Za većinu ljudi, ispitna situacija predstavlja manje ili više neprijatno iskustvo i gotovo je sigurno da ne postoji osoba koja zapravo uživa dok neko ispituje i procenjuje njeno znanje, veštine ili sposobnosti. Imati određenu dozu zabrinutosti je sasvim u redu. To vas motiviše da učite za ispit kao i da ga što bolje uradite. Međutim, znatno povišena anksioznost pogoršava učinak, i može uticati čak i na to da manje učite jer ste toliko preokupirani i uznemireni mislima o samom ispitu da ne možete da držite pažnju na gradivu.

Kod koga se javalja ispitna anksioznost?

Postavlja se pitanje, zašto neki ljudi imaju tendenciju da se jako brinu oko ispita dok drugi izgledaju prilično opušteni u vezi svega toga? Verovatno je da neki simuliraju i da se ,, jedu u sebi’’ a spolja odaju utisak da su hrabri, dok neke zaista nije briga da li  će dobro uraditi ili ne. Uvek postoji i nekoliko onih koji su učili redovno tokom cele godine, te su oni prilično sigurani da će proći dobro. Ali šta je sa ostatkom? To su oni koji su učili vredno i bili zaista posvećeni, a ipak su veoma anksiozni.

Povećana ispitna anksioznost se javlja kod onih ljudi koji imaju previsoke zahteve i očekivanja od sebe. Njima je u glavi misao koja je za njih zapravo pravilo: ,, Ja ne smem pasti ovaj ispit“. Oni verovatno imaju i pravilo koje kaže: ,,Ako ne uspem da položim ovaj ispit, to će biti toliko strašno (užasno) da ja to neću moći da podnesem’’ . Kada spoje ova dva pravila u jedno dobijaju i sledeće: ,, Ako ne uspem da položim ovaj ispit, ja sam gubitnik’’.
Anksiozni ljudi nisu nužno svesni tih zahteva i pravila koje sebi nameću. Međutim, zahtevi i pravila doprinose anksioznosti. To su zapravo iracionalna uverenja koja ljudi sami sebi stvaraju i tako održavaju osećanje anksioznosti.  Govoreći sebi da apsolutno moraju položiti ispit (iako to nije zagarantovano ni za one ljude koji su veoma dobro pripremili ispit), da će biti užasno ako ga ne polože i da su, ako se to dogodi, potpuni gubitnici stvaraju sebi ogroman pritisak koji samo može biti kontraproduktivan!

Kako treba razmišljati povodom ispitne situacije

Da li je zapravo smisleno postavljati sebi ovakve zahteve? Da razmotrimo prvo pravilo odnosno prvo iracionalno uverenje:,,Ne smem da padnem ovaj ispit”.  Izgleda smisleno na prvi pogled, ali da li to može da znači sledeće:,,Ja ne želim da padnem ovaj ispit” odnosno ,,Ja jako želim da položim ovaj ispit”? Ovo sad izgleda mnogo smislenije. Zašto? Zato što je želeti nešto mnogo realnije, jer zapravo ne postoji ništa što vas može sprečiti da ne padnete ispit. Ne postoji nijedan prirodni zakon koji kaže da baš Vi NE SMETE da padnete ispit, kao što postoji zakon da ako bacite kamen u vodu on mora potonuti.
Isto tako iracionalno uverenje kada sebi govorite:,,Ako ne uspem da položim ovaj ispit, to će biti toliko strašno (užasno) da ja to neću moći da podnesem’’. Da li je ne položiti jedan važan ispit stvarno nešto toliko užasno? Zastanite sada i razmislite koliko je još užasnijih stvari koje bi mogle da vam se dogode. Mislim da u veoma kratkom roku možete nabrojati bar deset. Takođe, razmislite i o tome da li je to toliko užasno da nećete moći da podnesete? Realno, bićete razočarani ali to ćete moći da podnesete. Uvek postoje druge opcije!

I na kraju, pravilo: ,, Ako ne uspem da položim ovaj ispit, ja sam gubitnik’’. Ovo ima smisla ako uspeh u svemu što ste do sada radili i što ćete u budućnosti radititi zavisi od toga da li ćete položiti ispit. To naravno nije slučaj. Prilepiti sebi etiketu gubitnika je greška preterane generalizacije, time ste zanemarili sve uspehe koje ste imali pre ispita i sve uspehe koje ćete postići nakon ispita. Racionalnije je i smislenije razmišljati da ako ne uspete da položite ispit to znači da ga verovatno niste dovoljno dugo ili temeljno učili, da možda nešto niste razumeli a niste nikoga ni pitali (potrudite se sledeći put da to uradite), da to znači samo jedan test koji testira trenutno znanje i da to ne definiše vas kao osobu, niti vaše sposobnosti.

Čini se da ako malo bolje preispitamo osnovne zahteve i pravila koji izazivaju preteranu  zabrinutost povodom ispita, vidimo da su ona prilično besmislena i nekorisna. Pravi uvid u njihovu iracionalnost i beskorisnost bi bio prvi korak ka prevazilaženju ispitne anksioznosti.  Sledeći korak je nalaženje boljeg način razmišljanja u ispitnoj situaciji. Možete li da zamislite kako biste se osećali u ispitnoj situaciji ukoliko biste racionalnije razmišljali povodom ispitne situacije? Sigurno mnogo manje anksiozno i napeto, i slobodniji da postignete što bolji učinak. Pokušajte da promenite svoj način razmišljanja!

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja