje, srecu. Kroz proces koji se zove voleti i biti voljen. Ako ljubav treba „prevashodno pronaci u sebi“(kako kazete spoznati sebe, prihvatiti sebe itd), bez prizeljkivanja iste iz eksternog sveta, od neke druge osobe, bez mogucnosti da se ta zelja podeli, zar upravoo to nije ogranicavanje na samog sebe? Ako pak kroz introspektivnost, samospoznaju zaranjanjem u sebe, ogolimo sebe pred svojim unutrasnjim „ogledalom“, i kako kazete „potrazimo odgovore kroz odbacivanje iluzija o onome sto verujemo da smo“, prvo zasto bi a priori postojao raskorak izmedju onog sto verujemo da smo i onog ko smo(mozda smo bas ono sto verujemo da jesmo), drugo, kako sa sigurnoscu znati ko smo(introspekcija je cesto neizvestan hod po tankoj zici sopstvene unutrasnjosti, hod obavijen maglom). trece, ako i postoji raskorak izmedju onog sto verujemo i onog sto jesmo(npr nrko veruje da je lep, pametan itd) a iz magle unutrasnjosti moze izroniti recimo drugacija, suprotna spoznaja..itd kako ce nam pomoci to ogoljavanje, taj izlazak na unutasnju vetrometinu, na cistinu, brisani prostor? Nije li to ipak mazohisiticki, zar u tom slucaju samopostovanje i samopouzdanje ne dozivljava veci udar, veci krah? Iako navodno oslobodjenjem od programa ega „treba da dozivi reafirmaciju“(ako sam vas pravilno razumeo). Kako nakon toga prigrliti ono sto kako kazete „ostaje nakon oslobadjanja od iluzija“ ako to sto ostaje, ako ta realnost ipak nije ono sto zelimo biti. A ujedno postoji svest o tome da nema znacajnog manevarskog prostora ka nekim „korenitim promenama“(sto zbog faktora vremena, godina, zbog objektivnih zivotnih faktora itd)
Šta reče? Da si laik???
Ja sam ostala bez teksta čitajući ova pitanja .
Nije laik, samo mu je ego velik i jako je sujetan 🙂
Ćaos,mislim da nisi dobro razumeo suštinu
Poenta jeste da prihvatimo sebe baš takve kakve jesmo,tačnije smatram da prvobitna želja svakog čoveka jeste da bude ono što stvarno jeste,tačnije dostigne nivo višeg JA.
Da se odstrane želje DRUGIH ljudi poput :“Moraš otići na fakultet,moraš imati decu,moraš imati dobar posao,da bi bio srećan.“
a to se ne odstranjuje tako što ćeš ti reći :“E,od sutra to više ne želim.“ već ćeš od sutra zaviriti u sebe,prepoznati svoje vrline i mane,prihvatiti sebe baš takvog jesi,čak i ako su okolnosti takve da recimo neke želje ne mogu biti ispunjenje,da ne dužim mnogo,smatram da suština višeg JA jeste zapravo da bez obzira na okolnosti i bez obzira na sve naše padove,volimo život više od svega i da mu svakog dana to pokazujemo,da svakog dana takodje iskazujemo zahvalnost za isti.
Al si ti prijatelju neko smaralo veliko ..
Postovani,
vasa pitanja su odlicna, jedino je problem sto ste mi postavili mnogo pitanja odjednom i ja ne mogu da vam odgovorima na sva, uskoro cu napisati neke tekstove u kojima cete naci odgovore na neka od ovih pitanja. Moje stanoviste nije psihoanaliticko, tamo se ego shvata drugacije. Introspekcijom necete uspeti da prevazidjete ego, jer je introspekcija analiticka aktivnost, a to je upravo funkcija ega. Ne traba da se odreknete svojih zelja i da se pretvarate da nista zelite a ustvari zelite to bi jos vise pojacalo konflikt. Dakle, sledite svoje zelje. Ocigledno da je problem nesto drugo a to je zasto niste uspeli da ih stvarite do sada, tu postoji neka blokada, probajte da otkrijete koja. Kada je u pitanju licni razvoj, kranji cilj jeste prevazilazenje ega ali to nije moguce uraditi u jednom potezu nekom precicom. Nema precia, morate praviti mnogo malih koraka ka to cilju, pocinite od svakodnevnih tema koje vas muce, na primer rpoblem sa nalazenjem partnerke. Imajte na umu da je Buda imao sve pa se toga odrekao radi samospoznaje. Ostvarite i vi vase zelje pa cete onda znati koje od njih su bile odraz vaseg bica a koje odraz vaseg ega. Nadam se da sam vam bar malo odgovorio na vas pitanja. Pozdrav
Poštovani, shvatila sam da su me nespisobnost da shvatim šta je kod mene sujeta, isto tako blokada u izražavanju svega što se zove asertivnost (za izraz sam saznala pre par godina tek) – doveli do uveđenja sebe i svijih bližnjih u situaciju sve većih neuspeha u komunikaciji. Osećaj bespomoćnosti i usamljanosti je dominantan. Naravno da, usled nekomunikacije sa sobom – ne činim dobro ni drugima. Sve to pored primarne želje da širim ljubav, mir, radost i sreću.
