Kada se pomene reč upravljanje ponašanjem mnogi laici (ali i neki psiholozi) neopravdano i odmah pridaju tome negativno značenje. Neki smatraju da je upravljanje tuđim ponašanjem apriori nemoralan čin, ugrožavanje nečije slobode i sl. Ali da li je to uvek tako?

Da li je svako naše nastojanje da upravljamo ponašanjem drugih nemoralan čin?

Nije. Šta radimo kada želimo da naučimo decu da se ponašaju ili ne ponašaju na određeni način? Šta činimo kada nastojimo da ubedimo saradnike, kolege, koleginice da slede naše ideje? Šta se dešava kada lekar nastoji da uveri pacijenta da promeni svoje navike kako bi ozdravio? Šta se dešava kada psiholog nastoji da uveri klijenta da promeni svoj način razmišljanja? Šta se dešava kada nastojimo da ostavimo dobar utisak kod partnera? Sve su to primeri iz svakodnevnog života kada mi nastojimo da upravljamo tuđim ponašenjem kako bi ostvarili neki svoj cilj.

Kako da upravljamo tuđim ponašanjem na moralan način?

Postoji samo jedan način – nagrađivanje. Da bi se neka osoba ponašala na način na koji vi želite potrebno je da to ponašanje nagradite. Nagrada je nešto što izaziva zadovoljstvo, nagrada je pokretač ponašanja. Kada nečije ponašanje nagrađujete, vi zapravo toj osobi obezbeđujete zadovoljstvo, prijatnost i motivišete osobu da i dalje čini ono što nagrađujete. Na taj način oba učesnika u interakciji pobeđuju, odnosno imaju dobit. Ovo ne treba shvatiti bukvalno jer nije moguće kod osobe izazvati ponašanje koje je za tu osobu moralno-vrednosno neprihvatljivo. Moguće je upravljati samo onim ponašanjima koje je osoba inače spremna da učini.

Pohvala kao nagrada

Jedno od najboljih vrsta nagrade kod ljudi jeste pohvala. Pohvala implicira pozitivno vrednovanje, odobravanje i potvrdu nečijeg ponašanja. Pohvala izaziva zadovoljstvo kod osobe koju hvalimo i u tome se ogleda njena snaga za upravljanje ponašanjem. Retko ko je neosetljiv na pohvale. Većini ljudi prijaju pohvale koje se odnose na neko specifično ponašanje, način na koji su se obukli i sl. Setite se kako ste vi regaovali kada vas je neko hvalio, kako ste osećali. Čak i kada ste sumnjali u iskrenost komplimenata koji su vam upućivani osećali ste se prijatno.

Kako da koristite pohvalu kao sredstvo uticaja na druge?

Prvo pronađite šta je to u ponašanju osobe koju ćete pohvaliti zaista vredno pohvale. Postanite senzitivni za ono što ta osoba zaista dobro čini prema vašem mišljenju i pohvalite te obrazce ponašanja. Pohvalite realna ponašanja, ona sa kojima se slažete umesto da dajete lažne komplimente. Davanje lažnih komplimenata može biti efikasno samo na kratke staze jer postoji mogućnost da osoba kojoj upućujete komplimente otkrije šta su vaše namere  i onda cela stvar pada u vodu. Davanje lažnih komplimenata predstavlja laganje, nemoralan čin koji će mnogima biti odbojan (jer je u suprotnosti sa usvojenim vrednosnim sistemom). Pošto uvek možete pronaći neko ponašanje koje može biti predmet pohvale, ne morate izmišljati i davati lažne komplimente. Ona ponašanja koja želite da se učvrste hvalite kad god za to imate priliku a ona koja želite da prestanu nemojte hvaliti. Budite dosledni u nagrađivanju.

Jedna od negativnih odlika našeg (balkanskog) mentaliteta jeste štedljivost na pohvalama i prekomerni kriticizam. Mi smo istrenirani da svuda uviđamo ono što je loše, što ne valja i ono što bi trebalo promeniti. Ali u isto vreme smo vrlo ograničeni u uočavanju pozitivnih događaja ili pozitivnih aspekata nekog ponašanja. Kulturni milje nas je naučio da neuspehe treba kritikovati a da se uspesi podrazumevaju, dakle ne pohvaljuju. To je skroz pogrešna strategija.

Kriticizam uglavnom izaziva negativna osećanja (poput ljutnje, povređenosti i sl.) i motiviše osobu na izbegavanje. Dok kritika (naročito destruktivna) demotiviše, pohvala motiviše. Ako ne verujete probajte pa ćete se uveriti. Ova istina sadržana je u narodnoj poslovici da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ta reč je reč pohvale.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com