Verovatno ste se više puta u životu susreli sa situacijom da čekate na nešto a vi sami niste u mogućnosti da utičete da se taj proces ubrza. Svima su poznata čekanja u dugim redovima za šalterom, kasom, u bolničkim čekaonicama ili čekanje na gradski prevoz. Često nam se javlja potreba da brzo završimo ono što smo naumili a kada se suočimo sa činjenicom da moramo ostati duže od predviđenog pa smo povodom toga frustrirani, razočarani a u najvećem broju slučajeva besni. Dešava se da usled svih ovih emocija, potpuno odustanemo od čekanja i odemo, ali tako nećemo završiti posao zbog kog smo došli.
Naša negativna osećanja u takvim trenucima podržavaju misli koje automatski počnu da nam se „vrzmaju“ po glavi. Na primer: ,,Zašto opet ovoliki red?“, ,,Ne mogu da verujem da moram ovoliko da čekam!“. Frustracija usled čekanja može ponekad biti pojačana nizom spoljašnjih faktora. Na primer, dugo čekanje izaziva fizički bol u nogama i leđima, prostorije u kojima čekamo mogu imati slabu ventilaciju, a neretko moramo još negde da stignemo u predviđenom roku koji sada moramo da pomeramo. Kada se sve ove činjenice uzmu u obzir onda se javljaju i misli: ,, Ja više ne mogu da izdržim ovde!“, ,,Ovo postaje nepodnošljivo!“, ,,Ovo nije smelo da se dogodi sada ću zakasniti na posao.“. Sve može ići i dalje- konkretnu situaciju u kojoj smo se našli povezujemo sa opštim stanjem i vršimo globalnu negativnu procenu života i životnih uslova:,,Sve je propalo!“, ,,Ništa ne funkcioniše kako treba!“,itd.
Misli koje nam se javljaju, iako nam se u prvom trenutku čine kao logične, zapravo su vrlo disfunkcionalne jer su kognitivna podrška našoj već postojećoj frustraciji. Ako zamislimo da je bes jedna ogromna grudva snega koja se spušta niz liticu i postaje sve veća, onda je sila teže koja joj to omoguićava u našem slučaju sila misli koje se javljaju u našoj glavi. Dakle, da bismo umanjili našu frustraciju pri čekanju moramo prvo promeniti naš način razmišljanja. Na primer, ,,Red jeste dugačak, ali ne vredi se nervirati jer to neće uticati da se proces ubrza.“, ,,Voleo bih da završim ranije, ali nije smak sveta ako ostanem duže.“, ,,Ne postoji pravilo koje bi zabranilo da postoje dugački redovi, ovo je potpuno regularna situacija i moram joj se prilagoditi.“,itd. Kada upotrebimo ovakav način razmišljanja naša frustriranost će opasti u velikoj meri.
Za mnoge problematične situacije u životu potrebno je decentrirati se iz sopstvene uloge i sagledati stvari iz ugla drugih. U ovoj konkretnoj situaciji uvek možemo da se poistovetimo sa drugim ljudima koji takođe čekaju. Tačno je neki su ispred nas, ali oni su stigli ranije i zato su tu, veliki broj je i iza nas i svi čekaju. Dakle, nismo samo mi u ,,nebranom grožđu“ već su i drugi.
Negativne misli i sa njima negativne emocije možemo stopirati korišćenjem mehanizma distrakcije odnosno ometanja. Ako znamo da ćemo negde čekati na nešto uvek možemo poneti neko ,,sredstvo distrakcije“ koje će nam pomoći da se mentalno izmestimo iz date situacije. Na primer, možemo poneti novine, časopis, strip, knjigu ili uređaj za slušanje muzike. Ako smo sve ovo zaboravili možemo se mentalno distancirati i razmišljati o nekim za nas važnim temama o kojima nismo imali vremena da razmišljamo od svakodnevnih obaveza, to mogu biti i neke relaksirajuće teme koje će proizvesti pozitivne emocije. Možete takođe u sebi pevušiti neku pesmu ili se sećati nekih skorašnjih duhovitih situacija, to će siugurno imati pozitivno dejstvo.
Ono što ostaje za kraj je da pokušate da sve ovo primenite u praksi. Redova i čekanja ima na svakom koraku, od toga ne možemo da pobegnemo ali možemo sa tim na adekvatan način da se izborimo.
Sanja Marjanović
dipl.psiholog
