Stid

Umerena stidljivost sama po sebi ne predstavlja emocionalni problem. Stid je univerzalno osećanje (kao i strah, ljutnja, tuga itd) koje ponekad osećaju svi ljudi u svim epohama i svim kulturama. Svi se ponekad stidimo nekih svojih postupaka i to predstavlja pokazatelj normalnosti, pokazatelj da smo usvojili društvene norme ponašanja. Da nikada ne osećamo stid verovatno bi se ponašali bahato, bezobzirno i isključivo u skladu sa sopstvenim interesima, ne vodeći računa o drugim ljudima. Međutim, preterana stidljivost, stid koji nas parališe u socijalnim interakcijama, koji nas sprečava da upoznamo potencijalnog partnera, prijatelja ili iskažemo sebe u nekoj nama važnoj socijalnoj situaciji predstavlja emocionalni problem.

U osnovi preterane stidljivosti je osećaj manje vrednosti, nisko samovrednovanje i slika o sebi kao neadekvantnoj, defektnoj ili manje vrednoj osobi. Dakle, u osnovi stida je čitav niz uverenja kojima osoba samu sebe obezvređuje i čini da se oseća manje vrednom. Takve osobe se mogu stideti raznih svojih osobina, kako onih neprivlačnih tako i onih privlačnih. Neki se stide sopstvenog izgleda, načina govora, ponašanja u određenim situacija i sl., dok se neki stide da izraze svoja osećanja (kako prijatna tako i neprijatna), svoje talente i vrline. Osobe koje su preterano stidljive, preterano se plaše kritike, odbacivanja i eventualne loše ili pogrešne procene od strane drugih ljudi (naročito onih koje procenjuju kao njima važne).

Stid se javlja kada osoba proceni da je nešto sramno (nepoželjno) otkriveno o sebi, pred samim sobom ili drugim ljudima ili kada je osoba izložena kritici ili podcenjivanju od strane drugih. Preterano stidljive osobe precenjuju sramnost (nepoželjnost) podataka koji su otkriveni u javnosti, precenjuju interesovanje drugih za takve podatke, precenjuju težinu i stepen neodobravanja drugih koji će uslediti nakon otkrivanja, takođe oni precenjuju i trajanje neodobravanja ako se ono uopšte dogodilo. Preterano stidljive osobe nastoje da izađu na kraj sa neprijatnim osećanjem stida tako što preduzimaju razne pogrešne strategije kojima zapravo održavaju svoju stidljivost. Neke od tih odbrambenih strategija su: izbegavanje ljudi i situacija, napadanje i kritikovanje drugih, arogantnost, sklonost perfekcionizmu itd.

Problem preterane stidljivosti veoma uspešno se rešava KBT (kognitivno bihejvioralna terapija) terapijskim postupcima. U ovoj vrsti tretmana klijenti se uče da prepoznaju svoj stid, da ga prihvate, da otkriju, analiziraju, preispitaju i ospore svoja pogrešna uverenja i stavove o sebi i sopstvenom vrednovanju a zatim sve što su naučili primene u praksi, odnosno u realnim životnim situacijama. Rad na rešavanju preteranog stida je rad na samoprihvatanju, odnosno učenju bezuslovnog prihvatanja sebe što je kranji cilj svake dobre terapije.

Vladimir Mišić dipl. psiholog