Problemi su deo života, stoga imati probleme je normalna stvar. Za neke to zvuči sasvim očigledno, dok s druge strane neki ljudi su skloni da veruju da problemi ne bi trebali da postoje, da to što neko ima probleme je to pokazatelj lične slabosti (“Jake ličnosti nemaju probleme“), da emocionalne probleme imaju samo oni koji su mentalno poremećeni, da probleme ne treba rešavati jer vreme leči sve itd. Jedno je sigurno, od vašeg stava prema problemima zavisiće i način na koji se odnosite prema njima, da li imate sklonost da ih rešavate ili odlažete, da li su načini na koji pokušavate da ih rešite funkcionalni (u skladu sa vašim željama i ciljevima) ili disfunkcionalni (štetni).
Problemi se najbolje rešavaju racionalnim razmišljanjem. Međutim, racionalni pristup i racionalno razmišljanje nisu jedini načini rešavanja problema. Ljudi često rešavaju probleme i donose odluke na osnovu svog emocionalnog stanja, oslanjanja na mišljenje autoriteta i sl. Kada su u pitanju važne životne odluke racionalno donošenje odluka je ipak najbolji pristup.
Svaki problem ima neko rešenje. To naravno ne znači da su rešenja idealna. Rešenja problema nikada nisu idealna ali mogu biti sasvim zadovoljavajuća. U svakom slučaju bolje je rešiti problem makar na bilo koji način (nekada manje zadovoljavajući) nego ga ne rešavati uopšte ili ga odlagati. Karl Jung je rekao: Neki problemi se ne mogu rešiti ali se zato mogu prevazići. I to je neko rešenje. Odlaganje i izbegavanje predstavlja disfunkcionalnu strategiju rešavanja problema (jer ne dovode do rešenja ali zato dovodi do pojačavanja emocionalne tenzije koja kasnije otežava rešavanje problema).
Najpovoljnija situacija ze rešavanje problema je kada postoji lična odgovornost za nastanak problema. Najviše moći imamo da promenimo nešto kod sebe (u svom ponašanju ili emotivnom reagovanju) nego kada su spoljašnje oklonosti i uslovi (na koje obično imamo manje moći da utičemo) odgovorni za nastanak problema. Na primer mnogo lakše je da prestanem da pušim (jer to u potpunosti zavisi od mene) nego da nađem novi posao (jer nalaženje novog posla ne zavisi samo od moje aktivnosti već i od raznih spoljašnjih okolnosti).
Problem se rešava aktivnim pristupom, uzdržavanje od određenog ponašanja, odlaganje ili izbegavanje nikada ne dovode do rešavanja problema. Efikasno rešavanje problema podrazumeva da je rešenje legalno i socijalno prihvatljivo kao i da je u okviru mogućnosti i sposobnosti osobe koja rešava problem. Rešavanje problema je proces koji uključuje sedam faza: prepoznavanje problema, formulisanje problema i cilja, kreiranje mogućih rešenja, procena mogućih rešenja, donošenje odluke, primena mogućeg rešenja, provera efekta mogućeg rešenja.
Prepoznavanje problema – podrazumeva prepoznavanje nezadovoljene želje. Pitamo sebe: Šta je to što ja želim a ne dobijam u ovoj situaciji pa osećam milsim i ponašam se na ovaj način?
Definisanje problema i cilja – protebno je definisati problem na način koji omogućava traganje za rešenjem. Jedan od mogućih načina struktuiranog definisanja problema prikazan je u tabeli.
| Situacija | Sopstvene želje | Želje drugih ljudi | “Kako da“ rečenica | Procena „Kako da“ rečenice |
| Objektivno opišite specifične, konkretne situacije u kojima se vaš problem ispoljava. | Otkrijte listu vaših nezadovoljenih želja u toj situaciji. Koja je vaša najznačajnija nezadovoljena želja u toj situaciji?
Šta želite da postignete u toj situaciji? Koji je vaš cilj? |
Otkrijte želje i stremljenja drugih osoba koje su uključene u dati problem. Otkrite njihovu perspektivu gledanja na problem (ne iz vašeg, već iz njihovog ugla). | Formulišite izjavu o svojoj želji koja izražava orijentaciju na akciju i ostvarenjem cilja kojem se teži. | Procenite da li ova rečenica odražava na pravi način vaše želje i cij kojem težite. Da li je pozitivna? |
Nakon prepoznavanja problema i situacija u kojima se problem manifestuje, jako važan deo procesa rešavanja problema je precizno definisanje cilja. Šta je to što želite da postignete? Bez definisanja cilja ne možete tragati za adekvatnim rešenjem. Cilj podrazumeva zadovoljenje nezadovoljene želje. Pored sopstvenih, važno je uzeti u obzir i želje drugih koji su učesnici u problemskoj situaciji. To je važno jer je potrebno da adekvatno rešenje problema bude socijalno prihvatljivo. Takođe želje drugih aktera mogu biti u suprotnosti sa vašim željama i mogu biti prepreka za dostizanje vašeg cilja. Formulisanje problema se izražava “Kako da“ rečenicom (Na primer: Kako da dobijem posao u XY firmi).
Procena formulacije problema – podrazumeva da li se prvo mora ostvariti neki drugi cilj da bi se ostvario onaj kome težite (Na primer: da bih se zaposlio u firmi XY potrebno je prvo da položim vozački ispit i dobijem dozvolu). Procena formulacije problema podrazumeva odgovore na sledeća pitanja: Da li je rečenica koju ste formulisali pozitivna, da li je cilj legalan i socijalno prihvatljiv kao i da li je njegovo ostvarenje u vašoj moći (da li posedujete određene sposobnosti i resurse za postizanje tog cilja).
Kreiranje mogućih rešenja – smislite bar tri alternativna rešenja za vaš problem. Pri smišljanju rešenja možete koristiti sledeće strategije: Braing storming (zapisujete sve ideje koje vam padaju na pamet, bez kritičkog odbacivanja i cenzure, tako se može doći do nekih kreativnih i neobičnih ideja), Promena referentog okvira (sagledajte problem iz perspektive neke druge osobe koju uvažavate, Da je XY osoba u mojoj koži šta bi ona uradila?) i Pronalaženje i prilagođavanje rešenja iz nekih sličnih problemskih situacija (korišćenje prethodnih pozitivnih iskustava u rešavanju problema).
Procena mogućih rešenja – predstavlja odgovore na pitanja: da li rešenje zadovoljava nezadovoljenu želju koja je u osnovi problema, da li rešenje uvažava želje drugih aktera uključenih u problem, da li je rešenje legalno i socijalno prihvatljivo i da li je u okviru mojih moći?
Donošenje odluka – rešenja koje ne zadovoljavaju sve gore opisane uslove se odbacuju. U slučaju da postoji više rešenja koje zadovoljavaju sve ove uslove bira se ono koje je najlakše za primenu, zadovoljava želje svih aktera itd.
Primena rešenja – podrazumeva planiranje, odigravanje (uvežbavanje), odabir najefikasnijeg načina izvedbe i primenu u konkretnoj situaciji.
Provera efekta rešenja – da li je odabrani vid ponašanja doveo do postizanja željenog cilja? Ako nije vraćate se na početak procesa i prolazite ponovo kroz sve faze rešavanja problema kako bi ste otkrili u kojem segmentu ovog procesa ste pogrešili.
Vladimir Mišić
dipl. psiholog
17 thoughts on “Rešavanje problema”
Sta ukoliko prepoznate problem i imate neka resenja, ali ne mozete da zadovoljite sve strane jer bi bile pogodjene odlukom, pa na kraju zavrsite tako sto najvise emotivno i psihicki sami stradate?
Ne znam o cemu je rec, ali verovatno je da „stradanje“ potice od osecanja krivice koje sebi stvarate. Osecanje krivice moze da nas sputa da uradimo neke stvari, i da ne radimo stvari za sebe. Osobe cesto zbog osecanja krivce ostaju zarobljene u nekom ponasanju/stanju koje im ne odgovara pa im to stanje izgleda bolje nego da zive sa saznanjem da su za nesto krive. Obicno se osecanje krivice stvara kada prekrsite neko od svojih moralnih nacela pa zbog toga mislite da ste U POTPUNOSTI losa osoba, da ste sebicni i sl. U osnovi osecanja krivice su iracionalna uverenja(koja obicno pocinju sa NE SMEM da uradim to i to, ili JA se MORAM ponasati tako i tako i ako to (ne) uradim ja sam losa osba) koja nas spracavaju da uradimo neke stvari za sebe pa ostajemo zarobljenji u situaciji koja nam ne prija. Pozdrav.
U takvoj situaciji treba unapred proceniti da li ce Vam resenje problema doneti vise licne koristi ili stete. Ako je neresavanje problema manje zlo, onda problem treba zanemariti.
Postovani…
nalazim se u vrlo specificnoj situaciji. Nemam zapravo nikoga ko mi moze pomoci do eto strucnjaka. Zivim u inostranstvu i samim tim sam distancirana od ovdasnjih ljudi. Smatram da na tudjem jeziku ne mogu izraziti emocije ili probleme i opet na tom stranom jeziku cuti savet. Mozda gresim ali…
Moj problem je moj brat.
Celi zivot mu jednostavno prolazi.
Nikako da pronadje ljubav, posao, prijatelje … Bas mu nista ne polazi za rukom. Nas odnos je uvek bio zasnovan na netrpeljivosti i samim tim bolesnim oblikom bratsko sestrinske ljubavi.
Otac nam je preminuo nedavno.
Oca sam pomagala finansijski i to rado.
Sada osecam odbojnost da njemu pomazem.
Misljenja sam da mora sam da to radi.
Ucenjuje me da nece placati racune u stanu koji je zajednicki i samim tim dozvoliti da stan nestane pod dugovima. Ili zna da ce tako najlakse da me uceni.
S jedne strane mi je zao njegove nemastine na svim poljima, s druge strane prezirem tu „bas me briga“ stranu i konstantnu zelju za izdrzavanjem.
Kako postupiti? Ni ja nisam finansijski toliko jaka da me je bas briga gde odlazi novac. Imam trije dece. Muza koji jedini radi i kredit na kucu.
Reci ne bratu? Pomagati ga?
Sta mi je ciniti?
Zahvalna unapred
Postovana, ovde problem nije Vas brat nego Vas odnos prema njemu. Ono na cemu bi moglo da se radi je promena Vaseg stava prema njemu, jer verovatno osecate istovremeno bes i plasite se krivice ako mu ne pomognete. Mozete nam se javiti za savetovanja povodom ovog problema preko skajpa (imate kratak klip na nasem sajtu koji detaljnije govori o ovoj opciji). Pozdrav.
Ja imam 13 godina, 7. ću razred i potrebna mi je pomoć jer sama ne mogu naći rešenje. Naime, stvar je u tome što ja nisam nimalo pozitivna i mnogo sam razočarana u život. Mnogo mi se toga desilo i ja ne znam šta ću sa sobom. Prvo, bila sam maltretirana u školi pa sam se sa roditeljima dogovorila da pređem u drugu školu. Međutim, u novoj školi ubrzo je postalo slično. Nemam prijatelje, u mom odeljenju ima jako malo devojčica i dece. Gledaju da me optuže, da me oneraspolože… To nekako prevaziđem. Ali meni najteže pada to što nemam prijatelje. Doduše imam dve drugarice ali one mi nisu dobre drugarice. Nikada nisam išla u bijoskop, samo sam jednom izašla u grad sa mojom bivšom drugaricom. Mnogo me je prijatelja izdalo, te ja ne znam kome da verujem. Shvatite da sam ja ipak čovek, potrebna mi je nečija pažnja, podrška, potrebno mi je društvo… Raspuste, slobodno vreme i vikende provodim u kući. Sa roditeljima nisam u najsjajnijem odnosu. Na jednom chatu gde ima igrica i to, upoznala sam neke dobre osobe. Odlazak na taj chat bio mi je kao drugi život i osećala sam se drugačije. Ali naravno, tu je imalo i budala koje su psovale i vređale. Tako su me roditelji jednom proveravali i ušli su tu i videli kako je neko bio mnogo vulgaran i zabranili su mi chat. Oduzeli su mi jedinu sreću koju sam imala i jedine prijatelje i sada sam očajna, po ceo dan samo slušam muziku i ne radim ništa… Ima li mi spasa? Toliko sam očajna, glava mi je puna svega i… MOLIM VAS POMOĆ!!!
