Osobe koje pate od anksioznih poremećaja se svakodnevno ili s vremena na vreme susreću sa neprijatnim osećanjim povišene anksioznosti ili napada panike čiji su simptomi ubrzano plitko disanje, ubrzan rad srca, znojenje dlanova, stezanje u grudima, blaga vrtoglavica, mišićna napetost, trnjenje i peckanje u stopalima i šakama, zujanje u ušima. Ovi simptomi su neprijatni i iritirajući od prvog momenta kada se jave a posebno kasnije kada postanu uobičajena pojava. Neke osobe uspevaju da ih tolerišu i zanemare a nekima to teže ide čak i uz pomoć adekvatne terapije. Dodatna negativna osećanja kao što su anksioznost, bes i deprimiranost povodom povišene anksioznosti/paničnih napada mogu otežati oporavak jer dodaju sveopštem stanju uznemirenosti.
Anksioznost povodom anksioznosti
Anksioznost povodom anksioznosti ili strah od straha se javlja kao redovna pojava u sklopu paničnog poremećaja. “Šta ako+doživim ponovo onaj osećaj”, “Šta ako+se onesvestim”, “Šta ako+doživim srčani udar”, “Šta ako+izgubim kontrolu nad sobom i uradim nešto što ne želim” su neke od “Šta ako+negativni ishod” disunkcionalnih misli koje aktiviraju anksioznost povodom javljanja ponovnog paničnog napada. Takođe, anksioznost povodom anksioznosti se može javiti i upornim samoposmatranjem odnono fokusiranjem na senzacije u telu koje liče na one koje su se javile tokom paničnog napada. Pa tako osoba može stalno osluškivati srce i ako se javi malo jače lupanje npr. ukoliko se upravo popela uz stepenice i pojačala tempo kretanja ona može pogrešno protumačiti da kreće panični napad. Niz ovakvih pogrešnih tumačenja može dovesti do samoindukcije novih napada panike.
Karaktaristična je i anksioznost tipa “Šta ako+poludim” i javlja kao simptom kod većine anksioznih poremećaja, više o tome pročitajte ovde.
Važno je da osoba nauči da:
- su anksiozne misli uvertira u nove anksiozne/panične napade, da su beskorisne i nerealne,
- strah od simptoma anksioznosti otezava oporavak od iste i da simptomi mogu da se prevađu ako se ne precenjuje njihov značaj,
- senzacije u telu pripisuje pravim uzrocima njihovog nastanka (umor, fizička aktivnost i sl.) a ne da ih po automatizmu svrstava u simptome anksioznosti.
Bes povodom anksioznosti
Bes povodom anksioznosti se može javiti kada se osoba duže vremena bori sa osećanjem povišene anksioznosti i kada se posle nekog vremena ona povuče pa ponovo javi. Prateće misli su “Evo ga ponovo to prokleto osećanje”, “Dokle više, ne mogu da podnesem to, mnogo me nervira”, “Zašto se sad ponovo javlja kad je bilo sve u redu” i sl.
Ma koliko simptomi koji prate anksioznost bili iritirajući, važno je naučiti da:
- Ne prihvatanje i negativan stav prema simptomima neće uticati da se oni smanje naprotiv pojačaće ih-nije smisleno biti besan povodom simptoma nekog poremećaja (npr. to je kao da se ljutite jer vas boli glava kada imate migrenu),
- Samo kada prihvatimo anksioznost kao deo svakodnevnog funksionisanje i budemo strpljivi možemo lakše sa njom da se borimo,
- Anksioznost se ne može ugušiti ona je emocija kao i svaka druga i prirodno je da postoji i da se javlja s vremena na vreme u većoj ili manjoj meri, ali je bitno da se ne produbljuje.
Deprimiranost povodom anksioznosti
Deprimiranost, slično besu povodom anksioznosti, može se javiti nakon dužeg trajanja simptoma anksioznih poremećaja. Tipični načini razmišljanja koji aktiviraju deprimiranost su “Ja ovo neću moći nikada da prevaziđem”, “Ovo je tako nepodnošljivo i nemam više snage da se borim sa tim”, “Moj život je uništen zbog ovoga” i sl. Suština je u tome što osoba percepira da se nalazi u stanju bespomoćnosti i začaranom krugu iz koga nema izlaza. Dodatno, nakon dužeg anksioznog ili paničnog stanja osoba može osećati prazninu, pa može protumačiti to stanje kao depresiju (više o tome pročitajte ovde). Osećanje deprimiranosti se obično javlja ukoliko se osoba ne obraća stručnom licu povodom svojih simptoma već pokušava sama da ih prevaziđe a to radi na pogrešan način, ukoliko se osoba obratila stručnom licu ali tretman nije adekvatan i ne dolazi do pomaka ni nakon dužeg lečenja ili to nije onako kako osoba očekuje.
Lečenje anksioznih poremećaja zahteva vreme ali adekvatni tretman donosi efekte (više o lečenju anksioznih poremećaja pročitajte ovde), normalno je da se osetite deprimirno s vremena na vreme ali to neće poboljšati stanje u kome se nalazite.
Bolje je da razmišljate na ovaj način:
- Anksioznost je iritirajuća ali podnošljiva, postoje situacije kada sam je prevazilazio/-la što dokazuje da mogu da se izborim sa njom,
- Iako me ponekad ometa da funksionišem, to ne znači da mi može potpuno ukinuti sve životne radosti,
- Što je pre shvatim kao nešto što dođe i prođe, lakše ću prihvatiti svaki put kad se pojavi jer znam da je to trenutno stanje.
Stanje povišene anksioznosti može biti iritirajuće, iscrpljujuće i teško ali se može podneti i tolerisati. Ne treba pustiti da simptomi ansksioznosti upravljaju vama i budu primarni sadržaj vaših razmišljanja. Ne besnite na svoju anksioznost, ne plašite je se, prihvatite je kao deo svakodnevnog funkcionisanja, nađite prave načine da je tretirate i preusmerite se na realan život van vaše glave i simptoma.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
15 thoughts on “Koja se negativna osećanja mogu javiti povodom anksioznosti”
Odlican tekst!
Mislim da se jako malo obraca paznja na anksioznost povodom anksioznosti, nervoze zbog nervoze
odnosno dodavanjem sekundarnog problema na primarni.
Ljudi koji se godinama lece od anksioznosti ali sa manjim uspehom i/ili kojima se anksioznost cesto vraca postanu preosetljivi na simptome zbog dugotrajne iscrpljenosti i borbe sa anksioznoscu. Zbog te preosetljivosti i iscrpljenosti oni primecuju i najmanji simptom, ali rekla bih ne zato sto osluskuju simptome, vec zato jer se toliko plase povratka u to stanje i jer su (vremenom) postali hipersenzibilni. Nesto slicno hipervigilnosti ali okrenuto ka sebi a ne ka spolja.
Samo bih da naglasim da mislim na ljude koji se godinama bore sa ovim problemom sa manje ili vise uspeha, ali najpre na ove prve.
Cesto se govori o strahu od straha, ali mislim da se to nekad moze primeniti i na druge simptome kao sto sam navela na pocetku (nervoza zbog nervoze, depresivnost zbog depresivnosti..itd) i generalno to dodavanje na vec postojece simptome, koje, kao sto se rekli, umnogome otezava borbu i lecenje.
Ovo pisem iz mog licnog iskustva.
Imala bih jedno pitanje a to je – da li su sva pitanja tipa
sta ako + negativan ishod
anksiozna pitanja?
Srdacan pozdrav.
