Postoji nekoliko načina na koje ljudi prikrivaju svoje osećanje stida. Ljudi koji potiskuju stid ne moraju biti svesni da imaju izgrađene mehanizme odbrane kojima se brane od osećanja stida. Oni čak ne moraju prepoznati stid kao svoj problem. Mehanizmi odbrane od stida mogu pomoći osobi da se izbori sa osećanjima samopovređivanja i bola, ali na duže staze oni nisu zalečili suštinsko osećanje stida. Ovi disfunkcionalni mehanizmi su strategije za ,,preživljavanje” ali preterano stidljive osobe koje ih upotrebljavaju nemaju mogućnost da nauče da su vredne ljubavi i poštovanja.
Poricanje
Onaj ko je sklon poricanju nije svestan svog osećanja stida. On obmanjuje sebe verujući da nije stidljiv, jer bi zapravo doživeo ogroman stid kada bi bio svestan onoga što se dešava unutar njega. Takva osoba strašno želi da veruje da je potpuno prihvaćena od strane drugih i od sebe same, tako da stalno pokušava da zanemari bilo šta što može da je dovede do osećanja stida.
Ljudi koji su ekstremno stidljivi obično žive tako što se pretvaraju. Oni će učiniti sve kao bi sačuvali sliku sebe kao dobre osobe, čak iako to znači da moraju da ignorišu realnost. Na primer, mnogi alkoholičari poriču svoj problem sa pićem. Oni bi se osećali neverovatno osramoćeno ako bi prizanali da nemaju kontrolu nad pićem. Oni ne mogu da shvate kako neko može biti alkoholičar i dobra osoba u isto vreme. Smatraju da su alkoholičari bezvredni i da bi mrzeli sebe ako bi postali takvi. Njihov strah od preplavljujućeg stida je toliko jak da oni ne primećuju sopstvenu adikciju. Ovakvi ljudi ne mogu da se suoče sa osećanjem stida pa tako ne priznaju ni da problem postoji.
Poricanje stida ne postoji samo kod alkoholičara. Stid prati suštinu identiteta osobe. Osoba se može braniti poricanjem od svega što može doprineti osećanju stida koji direktno ima veze sa onim što ona jeste. Branimo se od onoga što ne smemo da uvidimo kod sebe. Život u poricanju je, ipak, veoma naporan. Paradoksalno, ne možemo prevazići stid ukoliko se ne suočimo sa njim ma koliko se to činilo bolno.
Povlačenje
Još jedan mehanizam odbrane od stida je povlačenje. Neki ljudi se povlače kada počnu da osećaju stid jer je tada za njih bilo kakav interpersonalni kontakt nepodnošljiv. Povlačenje je uobičajena reakcija vezana za stid. Na primer, fizička reakcija stida je izbegavanje kontakta očima i spuštanje pogleda u stranu ili na niže. Osoba koja se stidi veruje da u trenutku kada oseća stid svi mogu da vide šta je u njenoj glavi, odnosno kako je neadekvatna i loša.
Reakcije izbegavanja mogu takođe biti izbegavanje da se komunicira o različitim temama sa drugim ljudima ili izražena emocionalna zatvorenost. Neki ljudi postaju veoma vešti u tome da ostanu nevidljivi– uvek su tu ali se nikad ne oseti njihovo prisustvo.Na primer, mnogi talentovani ljudi ostanu u senci zbog straha od izlaganja i dopuštaju drugima da se koriste njhovim dostignućima.
Osobe koje se stide izbegavaju da ostvare dublju interakciju sa drugima. Direktni, značajni ili intimni kontakti sa drugima su veoma zastrašujući za osobu koja se ne oseća adekvatno u vezi sa sobom. Prema tome ključna rečenica za stid je ,,Ne osećam se dobro u vezi sa samim sobom”. Držanje drugih na distanci je zaštita od poniženja koje bi izazvala negativna procena drugih ili njihovo odbijanje.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