HVALA UNAPRED NA POMOĆI
Postovana, pokusajte da popricate sa skolskim psihologom. Verujem da ce Vam on izaci u susret, budite iskreni i iznesite svoj problem kao i ovde. Srdacan pozdrav.
Cao ja sam Dzenana i imam 15god.Volim samo jednog momka koji ima 22god i on je dokazao da voli mene al moji roditelji mi ne dozvoljavaju da budem s njim iz razloga zasto sto misle da ce me iskoristiti pa ostaviti neznam da li da pozovem ga da poprica sa mojim roditeljima i da vidi sta oni kazu volim samo njega i voljela bih biti s njim molim vas da mi kazete neki savjet sta da uradim unaprijed hvala.
To je sve istina,to je zivot,na svako m koraku ti se uvek nadju problemi ili problem.
Moje postovanje,
Imam 18 godina i pre par meseci sam odlucila da odem da zivim kod decka koji zivi 250 km od Beograda. (Ja sam iz Beograda) Zivela sam sa mamom i ocuhom koji je jako strog i rekao mi je da ako odlucim da odem iz te kuce, da se vise ne vracam (osim kao gost). Imala sam posao u Beogradu i dala sam otkaz. Sada sam vec 3 meseca kod decka koji takodje zivi sa mamom i ocuhom. Njegova majka se jako lose ponasa prema nama i zelela bih da mozemo da nadjemo izlaz, ali je prosto ne moguce. U tom kraju nema posla, a u Beogradu nam treba neki pocetni kapital za stan i hranu, dok ne primimo prvu platu, a posto nemamo odakle da stvorimo taj pocetni kapital, onda otpada i Beograd. Prosto nemamo gde, bojim se da cemo ostati na ulici. Molim vas dajte mi neki savet. Padalo mi je na pamet da sebi oduzmem zivot, ali sam na kraju pomislila da mozda ipak ima resenja.
Unapred hvala.
Moje postovanje, imam 18 godina i zivim nedaleko od Beograda.Imam konstantan problem sa roditeljima od kada sam imao saobracajnu nesrecu koju sam jedva preziveo.Tretiraju me kao kretena, izivljavaju se.Sem toga problem im je moja skolu koju treba da zavrsim za 2 meseca.Konstantan pritisak vrse.A znaju da svakako necu da upisujem nista dalje.Sledeci problem je to da hoce sto pre da me bukvalno izbace iz kuce.Meni to tako tesko ne pada.Zelim da se zaposli u struci i da pocnem da zivim sa devojkom u Beogradu, posto ce ona 101% upisati fakultet.Najveci problem im je sto volim ponekad da popijem.Da li je taj alkohol toliko njima strasan iako ja ne pravim probleme kad popijem, ne znam.Zanima me sta bi najbolje bilo da preduzmem sebe sto se tice, da se recim tih problema.
Unapred hvala.