Jelena, hvala Vam na lepim recima. Sta ako+negativan ishod jesu pitanja koja ce aktivirati anksioznost. Nekada je dobro postaviti takvo pitanje ako je racionalno jer vam onda pomaže da se pripremeti za predstojeći dogadjaj. Banalan primer za to je: šta ako ne pročitam do kraja gradivo za ispit+može se desiti da me baš to pita i ja ne znam. Rezultat je ovoga je: više ću učiti za ispit. Više o normalnoj i patološkoj anksioznosti možete saznati ovde. Srdacno, mr Sanja Maranović, dipl.psiholog
Svidja mi se tekst i nacin kako ste napisali mislim da se sve razumije.. Ja patim od anksioznost. Dakle kao sto str spomenuli da se odjednom taj osjecaj povuce kao da nikad nije bio tu i nakon vremena opet se vrati strah i iracionalni misli povodom anksioznosti. Kao sto str spomenuli ( Dodatno, nakon dužeg anksioznog ili paničnog stanja osoba može osećati prazninu, pa može protumačiti to stanje kao depresiju ) mislim da je to kod mene najveci problem koji me vise plasi. Znaci imam strah od straha i osecam se prazno i umorno i onda pomislim da cu da se ubijem i onda me jos veck strah uhvati koji traje onda skoro citav dan. Pitanje koje me sad muci dal Mislite da je ovo depresija vec ili dalje strah od straha i iracionalne misli (o suizidalnost) molim vas
Pomognite mi na pitanje mnogo bi mi znacilo i pomoglo ako moze.. Hvala
Hvala Tijana. Radi se o povisenoj anksioznosti, i te misli su takodje anksioznog tipa. To je lako registrovati jer opet na takvu pomisao kao rezultat imate strah. Ovde ćete naći približnije objašnjenje takvog Vašeg stanja. Srdacno, mr Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Wow odlicam tekst sve ste pogodili.. zelim i ja da
Dobijem odg ja imam problem slican kao tijana.. ja sam vrlo jaka osoba a koliko sam i jaka toliko i nisam ako me razumijete.. ja sam akndiozna osoba i previse se udubljujem u svoje misli. Naprimjer ranije sam se mnogo plasila od psihoza od raka itd.. ali posto se previse cuje i cita o depresije mislim da su depresija i anksioznost slicne barem da su simptomi ponekad iste.. a mene jako strah i kad sam u periodu povisene anksioznosti nemogu na nista drugo da mislim da ipak nisam
Vise depresivna nego anksiozna jer ja svoje emocije pratim studiram
Hi tako reci i strah me da nije vise u pitanji depresije i da nikad necu izaci i tog stanja. Kao zacaran krug misli mi se vrte o depresiju anksiozna sam a i osecam se bezpomocno i kao da sam sama sa svim.. osecam da mi ponekad trnu ruke i noge i da imam kiselinu uz sve to. Ali najvise me plasi da se osecam bespomocno da sam zavisna od covjeka da sama sebe plasim da imam depresiju itd
Znaci da je upitanju depresija a ne anksioznost posto su slicne i vise sama neznam a onda pocnem opet da se udubljujem u svoje misli osetim strah tacno kako mi konstruka ide od grla do stomaka .. jedno vreme sam super a uvjek se plasim opet tog stanja i kako sam onda bespomocna a inace sve radim majka sam imamo veliku kucu spavam odlicno itd ovo mi ne lici na depresiju ali emocije su ponekad slicne i misli .. mozda bas od tog straha ja se osecam onda tako sto mislim ma to
Poštovana Marinka, pogledajte ovaj naš video koji je odgovor na pitanje: „Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju?“ Srdačno, Mr Sanja Marjanović dipl.psiholog
Odličan tekst kao i sajt. Svaka čast na tome! Moram da priznam da su meni lično, ove tri poslednje stavke pomogle, pogotovo da se radi o nečemu što dođe i prođe, i zaista samo stanje se sve lakše i lakše podnosi, tačnije iščezava težina samog problema.. Svima sa ovim problemom bih preporučila da paze šta misle, tj. da ne prave uvod u panični napad, a isto tako je važno i fizičko stanje, jer neka oboljenja mogu proizvesti povišenu anksioznost kao što je anemija, hormonalni disbalans, problemi sa želucom, deficit minerala, naročito magnezijuma , znači nije sve samo psihički..
