Ljudi se često žale na svakodnevni stres koji donose problemi na poslu, u porodici, i u raznim drugim socijanim situacijama. Intenzitet stresa može da varira i obično postoje događaji koji su jako ugrožavajući i sa kojama ljudi ne mogu da izađu na kraj tako lako kao što čine sa svakodnevnim stresnim događajima.
Posttraumatski stresni poremećaj se ispoljava kroz psihopatološke fenomene koji predstavljaju produženi ili odloženi odgovor na stresne situacije (obično dužeg trajanja) izrazito ugrožavajućeg stepena ili katastrofične prirode. U takve situacije spadaju neke koje su izvan okvira uobičajenih ljudskih aktivnosti (npr. prirodnim ili ljudskim faktorom uslovljena nesreća, izloženost torturi, ratovima, silovanju) i koji bi bio upadljivo nepovoljan za svako ljudsko biće.
Šta posttraumatski stresni poremećaj NIJE?
Na ovako stresne događaje odnosno psihičke traume normalne reakcije su sledeće: prolazna depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, psihosomatske reakcije (do nekoliko nedelja posle traume), intelektualna obrada traume koja uključuje razmatranja i potiskivanja tema vezanih za trauma, obrađivanje i razumevanje značaja i smisla traumatskog događaja, ovladavanje emocijama i sećanjima koja su vezana za traumu i razmatranje planova za suočavanje sa budućnošću.
Šta posttraumatski stresni poremećaj JESTE?
Simptomi koji pokazuju da je ovaj poremećaj prisutan se javljaju neposredno nakon traume, ali je moguć i produženi period (ali ne posle 6 meseci od trenutka kada se događaj odigrao). Ipak, za razliku od kratkotrajne reakcije na stresnu situaciju trajanje simptomatologije je produženo i može da traje i više godina. Sledeći simptomi karakterišu posttraumatski stresni poremećaj:
• “flash back”-ovi odnosno uznemiravajuća sećanja, košmarni snovi o događaju, osećanje kao da se traumatski događaj opet odigrava, kao i ponovno proživljavanje traume ako se osoba nađe u situacji koja joj liči u nekom aspektu na traumatičnu
• emocionalna otupelost na okolinu, depresivno razmišljanje o budućnosti, poslu, karijeri, porodici, javljaju se rizici od suicida koji prate depresiju i nesanicu
• anksioznost, strah, razdražljivost, bes, agresija
• teškoće u koncentraciji, preterano stanje opreza, rasejanost, zamor, iscrpljenost
• prekomerno uzimanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
• izbegavajuće ponašanje i doživljaj odbačenosti od drugih
Kako se prevazilazi posttraumatski stresni poremećaj?
Terapija ovakvog poremećaja se fokusira na to da se osobi pomogne da se suoči sa traumom koju je doživela. Ona se ohrabruje da prizove u sećanje traumatični događaj i da doživi i ponovo oseti traumatično iskustvo a ne da sve to izbegava. Radi se na osećanju krivice i nepoverenja. Zatim se uči kako da se prevladaju i kontrolišu ugrožavajuća sećanja na traumu. Ukazuje se na probleme koje posttraumatski stresni poremećaj nanosi kvalitetu života osobe i njene okoline.
Sanja Marjanović
dipl.psiholog
5 thoughts on “Posttraumatski stresni poremećaj”
„Šta posttraumatski stresni poremećaj NIJE?
Na ovako stresne događaje odnosno psihičke traume normalne reakcije su sledeće: prolazna depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, psihosomatske reakcije (do nekoliko nedelja posle traume), intelektualna obrada traume koja uključuje razmatranja i potiskivanja tema vezanih za trauma, obrađivanje i razumevanje značaja i smisla traumatskog događaja, ovladavanje emocijama i sećanjima koja su vezana za traumu i razmatranje planova za suočavanje sa budućnošću.“
Postovani a sta ako je upravo sve gore navedeno deo moje svakodnevnice vec 3 godine? Osecam da ludim jer od jutra pocinjem da razmisljam o proslim i buducim problemima, naravno te misli dolaze nekontrolisano i jako jako tesko ih neutralisem ali se veoma brzo vrate…
Posovana, ukoliko imate ovakve ili slicne probleme toliko dugo obratite se strucnom licu (nama ili nekom drugom) kako biste dobili adekvatnu pomoc. Srdacan pozdrav.
Samo na pare mislite. Nemate niti znanja, niti empatije.
Поштовање, занима ме да ли се код особа ПТСПом, може појавити мутан вид?
Dobar dan jako mi je bitno da me poslusate i jako bi vam bila zahvalna za savjet.. Ovako vec skoro sedam godina se borim da ankszioznost i opsesivne misli. Anksioznost je ja mislim nasledovala od opsesivnim misli nakon nekog vremena sto nisam znala kako da postupim pa sam citala na raznim sajtovima.. Opsesivne misli su agresivnom prirodom.. Strah od ludila posle tih misli pa onda jaka anksioznost
Nemir nervoza depresivno stanje ponekad mi se i ne zivi ovako.. Jer stalno mislim sta ako poludim sta ako padnem u pravu depresiju itd itd a imam malo djete brak dobrog muza ne zelim sa mojim poremecajo sve da izgubim.. Posle tolike patnje i unutrasnjim ratom samon sa sobom odlucila sam da
Odem kod strucnjaka najvise znog negativnim emocijama koje me pratu manje od opsesivnim mislima.. Znaci vise me muci ovaj unutrasnji adrenalin strah uznemirosti i nervoze.. Dakle strucnjak mi je dao diagnosu postportalni stresni dogodjaj al ja nisam imala neku traumu i nemam flashbackove znaci nije bio jedan dogodjaj koji me dovelo do ovog stanjana nego vise stresni dogadjaje u zivotu ali neznam zasto nemogu da se
Pomirim sa diagnosom jer sam mislila da je samo annsioznost.. Da izbegli smo od rata da imala sam neke dogodjaje iz detinstva al zasto to sad da me muci.. On aze to je od rata al ja se toga ni ne secam.. Kako da imam psp kad se niceg ne secam od rata itd..? Ja sam mu rekla mozda je to nasledilo posle duge anksioznosti i opsesivnim mislima jseer nisam znala kako da postupim pa me je dovelo do ovog stanja? Sta mislite jer
Inace sam imala lep zivot dok se nisu pojavile opsesivne misli i strah i sad neka depresija koju osecam posle ovoliko borbe ii dal je to prolazna deprsija jer to me najvise plasi da ne ostane.. Pozdrav