Postovani, imam jedan problem i jako bih voljela vas savjet. Trenutno sam sa deckom kog volim isuvise, zajedno smo vec 3 mjeseca, doduse na prekide ali uglavnom sada smo zajedno. On ima 17 godina, nas problem je komunikacija. Ne mogu biti opustena s njim jer stalno imam osjecaj da to sto kazem njemu nece odgovarati da cu ga na neki nacin time udaljiti od sebe.. Voljela bih jako da smo opusteni jedno s drugim, da mozemo da pricamo i o glupostima isto kao i o krupnim stvarima, da se ne baziramo samo na desavanja kada smo u prilici da se vidimo, nego i onda kada nismo. Kada je sve sto nam preostaje telefon i poruke.. Voljela bih da mi kazete sta da uradim? Kako da rijesim ovo? Hvala unaprijed…
Postovana Katarina, komunikacija među partnerima u emotivnoj vezi je jedan od glavnih aspekata koji treba da funkcionise kako bi se odnos odrzavao. Nije poenta da budete u vezi u kojoj morate da se suzdrzavate i glumite osobu koja niste to je besmisleno i iscrpljujuce. Predlog je da se opustite i komunicirate spontano bez straha kakva ce biti reakcija vaseg partera jer jedino na taj nacin cete se potpuno upoznati i izgraditi zdrav odnos. Sanja M. dipl.psiholog
Zdravo..želio bih da mi pomognete..druga godina sam fakulteta i imam problem s roditeljima..svaki dan mi prigovaraju za fakultet..ii žele da radim kako oni diktiraju.Jedan dan mi govore kako treba da ucim njemacki a drugi dan da bi mozda cak i trebalo da nastavim fakultet..ja sam jednostavno..izgubljen i icrpljen..postoji niz problema u mom životu od kojih često bježim jer nisam u stanju da ih riješim.Veoma sam draga osoba mnogim mojim školskim prijateljima,komšijama..mada su neki muškarci mnogo ljubomorni na mene..jer imam eto od Boga tu ljepotu.I s toga se ja moram pravit da me to ništa ne dotiče a znam šta se krije u njihovim glavama..to je jedan od problema..drugi je taj s roditeljima..oni imaju velike probleme sa svoojim životom jer se stalno svadaju…uvijek se svađaju od kako su se vjenčali i to vjerovatno nikad neće ni prestati..u braku su 2o godina i često svoje neuspjehe u životima prebacuju na mene i govore šta treba da radim..šta treba da upišem..i tako to..prije nekoliko godina dolazila je i policija na vrata i bili su i na sudu zbog razvoda,ali se nisu razveli..jednostavno to ja krijem sve u sebi jer sam mnogo osjetljiva osoba..uvijek izgledam nasmijano pred svima..ii nikad ne dozvoljavam da tu neku moju bol osjete drugi osim mozda jednog mog prijatelja..pored toga svega..imam brata..koji je stariji od mene i svi zivimo na jednom spratu..dok drugi sprat jos nije sredjen..takodje i spavam sa njim u istoj sobi..on je slika i prilika mojih roditelja..uz to je i pesin..dosta ne ambiziozan…čas bi se smijao,čas bi se derao,nema nikakvog cilja u zivotu a pri tome je i veliki ne radnik…za izludit..kao što sam rekao veoma sam draga osoba svima..ali nemam puno nekog kome bi se mogao požaliti a da me neće sažalijevati jer to stvarno ne volim..il’ dat neko konkretno rješenje…to su moji problemi..što me pogadja..uz sve to ii moja majka je dosta neuračinjiva ii samo briga o meni,jesam li jeo,jesam li se naspavao,ako sam malo ranije ustao…zašto nisi još spavao..to je svako pitanje ujutru koje moram da slušam…jednostavno želim da mi pomognete ja ovo više ne mogu trpit..ne uklapam se u njihov zivot..i kad bi se svadajo nista ne bih postigao..aa lijepim razgovorom jos manje 🙁 kad’ god bih rekao nešto normalno što želim u zivotu to je za njih smijesno…jer su navikli da zive ludjacki zivot.Konstantno sam u depresiji…na kafi s kolegama uopšte ne pričam,ne smijem se,kad se sjetim kakav me pakao čeka kod kuće…pomozite mi !
