Briga je misaoni proces koji se javlja kao posledica anticipacije (predviđanja) neke opasnosti. Preterana briga karateristična je za stanja anksioznosti i javlja se u okviru svih anksioznih poremećaja (napadi panike, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, socijalna anksioznost, hipohondrija, posttraumatski stresni poremećaj itd.). Cilj kognitivno bihejvioralnog tretmana brige je svođenje preterane brige na zdravu zabrinutost koja predstavlja normalnu reakciju u situacijama realne opasnosti.
Preterana briga je lančana, pretežno verbalna misaona aktivnost koja je zasićena strahom i osoba koja brine ima utisak da ne može da je kontroliše. Briga se javlja kada osoba opaža neizvesnost povodom budućih potencijalno negativnih događaja. Ono što neke ljudi čini sklonim preteranoj brzi je slaba tolerancija neizvesnosti. Osoba smatra neprihvatljivim javljanje nekog negativnog događaja bez obzira koliko je mala verovatnoća javljanja tog događaja.
Traba praviti razliku između zdrave, normalne zabrinutosti i disfunkcionalne, patološke, prekomerne brige. Zdrava, korisna zabrinutost se javalja kada osoba anticipira realnu opasnost, briga je funkcionalna jer motiviše osobu ka sprovođenju neke akcije koja vodi rešavanju problema. Kod preterane brige to nije slučaj. Preterana briga je često hronična, odnosi se na neke moguće (ali od realnosti veoma udaljene) opasnosti, ne deluje motivaciono jer remeti misaone procese i pojačava osećaj anksioznosti i ne vodi preduzimanju neke konrektne akcije koja bi vodila rešavanju konstruktivnom problema.
Osobe koje su sklone preteranoj brizi imaju pogrešan stil rešavanja problema, generalno slabo se uzdaju u rešavanje problema, zbog čega normalna zabrinutost eskalira u preteranu i hroničnu brigu. Ove osobe su opterećene osećanjem lične neadekvatnosti što preusmerava fokus njihove pažnje sa problema koji treba da rešavaju, na samoposmatranje koje je disfunkcionalno.
Kognitivno bihejvioralni tretman preterane brige podrazumeva: učenje osobe kako da prestane da brine povod brige, otkrivanje i osporavanje iracionalnih uverenja o korisnosti brige, jačanje stepena tolerancije na neizvesnost, otklanjanje disfunkcionalnih ponašanja koji doprinose odražavnju brige, povećanje stepena kontrole nad brigom (učenje odlaganja brige), povećanje stepena konkretnosti mišljenja o problemu i obučavanje osobe procesu i strategijama rešavanja problema.
Vladimir Mišić
dipl. psiholog
email: vlada39@gmail.com
