Povezanost misli i osećanja

Misli i osećanja su neodvojivi aspekti ljudskog iskustva, iako često pomislimo da su to dve potpuno odvojene celine. Naša unutrašnja iskustva, bilo da su to misli o nekoj situaciji ili emocije koje te misli izazivaju, oblikuju naš svakodnevni život. Ako probamo da razumemo tu povezanost, to će učiniti i da bolje upravljamo svojim emocionalnim i mentalnim stanjima, što vodi ka većem unutrašnjem miru i stabilnosti.

Kako misli oblikuju naša osećanja

Naše misli imaju veliku moć da oblikuju i izazovu emocionalne reakcije. Kada razmišljamo o nečemu što nas plaši, poput javnog nastupa ili neizvesnosti u životu, često se javlja strah, anksioznost ili napetost. Isto tako, misli o nečemu pozitivnom, kao što je sećanje na srećan trenutak ili planiranje nečega uzbudljivog, mogu izazvati osećaj radosti, entuzijazma i sreće.

Na primer, ako pomislimo da ćemo biti odbijeni na nekom intervjuu za posao, možemo osetiti strah i nesigurnost, jer naše misli stvaraju emocije koje odražavaju naša uverenja, strahove i očekivanja. S druge strane, ako razmišljamo o nečemu što nas ispunjava, poput ljubavi prema porodici ili prijateljima, to nam može doneti osećanje topline, ljubavi i sigurnosti.

Kako osećanja utiču na misli

Osećanja, s druge strane, takođe imaju veliki uticaj na naše misli. Kada se osećamo srećno i opušteno, naše misli postaju pozitivne, optimistične i jasno usmerene prema rešenju problema. Međutim, kada se osećamo uplašeni, ljuti ili tužni,naše misli mogu postati negativne, pesimistične i usmerene ka potencijalnim preprekama i teškoćama.

Osećanja često izazivaju tzv. „mentalne petlje“ u kojima se negativne misli pojačavaju negativnim osećanjima, stvarajući začarani krug. Na primer, kada se osećamo anksiozno povodom nečega što nas čeka, naše misli mogu početi da se bave svim mogućim negativnim ishodima, čime još više povećavamo svoju anksioznost.

Međutim, ne dovodi sve misli nužno do neke emocionalne reakcije. Neutralne misli koje nam svakodnevnom prolaze kroz glavu uglavnom ne izazivaju nikakvu emocionalnu reakciju. Dakle, naše povećano emocionalno regovanje izazvaće  samo one misli, koje se odnose na procenu nekog važnog aspekta situacije a u vezi sa našim, željama i ciljevima koje imamo i koji su nam veoma bitni . Emocionalne reakcije su naš subjektivni odgovor na značenja koje pridajemo situacijama u kojima se nalazimo. Tako da ćemo  mi verovatno uvek emocionalno odreagovati ka onome čemu sami pridajemo važnost i bitnost u svim životnim situacijama.

Na primeru osobe koja se plaši gubitka posla, sam gubitak posla je situacija koja može izazvati strah, ali da li se osoba zapravo plaši gubitka posla? Ne. Kako to znamo? Prvo, nije svakoj osobi gubitak posla nužno strašan – neki ljudi se možda ne plaše jer imaju druge mogućnosti ili podršku. Ako pitamo osobu zašto se plaši da izgubi posao, možda će reći da se zapravo boji posledica koje bi to imalo: finansijske nesigurnosti, gubitka stabilnosti, ili nemogućnosti da podrži svoju porodicu. Dakle, ta osoba ne oseća strah od samog gubitka posla, već od značenja koje tome pridaje – kako će to uticati na njen život, sigurnost i budućnost. Strah nije od same situacije, već od mogućih posledica koje ta osoba smatra zastrašujućim.

Kako negativne misli održavaju anksioznost i depresiju?