Cesto osecam da gubim zbog emocionalnog problema samopouzdanje i cesto kad sam u drustvu imam misli da su moje drugarice sretnije sto nemaju ovaj problem kao ja. Uporedjujem sebe nenamerno sve mi imamo djecu muzeve ali uvjek sebe uhvatim da mislim da je deugima bolje nego meni i tuzna sam zbog toga osecam se depremirano. Kao da upadan u depresiju i kao sto ste naveli u tekstu cesto mislim evo opet ovo nemogu da podnesem ovo ce me ubiti upast cu u depresiju i ubit se.. onda se uplasim i tako nastaju misli u tom sadrzaju.. uvjek upadam u taj zacaran krug ovakvih misli koje se menjaju cak sam u strahu da imam depresiju zato sto se tako osecam, cak sam samo onako nerazpolozenja iscrpljena nemogu da uzivam i nemogo da se radujem iz srca kad mi se lepe stvari desavaju. Cim zaboravim na to podsetim se i tako to opet nastaje.. nerozvna sam zbog toga. Cesto sam tuzna samo sto se osecam kako se osecam iako je jace od mene pokusavam da mislim pozitivno. Jako mi smeta osjecaj u grudima kao da cu eksplodirati, misli mi stvaraju taj osecaj a ponekad suprotno onda me kao uhvati panika ali se nakon par minuta smirim. Cesce se to na dan desi i kad se opustim meni taj osjecaj dodje.. sta je samnom ovo je pocelo pre sedam godina kad sam trebala da se udam. Pocelo je sa mislima koje su se menjali po sadrzaju( strah od ludila da ubijem itd) koje su me prestvarila i tako je u godine doslo jedno za drugo. Misli sam i nekako uspela da resim tako sto sam prihvatila ali ovaj ojecaj nikako. Nekad uspevam ali nekad ne. Kad sam bila na odmor nisam mogla da uzivam zbod uznemirosti izmedju grudima koji me je dodatno plasio napeta sam bila i nekad nerazpolozenja. Muz zeli da ide na isto mjesto na odmor a ja se samo podsetim da nisam mogla da uzivam zbog ovog problema i opet me uhvatinstrah kao da ne zelim da odem opet tamo jer me podseca na strah napetosti itd.Jesam li konacno upala u depresiju pravu ili sam samo depremirana zbog straha, strah od tog osjecaja i strah da necu moci da uzivam i bolje mi je da sedim kuci a u sebi zelim da idem i na odmor i da uzivam ali me sve ovo nekako sprecava. joj neznam sta da radim ako moze da mi kazete o cemu se radi zelim opet da sam sretna i da imam opet samopouzdanje po tome sam uvjek bila poznata odkad mi se ovo desava uzelo mi je sve to. Izlazim indruzim se dobro spavam normalno jedem ali ovaj prokleti osecaj izmedju grudima kao da sam stvarno u depresiju jeli ovo mogu da jesam. Mogu li samo da upadnem u to kad mislim samo na to
Ohrabrujuće, patim od anksioznosti, prvi napad sam imala na moru, tresla sam se i mislila da ću umreti, ostale su mi posledice, svaki dan razmišljam o tome, da se opet ne desi, da sam bolesna, da bolujem od strašne bolesti, otisla sam da vadim krv, čekam rezultate i stalno razmišljam da su negativni, počenm da se tresem, stršan osećaj. Postoji li mogućnost da se razbolim? Da li je to samo u glavi ili sam bolesna? Molim vas da mi odgovorite!
Cao, imam 21-godinu i trudnica sam, pre mesec dana krenula sam kolima i dobila sam ubrzan rad, gusenje i bukvalno sam ostala bez daha, od tog dana sve me je strah da krenem negde, da mi se ne desi. Nekad me popusti, a nekad ne. Kada krenem pocnem da se znojim, lupanje srca. Kako da prevazidjem to?
