Šta je agorafobija: Definicija i simptomi
Agorafobiju karakteriše pojačani strah ili anksioznost u situacijama koje osoba percipira kao potencijalno ,,opasne“. Opasnost se ogleda u mogućnosti da će doživeti napad panike i da neće moći lako da izađe iz date situacije ili dobije (medicinsku) pomoć.
Tipične situacije koje aktiviraju strah kod osoba sa agorafobijom su:
- Korišćenje javnog prevoza (autobusi, tramvaji, vozovi)
- Otvoreni prostori (veliki trgovi, voznja autoputem)
- Zatvoreni prostori u kojima ima puno ljudi (bioskopi, koncerti, sportski događaji, supermarketi)
- Biti previše udaljen od kuće
- Stajanje u dugim redovima (šalteri, prodavnice)
Osobe koje pate od agorafobije često izbegavaju navedene situacije što im otežava svakodnevni život. Zbog toga im može biti teško da idu na posao, druže se s prijateljima ili uživaju u aktivnostima koje vole. Njihov život postaje ograničen na nekoliko poznatih situacija u kojima se osećaju sigurnije, obično uz prisustvo bliskih osoba kojima veruju. Ove osobe su im potrebne kao podrška u slučaju da dođe do napada panike.
Često ovakve osobe izbegavaju da putuju, a i ako to čine važno im je da naprave detaljan plan puta (gde mogu da pristanu ili dobiju medicinsku pomoć) a neophodno je da mesto u koje idu ima bolnicu u blizini. Ukoliko se agorafobija ne tretira na pravi način krajnji rezultat može biti potpuno zatvaranje u kući što posledično može dovesti i do razvoja depresije.
Šta je uzrok agorafobije?
Uzroci psiholoških poremećaja nikada ne potiču samo iz jednog izvora. Obično imamo više uzročnika koji svojim udruženim delovanjem dovode do krajnjeg rezultata, u ovom slučaju – simptoma agorafobije. Kada govorimo o uzročnicima agorafobije onda uzimamo u obzir genetsku predispoziciju, stresne životne situacije, učenje iz iskustva, lošu regulaciju neprijatnih emocija.
Genetska predispozicija
Ukoliko osoba ima bliske rođake koji su bolovali ili boluju od anksioznih poremećaja postoji veća verovatnoća da i ona sama razvije neki od vidova anksioznih poremećaja a među njima i agorafobiju. Takođe, osoba može usvajati modele ponašanja npr. roditelja koji ima simptome povišene anksioznosti i pokazuje strašljivost u različitim situacijama. Kada dete vidi da se roditelj plaši vožnje avionom ili gradskim prevozom ono može usvojiti ovaj obrazac i razviti strah koji primarno nije razvijen. Pored genetskog ovde se udružuje i faktor tzv. učenja po modelu ili učenja ugledanjem.
Stresne životne situacije
Različiti gubici kao što su smrt bliske osobe, gubitak posla, raskid emotivne veze, razvod, ili traumatični događaji(psihičko ili fizičko nasilje, saobraćajne nesreće, ratovi, prirodne katastrofe) ali i hronični stresovi (dugotrajni finansijski problemi, loše zdravstveno stanje koje dugo traje, kontinuirani porodični konflikti,…) mogu biti okidači za javljanje i razvoj agorafobije. Kada osoba ima genetsku predispoziciju za razvoj agorafobije i uz to joj se dešavaju stresne životne situacije (jedna ili više) velika je verovatnoće da će se taj poremećaj razviti.
Učenje iz iskustva
Agorafobija je pre svega strah da se u određenoj situaciji ne ponovi panični napad. Iz tog razloga kako je navedeno, se izbegavaju određena mesta iz kojih osoba ne može lako da ode. Ipak, agorafobiju mogu razviti osobe koje su doživele neko neprijatno iskustvo u određenim situacijama. Na primer, ukoliko je osoba napadnuta od strane psa u određenom delu grada ili mesta gde živi može razviti strah od odlaska na to mesto ili uopšte izlaska iz kuće.
Loša regulacija neprijatnih emocija
Osobe koje su odgajane u prezaštićenom okruženju ili su bile zanemarivane mogu imati teškoće u regulaciji neprijatnih emocija. Kada se suoče sa povišenom anksioznošću i napadima panike koji se mogu dogoditi u različitim situacijama, pokušavaju da ih potisnu ili izbegnu tako što će izbegavati situacije koje ih mogu izazvati. To kratkoročno donosi olakšanje ali ,, strah od straha “ i dalje ostaje. Njihova reakcija na neprijatne emocije je preuveličana, uvek se predviđa najgori mogući ishod (u ovom slučaju: ,, Ako izađem napolje sigurno ću doživeti panični napad.“).
Iracionalna uverenja koja održavaju agorafobiju
Svi ovi navedeni uzroci, biološki i sredinski kada se isprepliću stvaraju kod osobe specifična iracionalna uverenja o sebi i svetu. Takva uverenja održavaju simptome ali ista ova uverenja će biti i ključ za promenu tj. izlečenje od agorafobije. Najčešće uverenje koje se javlja je da osoba nema kontrolu nad svojim emocijama i reakcijama. Rezultat ovog uverenja je tzv. „strah od gubitka kontrole“ ili „strah od ludila“ koji vodi u izbegavajuća ponašanja.
Možda bi vas zanimalo da saznate više o „strahu od gubitka kontrole“.
Kod ovih osoba su razvijena uverenja da su javni prevoz, bioskopske sale ili vožnja auto putem situacije koje su opasne jer u njima može doći do napada panike i fatalnih ishoda ( „Šta ako se onesvestim, niko mi neće pomoći“, ,,Šta ako ne budem imao/-la dovoljno vazduha a dobijem napad panike, ugušiću se i umreti“, „Šta ako napad panike bude toliko jak i doživim srčani udar“,…). Može postojati i uverenje da će ih drugi ljudi osuditi, ismejati ili ih proceniti kao ,,slabe“ ili ,,lude“ ako dožive panični napad na javnom mestu.
Uverenja o sopstvenoj nesposobnosti da se sami nose sa stresom, strahom, paničnim napadom, o sopstvenoj slabosti, „ludilu“, dovodi ih do zaključka da je potrebno izbegavati sve situacije koje mogu biti okidač za sve te strahove.
Ponašanja koja održavaju agorafobiju
Sve počinje od iracionalnih uverenja koja smo već naveli, osoba ih je nekad svesna a nekada ne. Ipak, ona su gorivo za strah koji raste a kao krajnju posledicu imamo disfunkcionalna ponašanja koja postpuno zatvaraju osobu u skučeni svet simptoma agorafobije. Ta ponašanja su izbegavanje i sigurna ponašanja.
Izbegavajuća ponašanja
Već smo u prvom delu teksta naveli da su glavni simptomi agorafobije izbegavajuća ponašanja ili izbegavanje određenih situacija. Dakle, osoba izbegava situacije u kojima bi mogla ponovo doživeti panični napad koji, prema njenom uverenju, ima kobne posledice. Izbegavajući manji a onda i sve veći broj situacija, sa uverenjem da će se tako rešiti straha i napada panike osoba sužava broj svojih aktivnosti, njeno svakodnevno funkcionisanje biva ugroženo do te mere da u jednom momentu može prestati da izlazi iz kuće. Paradoksalno, reakcija „bežanja“ koja jeste urođeni biološki odgovor na opasnost u ovom slučaju je neadekvatna – opasnost zapravo nije stvarna ali to naš mozak ne prepoznaje i vraća nas u sigurnu zonu (našu kuću ili kraj u kome živimo). U ovom slučaju sigurna zona je sigurna samo za održavanje simptoma agorafobije i ništa više.
Sigurna ponašanja
Često ponašanje za koje osobe veruju da je dobro rešenje za prevazilaženje strahova je suočavanje sa „opasnim“ situacijama u prisustvu „sigurne osobe“. Podrška bliskih i pouzdanih osoba podrazumeva da ti ljudi uvek budu uz osobu koja pati od agorafobije. Uverenje koje postoji u ovom slučaju je da ako se dogodi napad panike tu je sigurna osoba koja će mi pomoći ili odvesti do bolnice. Sigurna ponašanja obuhvataju i planiranje putovanja samo u naseljena mesta (jer tu je uvek dostupna lekarska pomoć), nošenje slatkiša, flaše vode ili anksiolitika (lekova za smirenje) sa sobom, razgovor mobilnim telefonom sa sigurnom osobom kada se dogodi napad panike. Ova, na izgled, bezazlena ponašanja i brza rešenja za strah ili napade panike zapravo su prikriveni pomagači agorafobije.
