Sigurno ste u novinama, na televiziji, filmovima kao i u svakodnevnom životu čuli za psihologe, psihijatre, psihoterapeute. Ali u čemu je razlika između ovih zanimanja i čime se ti ljudi zapravo bave? Većina ljudi nije informisana šta ti pojmovi stvarno znače i na koju vrstu stručnjaka se odnose.
Često se u medijima, naročito u holivudskim filmovima pridaje gotovo misteriozni značaj ovim zanimanjima, psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti često su predstavljeni kao ljudi sa nekakvim natprirodnim moćima, koji su u stanju da čitaju misli i da upravljaju životima drugih ljudi itd. Ovakav uticaj medija stvara brojne zablude, dezinformacije i osnov za brojne predrasude prema ovim zanimanjima. Zato ćemo u ovom tekstu pokušati da na najjednostavniji način objasnimo čime se bave ovi profesionalci i u čemu su osnovne razlike između navedenih pojmova.
Najčešća predrasuda među ljudima u našoj zemlji je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut zapravo sinonimi, odnosno da se radi o jednoj te istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva. To ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara.
Psiholozi i psihijatri imaju sasvim različito obrazovanje, psiholozi su stručnjaci koji su završili studije psihologije dok su psihijatri stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari a psiholozi nisu.
Šta rade psihijatri?
Psihijatri su lekari koji rade u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove, uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Psihijatrijski pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu, pacijent prvo dolazi sa odgovarajućim uputom u određenu ustanovu, psihijatar obavlja intervju sa pacijentom sa namerom da prikupi osnovne medicinske i opšte podatke o pacijentu (anamneza) koji mu služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze (određivanje vrste poremećaja) na osnovu kojih dalje prepisuje određenu vrstu farmakoterapije (lekove), donosi odluke o vrsti lečenja (kućno lečenje, lečenje u dnevnoj bolnici, zadržavanje na odeljenju itd).
Šta rade psiholozi?
Za razliku od toga, psiholozi nisu lekari, njihov pristup tretmanu ljudi sa psihičkim tegobama nije medicinski. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) ali i drugim nemedicinskim ustanovama u kojima mogu pružati psihološku pomoć osobama koje imaju neke psihičke smetnje (kao što su škole, preduzeća, državna i privatna psihološka savetovališta, obdaništa itd). U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.
Ko su psihoterapeuti?
Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, a u nekim evropskim zemljama i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije. Tako da nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti, to su samo oni koji su završili određene edukacije. U našoj zemlji ne postoji posebno i zvanično zanimanje (delatnost) psihoterapeut, za razliku od zanimanja psiholog i psihijatar. Psihoterapija predstavlja jednu vrstu psihološkog tretmana (specifične veštine, neki će reći zanata) čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju neke psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju različite vrste emocionalnih problema, problema u komunikaciji ili samo žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični rast i razvoj, saznaju nešto više o sebi i poboljšaju kvalitet svog života.
Dakle, ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu nikakvi čarobnjaci koji imaju neke natprirodne moći, oni ne proriču sudbinu i ne čitaju misli drugim ljudima već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: onlinepsihoterapija@gmail.com
skype: vaspsiholog
www.vaspsiholog.com
97 thoughts on “Psiholog, psihijatar, psihoterapeut”
Lepo, jednostavno i jasno objasnjeno.
Hvala!
Zaljubljena sam a nezelim i nejmam pravo.
U zadnje vreme imam cesto probleme s pamcenjem,zaboravljam gde sam sta ostavio ili imene nekih poznanika….imam 19 godina,zanima me dali je moguce u 19 godini poceti Alchajmerova bolest
Postovani, to nije nista neobicno tako da nema razloga za brigu. Pozdrav.
Postovani,
imam veoma ozbiljnih problema i htela bih da razgovaram s nekom strucnom osobom o tome. Stoga, bih Vas zamolila, da mi pomognete. Postoji li ikakav drugi nacin na koji mogu da Vas kontaktiram?
Mnogo hvala!
Jana
Postovana, nase kontakte imate na pocetnoj stranici ovog sajta sa desne strane. Slobodno nas mozete kontaktirati i pitati za sve informacije koje se ticu psiholoskog tretmana. Srdacan pozdrav.
Ipak recite mi dali moze da nastane Achajmer u 19-godini.Pozdrav
Molim vas recite mi dali Alchajmerova demencija moze da se javi u 19 godini.
Dušane
Alchajmerova bolest ne može da se javi u 19 godini, javlja se u srednjem ili poznom životnom dobu.Što se tiče tvog oblika zaboravljanja, dešava se svim ljudima, a glavni uzrok tvog zaboravljanja je što ne obraćaš PAŽNJU na mehaničke radnje koje vršiš (npr: ne možeš da se setiš gde si ostavio ključeve itd..) isto je i sa imenima koje ne možeš da zapamtiš kada se s nekim upoznaješ,nisi obratio pažnju na ime osobe, taj podatak se samo kratko zadržao u kratkoročnoj memoriji,jer nije postojala mentalna fokusiranost da to „pređe“ u dugoročnu memoriju. Ako ti to već predstavlja problem pri upoznavanju, najbolji način da zapamtiš nečije ime jeste da ga ponoviš nakon što ti se osoba predstavi. Na primer: -Ja sam Jana.
-Drago mi je JANO, ja sam Dusan
-i meni je drago DUSANE.
Nadam se da si razumeo i da će ti ovo pomoći. Sve najbolje, srdačan pozdrav
Trebam pomoć, student sam andragogije, i želim da se bavim psihologijom,pošto me posao andragoga ne ispunjava, da li mogu posati psihoterapet nakon studija andragogije,odnosno da li postoji neko doškolovanje za tu profesiju,odnosno veštinu kako ste sami u tekstu naveli. Bila bih Vam jako zahvalna na odgovoru ili ako biste mogli da me uputite na nekog ko bi mogao rešiti nedoumicu.
Srdačan pozdrav
Postovana, to zavisi od psihoterapijskog pravca koji zelite da upisete. Neke psihoterapijske skole prihvataju studente sa nauka srodnih psihologiji a neke ne (vecina prihvata), to se konkretno morate raspitati kod onog supervizora koji „drži“ odredjenu psihoterapijsku edukaciju. Dakle, prvo odaberite psihoterapijski pravac (pohađanje psihoterapijske edukacije u nasoj zemlji traje u proseku četiri godine) pa se obratite glavnoj i odgovornoj osobi. Srdacan pozdrav.
imam brata koji je 90-o godiste i mislim da mu je veoma potreban psihijatar, medjutim nemoguce ga je naterati da ode po pomoc. Ovako, otac nam je bio alkoholicar koji je skoro umro, majka je vise stitila brata zato sto je manji pa je bio uvek „malo dete“. Ovakvo ponasanje je vec godinama sa vecom i vecom dubiozom, tako da kazem, naime on je prestao da komunicira sa bilo kim nema prijatelja nikoga, nema nikakvu komunikaciju, izgovori nekoliko recenica u toku dana, izbegava kontakt sa ljudima, po ceo dan provodi u sobi sam sa sobom, veoma smo zabrinuti za njega i ja i majka, ne pomaze nikakva prica sa njim niti nista, kako naterati takvu osobu da krene kod psihijatra, sve smo pokusali ali besuspesno, pocinje da nas plasi njegovo ponasanje.
Postovana, odlazak psihijatru ili psihologu je kod punoletnih osoba stvar licnog izbora (sem u izuzetnim slucajevima).Srdacan pozdrav.
Da li ste uspeli da pošaljete brat na lečenje i kako? Ja imam istu situaciju sa svojim bratom.
Postovani,imam zaista veliki problem da lii je posledica genetskog koda ili ne znam naime od vremena studiraja tacnije od 23 godine pocele su lose misli da mi kruze glavom i takvo stanje je bilo podnosljivo medutim desili su se neki smrtni slucajevi u porodici pa je moje stanje preslo u aksioznost vremenom sam uspela nekako da se nosim i borim sa tim dosta sam citala i to mi je pomoglo,meditim nakon porodjaja moje stanje se naglo pogorsalo stalno se plasim gubitaka dragih osoba ne samo da se plasim vec strepim stalono sam pod tenzijom i svesna sam problema koji mi lagan unistava zivot jer ne mogu da uzivam u srecnim trenucima plaseci se da ce se nesto lose desiti,odakle da pocnem sa resavanjem problema,napomena u porodici blizoj imam obolele od parkinsa da li je to pocetak i kod mene ne bih zelela da zivim takav zivot molim vas pomozite mi nekakvim savetom hvala!
Draga Kristina, ja imam identican problem, roditelji su mi bili stariji kad su me dobili a umrli su ipak premladi da ih ne bi imala jos u zivotu, brata sam izgubila tokom godina, iako sam i sama jako mlada i preostale drage ljude, uvek me je kroz zivot pratio neki osecaj smrti i umiranja kao poznatog stanja tako da sam vremenom razvila „strah od gubitka“, sindrom kojemu sam sam anasla ime! Jako sma otvorena, vesela osoba, dopadljiva ljudima ali posle dva porodjaja svako jutro se budim sa osecajem gusenja, uz preznojavanje, hladne ruke i noge i osecam panicni strah i samo strah, strah da se nesto lose ne desi mojoj porodici i tako vec neko vreme, pomoc nisam trazila, nego pokusavam taj strah da usvojim, prihvatim i da ga savladam! Glavu gore, ima nas svuda i onaj sto se najsladje smeje negde umire u sebi, ipak zivot je vredan zivljenja, umiranje dolazi tek posle!
Kako ubediti petogodisnjaka u suprotno koji je ubedjen da se plasi visine, sad sa pet godina, pre mu to nije smetalo, inace i sam aimam taj strah ali sma vremenom naucila da se nosim sa tim! Kako da shvatim da li je to ozbiljno ili se folira!? Hvala
Postovana, desava da se da roditelji prenesu svoje strahove na decu. Prema tome, ukoliko ste i sami u njegovom prisustvu ispoljavali Vas strah od visine moguce je da je to samo imitacija Vaseg ponasanja. Verovatno ce vremenom sa odrastanjem,Vase dete pravazici takav strah. Ukoliko se to ne dogodi i strah od visine ometa njegovo svakodnevno funkcionisanje moguce ga je prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Srdacan pozdrav.
Imam sina od sest godina i jedan problem za koji se nadam da mi mozete pomoci! Problem je u tome sto je on mnogo kritican i zahtevan, takav je od malena, uvek preterano cist, kad nesto prospe na sebe, dobije napad besa dok se to ne skine, ocisti, njegove igracke moraju da stoje tu i tu i nigde vise, svako jutro pita sta cemo da pravimo za rucak, ako kazem da ima nesto i od juce, on me pita zasto jedemo jelo od juce, on to nece, ako je u kuci malo nered, on me pita zasto ej to tako, zahteva da se ocisti, skloni, uvek sve zna sta je kupljeno, gde se sta nalazi, nekad zna da zaviri i u kantu za smece i pita zasto sam nesto bacila i to sa takvim tonom i recima da mi se zavrti u glavi! Pre godinu dan aje dobio sestru, non stop osudjuje njeno „ponasanje“ i istice kako je on veliki i sve zna a ona tako mala i „glupava“! Inace smatramo se normalnom porodicom, moj muz nije zahtevan covek, ja nisam neko ko je tezak i naporan, funkcionisemo ok, ali ne znamo sta da radimo s njim, jer kako je stariji to je samo jos gore! MOram da napomenem da dok sam radila njega je cuvala baka, oko godinu dana, koja ima slicne karakteristike, ali s obzirom da je stara a i zensko, to je prihvatljivo, samo mi nije jasno kako je on to mogao da poprimi u tolikoj razmeri! Pokusavala sma na sve moguce nacine da mu objasnim, da bude dete, da se tako ponasa, da se opusti malo u svom ophodjenju ali ne vredi! Izvinite sto pisem ovako opsirno ali sve u svrsi da me bolje razumete! Da li mogu nekako to da promenim jer ne zelim da moj sin izraste iz malog u velikog „smaraca“! Hvala
Postovana, na zalost mi se ne bavimo decijom psihologijom pa Vam na ovo specificno pitanje ne mozemo dati adekvatan odgovor. Srdacan pozdrav.
Zadnjih nekoliko meseci sam 24h dnevno nervozna, cini mi se da i dok spavam obuzima me nervoza, po ceo dan vicem, svadjam se sa roditeljima, sestrom, prijateljima. Ni sama ne znam zbog cega. Nemam poverenja ni u koga u svom okruzenju sa kim bi pricala bas o svemu sto se vrti po mojoj glavi, pokusala sam ali plasim se da niko nece moci da me razume. Recite mi sta da radim, ili kome da se obratim ovde u Nisu, neki privatni psiholog ili sta vec. Hvala!
Postovana, psihologu se mozete obratiti u Vasem domu zdravlja a ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za skajp savetovanje. Srdacan pozdrav.
Zaboravila sam da napisem da imam 20 godina i da sam student.
Moze li alkoholicar da se prisilno hospitalizuje? Punoletan je i nije agresivan, odbija da ode kod psihijatra, uput verovatno ne moze da dobije za psihijatra posto nece ni da ode na pregled…
Postovana, odlazak kod psihijatra (ili psihologa) kao i kod bilo koje vrste lekara je dobrovoljan. Prisilno vodjenje se desava samo u izuzetnim situacijama koje su opasne po zivot konkretne osobe ili drugih ljudi. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
postovani molim za pomoc imam 22 godine lecim se od depresije uzimam terapiju redovno ali u zadnjih nedelju dana imam neki cudni osecaj kao da se sve oko mene promenilo neki osecaj nestvarnosti oko mene hvala
Postovani, shodno da uzimate medikamentoznu terapiju morate popricati sa Vasim psihijatrom o eventualnom korigovanju terapije ako osetite da Vam ne pomoze. Takodje, osecaj koji ste naveli bi morao prciznije da se definise i o tome razgovara kako bi se tacno utvrdilo o cemu se radi. Pored terapije medikamentima bilo bi dobro da krenete i na psiholoski tretman, bilo kod nas bilo negde drugde. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Postovani, imam 26 god, u poslednje 2 god ziveo sam pod velikim stresom i tenzijom. Bio sam u vezi sa devojkom sa kojoj sam se i ozenio, nedavno smo dobili i prelepu cerkicu.. Ali poslednje 2 god ne mogu da se sastavim. Sve je pocelo sa napadom nekakve panike iz cista mira dok sedim za komp. u trenutku kao da mi srce preskoci moram da ustanem i udahnem vazduh u tom periodu se najcesce desavalo kada legnem da spavam i kada zapocinje prvi san.. Prema tome sam zakljucio da se radi o Ankcioznosti, sada su problemi veci, imam cudan osecaj u glavi koji je konstantno prisutan kao da sve gledam iz nekog cudnog ugla i da nisam prisutan u bilo kom desavanju npr. Vencanje, rodjenje cerkice sve je proslo u najbolem redu ali kao da nisam bio prisutan.. Imao sam potrebu da ljude koji me okruzuju pitam za misljenje da li sam se promenio ili da li im je nesto cudno kod mene, svima je komentar bio da je sve ok i niko nista cudno ne primecuje.. Ali meni ovaj osecaj nikako ne prolazi, primetio sam da sve dozivljavam bez emocija da sam dosta bezvoljan i potisten, imam hobi pecanje i mali fudbal ali i to mi je postalo bezvoljno i nema neku draz..Kada se dese situacije gde treba da pokazem i iskazem radost i pozitivnu stranu, od mene toga nema! Pre ovih problema bio sam veseo, vedar i uvek dobro raspolozen a sada sam u situaciji kao da toga nikada nije bilo!! Voleo bih da dobijem vase misljenje i savet.. Hvala!
Postovani, problemi sa anksioznoscu se mogu prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo preciznije definisali Vaš problem i pomogli da isti prevaziđete. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Cao, molim vas ya pomoc. Vec par godina imam problem koji me mnogo muci. Naime, imam ogroman strah za moje bliznje, npr ako mi se suprug ne javi na telefon kad ga zovem, meni je u glavi scena kako je imao udes, ili je sleteo sa mosta i sl i ne mogu da se oduprem tim mislima sve dok mi se suprug ne javi. Roditelji su pre par dana otisli na more, i dok nisu stigli na more ja sam sve vreme njih yamisljala kako su u kanjonu morace. Svake noci kad legnem da spavam, slicne scene su u mojoj glavi: na krstarenju sam sa porodicom, brod tone, mi se davimo, dolaze da nas spasu, i ja toliko detaljno zamisljam sve to, svi se spasemo ali za dlaku. Kao i da sletimo sa puta u reku pa pocnemo da se davimo i onda se jedva spasimo, eventualno jedna osoba pogine itd, i to se vremenom pogorsava a ja se ne bi usudila da bilo kome kazem koji problem imam da ne pomisli neko da sam luda. Pocela sam da “tripujem“ kad pomislim na nesto lose moram da se pomerim sa mesta i da se uhvatim za kosu… Kad sam sama, cesto pricam sama sa sobom uglavnom se vracam u situacije kada nisam smela nekome nesto da kazem ili uradim, pa ponavljam te situacije i kazem sve sto nisam tada smela. Molim vas, da li sam luda i da li postoji strucan naziv za ovo moje stanje? I sta da radim da sve ovo prestane??
Hvala unaped na bilo kakvom savetu
Darija
Postovana, problem koji ste opisali moze se svrstati u problem sa povisenom anksioznoscu. Ukoliko se anksioznost javlja u velikom broju situacija ciji ishod ne mozete predvideti, u tzv. neizvesnim situacijama onda moze biti da se radi o generalizovanom anksioznom poremecaju. Ovo su sve pretpostavke, tako da bi najbolje bilo da se obratite za pomoc nama ili nekom drugom strucnom licu (psihologu) kako biste resili problem. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl. psiholog
Postovani!Imam 25 godina i pijem eftil jednom uvece preventivno.Menstruacije su mi uredne u dan.Moje pitanje je vezano za trudnocu i eftil.Eftil pijem oko 7 -8 godina jer sam pre 12 godina operisala kicmu posle par meseci dobila sam prvi epi napad,tad mi je na egu uocen fokus koji je posle par godina nestao tad sam dobila karbapin i sve je bilo u redu par godina kad su mi ukinuli karbapin.Tad sam opet izgubila svest,ali niko nije bio prisutan od tad pijem eftil jednom uvece.Osecam se sasvim dobro nalazi su mi godinama unazad uredni.Sad zelim bebu tj planiramo je ali se strasno plasim zbog eftila.Zanima me da li moze skoditi bebi pijem ga jednom uvece preventivno?Hvala unapred na odgovoru.
Postovana, mi nismo psihijatri vec psiholozi. Za ovo pitanje morate se obratiti psihijatru jer su oni obuceni za davanje medikamentozne terapije. Srdacan pozdrav.
Postovani,imam 31 god i sa devojkom sam u vezi skoro godinu dana,sve je super,mnogo se volimo,fantasticno funkcionisemo,ali u trenutcima kad treba da budemo intimni ja osetim nekakav pritisak koji mi onemogucava da imam erekciju.pokusavao sam i da uzimam nesto od preparata koji pojacavaju erekciju ali mi ni to nije resilo problem,i dalje mi se desava da ne mogu totalno da se opustim.hteo bih sa nekim da porazgovaram o svom problemu,samo ne znam da li da se obratim psihologu ili psihijatru.unapred zahvalan.Pozdrav
Postovani, pod pretpostavkom da se ne radi o fizioloskim uzrocima odsustva erekcije mozete se obratiti nama za psiholoski tretman. Srdacan pozdrav.
Postovani molim za bilo kakav savet ili lek vezan za trihotilomaniju. Kosu „cupam“ vec 10-13 god. Hvala Bogu ne radi se o cupanju dlake iz korena vec o kickanju procvetalih krajeva. U stanju sam satima to da radim. Tragam za savrsenom dlakom, sto je vise procvetala to je vise materijala.. Uzas! Pokusala sam da se zaustavim, da vezujem kosu, ali napetost raste.. Mislim da je ovo mnogo veci problem nego sto se o tome prica, vidjala sam devojke u autobusu koje isto to rade…. Mislim da moji najblizi to primecuju i da je to za njih „ruzna navika“ niko nikada nije hteo da mi pomogne, cak ni da prica, cak ni ja sama jer me je sramota. Da li je lek samo volja, jak karakter ili postoje lekovi? Da li treba da se obratim psihijatru? Neko sam kome je fizicki izgled vazan, zelim da se zaustavim pre nego sto ocelavim :(( unapred zahvalna….
Postovana, ovim problemom se nismo bavili u nasoj praksi. U svakom slucaju obratite se nekoj od specijalizovanih zdravstvenih ustanova kako biste resili problem. Srdacan pozdrav.
Andjo imam potrebu da Vam dam jedan savet..probajte sa redovnim odlaskom kod frizera,nadam se da Vam nece vise biti zanimljivo cupkanje ostecenih krajeva..Vi ste trazili ostecenu,a ne savrsenu dlaku,pozdravljam
Mene strasno boli telo od straha kazu ne mogu da idem nigde jer ko da me nesto sprecava neki balon ili bilo sta oko mene i pozli mi traume mi se vrte po glavi bes na neke ljude za koje sam mnogo ucinila a oni za mene tako malo zalim mnoge stvari kao sto nisam sa svojim bifsim sto nisam rodila dete itd.
