Osećanje povređenosti je nezdravo osećanje koje ljudi često doživljavaju u odnosima sa bliskim ljudima. Ovo osećanje se javlja na osnovu zaključaka koje donosimo kada smo u interakciji sa drugima. Pa tako, osećamo povređenost ako zaključimo da nas neko nepravedno kritikuje, da nas odbacuje, ne prihvata, zanemaruje, ne odaje priznanje.
U osnovi osećanja povređenosti stoje pogrešna uverenja o tome kako bi drugi ljudi trebalo da se ponašanju
Često se dešava da ulažemo u neki odnos i da očekujemo da nam se vrati istom ili približno istom merom i ukoliko se to ne dogodi onda se osećamo povređeno. Ono što stoji iza ovog osećanja je apsolutistički zahtev da druga osoba: ,,Nikako nije smela da nas kritikuje/zanemari/ odbaci/prevari jer mi to nismo zaslužili“. Kada doživimo povređenost, skloni smo da ponašanje druge osobe ocenjujemo kao nepravedno. To vodi s jedne strane do obozvređivanja nas samih (,,Ako me je on/ona ostavio to znači da ne vredim.“), ali i do obezvređivanja druge osobe (,,Ti si loš/-a jer si me ostavio/-la i pokazuješ da nisam vredan/-a tvoje pažnje.“). Ovakva uverenja nazivamo iracionalnim i ona samo održavaju osećanje povređenosti.
Kako se ponašamo kada smo povređeni
Kada doživimo povređenost, imamo tendenciju da se ponašamo na određen disfunkcionalni način. Na primer, zatvaramo komunikaciju sa osobom koja nas je povredila ili kritikujemo i optužujemo drugu osobu često bez obrazloženja zbog čega se osećamo povređeno. Najčešće se javlja i ponašanje koje možemo opisati kao ,,jadikovanje“ sa ciljem da se dobije potvrda da se neko poneo nepravedno prema nama. Dakle, tražimo sagovornika da bismo mu saopštili kako je ta i ta osoba bezobrazna, pokvarena, bezosećajna kad je mogla nešto tako da nam uradi.
U situaciji kad nas neko blizak odbaci, isključi, zanemari ne možemo se osećati ravnodušnim. Ipak, umesto da se osećamo povređeni možemo se osećati samo razočaranim. Pri tom zahtev da bliska osoba nije smela da nas ostavi treba zameniti preferencijom: ,,Voleo/-la bih da me ne odbaciš, ali ako se to desi ja to mogu podneti“. Tako ćemo manje biti skloni da obezvređujemo sebe zbog postupaka drugih i racionalnije procenjivati čitavu situaciju. Dakle, bilo bi lepo da nas bliska osoba ne odbaci, ostavi, prevari ali ne postoji zakon koji bi sprečio da se to desi i da se dešava. Zato umesto da se osećamo povređeni zbog toga možemo biti samo razočarani ili tužni.
Mr Sanja Marjanović
dipl. psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
10 thoughts on “Kako ,,stvaramo“ osećanje povređenosti”
Mene je bivsa devojka pre 1,5 godinu odbacila, prevarila, omalovazila i prekinula svaki kontakt. Zakljucio sam da je nasla boljeg. Posto mi to jos uvek prolazi kroz glavu, kao film ponekad sa a ponekad bez osecanja, sta ja treba da radim ?
Hvala vam na poucnom tekstu.
Postovana Majo, hvala sto nas pratite! Srdacano, Mr Sanja Marjanovic dipl.psiholog
„U situaciji kad nas neko blizak odbaci, isključi, zanemari ne možemo se osećati ravnodušnim. Ipak, umesto da se osećamo povređeni možemo se osećati samo razočaranim…… Zato umesto da se osećamo povređeni zbog toga možemo biti samo razočarani ili tužni.“
Postovana, da li neko moze da bude SAMO razocaran? Mislim da ja ne mogu. Kad neko meni bilzak postupi lose prema meni ja sam povredjena, a kvantitet te povredjenosti zavisi od samog postupka, posledice tog postupka i bliskosti te osobe, znaci mogu biti malo, prosecno ili jako povredjena. A kad stignem do najjace povredjenosti onda sam I RAZOCARANA. To znaci da mi je razocarenje krajni stadijum povredjenosti i on za mene nema stepene svoje snage. Zbog ovog sto sam pokusala da Vam razjasnim ( i meni bliske osobe tako razmisljaju) ne mogu da shvatim kako razocarenje moze predstavjati olaksavajuce osecanje povredjenosti.