Meni je bio vaše objašnjenje o egu i sujeti nešto mutno. Ostalo mi je nejasno u kom smislu je sujeta negativna jel je u prirodi čoveka da želi da zna da li se nekome svidela naprimer ,moja haljina, karizma,itd! Što je sa druge strane i normalno i želimo da se svidimo nekome.Ipak , uspeh nas pozitivno izgrađuje i razvija nas.Bez toga nemamo pojma o nama ko smo . Baš usred problema porodično i društveno u kojima postoji puno pogrešnih procena ili namernih.Meni je na primer jako važno da znam da li je neki gazda zadovoljan sa mnom ili dečko voli moj stil i uživa u njemu . Ako se ne upitam i precutim da ne BiH delovala sujetno , kako da znam šta i gde treba da poboljšam? Na žalost , mi to ne učimo sami šta je dobro ili loše.Ja izuzetno verujem u sebe i nema ni malo nagon da zapovedam nekome .Tako da mi je moja sujeta ili ego nejasan?!! Ipak mislim da je važno da vas pohvale ili kažu nešto lepog za razvoj ličnosti. Najbolje je kada je tačan! U mojoj porodici sam pogrešno procenjena na nisko ,da sam morala pobeći u drugu državu i početi život ispočetka i dokazala da imam potencijala. Mislim da su neki vaši stavovi ovde pogrešni tj.nedovoljno duboko objašnjeni.Prvi put čitam šta je sujeta a šta ego u njenoj suštini! Ja BiH povezala sujetnost koju vi izričito prikazuje te više kao egocentrizam.Ove stvari pripadaju ljudima karakteričnosti lošije krvi .
Svaka cast, odlican text, a odgovor koji ste dali prethodnom posetiocu jos vise dopunjuje sam text. Mislim da se ne treba odreci zelja, ali sigurno ih nebi trebali slepo juriti, tj. hrliti ka njima. Unutrasnji konflikt je vrlo jak kada zeljeno duze vremena ne sacinjava spoljasnju realnost, odnosno svaki put kad se ne-ostvari. Ovo je iskustveno i takodje identicno sa prethodnim posetiocem. Zelje nebi trebali posmatrati kao apsolutan preduslov da po niihovom ispunjenju mi postajemo srecni, sve postoji iznutra a ako se nadopuni i spoljasnjim manifestacijama jos bolje. Sve ja ovo razumem ali na kraju opet se javi taj podmukli mentalni obrazac i buka, kad tad. Vrlo frustrirajuce, 5 dana nema mentalne buke pa onda pocne i traje 7 dana i tako u krug… Kako god barem povremeno osecam mir, spokoj i samoga sebe, bez prisilnih i disfinkcionalnih misli, filmova i analiziranja proslosti itd… Svaka cast na svim textovima, barem su ohrabrujuci i daju neku nadu ljudima.
U malo da zaboravim da vas pitam:
Zasto kada zapazim svoje misli i osecanja i cim pocnem da ih posmatram kao nemi posmatrac bez poistovecivanja ona odmah u trenutku nestanu, ponekad cak i sa pocetkom udaha vazduha ? Kao da ne dobijam sansu da ih dozivim u potpunosti, kao da namerno pobegnu tad ?
Iskreno da vam kažem ova vaša teorija ne pije vodu. Ja znam da sam uzvišeno biće a problem je što bitange ne poštuju moju veličinu. Nisu dovoljno ponizni, imaju čobanske navike i navikli su na odnos sa životinjama.
Ja znam da pripadam višoj rasi ali gamad koja se namnožila oko mene me guši do krajnjih granica.
Pa po ovome sto si napisao, nisi nikog drugog opisao vec samoga sebe. Ne postujes ti samoga sebe, pa ne mozes ni druge, pa zbog toga ne mogu niti drugi tebe.
Niti si ti ponizan, a tocno tu gdje jesi tu i pripadas, medju nama ljudima.
Šta je ovo? Neonacista?