Poštovani,
Imam problem u porodici. Sestra ima dečka koji je probisvet i na korak do kriminala i to je krila od roditelja dok ja nisam saznala i rekla im. Tada je nastao haos, oni su joj naravno zabranili da se videa sa njim uzeli joj telefon i pretili policijom. Posle toga je ona kao prestala ali situacija se ponavlja evo već treći put. Ona je skoro napunila 18 godina i samim tim postala punoletna, tako da moji roditelji više nisu u moći da ista urade. Mada su pokušavali ali se to završilo tako što je ona u jednom momentu bila potpuno normalna a posle par sati je samo izletela iz kuće. Nije se javljala sat vremena a onda je pozvala sa skrivenog broja da im kaže kako neće da se vrati, optuživali ih je za kojekakve gluposti i prekinula vezu. Mami i tati je strašno pozlilo jer su već u godinama ali nisu hteli ništa da preduzmu ni da zovu policiju jer je ona punoletna. Par sati nakon toga je opet pozvala i rekla da će doći za par sati. Inače su joj izlasci bili zabranjeni. Došla je tek kasno u noć i ušla u kuću kao da se ništa nije desilo. Roditelji su joj rekli ili da raskine sa njim ili da ide i da ih ne muči. Ona je odlučila da ostane dok ne završi srednju školu ali će posle toga možda otići. I sve se završilo tako što su moji roditelji mene okrivili za sve. Misle da sam ja ljubomorna i sebicna. Mislim da im je tako lakše da misle nego da su oni pogrešili u vaspitanju. U svakom slučaju ne znam kako da se nosim sa tom celom situacijom sad kad sam ja krivac. Ove godine završavam fakultet i imam previše obaveza koje stoje i gomilaju se. Treba mi savet kako da izađem na kraj sa svim tim. Inače sam najbolji student na klasi. Imam i brata i sestru već pomenutu gore, oboje su odlični đaci i niko nije pravio probleme do sad.
Nadam se da ćete naći pravi savet za mene, jer mi je stvarno potrebno mišljenje nekog sa strane ko je pritom stručan.
Hvala Vam unapred
Dobar vam dan .
Kako da rjesim problem sa skolom ?
Prije par mjeseci dosla sam u NJmemacku zivjeti. Naucila sam dosta njemckog,ali imam problem sa testovima koji ce sve vise i vise ..blize . Po noci nemogu da zaspem jer mislim na to a i uzadnje vrjeme me je ostavijo neko koga ja iskreno volim . U ovoj situaciji bi se stvarno ubila…molim vas da mi kaze ,sta ce da radim …naporno sam ucila i znam mnogo njemackog jezika ali imam strah da taj test necu uraditi kako treba ..
MOLIM vas pomozi te mi…
Hvala
Ovako: Zovem se Anita i imam 14 godina. Idem u 8.razred. Imam problem sa drustvom u skoli. Mnogo sam druzeljubiva, voljena, nesebicna, nemrzovoljna…. Ali drugari iz razreda me mrze…. Mnogi su se promenili krenuli da se sminkaju, depiliraju, skupo obuceni, prave se vazni, dominiraju u skoli…. Mnogo vole da „spustaju“ decu iz odeljenja i tako se „uzdizu“… Jedno vece sam bila izasla u klub jer je verovatno to normalno u moje godine… Izasla sam ponudili su mi cigare uzela sam…. U vreme kada sam drzala cigare svi su me gledali tako zabrinuto i cudno… Mislila sam da mi se smeju. Bacila sam je. Plasim se da se me u ponedeljak zezati za cigare… Naravno moji roditelji znaju sta radim, sta pijem, sa kim idem, kad se vracam pa cak i da sam probala…. Stid me je i sramota da idem u skolu jer ZNAM da ce me zezati malte ne celo 8. razred… Plasim te tih „utripovanih“ osoba.. ne mogu da ucim jer me dekocentrisu tako se ponekad setim nekog ispada i prosto krenem da placem.. zaostala sam sa skolom, roditeljima, drustvom.. Izgubila sam se. Zato sam imala potrebu da vam se obratim jer vidim imate iskustva molim Vas pomozite mi jako bi mi znacila vasa pomoc! UNAPRED HVALA!!!