Neki ljudi i kada tačno znaju šta žele nisu u stanju da motivišu sami sebe kako bi započeli aktivnosti neophodne za dostizanje ciljeva koje su sebi postavili. Neki su u stanju da započnu, ali nisu dovoljno istrajni i brzo gube motivaciju, što zbog težine zadatka, što zbog dejstva nekih specifičnih distraktora.

Zašto neki ljudi imaju problema da se sami motivišu ili istraju u nekoj aktivnosti?

Osnovni razlog je što koriste pogrešne strategije samomotivacije.

Tipične pogrešne strategije u motivisanju sebe su:

Prinuda, zahtev prema sebi, moranje – samoprimoravanje je jedna od najlošijih strategija samomotivacije jer kod ljudi stvara snažan otpor. Samim tim što mislimo da nešto moramo da uradimo ili mislimo da od nečega moramo da odustanemo stvara otpor u nama jer na taj način mi zapravao radimo nešto mimo svoje volje. Primoravanje i moranje je nasilje prema sebi. Ovakva strategija samomotivisanja neodrživa je na duže staze jer podrazumeva unutrašnji konflikt (borbu sa samim/samom sobom) i snagu volje koja ima svoj vek trajanja.

Strah od posledica – samozastrašivanje negativnim posledicama od neke akcije ili nepreduzimanja neke akcije takođe nije dobra strategija samomotivacije. Strah po pravilu motiviše osobu na izbegavajuće ponašanje i stoga nije dobar pokretač neke aktivnosti. Strah je sam po sebi neprijatan i zbog toga osoba nastoji da izbegne svaku aktivnost koja je asocirana sa strahom. Samozastraživanje može prerasti u hroničnu anksioznosti i na taj način se stvara novi dodatni problem i pojačava se izbegavajuće ponašanje.

Priroda same aktivnosti – neki ljudi očekuju da priroda neke aktivnosti može biti dobar motivator. Neki razmišljaju: Kada krenem da radim to i to biće mi zanimljivo i to će me motivisati. To može biti slučaj ponekad, ali u mnogim situacijama nažalost nije. Često je slučaj da aktivnosti koje obavljamo nisu prijatne same po sebi ili nam čak ne prijaju uopšte. Dobar primer je učenje za ispit. Neko gradivo nam može biti zanimljivo, ali sam proces učenja i ponavljanja ne mora i često nije zanimljiv.

Čekanje odgovarajućeg raspoloženje i elana – kada bi ljudi obavljali svoje zadatke samo onda kada su dobro rasploženi ili kada iz nekog posebnog razloga imaju elana, onda nikada ne bi bili u stanju da obave sve što su naumili i što je neophodno za dostizanje nekog cilja. Raspoloženje i elan su promenljiva stanja i mogu trajati kratko. Takođe treba istaći da raspoloženje zavisi i od ponašanja, od onoga što činimo u datom momentu. Promenom ponašanja možemo promeniti raspoloženje. Na primer: ako vam je dosadno i upustite se u neku aktivnost koja okupira vašu pažnju dosada će prestati.

Čekanje da vas drugi motivišu – drugi mogu da vas podrže, razumeju i poguraju, ali svakako ne mogu da vas motivišu ako vi to sami ne želite. Čak i kada imate podršku drugih, vi zapravo motivišete sami sebe i radite ono što ste sami odabrali. To znači da iako je prijatna, podrška od strane drugih ljudi nije neophodna da bi smo bili motivisani za obavljanje neke aktivnosti ili zadatka. Drugi ljudi i njihovo ponašanje prema nama su najčešće faktori na koje često ne možemo da utičemo, stoga je mnogo korisnije da se oslonimo na sebe, sami sebe motivišemo jer nad sobom možemo imati znatno veći uticaj.

Kako motivisati sebe i kako održati motivaciju dok nešto radimo?

Izneću nekoliko strategija koje vam mogu pomoći u tome:

Radite nešto zato što to želite, a ne zato što mislite da to morate – kada nešto radite ili planirate da uradite, podsetite sebe da je to vaš slobodni zbor, vaša odluka a ne prinuda, da ste samostalno i svesno odabrali neki cilj i radite na njemu zato što to želite, a ne zato što morate. Ako radite nešto iz želje onda radite za sebe, a ne protiv sebe. Na primer: ako ste odlučili da prestanete da pušite, učinite to zato što to želite, a ne zato što morate, jer zaista ne morate. Ako ostavljate pušenje zato što želite, to vam neće predstavljati toliki napor jer se ne suprotstavljate sebi. Dakle, želja, sloboda izbora i odluka predstavljaju najbolje preduslove za samomotivisanje.

Mislite o poželjnosti cilja, zadovoljstvu koje ćete imati kada ostvarite željeni cilj – zadovoljstvo i dobit koju imate od ostvarenja nekog cilja predstavljaju nagradu a nagrada je najbolji motivator, pokretač ponašanja. Zamišljate kako ćete se dobro osećati kada ostvarite ono što želite (kako ćete biti srećni, ponosni, spokojni i sl.). Kada god padnete u iskušenje da odustanete ili posustanete zbog teškoća ili potencijalnih distraktora podsetite sebe na nagradu koju ćete dobiti kad ostvarite željeni cilj. Dakle, odustanite od kratkoročnog zadovoljstva zarad dugoročnog zadovoljstva koje ćete imati kada ostvarite vaš cilj. Kratkoročna zadovoljstva su po pravilu manjeg intenziteta. Na primer: ako želite da ostavite pušenje mislite o tome koje ćete sve dobiti imati od toga, kako ćete se osećati bolje, imati više snage, više samopouzdanja jer ste rešili jedan problem u svom životu i sl. Sve su to jača zadovoljstva od trenutnog i kratkoročnog uživanja u cigareti. To će vas motivisati da odolite trenutnom izazovu, trenutnom impulsu zarad višeg cilja.

Napravite dobar i realističan plan i odredite vremenski rok za njegovo ostvarenje – dobar plan predstavlja pola obavljenog posla. Kada imate dobar i realističan plan vi znate šta radite, kuda se krećete i gde ste u svakom momentu, što vas dodatno motiviše i uliva vam osećaj sigurnosti. Plan možete napraviti tako da uključuje više etapa. Nakon svake ostvarene etape nagradite sebe nečim što vam pričinjava zadovoljstvo i onda pređite na ostvarenje naredne etape. Na primer: ako ostavljate pušenje, nagradite sebe za svaki mesec bez cigareta, neka to bude neka sitna, simbolična nagrada. Svakog meseca podesetite sebe na uspeh koji ste ostvarili do sada. Uspeh je sam po sebi najbolji motivator.

Kada radite fokusirajte se na ono što radite sada i ovde – to će vam pomoći da date sve od sebe u sadašnjem trenutnku i da ne razmišljate mnogo o budućim ishodima koji su uglavnom nepredvidivi. Razmišljajte samo o onome što radite sada i sledećem najbližem koraku koji sledi na putu ostvarenja cilja koji ste odabrali.

Oslonite se uglavnom na sebe i sopstvene resurse – drugi ljudi vam nikada ne mogu pomoći onoliko koliko vi možete sami sebi. Ako vam se drugi nude da pomognu, dobrodošli su, ali se uvek oslonite najviše na svoje snage i sposobnosti. Ako nešto sami postignete imaćete na kraju veću satisfakciju i jači osećaj da imate kontrolu nad sobom i situacijama. To će dodatno ojačati vaše samopouzdanje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com