ne spavam danima do jutra povracam i ja vrtim kosu sve dokle se sama ne iskida ….vidjam dosta groblja bila sam dosta puna zivota al sad bi volela da umrem
Da konkretno na pocetku predstavim probleme, imam strah od toga da ne pocrvenim u drustvu, da ljudi vide da sam ja napet i da imam neku konstantnu tremu bez vecih razloga. Srce krene jace da mi lupa, otezano disem, znojim se, i sve to me dovodi do unutrasnje panike i neke prividno bezizlazne situacije. Izgleda mi kao da se svadjam sa samim sobom. Imam 19 godina, nisam imao mnogo stresnih situacija. 2 situacije koje su se desile u toku prosle godine su ostavile nekako trag u mojim mislima i vidim kako se konstantno vracam na njih, kao da ne mogu da ih prebrodim, da ih zaboravim, da ih smatram manje bitnim. Uglavnom, vezane su za te simptome koje sam na pocetku naveo i imam strah da mi se to ne desi ponovo. Inace sam dosta komunikativan, ne izbegavam druzenja i upoznavanja, bliski ljudi tvrde da sam duhovit, ali sa tim razmisljanjem i simptomima kao da mi se sposobnosti smanjuju i ja vise nisam ja 100 %.. Suzdrzavam se i ne usudjujem se da iznesem nekad svoje misljenje u nepoznatom drustvu kako ne bih skrenuo paznju na sebe i kako ljudi ne bi pomislili nesto lose zbog onih istih simptoma koji mogu da se pojave.Smanjuje mi se koncentracija i ne mogu da se usresredim maksimalno na stvar koju radim. Mogu reci da su to kompleksi , koliko god tvrdio da ih nemam. Ovo je pocelo da mi se desava mislim pre dve godine, ali nisam toliko obracao paznju na to. Nekako sad kako sam stariji pocinje vise da me muci bas kada treba da shvatim da to ne treba da me muci. Preterano sam svestan svojih mana bez obzira sto mogu da nabrojim i mnogo vise vrlina koje posedujem. Iz normalne sam porodice, lepo vaspitan, kulturan sam i normalan, nisam porocan, bavim se ceo zivot sportom i aktivnostima, na prvoj godini sam studija. Jednostavno ne znam zbog cega mi se to desava, zbog cega izgubim samopouzdanje i ne mogu da zasijam u punom svetlu ako se mogu tako izraziti.Iskreno, strah me je od reakcije bliznjih ako bi se i bilo kome obratio za ovaj problem i mislim da je to kljucno. Mogao bih jos dosta toga da napisem, ali smatram da je ovo dovoljno za prvi korak deljenja ovog osecaja sa drugima, makar to bilo i preko interneta. Voleo bi kada bih dobio neki savet ili komentar, ili kada bih dobio priliku da popricam makar i preko mejla sa nekim od strucnih ljudi. Pozdrav
Postovani, problem koji ste opisali moze se definisati kao socijalna anksioznost medjutim ona nije nekog velikog intenziteta. Dakle, ovaj problem se moze lako resiti uz adekvatan psiholoski tretman. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo mogli da Vam pomognemo. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Pozdrav.Ako mozete da mi objasnite.Igram video igrice veoma cesto,iso sam kod psihologa jer imam panicne napade.Ustanovili su da je sve u redu sto se tice zdravlja,i krenuli smo sa terapijom,do tada nisam imao devojku.Psiholog je rekao nadji devojku idi sa drustvom itd.Ja sam svestan da je igranje igrica nacin da se zanimam da zaboravim,resio sam da prestanem i da poslusam.Nasao sam devojku izlazio,celih dve nedelje nisam ni upalio kompjuter niti me je teralo,suocavao se sa strahovima.I na kraju tj posle dve nedelje sam se osecao isto kao kad sam igrao kompjuter.Hteo bih da znam dali je normalno da osoba koja se suoci sa strahom mesec dana posle mesec dana ima isti strah istog intenziteta,samo sa manjom voljom za zivot jer se muci svaki dan.I dali je normalno ako danas nesto ne uradim zbog tog straha, da sutra imam veci strah.Posto mislim da cackanjem rane ima samo da je prosirim a ne da je smanjim.Postao sam covek koga nije briga nizasta sem da se ne muci.
Lose sam se izrazio meni se ne igra kompjuter vec igram zato sto mi se ne radi nista pa tako zaboravljam.
Jos jedno pitanje ovo je vaznije.Dali covek koji nije ucio tj nije mogao da razmislja o svojim mukama,i da ih resi.Od jednom krene sam po sebi da razmislja i da poboljsa stanje.Ako mozete da mi date skayp ili nesto da mi odgovorite na par pitanja.hvala
Imam 14 godina,idem u osnovnu skolu. Pre dve godine sam se preselila u drugu drzavu sa svojom porodicom. Medjutim pre nekih 6 meseci mama je morala da se vrati da radi,jer ovde nije mogla avi posao a ne moze nas samo tata izdrzavati. Od tada sam pocela olako da se povlacim i moje raspolozenje se menja. Kad god mogu ja odemnkod mame ili ona dodje kod nas. Sto se tice drusrva u pocetku mi je stvarno bilo super,fino sam se uklopila. Kako sam vise pocela da ih upoznjem to su mi se manje svidjali. U zadnje vreme sam imala vise nesuglasica sa drustvom i nekako se osecam kao da ne pripadam ovde. Za zimski raspust bila sam s mamom,tamo sam se jako fino provela jer tamo imam mnogo prijatelja koj su mi jako dragi. Od kad sam se vratila ovde kao da sam pala u depresiju. Jedem mnogo vise,nemam bas koncentraciju,nervozna sam stalno i mrzim da idem u skolu jer mi ne odgovaraju ljdi sa kojima ucim. Sve vise se povlacim u sebe. Je li moguce da padam u depresiju ili nesto slicno? Sta trebam da promenim i da li trebam da idem kod doktora?
Hvala
Postovana, svakako bi bilo dobro da se obratite strucnom licu, npr. psihologu-mozda nekom koji radi u Vasoj skoli (ukoliko i u toj zemlji postoji slicna sluzba kao i kod nas). Period adolescencije je svakako buran sam po sebi i potrebna Vam je podrska jer se ne nalazite u sredini koja je razlicita od one na koju ste navikli i vazno je da usvojite bolje strategije za prilagodjavanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Poštovano!Imam 16 godina i imam viška kg i pokušavam smrsavit ali jednostavno ne ide jeden uvik od tuge i nikad do sad nisan imala
Poštavani/a,
U stanu do nas je student koji periodično ispušta krikove uz nekakav oblik kihanja i izgovaranja psovki. Naravno da smo (cak i komsije na nizim spratovima) uznemireni dok ti „napadi “ traju, naročito noću. Prvo smo pomislili da je u pitanju neka bolest, ali smo primjetili da u prisustvu drugih ljudi nema takvog ponasanja i da se to desava samo kada je sam u stanu.Da li Vam je poznat ovakav oblik ponasanja ? Kako se postaviti prema njemu, jer nas uznemirava, a kada pokusate o tome razgovarati sa njim, sve negira.
pozdrav ,ako mozete da mi objasnite mi imam brata ima 18 godina ponekad ispusta zvuke,zamislja da vozi to nije normalno dali bih mu neka terapija pomogla
zavisi sta zamislja da vozi :/
sa deckom sam u vezi 2 god i planiramo uskoro i da se vencamo.pre njega imala sam neke kratke vezice od par meseci…svaki put sam bila prevarena…pre ove veze bila sam sa deckom 2 mes. i on je uvek izlazio,napijao se,vidjao se sa bivsama,par puta sam videla da je u gradu ljubio neke devojke.i od tad sam krenula biti ljubomorna zato smo raskinuli.sad imam ovu vezu 2 god. i one je imao vezu pre mene god.ipo i dok je sa mnom na pocetku njegova bivsa mu non stop pisala,pratila ga,buljila,javljala mu se,muvala ga itd,a on je odbijao kao i sve devojke koje su sa njim htele dok je sa mnom…ipak ja sam idalje ljubomorna na svaku jednu.i tu je bilo njegovi lazni profili koje je drug pravio u njegovo ime i muvao sve u njegovo ime…i tako drugi su me uvek pravili ljubomornom…ja sam previse ljubomorna,i kad se setim svih tih devojaka i sveg postanem nervozna i samo se svadjam,i za sve mu prebacujem…on mi je uvek govorio da me voli,i uvek ce odbiti sve devojke,nijedna druga ga ne zanima….al ipak sam ljubomorna.volim ga i znam i on mene…sta da radim?
Hteo bih da vas pitam u vezi anksioznosti.Vec nekoliko dana se osecam veliki strah od necega ,ima strasnu napetost i teskocu u desnom ramenu i u listovima nogu i veoma ubrzan rad srca osjecam veliki strah koji prolazi na trenutke kad sam aktivan dali bi mi vi mogli reci nesto vise o tome uradio sam sve analize krv secer i pritisak su normali od tableta koristim ksalol 0.5 mg koji mi je propisao porodicni lekar
Poštovani Dario, anksiozni poremećaji se rešavaju adekvatnim psihološkim tretmanom. Ono što održava osećanje anksioznosti jeste između ostalog i pogrešna interpretacija sopstvenih fizioloških reakcija (ubrzan rad srca, bolovi u mišićima i sl.). Ukoliko ste u mogućnosti javite nam se i zakažite savetovanje uživo u Beogradu ili putem skajpa kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo da rešite navedeni problem. Srdačno, Sanja Marjanović,dipl.psiholog
Koje su cene psiholoskih tretmana kod vas?
Koliko pomaze psihoteraput ili psiholog kod osoba u starijoj zivotnoj dobi (76 godina)? Da li je bolje ici kod psihoterapeuta ili neuropsihijatra? Pretpostavka je da se radi o anksioznosti.
Postovani,
imam veliki problem sa zenom koja zivi u mom dvoristu, ima 80 godina i godinama mi pravi probleme. Situacija se jako pogorsala kada sam ostala u drugom stanju, ta zena svakodnevno vrsi psiho-fizicko nasilje nadamnom i mojim muzem, pokusava na sve nacine da odglumi kako mi nju tucemo i maltretiramo, zove nam miliciju svaki dan, na sta oni kazu da je baba senilna i sta oni tu mogu. Inace njena raspolozenja se smenjuju kao i optuzbe, ili joj nesto krademo ili je tucemo ili peva , uzme sekiru i isece sve u basti sto vidi ocima, a onda se uredno obuce izadje na ulicu i bude prava gospodja. Nekako mi se cini da to radi samo nama kada je kod kuce. Koji je to oblik demencije i kome mozemo da se obratimo posto su nas i u socijalnom i u miliciji samo formalno saslusali. Trudna sam i ne smem da se stresiram vise a apsolutno niko ne radi svoj posao.. Hvala puno
Da li je moguce da mi propisete neke lekove za depresiju i smirenje ,nesto za bolje raspolozenje a da ne dolazim kod vas.Hvala unapred.
Postovana Vanja, mi nismo psihijatri vec psiholozi tako da ne propisujemo lekove. Mozete doci kod nas na pregled kako bismo dijagnostikovali Vas problem i eventualno uputili psihijatru ako procenimo da ste za medikamentoznu terapiju. Isto tako mozete se obrati za uput vasem lekaru opste prakse za specijalistu psihijatrije. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Vec duze vremena patim od neke vrste depresije,ima pet godina.Upocetku je bilo u vidu nervoze,ako sam sve vise starija manje imam volje da radim kucne poslove,da izlazim,da se druzim.Uhvatila sam sebe da mi se javlja panika kad mi je sve ok i onda pomislim kako cu da se vratim u tom stanju. Sve vise sam nervozna,besna,imam osecaj da se raspadam emocionalno.I da napomenem da mi najteze kad dodje zima i jesen tad mi je najtezi period da sve ovo prevazidjem.Sve mislim da ovo nikad nece da prodje.Pa me zanima da li bi trebalo da potrazim strucnu pomoc? I koje vrste pomoci?Da li bi mogli da me uputite?Inace sam iz manjeg mesta.Imam 25 godina.Hvala unapred na odgovoru.
Postovana Majo, prema ovome kako ste opisali savkako biste trebali da potražite stručnu pomoć. Javite se za početak psihologu u Vasem domu zdravlja, takođe možete i kod nas zakazati savetovanje putem skajpa. Sanja M. dipl.psiholog
Imam 19 godina. Mama i tata su mi razdvojeni, pred razvodom braka, a decko me je ostavio. Na nervnoj bazi zeludac mi je pomeren, imam ceste tahikardije , lose spavam. Nekad sam bila srecna, vrlo ambiciozna i veliki optimista, danas toga nema, zaboravila sam kako se pozitivno razmislja. cesto placem, zatvorena u svojoj sobi, tugujem i patetisem za momkom, za skolom koja mi pocinje losije da ide zbog svega sto mi se desava, za roditeljima, za svacim. Pokusala sam sa cajem od maticnjaka, nista. ponekad popijem bensedin, ali sve je to kratkotrajno i ja opet padam u depresiju. Citala sam ja razne one knjige primenjene psihologije, moc pozit.razmisljanja i slicno, po sajtovima gledala kako preboleti nekoga i sl.al slaba vajda, setala, pokusavala da skrenem misli, radila jer rad oslobadja, ali slabi su rezultati.. Plasim se za svoje zdravlje, jer sam pala na 49.kg. sta da radim? Hvala unapred.
Postovana, najbolje bi bilo da se sto pre javite za strucnu pomoc kako biste dobili ozbiljniji tretman i podrsku. Sanja M,dipl.psiholog
postovani imam 21 godinu i pre godinu dana sam se obratio psihologu jer sam imao previse energije nisam mogao da budem miran i stalno sam bio razdrazljiv nisam mogao da ucim radio sam stvari koje ni meni nisu bile logicne pisao knjigu ucio da sviram gitaru prelazio sa jedne aktivnosti na drugu nisam mogao da se skoncentrisem . zatim je usledila jedna velika depresija koju sam sam prevazisao , zatim sam totalno promenio zivot poceo da radim nasao novu devojku onda je sledio jos jedan period gde sam ponovo bio jako razdrazljiv pun energije bez imalo koncentracije malo mi je falilo da izgubim posao sada sam opet u fazi depresije previse spavam ne zivim zivot samo posao mi je preokupacija ….nekako kao da imam te dve faze koje stalno prozivljavam to mi je postalo izuzetno naporno
Postovani, molim za pomoc. Otac mi ima 65 godina i prije 2 dana mu je pozlilo(odjednom se ukocio) posle toga problema kada razgovaramo sa njim on se i ne sjeca osnovnih stvari kao npr gdje radi i totalno neke druge stvari prica. To se desava na ttenutke jer u nekim trenutcima sve normalno prica a u nekim ne zna osnovno. Snimao je skener i sve je u redu i doktor je rekao da moze biti od premora ili od stresa. Molim Vas da mi pomognete i da mi kazete da li ce ovo proci vremenom. Unaprijed hvala!
POSTOVANI,pre 8meseci umro mije suprug od upale pankreasa u 29 godini,sve desilo jako brzo u roku od 25dana.Ja imam 27,kako vreme prolazi meni je sve gore i gore,non stop placem,secanja su mi samo ka njemu upucena,nervozna sam i previse,samo se derem,cak sam i decu zapostavila.molom vas pomozite mi nekako
Postovana Eda, bilo bi dobro da se obratite strucnjaku kako biste ublazili tugovanje koje je usledilo kao normalan proces gubitka bliske osobe. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Postovani. U braku sam 4 godine imam dvoje dece (2g i 4g) . Primetila sam čudno ponasnje kod supruga i počela da istražujem na internetu i pronašla sam da ima simptome psihopate. Kad sam mu pokazala čak je i sam priznao da je takav ali neće da ide kod lekara. Patološki je lažov, sklon je alkoholu,drogama,kriminalu, nema osećaj kajanja i krivice, krivicu uvek svaljuje na drugog. Druzi se sa ljudima iz koristi. Ne moze da odrzi prijateljstvo. Misli da je bog I da mu niko nista ne moze. Ne ume da voli. Slatkoreciv je. Kad mu se neko zameri obavezno se sveti. Voli da flertuje prija mu pažnja. Agresivan je. Nesposoban je da se brine o sebi. Ima još dosta karakteristika koje poseduje da ne nabrajam. Verujem da ipak ima neka osećanja prema deci ali loše utiče na njih. Želim da se razvedem od njega jer ne mogu da izdrzim više psihičko maltretiranje retko i fizičko. Ali plašim se da deca slučajno nebi pripala njemu jer je odličan manipulator a inače je mnogo neodgovoran kao roditelj. Kad je cerkica dotakla sanitar pa oko nije hteo kod lekara da je vodi morala sam da se svadjam sa njim . Ne želim da se o njima stara čovek koji je nesposoban o sebi da se stara. Znam da će na sve načine gledati da me uništi. Pomozite kako da se izborim sa njim? Da li postoji način da dokažem da je psihopata neki test na primer ? Unapred zahvalna.