Upoznajte se detaljnije sa sigurnim ponašanjima.
Kako se nositi sa agorafobijom : Tretman agorafobije uz pomoć kognitivno-bihejvioralne terapije
Kognitivno-bihejvioralna terapija se pokazuje kao najefikasnija u tretmanu simptoma agorafobije i drugih anksioznih poremećaja. Ona podrazumeva jasno strukturisane korake koji uključuju rad na modifikaciji iracionalnih uverenja i disfunkcionalnih ponašanja koji zajedno održavaju strahove i vraćaju u beskonačno održavanje simptoma.
Prvi korak u radu je prepoznavanje iracionalnih uverenja i razumevanje njihove funkcije u održavanju problema. Kada ih prepozna, osoba može da ih modifikuje tako što zajedno sa terapeutom nalazi alternativne načine razmišljanja koji su u skladu sa realnošću i naučnim činjenicama (npr. „Ne mogu se nositi sa napadima panike“ se modifikuje u „Imam strategije koje mi mogu koristiti da se nosim sa napadima panike“). Klijent polako shvata da može preuzeti kontrolu nad svojim strahovima i da ima alate koji mu pomažu da se nosi sa napadima panike. Klijent prepoznaje kako izbegavanje i zavisnost od ,, sigurnih “ ponašanja zapravo nisu korisni, te u sledećim koracima postepeno smanjuje i eliminiše ta ponašanja. Na kraju uči kako da se pravilno suoči sa neprijatnim emocijama, kao što su strah, bes, tuga, krivica i stid, umesto da ih potiskuje, koristeći asertivne veštine.
Cilj tretmana je da osoba polako preuzma kontrolu nad svojim životom i emocionalnim stanjem. Prepoznavanjem i modifikovanjem iracionalnih uverenja, otkriva snagu koja je u njoj, kao i alate koji joj mogu pomoći da se suoči sa strahovima i paničnim napadima ali i drugim neprijatnim emocijama koje je sputavaju.
Svaki korak ka razumevanju i suočavanju sa svojim emocijama otvara vrata novim mogućnostima i slobodi. Smanjivanje izbegavajućih i sigurnih ponašanja je proces koji zahteva hrabrost, ali je i ključ za ponovno uspostavljanje sopstvene autonomije i kvaliteta života. Verujte u sebe, vaš put ka oporavku je moguć i jedino u vama leži snaga potrebna da ga pređete!
Autor:
Dr Sanja Marjanović, psiholog i KBT psihoterapeut
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
Česta pitanja o agorafobiji
Šta je agorafobija?
Agorafobija je pojačan strah ili anksioznost u situacijama koje osoba doživljava kao potencijalno opasne, obično zbog straha od napada panike i nemogućnosti da brzo napusti mesto ili dobije pomoć.
Koje su tipične situacije koje izazivaju strah kod osoba sa agorafobijom?
Osobe sa agorafobijom često se plaše korišćenja javnog prevoza, otvorenih prostora, zatvorenih mesta sa puno ljudi, stajanja u dugim redovima i biti previše udaljene od kuće.
Koji su uzroci agorafobije?
Uzroci mogu uključivati genetsku predispoziciju, stresne životne situacije, lošu regulaciju emocija i učenje iz iskustava.
Kako se agorafobija manifestuje?
Osobe koje pate od agorafobije često izbegavaju situacije koje izazivaju strah, što može otežati njihov svakodnevni život i dovesti do izolacije.
Koje su posledice neadekvatnog tretmana agorafobije?
Ako se agorafobija ne tretira, može doći do potpunog zatvaranja u kuću i razvoja depresije.
Kako iracionalna uverenja održavaju agorafobiju?
Osobe sa agorafobijom često veruju da nemaju kontrolu nad svojim emocijama, što dovodi do straha od gubitka kontrole i izbegavanja situacija koje bi mogle izazvati anksioznost.
Šta su izbegavajuća ponašanja?
Izbegavajuća ponašanja uključuju izbegavanje situacija koje izazivaju strah, što može dodatno pogoršati simptome i ograničiti svakodnevne aktivnosti.
