Osećanja, za razliku od misli, uključuju reakciju celog organizma
Ona su posredovana delom centralnog nervnog sistema koji se naziva limbički sistem kao i autnomnim, perifernim nervnim sistemom. Kada ste emocionalno uzbuđeni, vi emociju osećate ,,svuda“ i doživljavate telesne reakcije kao što su povišeno lupanje srca, promenu disajnog ritma, znojenje, ili čak podrhtavanje.
Osećanja se najčešće ne pojavljuju odjednom, već su uslovljena vašim mislima i predstavama
Ona proističu iz načina na koji opažate ili interpretirate spoljašnje događaje i/ili načina na koji reagujete na svoje sopstvene misli odnosno ,,unutrašnji govor“, vizuelne predstave ili sećanja. Ako ne možete da odredite koji stimulus odnosno koja sitacija, misao, predstava, predmet je proizvelo određenu emocionalnu reakciju, onda je on van domašaja svesti i postoji na nesvesnom nivou te ga je potrebno otkriti. Prema tome, određene emocije koje doživljavate zavise od toga kako percipirate spoljašnje događaje i šta govorite sebi vezano za njih.
Osećanja mogu biti podeljena u dve grupe – jednostavna i složena
Postoje razmirice oko toga kako bi trebala izgledati ova podela ali recimo da, grubo rečeno, u bazična, jednostavna osećanja spadaju bes, tuga, strah, sreća, gađenje, iznenađenje, dok kompleksna osećanja obuhvataju kombinaciju bazičnih osećanja i oblikovana su mislima i predstavama – razočarenje, prezir, ljubav. Kompleksna osećanja mogu trajati duže vreme i više su povezana sa načinom razmišljanja odnosno sa našim mislima nego bazična osećanja koja su kratkotrajna, reaktivna, i više uslovljena reakcijom autonomnog nervnog sistema. Strah ili panika predstavljaju bazično osećanje dok je slobono lebdeća anksioznost (bespredmetni strah) mnogo kompelksnija emocionalna reakcija.
Osećanja vam daju energiju
Ako ste u dodiru sa svojim osećanjima i možete da ih izrazite, osećaćete se da imate više energije. Ako niste u dodiru sa svojim osećanjima i niste u mogućnosti da ih izrazite, možete se osetiti ravnodušno, ukočeno, umorno, iscrpljeno ili depresivno.
Osećanja se pre javljaju kao složaj, miks, nego kao čista forma
Nekada možete osetiti jednostavne, bazične emocije kao što su strah, tuga, ili bes. Mnogo češće, otkrićete da osećate dve ili više emocija istovremeno. Na primer, uobičajeno je da osećate bes i strah u situacijama kada vam preti neka opasnost. Ili možete se istovremeno osećati krivicu, bes i ljubav kada se svađate sa partenrom, roditeljem ili bliskim prijateljem.
Osećanja se obično reflektuju i na druge, obično bliske osobe
Ukoliko ste bliski sa nekim ko plače, možete osetiti tugu ili čak i sami zaplakati. Ili pokupiti neko druge osećanje kako što su radost i optimizam. Fobične i anksiozne osobe su često sklone da poprimaju osećanja drugih ljudi oko sebe. Što bolje naučite da budete u dodiru sa svojim osećanjima, manje ćete biti skloni da uplivišete sa tuđim.
Osećanja nisu sama po sebi dobra ili loša
Kao reakcije organizma, osećanja jednostavno postoje. Strah, radost, krivica, ili bes nisu sami po sebi nešto što valja ili nevalja – vi ste jednostavno u stanju da doživite ova osećanja i obično je bolje ako ih izrazite. Ipak, percepcija ili sud o osećanjima koji donesete može dovesti do toga da vaša osećanja budu dobra ili loša. Budite pažljivi i ne terajte sebe ili bilo kog drugog na pomisao da je imati osećanja nešto loše ma kakva ona bila.
Osećanja je obično moguće ,, prigušiti“
Ponekad možete aktivno kontrolisati ili ,,zadržati“ sopstvena osećanja. Na primer, još uvek ste uznemireni od svađe sa svojim partnerom ali morate da razgovarate na poslu s svojim kolegama a da se to ne primeti – tada ćete sigurno svoja osećanja uznemirenosti staviti u pozadinu. Vi se svesno suzdržavate da izrazite svoja osećanja odlučujete da ne želite da se sa njima bavite u određenom trenutku, konkretno bilo bi neadekvatno baviti se privatnim problemima na poslu jer to ne bi bilo profesionalno. U drugim prilikama, vi takođe možete osetiti neprijatna osećanja i odlučiti da se ne bavite njima. U takvim situacijama možete skrenuti misli na nešto drugo i izignoristi ta osećanja. Na duže staze ovakvo prigušivanje osećanja može dovesti do teškoće u njihovom izražavanju ili čak u njihovom identifikovanju. Kada proces ignorisanja osećanja počne u detinjstvu, postoji tendencija da odrastete bez mogućnosti da budete u kontaktu sa svojim emocijama što će usloviti određeni stepen ukočenosti i praznine kada je emotivni život u pitanju.
Mr Sanja Marjanović
dipl. psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
