Depresija kao začarani krug

Osobe sklone deprisivnosti su osobe koje su sklone crno-belom (polarizovanom mišljenju), pesimističkoj proceni budućnosti i preteranom generalizovanju (uopštavanju). Osobe sklone depresiji selektivno obrađuju informacije o sebi, izdvajaju, obraćaju pažnju i prenaglašavaju negativne informacije o sebi (prisećaju se ličnih neuspeha iz prošlosti, svojih grešaka, odbacivanja i povređivanja od strane drugih i sl.) dok u isto vreme ne obraćaju pažnju, motivasano zaboravljaju ili umanjuju značaj informacijama koje govore nešto pozitivno o njima, njihovom ponašanju ili budućnosti. Ovde je reč o tzv. crno-belom mišljenju kojim osoba sebe održava u stanju depresivnosti. Ako bi osoba počela da razmišlja na fleksibilniji način to bi dovelo do ublažavanje depresivnog afekta. Zbog toga je to jedan od terapijskih zadataka u radu sa depresivnim klijentima.

Depresivni afekat pojačava depresivne misli

Pored ovakvog načina razmišljanja, i sam depresivni afekat (osećanja beznadežnosti, bespomoćnosti, anksioznosti, mržnja prema sebi, pad motivacije, osećaj slabosti, krivice itd.) provocira osobu da razmišlja u skladu sa trenutnim raspoloženjem. Motivisana depresivnim afektom osoba ima crne, depresivne misli čime pojačava svoj depresivni afekat i tako se stvara začarani krug. Tokom psihoterapijskog procesa mi učimo klijente kako da prepoznaju ovu zamku i kako da u nju više ne upadaju.

Depresija povodom depresije

Još jedan od razloga zašto je deresivnost začarani krug jeste i činjenica da su osobe sklone depresiji sklone da budu depresivne povodom svoje depresije. Šta to zapravo znači? To znači da ove osobe žele da izađu iz začaranog kruga depresije odmah i sada, bez prevelikog napora, ličnog zalaganja i neprijatnosti. Kada konstatuju da se i dalje osećaju depresivno oni se dodatno samodeprimiraju, smatraju da to što se i danas osećaju loše kao i juče znači da im nikada neće biti bolje, da za njih nema nade, jer ništa se ne menja itd. Zbog toga, prvi korak u rešavanju depresije jeste učenje klijenta da prepozna i odustane od ovakvih stavova prema sopstvenom problemu. Tek onda klijent može početi da rešava primarnu depresivnost.

Depresivni način razmišljanja

Osobe sklone depresivnosti imaju sklonost da preterano generalizuju svoje (najčešće pesimističke) zaključke o sebi, drugima i svetu. Oni često govore o svojim problemima na jedan apstraktan i nerazumljiv način. Umesto da govore o svojim problemima konkretnim jezikom, (navođenjem primera, opisivanjem toga kako se osećaju, šta misle i kako se ponašaju, opisivanjem konkretnih situacija u kojima se problem manifestuje itd.) oni iznose seriju apstraktnih iskaza koji ne govore mnogo o problemu. Reč je o mehanizmu odbrane. Ako osoba misli o svojim problemima na nejasan, maglovit, preterano generalizovan način, on/ona na taj način zamagljuje, relativizuje i potiskuje ono što ga/je muči. U isto vreme preterano uopštavajući svoje pesimističke zaključke i predikcije, osoba održava sebe u začaranom krugu depresije i crnih misli. U skladu sa tim, mi učimo klijente da govore konkretnim jezikom, da jasno opišu i definišu svoje probleme i identifikuju, opišu i izraze svoja osećanja.

Koja osećanja se mogu javiti u sklopu depresije?

Depresivnost može uključivati i osećanja krivice, čak i mržnju prema sebi a i ne mora. Oblici depresivnosti koji uključuju ova osećanja su teži za rešavanje. Osobe koje pate od ove vrste depresije su sklone samoporažavanju i samoobezvređivanju u čijoj osonovi je mržnja, bes prema sebi. Rad sa ovakvim klijentima podrazumeva otkrivanje klijentovih razloga zbog kojih je besan/besna na sebe, osporavanje klijentovih iracionalnih uverenja kojima stvara krivicu i bes prema sebi, učenje klijenta da izrazi svoju ljutnju i nezadovoljstvo i učenje kako da svoja nezdrava osećanja besa, mržnje i krivice zameni zdravim – osećanjima nezadovoljstva, razočaranja, kajanja, frustracije i tuge.

Depresija uključuje smanjenu motivaciju za prevazilaženje depresije

Jedan od problema u prevazilaženju depresije je i snižena motivacija klijenta. Pad motivacije je sastavni deo deprsivnog sindroma a za svako rešavanje problema potrebna je neka vrsta i intenzitet motivacije. Eto još jednog začaranog kruga u raševanju ovog problema. Zato u tretmanu depresije funkciju motivatora ima psihoterapeut (to jedan od razloga zašto se ova vrsta problema teško prevazilazi samostalno). Pored drugih terapijskih intervencija, psihoterapeut motiviše, bodri, ohrabruje i podstiče upornost, istrajnost i doslednost klijenta u njegovim/njenim naporima za prevazilaženje depresije.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com