Kako se vrši tretman agorafobije?
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) se pokazuje kao najefikasnija u tretmanu agorafobije, fokusirajući se na modifikaciju iracionalnih uverenja i disfunkcionalnih ponašanja.
Kako mogu preuzeti kontrolu nad svojim strahovima?
Prepoznavanjem i modifikovanjem iracionalnih uverenja, osobe mogu razviti strategije za suočavanje sa strahovima i paničnim napadima.
Gde mogu potražiti pomoć za agorafobiju?
Razgovor sa stručnjakom, kao što je psiholog ili terapeut, može pružiti dodatnu podršku i strategije za prevazilaženje agorafobije.
21 thoughts on “Agorafobija: Kako prepoznati simptome i kako ih prevazići”
Imam 14 ipo godina i imam sve predznake koji se javljaju usled agorafobije. Osecam trnjenje ruku i nogu, uplasenost od reakcije osoba koje se srecu napolju sa mnom. Osecam da me osobe nepostuju koliko bi trebalo, ne znam kako da se ponasam u nekim situacijama, i ne mogu da iznesem svoje licno misljenje, tj nemam svoj stav. Takodje kada sam napolju javi mi se vrtoglavica, i bol u stomaku. Pre 4,5 meseci sam imala veliki stres, zbog jednog dogadjaja i od tad mi je pocelo ovakvo stanje. Sta da radim? Hvala unapred
Postovana, ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje ili se javiti psihologu u Domu zdravlja. Agorafobija se moze uspesno prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Srdacan pozdrav.
Imam 19 godina i pre nekih mesec dana pocelo je sve ovo da mi se desava. Imam sve simptome i od tada nisam izasla iz kuce jer mi je veoma lose kad izadjem. Osecam veoma jake mucnine, otezano disanje i jednostavno mi smetaju ljudi, ne mogu da podnesem da neko bude u mojoj blizini, vise ne usudjujem ni na ulicu da izadjem. Mozete li mi reci kako da vas kontaktiram, da se posavetujem sa vama o ovome? sta da radim? Hvala unapred.
Postovana, nase kontakte imate sa desne strane sajta. Najbolje bi bilo da nas pozovete telefonom kako bismo zakazali skajp savetovanje ili savetovanje uzivo. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Imam 15 godina i vec 2 godine sve ovo da mi se desava. Imam sve simptome i od tada nisam izlazila iz kuce cesto. Osecam veoma jake mucnine, otezano disanje i jednostavno mi smetaju ljudi, ne mogu da podnesem da neko bude u mojoj blizini, vise ne usudjujem ni na ulicu da izadjem. Mozete li mi reci kako da se posavetujem sa vama o ovome? sta da radim? Hvala unapred
postovanje imam 29 godina i imam vec dve godine problem sa strahom od toga da ostanem sama i pijem sidatu ali mi to nista ne pomaze i idem redovno kod neuropsihijatra,ali opet nista dobijam napad pri samoj pomisli da nema nikog oko mene…Molim vas kako da resim taj problem kome da se obratim?Hvala unapred..
Viktor Frankl – Necujan vapaj za smislom , osmo poglavlje (paradoksna intencija) ..procitaj i gotovo! 🙂
Cao svima imam 12 godina
I sada cu 6.razred i nesmem da odem da cekam kombi koji me vozi do skole moji me otpracaj u i docekuju i nesmem sama da idem cak i sa osobom ali ta osoba se ne brine kada dobijem napad panike to je jedno dete koje me mrzi
Mene stra sta ako mi se nesto desi,strame da izgubim svest za disanje,pocinjem od straha da se gusim zivim na selu a kada sam sa ljudima mogu sama sve i bez mojih a kada sam bez ljudi i onda cak i vrstim strah me od toga sto sam navela i tera me do ludila
Ima te li neki savet molim vas moji i neznaju za ovo sramota me da im kazem a prvi put mi se to desilo u leskovcu kada sam zivela otad nekad mi dođe to nekada ne ali vise ne nego da
Ja vas molim sta da radim
Hvala unapred .Milica.