Tekst i objašnjenje je odlično ali sujtna osoba ne može biti ako koristi logiku zdravog razuma što je logično da za svako delo postoji i kritika i pohvala.I samo sebe veličati i uzdizati pored svega nikad nisam bio sujetan prihvatam kritiku ako je opravdana.Ego ima svako od nas ali normalno izražen ego jer sve što se kosi sa logikom zdravog razma prevelikog egoizma to truje dušu i ostavlja duboko ukorenjene posledice sa ja,ja i samo ja sam u svemu naj,naj i samo naj.Takvim osobama treba pomoć da sami sebe nadju u veri i molitvi jer molitva leči dušu i um probajte deluje ko veruje da će mu pomoći stvarno mu i pomogne sugestivno.
Užasno neozbiljan ,kontradiktoran tekst za nekog doktora psihologije ..
Detaljno obrazložite, moliću
Šta je neozbiljno? Tvrdnja da smo sbi sujetni? To je naprosto tačno.
https://akcijent.com/2022/09/30/sujeta-prirodno-stanje-ega/
Sve što bi se moglo svesti i podvesti u najkraćim crtama; sujetnost a time bice svoga „ja“, nikako ego centrično biće , u svoj svojoj biti i spoznaji nužno bi trebalo da poseduje moć samokontrole i samosvesni obrazac života da svodi i ujednačava sa granicama i u granicama društveno dozvoljenih normi nekoga društva u datom vremenu…. Tu bi se moglo zatvoriti i svesti i sveopšte pitanje ljudske sujete i ega, gde korektivni faktor društvenih normi ne obezbeđuje ni jednoj sujet niti ljudskom egu iluziju beskonačne slobode…
Svetozar Savković
Zamolio bih Vas da detaljno elaborirate
Molim za pomoc:
Imam decka koj je mnogo sujetan i ima „visoko“ ego
kako mu pomoci , kako nastaviti vezu?
poz nina
zelim pomoc kako se ponasati sa sujetnim ljudima , one koje imaju ego do „plafona“
Najvaćnije je da im se ne suprotstavljate direktno. To daje energiju jihovom „ludilu“. Recite, Daobro, AKO JE TAKO-TAKO JE, A AKO NIJE ONDA BAŠ I NIJE. I sve u tom stilu. Izgubiće volju da se pred Vama prave važni.
https://akcijent.com/2022/09/29/jedno-misli-drugo-govori-trece-radi/
Ja nisam ovo tijelo, ja nisam niti ovaj um.
Sadhguru
Odličan text.
Повратни пинг: Сујета – природно стање ега – Антропопсихолошка онлајн радионица за здраве и мање здраве
Osoba koja je ovo napisala je najobicniji psihopata
Zašto Stvaratelj nije očistio iz ovog , navodno, uzvišenog zemaljskog bića ovu pošast zvanu taština ? To i nije toliko loše jer se tako jednostavno vidi kakvo je destruktivno biće TAJ čovek ! Naravno da niko ne može poznavati takvu spodobu do samog njega a ako radite za platu kod takvih, sličnih, jadni ste nažalost !! Eutanazija istih je otkrovenje, verujte mi mada se bojim da bi se čovečanstvo tada prepolovilo !!! Ja sam metalostrugar sa četiri razreda sr. škole, nisam guru, prost sam čovek ali kakve sam sve ovde glupe i predvidive odgovore pročitao… s..re mi se !!
Po meni svakom živom biću ponekada proradi sujeta kada mu je povredjen ego iako nije egocentrican. Lek za to je dati osobi slobodu da izrazi svoje mišljenje i dokaze da je u pravu iako ga drugi sputavaju.Naravno ako je osoba previše egocentrican do te mere da misli samo na sebe…i da je uvek ona u pravu..tu odmah dolazi do svadje treba i takvim osobama popustiti do neke mere…imamu svom okruženju dosta takvih osoba…recimo malo dete može pod uticajem okruženja da bude sujetno…Tu treba kao roditelj stati na put drugih da kasnije ne bi preraslo u previše egocentricnu osobu. Kada se nekom povredi sujeta ta osoba verovatno ima neki svoj život i Zeli da dokaze suprotno…kada je u pravu svi koji ga dobro poznaju mu vjeruju.Kada se izgubi povjerenje u sujetno osobu…ona tezi da dokaze da nije sve tako i traži zahvalnost ili neki podsticaj da bi nastavila da da dodje do svog egocentricnu ili višeg cilja…imam u svom okruženju takvih ljudi….koji snižavaju moj ionako nizak ego…i posle toga se pojavi sujeta koja tu drugu osobu vredja…i onda proradi inat i treba ga prevazici