Osobe sa simbiotskim karakterom karakterišu problemi sa doživljajem ličnog identiteta i granica. Ove osobe imaju necelovit doživljaj sopstvenog identita, nedostatak izgrađenog self koncepta, jedinstvenog doživljaja selfa i nedostatak jasnih granica.

Nedostatak jasnih granica u socijalnoj interakciji može dovesti do konfuzije odgovornosti, preuveličanom značaju značajnih drugih ili u težim oblicima ovog problema može doći do fuzije, doživljaja stapanja sa drugom osobom. Sklonost da budu preuzeti od strane drugih može dovesti do straha od gubitka lične autonomije i straha od potpunog propadanja, što podstiče na strogo distanciranje. Ovi manevri, s druge strane, dovode do straha od napuštanja i izolaciji bez identiteta.

Zabuna oko granice odvajanja kod ovih osoba dovodi do slabog realnog testiranja u odnosu na to ko je za šta odgovoran. Kod osoba kod kojih je ovaj problem doživljaja sopstvenog identiteta dublje izražen (tzv. granični slučajevi) ovo vodi u preteranu eksternalizaciju odgovornosti i krivice. Osobe često imaju teskoća da razlikuju ono što vole i što ne vole, sopstvena ubeđenja, mišljenja, itd. Kod osoba na višem stupnju razvoja, agresivnost je negirana i projektovana i na taj način, nedostupna za upotrebu.

Osoba sa simbiotskim karakterom govori sebi: “Ja nisam niko bez tebe. Ti me preuzimaš ili gutaš. Dugujem ti sebe. Ja sam odgovoran za tebe, i/ili ti si odgovoran za mene. Ne mogu da budem srećan ako ti nisi srećan. Ne mogu da tolerišem razlike medju nama. Moja sreća, uspeh, opstanak će te povrediti ili je dobijen na tvoj račun. Tvoja odvojenost, uspeh ili sreća koja ne uključuje mene me boli i dobijena je na moj račun. Ne mogu preživeti bez tebe.”

Kod osoba koje imaju ovaj problem doživljaj sebe zavisi od veze sa drugom osobom. Drugi se doživljavaju kao preterano važni sa zamagljenom granicom razlikovanja sebe od drugih. Drugi se doživljavaju kao osobe koje će ih ili progutati ili napustiti.

Osobe sa izraženim simbiotkim karakterom karakteriše afektivna nestabilnost sa dominacijom panike i besa zbog napuštanja i/ili osećaja proždiranja kao i izražena patološka posesivnost. Kod osoba na višem stupnju razvoja javlja se krivica koja se vezuje za preveliku odgovornost za druge.

U ljubavnim odnosima ove osobe mogu opstati samo sa osobama koje su takođe sklone simbiozi jer u suprtonom njihovi partneri teško da mogu dugoročno da tolerišu njihovu posesivnost i težnju ka stapanju. Kada uđu u vezu ove osobe su do te mere okupirane partnerom da u potpunosti gube interesovanje za bilo koji drugi aspekt svog života. Osobe sklone simbiotskom odnosu nekada za partnere pronalaze osobe sa narcističkim crtama ličnosti. U takvoj vezi narcisi dobijaju potvrdu svog grandioznog doživljaja selfa a simbiotski nastrojene osobe se u fantaziji identifikauju i stapaju sa njima.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog