Često su naše misli naše interpretacije događaja okidači agresivnih reakcija. Ukoliko razvijemo racionalniju i uravnoteženiju interpretaciju sveta oko nas, to može doprineti smanjenju takvih reakcija. Na primer, ako nas neko kritikuje možemo to protumačiti kao napad na celokupnu našu ličnost i to će nas učiniti veoma besnim. Ukoliko uspemo da kritiku interpretiramo na drugačiji, racinalniji način, možemo se osetiti razočarano ali ne i besno. Kritiku možemo shvatiti kao primedbu našem ponašanju u određenoj situaciji i to ne znači da smo loši/bezvredni kao osoba u celosti.U takvim situacijama možemo čak razmotriti mogućnost da prihvatimo kritiku i poboljšamo naše ponašanje.
Fleksibilnost u razmišljanju takođe može biti faktor stvaranja i održavanja besa. Ukoliko ste nekada posmatrali decu koja se igraju primetili ste da u njihovim igrama često postoje neka pravila koja se apsolutno nikad ne smeju prekršiti. Ukoliko se neko usudi da prekrši pravilo onda nastane neverovatan ,,lom” i ostali učesnici u igri pobesne, vuču čak su u stanju da se potuku zbog toga. Isto tako mnogi odrasli ljudi imaju svoja apsolutno-nikad-ne sme se-prekršiti pravila koja ih vode u životu. Na primer:,, Niko se ne sme ponašati surovo prema meni”, ,,Život mora biti fer” ili konkretnije ,,Drugi ljudi moraju voziti isto tako dobro i po pravilima kao i ja”.
Postoji dosta problema sa ovim pravilima. Prvi i najvažniji problem je da to zapravo nisu pravila već preferencije! Ne postoji univerzalni zakon koji će zabraniti da ljudi budu okrutni prema nama, ili da život bude nefer, ili da nas neko neispoštuje u saobraćaju. Mi bismo voleli/želeli da bude tako, ali to je samo naša želja-preferencija. Generalno, ljudi voze pristojno u saobraćaju i život nije uvek ne fer prema nama, ali treba biti pripremnjen na to da je mogućnost javljanja suprotnog uvek prisutna. Da biste bili manje besni ako se tako nešto desi pokušajte da razmišljate u preferencijama a ne u zahtevima: ,,Voleo bih da mi stvari idu na ruku, ali ponekad ne bude tako i mogu to da prihvatim i da se sa tim nosim”.
Na bes se može uticati i oblikovanjem jezika koji koristimo. Jezik je vrlo moćno sredstvo, zapravo naše misili su sačinjene od reči našeg jezika. Ako se desi nešto što se nama ne dopada, na primer neko je ,,čuknuo” naš auto na parkingu, možemo izabrati kako ćemo predstaviti ovaj događaj posredstvom jezika. Možemo pomisliti sledeće:,, Voleo bih da se ovo nije dogodilo, mogao je da bude pažljiviji, ovo će iziskivati nepredviđene troškove” ILI možemo misliti ,, On je ovo uradio namerno! Verovatno je bio pijan! Kako je ovo moglo da mi se desi baš danas od svih dana?!”(uzgred mogu se ubaciti i nekoliko psovki). Isti događaj ali drugačija reakcija. Jasno je koji od ova dva načina razmišljanja vodi do smanjenja nepotrebnog nerviranja.
Fleksibilno razmišljanje uključuje i prihvatanje ljudi-uljučujući i nas same kao pogrešivih bića, koji su sposobni da greše i ne urade sve baš kako bi trebalo. A opet, bez obzira na te greške oni i dalje ne moraju gubiti na svojoj vrednosti. Ovo takođe znači da ćemo prihvatiti da drugi čjudi imaju drugačije mišljenje od našeg, i čak ako se ne slažemo sa njima, neće nas činiti besnim to što ne možemo da ih ubedimo da priznaju da su pogrešili! Takođe, ne možemo optužiti ljude da su sebični, bezobrazni, beskorisni, itd. na osnovu samo jednog ili dva događaja i/ili razgovora. Svi mogu biti, i verovatno jesu, nešto od ovoga ponekad u svom životu i verovatno više od jednom. Ukoliko jednom etiketirate nekog verovatno ćete sve njegove dalje postupke tumačiti u svetlu te procene. Ako ,,bezobrazna” osoba kašlje dok vi govorite vi ćete to protumačiti kao namerni čin i pobesnećete! Eto vam još jednog okidača besa.
Na kraju, predstavićemo jednu potpuno suprotnu liniju uticaja. Moguće je da naš bes ublažimo menjajući naše ponašanje a ne samo razmišljanje. Menjanjem načina ponašanja u datoj situaciji možemo promenti čitav sistem koji pokreće emociju besa. Na primer, zamislimo situaciju u kojoj ste se jako razbesneli pa umesto da treskate nogama, vičete, stežete pesnice, pokušajte da udahnete duboku, relaksirate svoje ruke i uspostavite normalni ritam disanja. Ovakvo ponašanje šalje telu signale da je sve u redu, smanjujući tako fiziološke reakcije koje su aktivirale bes. Ovakvo ponašanje će uticati i na vaše misli. Smireno ponašanje vodi do smirenog tela i uma.
Sanja Marjanović
dipl.psiholog