Molim vas pomozite mi meni treba pomoc od psihologa.
ja imam 23 godine u braku sam godinu dana. brak mi fenomenalno funkcionise, ja sam stalno nervozna, nemogu uopste da spavam, muci me zivot iz proslosti, volkela bi da ga zaboravim, idapocnem novi zivot iz pocetka i dabudem uvek srecna i nasmijana, molim vas pomozite mi, i reci te mi sta da radim, zelim vas strucni odgovor psihologa…….
HTELA BI JOS DA VAS PITAM KAKO MOGU DA PROMENIM SVOJE PONASANJE DA SE PONASAM U SKLADU SA SVOIM GODINA, A NE DA SE PONASAM KAO NEZRELA OSOBA. HVALA UNAPRIJED….
Marjana
Molim vas pomozite mi meni treba pomoc od psihologa.
ja imam 23 godine u braku sam godinu dana. brak mi fenomenalno funkcionise, ja sam stalno nervozna, nemogu uopste da spavam, muci me zivot iz proslosti, volkela bi da ga zaboravim, idapocnem novi zivot iz pocetka i dabudem uvek srecna i nasmijana, molim vas pomozite mi, i reci te mi sta da radim, zelim vas strucni odgovor psihologa…….
Najpre nesto o sebi,imam 65 god.iritira me agresija, volim sve zivotinje,ali odkako moj sused ima psa ljub imca a to je vec osma godina, nastaju moji problemi.Pas veoma cesto laje i trci po dv oristu, na sve sto sto se krece od ranog jutra do kasno nocu jer je sa dve strane dvoriste do ulice.Vise puta sam razgovarao sa susedom,slao mu poruke naravno u vreme nocnog odmora.Pokusavao sam da prijavim u MUP, u 2 i 3 sata ujutro ali oni su me upucivali na Veterinarsku, komunalnu inspekciju sve do komunalne policije.Svi kazu da nisu nadlezni.Uredno cuvam sve te papire.Kad dodje vreme spavanja nemogu da se opustim sam mislim kad ce zalajati i rasanim se.Nocu obaveyno stavljam tampone u usima,zatvaram prozor i pustam kasetofon da mi odvlaci paznju i kad ga cujem samo me nesto strekne i tek onda nastaje problem.Treba izdrzati skoro 3000 dana i noci a jos koliko preko toga.Veoma se konfuzno osecam kad me probudi i plasim se da ne uradim nesto pogresno,jer sam na korak od toga.Noc mi se ne docekuje,ali nemam kuda.Molio sam suseda da zatvara psa posle 22 sata ali on to cini kod njegova porodica leze.Razlika je sto vlasnik psa seta u i posle ponoci,a ja sam navikao i najbolje spavam oko 22 sata.Strasno je kad se osecate da ste nemocni i da se to nastavlja.Bojim se da je ovo tesko leciti jer volim da spavam,i to mi dosta znaci a ustvari ovako zivim.
Postovani,
Drago mi je da sam naletela na Vas sajt,
Imam 21godinu i veliki problem-napade panike!!! :/
Vec godinama ne mogu mirno spavati jer se uvek desavaju kada legnem u krevet. Evo upravo sada zato ne spavam, a skoro je 3h. :/
Lakse mi je kada citam ovako i vidim da nisam sama da se i drugima slicne stvari desavaju. :/
Ovako je to kod mene:
Legnem i UVEKK nije mi jasno zasto mi kroz glavu prodje „sada krece pakao, krece panika nema spavanja“ 🙁
I tada krece jako lupanje srca, gusenje, ne mogu vazduh da udahnem, knedla u grlu od koje ni pljuvacku ne mogu progutati, suse mi se usta, trnu mi ruke, noge, prsti, glava, jezik… znojim se, mnogo mi je toplo, pa od jednom hladno… vrti mi se u glavi, imam osecaj nekog pritiska u ocima, nosu, glavi itd. svasta mi se desava, bilo bi predugo kada bih Vam sve napisala.
Onda ustanem iz kreveta, lice mi je skroz bledo, umivam se hladnom vodom, izlazim na svez vazduh, alii nista ne pomaze. 🙁
I tada mi je stalno u glavi da imam neku bolest, neki rak ili slicno.
Da cu dobiti infarkt, srcani udar…
Evo sada mislim slogiracu se do ujutru :/
Onda sednem i cekam da svane, cim vidim kroz prozor da polako svice polako sve prestaje i onda spavam bez problema.
I takoo svaku noc u poslednje vreme.
Inace sam onda i mnogo nervozna. Spavam preko dana, retko izlazim iz stana, svaka koska me boli…
Verujte da ne mogu vise ovako.
Ja znam da mi Vi na ovaj nacin ne mozete pomoci , ali meni je lakse dok Vam pisem. Da podelim to sa nekim jer niko u mojoj okolini me ne shvata. Svi misle da se izmotavam, da nisam normalna itd.
Ne kapiraju da je meni to zaista ogroman problem i da me sputava u mnogo cemu.
Hvala Vam unapred na odgovoru i nekoj utesnoj reci jer ce mi onda ona prolaziti kroz glavu i bice mi lakse. 🙂
Izvinite sto je ovoliko dugooo…
Pozdrav
Sany, nista strasno vjeruj,ja imam isti problem, ako zelis pricati o tome evo ti imeil pa mozemo razgovarati,bice ti lakse ..fazanerija93@hotmail.com pozzz i neboj se…
Zdravo,
Imam problema sa psihom. Nisam imao neke smrtne slucajeve kao ni velike situacije sa stresom. Bavim se ugostiteljstvom tj.konobarisanjem. Napade panike imam vec 2 god, i oko 1,5 god koristim xanax 0.25mg jutro i vece, u poslednjih mesec dana samo ujutru. Cesto sam napet i „nemam mira u mestu“ ponekad imam kratak fitilj ali prodje. Naime moj ogroman problem je sto se ponekada na poslu (a prilicno je uvek pun restoran) dok jedem osecam kao da sam pojeo kamen i tesko varim i odmah mi to stvara nervozu i pocinje otezano gutanje, znojenje i najveci problem a to je kao da mi neko sedi na grudima ili drzi srce i pritom ne mogu da dodjem do daha, kao riba na suvom sam. To su otprilike moji najveci simptomi koji mi remete zivot. Ovo sa ishranom se gotovo nikada ne desava u kuci iako imam povremenih problema sa zeludcem. Sve analize sam uradio kardio, gastro i sve neophodno da bi se uklonila sumnja na organska obolenja jer sam u pocetku imao strasno ubrzan puls sa napadima panike. Sve sam iskorenio i „dosao sebi“ da je na nervnoj bazi ali ove „glavne“ spomenute simptome nikako da iskorenim. I, da, u tim trenutcima samo razmisljam kako nemam vazduha, da mi je pritisak skocio u nebesa i da ako ne sednem i odmorim i popijem xanax da ce mi srce puci. Ocajan sam po tom pitanju pa mih vas molio za odgovor, savet ili sta vec.
Unapred zahvalan!
Postovani,imam vozacku dozvolu deset godina ali nemam to vozacko iskustvo jer imam strah kad treba da vozim kola sama.Strah od neuspeha da necu znati da vozim kako treba I onda nateram sebe,i počnem sama da vozim,ide polako,savladavam voznju,ali ovaj strah,bojazan,trema,sta god bilo,nikako da nestane
Molim za savet!
Od čega te tačno strah? Od toga da će auto da se ugasi? Uzmi pa ga milion puta namjerno sama ugasi, pusti naglo kvačilo, izbaci iz brzine, ubaci u 5 i kreni, probaj sve čega te strah, manevriši kako hoćeš na nekom otvorenom prostoru gdje nema gužve, zakoči naglo (stavi pojas obavezno-čisto da ne razbiješ nosić), probaj sve što možeš zamislit sa autom, gledaj da sebe i nikoga drugog ne ugroziš, brzom vožnjom, ne pazeći na saobraćajne znakove i sl. stvari, i ne treba ničega tu da te bude strah. Neka neko s tobom sjede u koga imaš povjerenja, opustit ćete to. Pusti muziku koju voliš, diši duboko, opusti se, i vozaj, uživaj, nema straha. Taj strah da nisi dovoljno dobra si izmislila u svojoj glavi! Ko ti je rekao da nisi dovoljno dobra? Da nisi dovoljno dobra ne bi imala vozačku, ne bi uspjela položiti kao prvo, a drugo i ja da ne vozim 10 godina ne bi mi bilo svejedno sjesti u auto, opet bi morao proći neke osnove dok se ne naviknem, tako da sjedi, opusti se, uživaj. Imaš auto – ne moraš pješe, budi sretna samo za to, ne razmišljaj o tome koliko si dobar ili ne vozač.
Postovani, imam 15 godina, I moram da odlucim sta bih upisla. Mnogo me zanima psihologija. Da li bih trebalo da upisem medicinu, i koji smer bi odgovarao, tom sto mene iskljucivo zanima, a to je psihologija? Unapred zahvalna Aleksandra!
Pozdrav. Danas na poslu me je pitala sefica „par nejasnih pitanja“, pa me interesuje jel imaju veze sa psihologijom jer navodno radi neke testove itd. nije ni bitno, da ne duzim. Pitanja su bila: Kako spavas? o
Odg sam; „LEPO“. I Jel spavam brzo ili polako? Odg sam „BRZO“.
Poštovani,
Vidim da vas već neko vreme nema na ovom sajtu…? Ali meni bi bila potrebna jedna informacija.
Dakle,već neko vreme se pribojavam da verovatno bolujem od nekog poremećaja ličnosti (imam naglašenu paranoidnost,ne komuniciram sa rodbinom-a sa roditeljima imam smanjenu komunikaciju,ne izlazim iz kuće kad znam da će neko da me vidi itditd).Kod mene ne postoje nikakvi psihotični simptomi,ali sam primetila da mi je preuzimanje odgovornosti i krivice za bilo koji segment mog života krajnje odbojno (što je inače uobičajena karakteristika poremećaja ličnosti).
Pa bi me interesovalo,da li čovek može da ima PL a da je pri tome toga svestan…?Jer su mi rekli da ljudi koji imaju PL gotovo nikad nisu svesni toga.I uopšte,dokle i u kojoj meri čovek može da bude svestan da ima PL?
Dobra vecer,
Radi se o mom djedu koji ima 73 godine i ne spava vec 30 noci. Nesanica je počela iz razloga sto se njegova žena naglo razboljela i jedino se on brine o njoj, samim time sto je prevozi do doktora, bolnica… on osjeća strah jer je svjestan da se nece moc dugo brinuti o njoj a potrazit pomoc kod psihologa isto tako se boji iz razloga da ga nebi poslao na izvanredan liječnički pregled sto se tice vozačke dozvole. Probao je uzeti melatonin tablete od 10 mg dvije večeri prije spavanja no nije bilo nikakvog učinka vec je osjećao veliki pritisak u stražnjem dijelu glave. Zanima me da li bi melatonin trebao uzimati duze vrijeme da bi bilo kakvih rezultata bez obzira na pritisak u glavi i ima li kakve opasnosti od uzimanja tih tableta?
Zahvaljujem,
LP,
Ovako, Jel se mogu sama oslobodit straha ili moram ici kod psihologa, imam 19 god
Najjednostavnije i najkraće, možeš! Suoči se. Kajanje je gore nego bilo kakav strah. Strah je izmišljen, i ne postoji nešto što ne možeš, samo je pitanje hoćeš li, je li ti stalo do toga i koliko.
Dali odlazak kod psihijatra moze negativno uticati na dalje zaposljenje ili upis na studije ? Posto sam cuo razne glasnie o tome ako ides kod psihijatra neces se moci zaposliti itd itd .
Postovani Stefane, najbitnije je potražiti pomoć na vreme i prevazići problem. Srdačno,mr Sanja M. dipl.psiholog
Pozdrav,imam neki “problem“ naučim lekciju od 8-9 rečenica i nakon 10-15 minuta zaboravim ne mogu se sjetit ni naslova.Hvala
Meni psiholog nije pomogo samo me je jos gore napravio…..ja nisam nikakav doktor al iz iskustva ti mogu reci za ucenje ti treba volja i da se udubis u to sto volis ….stefane
Ja sam veoma uznemirena vrte mi se stvari u glavi i to vecinom od ljudi koji su mi cinili zlo krali varali itd.
Nije mi dobro od zadnjih 6godina mi je samo gore strasne stvari mi se vrte po glavi kao np. traume koje sam dozivljavala a i lepe stvari al sve me cini tuznom ….bila sam nekad puna zivota i gledala uvek pozitivno sta god da mi se desi ….sad je drugacije imam strahove kako bi nazvali doktori ili psiholozi i psihijatri lekove ne mogu jos da mi nadju probala sam 7vrsta al moja krv ne reaguje pozitivno ….bila sam cak i bez lekova al sad sam na tri puta lek preko dana….i mogu vam reci zavisna sam a necini nista na bolje ….
ocajna sam zelim cak i umreti al pre toga bi zelela neku osvetu …..celo telo me boli tuga ko da je u meni i stvara mi bol u telu ….zivot je lep al ga treba cuvati ….da li mi ima spasa jer ja ga nemam da li neko moze da mi da neko misljenje
Imam veliki problem i zamolila bih vas da mi odgovorite. Otkad sam mala trpila sam razne strahove i odbacivanja i odmalena imam probleme sa negativnim raspolozenjem, vec sa 7 sam htjela da se ubijem, a za to naravno niko nije znao. Posle se sve poboljsalo, kada su se okolnosti smirile, smirila sam se i ja. Sa 15 godina mi je sve krenulo na bolje, promijenila sam se i trebala sam krenuti u srednju skolu. Na nagovor dva clana porodice pitala sam mamu i tatu da odem kod psihologa (trudim se biti realna,tad sam vec imala probleme sa sobom a ne toliko sa drugima) i bilo mi je lijepo. Kasnije sam dobila sestru, zivot bajka, ja se ne nerviram oko svega, socijalna anksioznost sve manja i manja. Medjutim, u zadnjih 10 mjeseci moj zivot je posao do djavola, mama se promijenila, situacija u porodici uopsteno. Mislila sam da cu ako budem hladna sve rijesiti, ali meni se to samo nagomilalo i sad mi se opet vraca anksioznost, pretjerana emotivnost, bezvoljnost… moram poci i na fakultet, i to mi tesko pada. vise nisam kao prije, bolja sam, bolje znam i sakriti, ali stalno sam tuzna i imam ceste nocne more u kojima patim, proganjaju me strahovi i osjecanja koje u stvarnosti potiskujem. Htjela sam da opet odem kod psihologa zbog tih nocnih mora, ali mama me ne shvata ozbiljno, a sramota me je da ponovo direktno pitam. Molim vas pomagajte! I da li mozda postoji neki psiholog ili linija za pomoc da je besplatno, jer ja moram sebi pomoci, a ne zelim da se za to zna? Imam 19 godina.