Imam osecaj da kada god izadjem napolje ce me neko povrediti. Kao da je ulica za mene smrt,ne znam kako da prevazidjem taj strah ni kako da ga nazovem,nije to strah od ljudi vec ne znam ni sama. Imam decka god dana i kada sam sa njim,kada setamo opet mislim da ce nesto ili neko da nas ubije ,izbode.. Zasto?
Zdravo gi imam site simptomi na agorafobija.Odbegnuvam izleguvanje,pazarenje, sobiri so mnogu lugje, nemozam da pijam i jadam na javno mesto, dobivam strav, se potam,treperam celata. Pomos ve molam
Pomozite mi…bila sam kod psihijatra..dobila eftil I bipodis…malo mi je bolje a sada mi se javlja to da li cu moci da odem na posao…da li cu izdrzsti smenu….plasim se ds to nije sizofrenija…dijagnostifikovana u mlsfodti….kasnije promenjena dijagnoza….Pomozite mi…hvals.
Bolujem og toga od svoje 12 godine , a sada mi je 15. Tacnije ja do prije nekoliko mjeseci nisam znala od cega bolujem.Mislila sam da ima neke veze oko srca ili mozda manjka krvi ili zeljeza.Medjutim odlucila sam googlati i nasla sam jednu web stranicu gdje je pisalo sve detaljno.Prvi put mi se to desilo kada sam izasla sama sa rodicom u jedan nov otvoreni trzni centar pocela sam osjecati hladan znoj i vrtoglavicu od toga je sve pcoelo, sutila sam i nikome nista govorila sa obzirom da sam mislila da je od glovobolje ili nenaspavanosti..To je bivalo sve gore i gore , ja sam svaki dan bila sve ztvorenija u sebe. Kada bi otisla u skolu pocelo bi mi se desavati isto samo jos gore, plus sam se prebacila u drugu skolu jer sam mislila da se to desava zbog ucenika koji su me maltretirali.Na zalost mislim da je od tuda sve i krenulo, od stresa, nrevoze i fizickog i psihickog maltretiranja. Izgubila sam godinu u osnovnoj skoli… Sjedila sam kuci, nisam izlazila…Kada bi me prijatelji iz grada pozivali na pice odbijala bi bojeci se da ce mi se to desiti tamo i izgubila sam dosta prijatelja moram priznati jer su mnogi mislili da ne zelim izlaziti sa njima.Jako sam postala depresivna osoba, sve do februara 2015 tada sam se upoznala sa nekim ljudima iz drugih gradova na osnovu neke grupice za jednu vrstu muzike i dan danas izlazim sa njima.No zaboravila sam reci da mi se i dan danas sve isto desava.Kada bi rekla majki ona bi rekla da je to od nesanice, jer stvarno imam nesanicu navecer.Ali nije od toga. Ali danas imam jednu prijateljicu , ustvari sa njom se druzim od moje 7me , koja mi je najbolji prijatelj i zivotni oslonac.I sa njom pokusavam sve to prebroditi, jednostavno mislim da svi mi moramo odluciti cvrsto u sebi i truditi se prevazici to. Da nezgodno je dok svi vasi vrsnjaci imaju drustvo , svaki dan izlaze provodite se vi sjedite u kuci i ne radite nista pametno.Cak mislim da i to pricanje sa nekim pomaze, probajte naci nekoga kome mozete vjerovati , probajte izlaziti sa njim sve cesce. Nisam uzimala ljekove do sada, ali mislim da cu poceti. Nadam se da ce ovo proci vremenom…. Samo vam zelim reci da i ako vam se to desava sve sto trebate raditi jeste ostati pozitivni u svemu ovome, i dan danas kada mi se to desi pokusavam smiriti sebe, ne paniciti i smijesiti se.Jer dragi moji osmijeh je najbolji lijek za sve. Lijep pozdrav i sretno 😀
Postovani doktore
imam ovaj poremecaj/problem zadnjih 15 godina…U pocetku sam isla na psihoanalize i pila terapiju…malo mi je bilo bolje ali sada je ponovo izuzetno jako. sada sam u fazi gdje ne idem ig mog grada, pa cak ni na izlete u okolini! Svaka rijec koju ste napisali me pogodila u centar. zaista zelim da ucim kako da se naljutim…kako da uyivam…kako da budem slobodna jer su moji okovi sve tezi i tezi. mada, sada to izgleda nemoguce.