Mozda ova tema ne pase bas uz ovaj tekst ali ipak sam zeljela da vas nesto pitam. U pitanju su emocije koje dozivljavam imam ankioznost koja mi se povecava zbog raznih misli najvise agresivnim sadrzajem a znaju inda se menjajj po sadrzaju. jedno vreme sam imala strah od ludila i bila sam ubedjena da jesam na kraj krajeva taj strah i misli su nestali.. pa sam pocela sumnjam u anksioznost odkad sam procitala nesto o bipolarnim poremecajem.Posto je normalno da uz aknsiozni poremecaj postoje emocije koje lice Na depresivnim simptome koje i ja uz strah dozivljavam nekad tuga nekad na sitnicu planem i cjeli dan mi prodje tako sto mi se emocije menjajj cas besna cas tuzna cas me strah itd.citala sam danas nesta o bipolarnim poremecajem I sad mislim da nemam ankzioznost sa neprijatnim mislima i emocijama nego nego da je to bipolarnu poremecaj. Zato sto se u tom poremecaju emocije isto menjaju ko kod anksiozne osobe cas sretna cas tuzna itd dali to ima neke veze sa bipolarnim poremecajem i mislite li da su moje emocije normalne zato sto sam napeta znog anksioznosti i strepnje ili je ovo vec bipolarni poremecaj. Strah me da jeste i da ce mi to zivot unistiti i cjeli san se osecam depremiraba zbog te ideje da sam bipolarna nemogu da se opustim mogla bi da placem strah me to vracanje emocija depremirnosti i straha ima neke veze sa tim. Hvala unapred
Kad se osecam bolje i kad sam opet sretna i uzivam nikakvu strah niti sumnja da nesta nije uredu sad to tumacim kao maniju oh boze sta je samnom do danas sam sve mislila da je anksioznost i samo misli sad mislim da imam bipolarnimporemecaj
Da objasnim da se u nekom perodu osecam super ali normalno tako reci u smislu da uzivam uz svoje najmilije izlazimo positivno razmisljanje sumnja i negativne misli izblede totalno kao i strah .. prodje neko vreme ja osetim da pocinjem opet da razmisljam o glupim stvarima iracionalnonrazmisljanje precelika briga unapred sta ako se ovo ili ono desi meni ili mome djetetu itd povodom anksiosnocu imam depresivno razmisljamje u smislu da nikad nece biti bolje sve gore da ce se nesto desiti da cu izgubiti kontrolu nekad bini plakala.. i tako nekoliko dana i opet sve to izbledi lagano osecam se opet super imam volji za zivot sve mi ide iz ruke ne bjesim kao kad sam u fazu anksioznosti smirena sa totalno cak niti neki konflikt mi moze uskratiti pozitivno stanje.. sve se to vrti u krug i moje pitanje dali ovo ima vezu sa bipolarnim poremecajem ovo cesto menjanje razpolozenja i emocija ili je ovo samo novi sadrzaj mislih koje me iscrpluje da sumnjam u sebe .. cak i razmisljam kako cu mislite kad se opet budem bolje osecala.. sad sam vam uspjela objasniti malopre sam bila napeta i nisam mogla da opisem kako sam zeljela sad mislim da ste me razumjeli i da mi mozete dati mozda neki odgovor
Dobar dan ja imam neki problem sa emocijama pa mi me interesovalo vas misljene. Ja sam osetljiva i po prirodi osoba koje se plasi imam problem koje me muci i to je da mi se razpolozenje tokom dana menja i imam problem sa tim. I ja sam negde citala da to moze biti simptom bipolarbog poremecaja. Samo sto je kod mene problem da kao sama sebi ne dopustam neke emocije koje su neprijatne napr tuga ili anksioznost da kad mi se odjednom pojavu ja pocinjem u sebi da hi postiskujem da him se sto brze reSim i nazalost primecujem da se one jos napornije kad pocnem da hi analiziram. Isto kao da imam strah od straha strah od dopustivanja lose i negativim osjecajima necu da dozvolim da beko primjeti moje stanje i da ne poslie da imam neki poremecaj. Pocela sam da trazim po forovima odg sto mi je situaciju pogorsalo. Sad me muci misao da imam bipolrani poremecaj kao ste je dijana objasnila slicno je i kod mene. Pre pr dana kad nisam znala za taj poremecaj ja sam bukvalno popustala negativne osecaje dok same po sebi ne prodju a sad sam me strah da se osecam i dobro i lose u tom smislu kad mi se brzo tokom dana menjaju emocije odma protumacim da imam taj poremecaj emocije (bip. Poremecaj) i jos me visi strah uhfati i bukvalbo mi tako prodje dan da samo svoje emocije pratim i analiziram. Napr sam sretna razoolozena i odma mi padne napamet sta ako je to trenutna hipomanije i odma mi se razpolozenje promjenji bukvalno od dobrog razpolozenja na loseg tako sto cu opet poceti da sumjam kao da me hvata panika kao da ne dopustam sebi da budem sretna odma je to i to. Dali sam sebi sad sve to sama umislila zato sto sam citala razne stvari ili imam taj poremecaj empocija . A znam da nemam preterano razpolozenje napr da sam hiperaktivna ili slicne jednostavno me muci te misli i citav dan citam po forovima depresivno se osecam skoro cjeli dan zbog toga i anksiozno. Molim vas ako mozete da mi odgovorite da bi mi dalo opet nadu da se smirim da bukvalno ovo sto dozivljama i te emocije koje mi se menjaju da je to normalno mozda sam se previse opteretila sto sam vitala i tratila simptome i pronasla se u nekim hvala unapred. imam 29 godina mama sam i supruga pozdrav
POSTOVANA SANJA,
HVALA VAM ZA OVU RECENICU, JER MI JE NA OSNOVU NJE IZUMRO OSJECAJ POVRIJEDJENOSTI.
RECITE MI IMA LI U BANJA LUCI KUPITI VASA KNJIGA I U KOJOJ KNJIZARI. ?
KAKO SE ZOVE VASA KNJIGA GDJE JE OPISAN I OVAJ OSJECAJ KOJI JE U STANJU PRETVORITI ZIVOT U PAKAO ?
PUNO VAS POZDRAVLJAM I VAS I DR MISICA, I ZELIM VAM SVE NAJBOLJE.
Poštovana Milka, nažalost ne postoji knjiga, za sada možete čitati o ovim i drugim temama na našem blogu ili pratiti naš youtube kanal (naziv youtube kanala je: dr Sanja Marjanovic & Vas psiholog tim). Za sada nismo planirali nikakvu knjigu, ali ce biti nekih prirucnika u elektronskoj formi. Hvala Vam na lepim recima. Srdacan pozdrav!