Hvala na divnom sajtu. Sve sto sam procitala ukljucujuci i pitanja drugih citalaca kao da sam sama pisala. Čovjeku u ovakvom stanju mnogo znaci kada nadje neko logicno objasnjenje svoga stanja. A pogotovo kada vidi da nije sam u tome. Mnogo bi ljepse bilo da mozemo da razmjenjujemo iskustva npr. o lijepim putovanjima ali sta je tu je nismo sami izabrali ovo nemirno stanje u kojem se nalazimo. Ja se sa ovim problemom borim od prosle godine, isla sam na KBT terapije koje su mi jako pomogle. Ali anksioznost nije skroz iscezla javlja se kada njoj to odgovara a ja svaki put strahujem da ce prerasti u depresiju i da necu moci da se izborim sa njom. Sve gore navedene misli mi padaju na pamet i onda utjehu i olaksanje trazim po internetu. Na ovaj sajt sam tek sada naletila i danasnje stanje mi je jako olaksalo. Pogotovo ovo objašnjenje o deprimiranosti radi anksioznosti.
Jos jednom veliko hvala.
Godinama se mučim sa anksioznošću, strahovima i strepnjama. Imala sam puno stresova u prošlosti pa se bojim da ću ih imati i u budićnosti. Ova zima me je zakucala za kuću, ne mrdam dalje od terase. Čitam, gledam filmove na film sajtovima, gledam zabavne programe na stranim i našim TV programima, razgovaram sa prijateljicama, ali strahovi i strepnje su stalno prisutni fon, kao da sam stvorila neki zid između sebe i normalnog života. Probala sam da pijem lekove, uz pomoć lekara, ali oni me samo umrtve i uspavljuju. Želim da živim kao pre kada sam strahove umela da savladam i prevaziđem. Zar sam postala tolika kukavica?
Hvala vam na ovom sajtu, najbolji je od svih koje sam čitala. Pomaže a nema nuspojave, da se i ja malo našalim.
Svim posetiocima ovog sajta i timu izvrsnih psihologa srećni praznici.
Postovana molila bih da mi pomognete i odgovorite na pitanje. Vec duze vreme imam jako lose i crne misli. Misli su uglavnom vezane za umiranje i za nesrece. Kao da svima zelim lose i u svemu vidim lose. Plasim se da ce se nesto lose desiti stalno i da cu ja biti krivac za to jer sam tome doprinela svojim bolesnim mislima. Mnogo sam uplasena. Kad god se pojave te misli jako sam uplasena i placem i pokusavam da to izbacim iz glave. Nikada mi se to pre nije desilo. Nikome nista ruzno ne bih pozelela. Uvek sam bila pozitivna i nasmejana devojka puna zivota, a sada je sve suprotno i mrzim sebe jer mislim da sam zla osoba zbog svojih misli. Molim vas da mi kazete da li su to upravo simptomi opsesivno-kompulsivnog poremecaja i da li nase misli mogu da prouzrokoju neciju nesrecu ili je to potpuno ne moguce. Hvala Vam unapred. Ocekujem Vas odgovor.
Poštovana,
Najbitnije je da se ne plašite svojih intruzivnih misli. Posmatrajte ih samo kao mentalni događaj, kao simptom povišene anksioznosti, pustite ih da prođu bez udubljivanja i pridavanja značaja. Naš um prirodno obrađuje veliki broj informacija i misli različitog sadržaja, i neke od njih jesu zastrašujuće i uznemiravajuće, ali pridajući im značaj, ,,hranite” ih i one jačaju, odnosno postaju opsesivne. Zašto dobijaju baš određeni oblik? Zato što su u suprotnosti sa onim što Vi visoko vrednujete (možemo reći da je u Vašem slučaju to ljudski život), i to Vas plaši, ali one nemaju nikakve veze sa Vašom ličnošću i realnim namerama – to su samo misli koje nisu činjenice i koje nemaju moć da prouzrokuju događaje u realnosti. Detaljnije o opsesivnim mislima pročitajte ovde.
Ukoliko ne možete samostalno da ih prevaziđete, najbolje bi bilo da se nama ili drugom stručnom licu obratite za psihološku pomoć kako Vas ne bi ometale u svakodnevnom funkcionisanju.
Srdačan pozdrav!