Lepo objasnjeno ali za one koji hoce da veruju u to…oslonio bih se manje vise na Psihoterapute..moje licno misljenje je da je to sve jedna velika filozofija…a objasnicu i zasto..nema coveka na ovom svetu koji nema problem bilo kakve prirode manje vise .od lekara do zidara…sa preko stotine odradjenih terapija kroz godine i promenom vise teraputa kroz edukaciju ja sam dosao do saznanja da Vam teraputi nemogu pomoci…da zalece trenutno rane da ,ali na duze staze ne..sama cinjenica da dolazite kod teraputa u Vasoj glavi se pola stvari resava,i jos malo da se doradi i to je to,sem ako nemate neku tesku dijagnozu…sve se to manje vise vrtilo u krug sa puno ukljucene filozofije na cemu i psihologija na kraju se i zasniva…ako sam ja tezak pacijent npr(mislim da nisam nego cak sta vise intelektualno okupan)ili teraputi nemaju resenja ,zasto u startu Vam to nekazu ,nrgo nr,uzimali su pare redovno a sa pricama se kretali u krug samo…na kraju uvek zavrsi tako da mi Vama dalje nemozemo pomoci nadjite si drugoga ili ja na kraju odustanem..ja sam na istom mestu manje vise gde sam i bio pre mnogo godina,ne verujem da je sve mojs krivnja ima i do teraputa…ili nisam imao srece sa teraputima jer mislim da vecina njih ima problem sa MOCI…istina je onako kako vi zelite ,istina je relativna…
Postovanje,hteo sam da vas zamolim ako moze vase misljenje,imam 32 god i u zadnjih par god imam nekih problema,o cemu se radi,idu mi osecanja iz krajnosti u krajnost,u jednom trenutku sam najsrecniji covek na svetu,to je neopisiva sreca a vec u sledecem potonem skroz,dudem sav depresivan,cas se laktam da budem u centru paznje da bi mi se odjednom sve srusilo da mi smeta guzva i da bi najradije da budem sam.Najgore od svega sto ne mogu da se skoncentrisem da zapamtim neku najprostiju stvar i sto u jednom trenutku imam osecaj da mogu na poslu da uradim deset poslova od jednom krenem i poklopi me odmah zatim nesto da ceo potonem da ne mogu ni jedan kako treba,na pocetku je bilo lakse,smenjivala su mi se osecanja redje sad je to toliko cesto da sredine nema,ili sam najsrecniji da imam osecaj da mogu da poletim ili sam nikakav,da ne spominjem da kad sam raspoloten da toliko brzo govorim i skacem sa teme na temu da niko ne moze da me pohvata sta pricam uopste.E sad neznam jesam li uspeo da vam docaram moj problem 🙂 ali bi mi znacilo misljenje,poz
U braku sam sa suprugom već 24 godine, a veći dio toga smo bili sretni. Nakon što smo se vjenčali samo godinu dana, saznala sam da očekujem naše prvo dijete.
Bili smo sretni zbog toga, ali na polovici trudnoće počeo je glumiti čudno i otkrio sam da ima vezu s djevojkom s kojom je radio.
Razgovarali smo o tome, a on je rekao da ga je samo progonio pomisao da je roditelj. Prošli smo kroz ovo vrlo teško vrijeme i četiri godine poslije smo imali još jedno dijete.
Imali smo sretne par godina nakon toga dok nije stigao do 39. i opet, njegove su akcije postale vrlo sumnjive. Suočio sam se s njim, ali bez ikakvog dokaza on je zanijekao vezu i vratio se suprugu kojeg sam poznavao i volio. Iako sam ozlijeđen, pokušao sam se preseliti i staviti dolje na njega približava se 40 godina i da ima krizu srednjih godina.
Duboko dolje, nisam to vjerovala, i postala sam prijateljski s tipom iz posla, vjerojatno da bih dobio vlastitu leđa. Nismo imali vezu, premda smo se samo slagali. Ali moj je muž jednog dana vidio tekst i suočio me s njim. Drago mi je što je pronašao poruku jer sam htio da on osjeti kako me osjećao.
Prije dvije godine ponovno sam postao sumnjičav i znam da je imao još jednu vezu. Čak sam pronašao i kondome, ali opet on to odbija priznati ili raspravljati o tome i konačno se ispričavam zbog optuživanja, odjednom prije 5 mjeseci mi je rekao da želi razvod da više ne može nastaviti brak, to je varanje na njemu pokušajte objasniti razlog zbog kojeg smo obojica međusobno slati poruke, ali nije vidio da je to dobar razlog, ne mogu se odseliti, ne mogu se kretati sa svime što je jednostavno komplicirano, nemam izbora ali drugima za pomoć od svetog Poslanika, kad sam vidio neke komentare o njemu na Facebooku, ozbiljno sada imam s radošću i srećom, sada moj suprug koji su podnijeli zahtjev za razvod, sada se mijenjaju za to, a to je onaj koji je aplogiezing za njegovo djelovanje bio sam i od onog dana kad sam kontaktirala proroka za pomoć.I nastavljamo dijeliti o njemu radi vraćanja doma .. ako vam je potrebna kočnica istinita u vašem braku ili u životu, kontaktirajte ga i vidite što će se dogoditi .. holyprophet8@gmail.com
Ja i moja supruga smo u fazi kad stvaramo porodicu,zavrsila je vazda neke preglede i sad treba da prionemo na posao….
Ja samo pijem Seroxat pola tablete ujutru,imao sam neke porodicne probleme koji su mahom isli preko mene i poceo da mi se javlja neki strah i kao neki stres,po izvestaju psihijatra imam onu sifru F321 i F412,sa polovinom koju pijem ja sam ok. ja nemam problema od kojih mi se to javilo, samo je dosta uticalo na menebi eto rezultata.
Interesuje me da li Seroxat koji ja pijem utice na pokretljivost i kvalitet spermatozoida…da ne bude da ja pijem njega i da mi utice, a to mi bas sad ne treba…citao sam da hoce da utice na erekciju i to je tacno, tu se nekako snalazim, ali nemoj samo da mi zeza ono drugo da smanji pokretljivost itd.pa da se uzalud trudimo!?
Interesujeme imam jake strahove i kad me uhvate paniku , novu se budim , pa ujutru ustajem bezvoljan i neraspolozen, brojne obaveze mi samo dignu tenziju pa se preispitujem dali sam sve odradio kako treba da se nesto lose nedesi ,molim vas za savet sa da preduzmem
Poštovani,
Ukoliko Vam naši tekstovi ne mogu u potpunosti pomoći (detaljnije o paničnom poremećaju pročitajte ovde ), možete nam se javiti da zakažemo termin za uživo ili Skype savetovanje.
Srdačan pozdrav!
6 godina sam u braku, od toga smo 3 godine razdvojeni, ne zivimo zajedno, ali smo i dalje partneri. Od skoro je počeo da daje mesecno novac, a do sada sam zavisila od roditelja. Međutim to sto on daje nije dovoljno pa dete i mene moji roditelji izdrzavaju. Često sam nervozna, razdrazljiva, svi mi smetaju, cesto placem bez nekog posebnog razloga vec osecam da mi je u sopstvenoj kozi tesno. Muz mi ne dozvoljava da radim, izlazim, a on se druzi sa svojim društvom. Svoje dete volim najvise, ali me dodatno nervira sto se muz ponasa kao slobodan i nikada nije tu kada mi treba. Bukvalno da mi nije roditelja bila bih sama sa detetom. Tesko mi je sto za sve moram da trazim dozvolu bilo od muza ili roditelja… Imam 24 godine i dodje mi da odem na pusto ostrvo da svoj mozak dovedem u red… Dobila sam posao, izbila je rasprava jer mi nije dozvoljeno da radim, osecam se kao da ne mogu ni o cemu da odlucim, kao lutka kojom svi se igraju… Brinem o detetu i to su jedine odluke koje ja donosim, isključivo vezane za dete. Imala sam pre par meseci raspravu sa muzem, gde sam bas psihicki pukla, jer naredna dva dana vilica mi je bila ukocena… Molim vas za savet kako da se vratim u normalu, inace sam uvek nasmejana, ali se u poslednje vreme tesko nosim sa problemima.
Повратни пинг: Ključni igrači u obrazovanju! Ko čini školu uspešnom? - Beograd 365