Fobije predstavljaju istrajne i nerealistične strahove od specifičnih objekata, aktivnosti ili situacija, usled kojih dolazi do izbegavanja tih istih zastrašujućih objekata, aktivnosti ili situacija. Postoje tri karakteristike fobija koje ih izdvajaju od uobičajenih, svakodnevnih strahova. Prvo, strah od određenih objekata ili situacija opstaje u relativno dugotrajnom periodu. Drugo, postoji svest je je strah nerealističan, besmislen, iako to saznanje ne pomaže da se strah pod određenim okolnostima zaustavi. I treće, najbitnija karakteristika fobije je izbegavanje zastrašujućih situacija. Imati nerealistične strahove u vezi sa nečim nije fobija; ona počinje kada konstantno počnete da izbegavate predmet vašeg straha.
Predmet izbegavanja se razlikuje u zavisnosti od vrste fobije. Ako ste agorafobični izbegavaćete javna mesta, sa puno ljudi na primer, javne skupove, gužve na ulici, mostove, trgove. Ako imate socijalnu fobiju izbegavaćete situacije u kojima možete biti procenjivani od strane drugih, na primer, usmeno izlaganje pred publikom, zabave, intervjue za posao. Takođe, možete se plašiti određenih životinja, zubara, vožnje avionom-ove fobije spadaju u tzv.specifične fobije.
Kako nastaju fobije?
Postoje dva procesa koji doprinese nastanku fobija: proces uslovljavanja i trauma. Trauma nije uvek neophodan činilac fobija dok uslovljavanje jeste. Dva tipa uslovljavanja utiču na fomiranje fobija: 1) klasično emocionalno uslovljavanje i 2) instumentalno uslovljavanje.
Kod klasičnog emocionalnog uslovljavanja, situacija koja je originalno bila neutralna počinje da izaziva strah ukoliko se jednom u njoj doživi jak napad panike. Na primer, ako ste vozač početnik i nalazite se na autoputu vozeći ka nekom nepoznatom mestu možete doživeti spontani napad panike. Po glavi vam se vrte uznemiravajuće misli ,,Kako sam dospeo ovde?“ ili ,,Šta ako napravim neki prekršaj?“, koje indukuju strah, srce počinje ubrzano da kuca, dah se skraćuje, telo vam podrhtava, počinje da vas hvata nesvestica. U tom trenutku vaš mozak stvara asocijaciju između situacije biti na autoputu i doživljaja panike odnosno anksioznosti. Veoma brzo povezaćete ovde dve stvari, odnosno naučićete da postoji veza autoput-doživljaj anksioznosti i simptomi koji ste jednom doživeli pojaviće se svaki sledeći put kada se nađete ili zamislite određenu situaciju. Slično, ako ste održali neki govor i pritom osećali visoku anksioznost, sledeća situacija javnog usmenog izlaganja odnosno, sama pomisao na nju će izazvati bojazan.
Klasično emocionalno uslovljavanje može razviti strah od određenih situacija ili objekata, ali ono samo nije dovoljan uslov za stvaranje fobija. Samo onda kada počnete da izbegavate situaciju ili objekat ,,učite“ da budete fobični. Jedan od osnovnih principa instrumentalnog uslovljavanja govori o tome da svako ponašanje koje je nagrađeno ima tendenciju da se ponavlja. Izbegavanje situacija koje vas čine anksioznim je jedan vid nagrade – sprečava javljanje anksioznosti. Svaki put kada izbegnete zastrašujuću situaciju, pratiće vas prijatan osećaj da ste izbegli i anksioznost ili panični napad, pa će se izbegavanje takvih situacija sve više ponavljati a izbegavajuće ponašanje postati redovan obrazac vašeg reagovanja. Ovo će vas navesti na zaključak da vam izbegavanje zaista koristi jer vas ,,čuva“ od nepodnošljivog osećanja anksioznosti.
Kako se leče fobije?
U psihoterapijskom procesu, zadatak psihologa je da klijenta nauči novim obrascima ponašanja koji su suprotni od onih koji sam praktikuje. Pa tako, iako je izbegavanje korisno na kraće staze, ono je opstruirajuće jer vam oduzima mogućnost da radite ono za većinu ljudi predstavlja rutinu i bitan način svakodnevnog funkcionisanja. Psihoterapijskim tehnikama se izbegavanje zastrašujućih sitacija pretvara u postepeno suočavanje sa njima i to na mentalnom nivou (tehnika imaginacije) a zatim i u realnim situacijama (izlaganje in vivo).
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