Negativne misli imaju ključnu ulogu u održavanju i pogoršavanju emocionalnih poremećaja poput anksioznosti i depresije. Kada osoba razmišlja negativno, njeni misaoni obrasci postaju ciklični i samoodrživi, što znači da negativne misli ne samo da izazivaju emocionalne reakcije, već takođe pogoršavaju stanje stresa i nelagodnosti.

Automatske negativne misli se javljaju nesvesno. Samo dođu u našu svest. Ove misli mogu biti usmerene ka proceni sebe, drugih ljudi ili budućnosti.Uglavnom su vezane za ono što je osobi veoma bitno i od značaja u životu. Na primer, osoba sa anksioznošću može misliti: „Stvari će se sigurno pogoršati“, dok osoba sa depresijom može imati misli poput: „Nikada ništa neće biti bolje“. Ove misli izazivaju emocije poput straha, tuge, ili bespomoćnosti.

Preterana zabrinutost i katastrofiziranje su ključni mehanizami u održavanju anksioznosti. Ljudi sa anksioznošću često zamišljaju najgore moguće scenarije, čak i u situacijama koje nisu realno opasne. Na primer, neko može doživeti misao „Ako pogrešim na poslu, izgubiću posao“, što vodi do stresa i anksioznosti. Ovaj oblik katastrofiziranja samo povećava nivo straha i napetosti, a osoba se oseća zarobljenom u svom strahu, što se često naziva začaranim krugom anksioznosti.

Prvi korak ka promeni – prepoznavanje i zamena iracionalnih misli

Iracionalne misli su one koje su nerealne, preterane ili pogrešne, ali ih često prihvatamo kao istinite. U kontekstu emocionalnih poremećaja poput anksioznosti, depresije ili stresa, iracionalne misli mogu igrati ključnu ulogu u održavanju negativnih emocija. Prepoznavanje i izazivanje ovih misli prvi je korak ka stvarnoj promeni i poboljšanju mentalnog zdravlja.

Šta su iracionalne misli?

Iracionalne misli su one koje nisu zasnovane na logici, realnosti ili zdravom razumu. One mogu uključivati preterane generalizacije, katastrofizaciju, crno-belo razmišljanje ili negativne pretpostavke o sebi, drugima i svetu. Na primer, osoba koja pati od anksioznosti može misliti: „Ako napravim grešku, biću potpuno nesposoban“, ili osoba sa depresijom može verovati: „Nikada ništa dobro neće da mi se desi“. Ove misli su neosnovane i često drastično povećavaju emocionalnu nelagodnost.

Kako iracionalne misli izazivaju negativne emocije?

Iracionalne misli stvaraju preterana osećanja straha, besa, tuge ili bespomoćnosti, jer nas vode ka nerealnim zaključcima. Na primer, ako verujemo da ćemo neuspehom izazvati katastrofu, naše telo i um će reagovati s anksioznošću, čak i u situacijama koje objektivno nisu opasne. Slično tome, ako smo uverenji da je svet uvek nepravedan, to može izazvati depresivna osećanja i bespomoćnost.

Prepoznavanje iracionalnih misli

Prvi korak u izazivanju iracionalnih misli je prepoznavanje kada i kako se javljaju. Kognitivno-bihevioralna terapija(KBT) pomaže klijentima da prepoznaju negativne misaone obrasce i postave sebi ključna pitanja:

„Da li je ovo realno?“, „Koji su dokazi za ovo?“, „Da li ovo razmišljanje zaista pomaže?“.

Sa obzirom na to da su ove misli često automatske, važno je vežbati svesnost i pažljivo posmatrati svoje misli.

Preispitivanje iracionalnih misli

Kada prepoznamo iracionalne misli, sledeći korak je izazivanje tih misli. Ovo znači razumevanje da misli nisu apsolutne i da ih možemo promeniti. Na primer, ako imamo misao „Ako ne uspem na ovom testu, to je kraj“, izazivanje te misli može izgledati ovako: „Iako bi neuspeh mogao biti neprijatan, to nije kraj sveta. To je samo jedna prilika da naučim i rastem.“Ovakvim razmišljanjem smanjujemo preterane emocije i omogućavamo sebi da se nosimo sa situacijom na racionalniji način.

Tehnike za izazivanje i preispitivanje iracionalnih misli

Postoji nekoliko tehnika koje možemo koristiti da izazovemo iracionalne misli:

• Reframing (preoblikovanje misli): Ova tehnika podrazumeva promenu negativne misli u realističniji ili pozitivan pogled na situaciju. Na primer, umesto misli „Nikada ništa ne mogu postići“, možemo reći „Postepeno mogu postići svoje ciljeve ako nastavim da radim na tome“.
• Dokazi za i protiv: Postavite sebi pitanje: „Koji su dokazi koji podržavaju ovu misao, a koji je opovrgavaju?“ Ovo pomaže da preispitamo realnost svojih misli.
• Alternativne misli: Zamena iracionalnih misli s realnijim i konstruktivnijim mišljenjima može promeniti emocionalnu reakciju. Umesto „Osećam se beznadežno“, možemo pomisliti: „Iako sada osećam tugu, to je privremeno i imam snage da prođem kroz to“.

Stvaranje novih misaonih obrazaca

Izazivanje iracionalnih misli zahteva vežbu i strpljenje. Iako se ne mogu promeniti preko noći, postepeno možemo početi da razvijamo zdravije i racionalnije misaone obrasce. Kroz kontinuirani rad, osećaj kontrole nad sopstvenim emocijama postepeno raste, a anksioznost, depresija i stres postaju manje preplavljujući.

Naša osećanja su rezultat naših interpretacija, uverenja i stavova o određenim događajima, a ne samih tih događaja

Važno je da shvatimo da naše emocionalne reakcije ne dolaze direktno iz situacija u kojima se nalazimo, već iz misli i značenja koja im pridajemo. Razumevanje ovog koncepta nam pomaže da prepoznamo da imamo kontrolu nad svojim reakcijama jer možemo promeniti način na koji gledamo na stvari, umesto da mislimo da su situacije same po sebi izvor naših emocija.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) se bazira upravo na ovom principu. Ona nas uči da identifikujemo i izazovemo negativne i disfunkcionalne misli koje imamo o određenim situacijama, jer te misli često dovode do neželjenih emocija i ponašanja. KBT psihoterapija nas podstiče da preispitamo ta uverenja i interpretacije, i zamenimo ih realističnijim i korisnijim razmišljanjima. Na primer, ako se plašimo javnog nastupa, KBT bi nas naučila da prepoznamo negativne misli kao što su „neću biti dobar“ ili „svi će me kritikovati“, i pomogao bi nam da te misli promenimo u pozitivnije, kao što je „spreman sam da dam svoj najbolji nastup i ne moram biti savršen“.

Učenjem da prepoznamo vezu između misli, emocija i ponašanja, postajemo svesniji svog mentalnog procesa i time dobijamo veću kontrolu nad svojim emocijama. Ovaj pristup nam pomaže da ne reagujemo impulsivno na situacije, već da razmislimo o tome šta nam misli izazivaju, kako bismo razvili zdraviji i produktivniji odgovor na izazove u životu.

Ukoliko nailazite na problem kod sebe, koji sami ne uspevate da rešite kroz samopomoć i samoedukaciju , pravo rešenje je obraćanje stručnom licu, psihologu ili psihoterapeutu. Kod nas u savetovalištu možete zakazati termin za psihološko savetovanje ili psihoterapiju, u svakodnevnom radu primenjujemo principe kognitivno-bihervioralne psihoterapije.

Autor:

MSc Aleksandra Tasić, klinički psiholog i KBT psihoterapeut pod supervizijom

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com