Zelim samo da Vam cestitam na clanku jer niko bolje nije opisao svaku pojedinost. hvala na podrsci
ne znam sta je ovo ali po simptomoma to je kao agrofobija ali, to se tek pojavilo prije mjesec dva lahko bi bilo da sam samo ja u pitanju ali ne,ja imam porodicu i zelim uzivati u lijepim trenucima s njima,zelim svoju djevojcicu odvesti u setnju,u park ,igraliste ali to je za mene postalo ne moguce,i ako negdije odem jedva s njom i to izdrzim neopisivo postaje kao da sam dobila bingo i uspijela,zelim da se rijesim toga ali ne znam kako potreban mi je savijet jer se s ovim nikada nisam susretala do sada zivot mi se zagorcao ne zelim ovako funkcionisat da li se moze izlijeciti?
Poštovana,
agorafobija se uspešno prevazilazi uz pomoć psihoterapije i određenih tehnika. Ukoliko naši tekstovi ne mogu da Vam pomogu u potpunosti, možete da nam se javite kako bismo zakazali termin za uživo ili Skype savetovanje.
Srdačan pozdrav!
Mr Anđela Zlatković
KBT savetnik
Dobro vece postovani. Ja neznam gde i kako da pocnem ovako sledece godine sam imala slucaj kad sam se vracala iz grada sa autom kcerkica je bila isto u auto. Vozim ja i odjednom samo pocinje da mi dolazi tesko kao da padam u nesvjest sva sam drhtala pa sam odma upalila sva cetiri pa sam nekako stigla do kuce. Pricam mojoj drugarici ona kaze da je bila losa cirkulacija tako sam se i osecala nikad mi se to do tada nije desilo. Dosla kuci popila vode pojela nesta i bilo je bolje. Od tad nikad nisam sumnjala da mi je to bila trauma sad gde god da krenem sa autom pogotovo sa kcerkicom mene vec kao da hvata panika da ce se opet desiti isto i mozda cu past u nesvjest urasditi udes. Nekako sam vozila da bi videl dal ce se desiti. Znaci da sam se konfrontirala a nije mi bilo svejedno. Kao da sam znala nakon mozda pola sata voznje mene ufati vrtoglavica pocnem da drhtim grudi mi gore stanem i kazem muzu da vozi jer imam osecaj kao da gubim svest. To me mnogo muci je sam uvjek voljela da vozim i moram jer moji roditelji zive u berlinu pa svaka dva meseca idem do njih a sad nisam vozila jer me strah autoputa jer kad me tu ufati nemam gde da stanem. Katastrofaln misli mi prolazu seim kuci pomislim samo na slucaj i raztuzim se sad me strah da nemam panicni poremecaj ili agorafobiju. Je inace izlazim nemam nigde strah sem eto kad vozim zato sto me strah da ne padnem u nesvjest. Kako mogu da ratlikujem paniku i dal stvarno padan u nesvjest zato sto mozda nisam dovoljn pila vode. A nikad do sad u zivotu nisam pala u nesvjest. Sad me strah od straha da mi se to ne prosiri da n smem onda nigde ma da ja to vise utripujem jer sam citala d ljudi vise nigde ne izlazu sto kod mene nije slucaj samo kad pomilim na voznju smuci mi se bad sam deprimirana zato sto do skoro sam voljela voznju a sad. Sta je u pitanju i kako da resim problem. Hvala unapred
Da li je agorafobija izleciva , ili se samo simptomi drze pod kontrolom novo naucenim tehnikama i alatima koje je osoba naucila ?
Poštovani,
Strah se prevazilazi uz pomoć primene određenih tehnika. Sklonost ka anksioznosti (koja se, između ostalog, može ispoljavati i kroz agorafobiju) je deo naše ličnosti koji ne možemo da menjamo ali možemo da naučimo da ga držimo pod kontrolom, kao i koje tehnike da primenimo kada se simptomi intenziviraju.
Srdačan pozdrav!
Mr Anđela Zlatković,
KBT savetnik
Повратни пинг: Šta je uzrok napada panike? - Vaš psiholog
Повратни пинг: Pasivnost kao životna filozofija - Vaš psiholog
Повратни пинг: Filofobija – strah od ljubavi - Vaš psiholog