Negativna bazična uverenja su zaključci o nama samima do kojih smo došli u periodu detinjstva ili adolescencije,na osnovu negativnih iskustava koja smo imali. Na primer, dete koje je konstantno kažnjavano i kritikovano može doći do zaključka odnosno uverenja kao što su ,,Ja sam beskoristan“ ili ,,Ja sam loš“. Ove misli su ono što nazivamo negativnim bazičnim uverenjima. Za dete ili mladu osobu, poruka koju dobija od spolja postaje jedino važeća tako da negativne kritike lako postaju deo njihovog identiteta. Prema tome, negativna bazična uverenja postaju teško promenljiva i čvrsto ukorenjena u percepciju naše slike o sebi. To su procena nas samih i onoga koliko mi vredimo kao osobe. Evo još nekih primera negativnih bazičnih uverenja: ,,Ja nisam važan/-a“, ,,Nisam dopadljiv/-a“, ,,Ružan/-a sam i debeo/-la“, ,,Neprihvaćen/-a sam“, ,,Ja ne vredim“, ,,Ja sam zao/zla“.

Jedan od mogućih način da se izborimo sa negativnim bazičnim uverenjima je njihovo osporavanje. Osporavanje je vid psihoterapijske tehnike kojom se negativna bazična uverenja obesmišljavaju a na njihovo mesto dolaze nova ,,zdravija” i ,,korisnija” uverenja. Sledi prikaz koraka ove tehnike kroz jedan konkretan primer.

1.Odabirite jedno negativno bazično uverenje

Verovatno se možete nabrojati nekoliko negativnih bazičnih uverenja, izaberite jedno koje je za vas najviše značajno odosno koje vas najviše uznemirava i sprečava u normalnom funkcionisanju. U svrhe demonstracije izabraćemo uverenje: ,,Ja sam nesposoban.” Dakle, ovo uverenje povlači sliku o sebi kao nekom ko ne ume ništa da uradi kako treba, koji nije dovoljno stručan na poslu, u školi i  sl. Kada ste odabrali negativno bazično uverenje zabeležite koliko verujete u njega (na skali od 1% do 100%) i koje osećanje ono kod vas izazova. Na primer, 85% a osećanja depresija,tuga, beznadežnost.

2. Razvijanje ,,zdravijeg” bazičnog uverenja

U ovom koraku ptrebno je naći zamenu, alternativu negativnog bazičnog uverenja koje je korisnije za nas i zameniti staro novim uverenjam. Treba voditi računa da novo uverenje neće prosto ,,pokopati” staro pa tako  ne treba reći ,,Ja sam sposoban.”, već ,,Ja sam sposoban i stručan za neke stvari a za neke nisam” ili ,, Imam neke slabosti kao i drugi, ali sam dobar u mnogim stvarima”. Što će reći treba biti realan i stvoriti objektivnu sliku o sebi a ne odlaziti u previše negativan ili previše pozitivan stav. Druga jako bitna stvar je da treba shvatiti ako nešto ne uradite kako treba ili kako ste zamislili to ne znači da ste loši vi kao ličnost. Kada ste našli alternativno uverenje, zabeležite koliko verujete u njega i kako se osećate kada izgovorite to kao da je vaše uverenje (npr. 30%; osećanja: smirenost, prihvaćenost,itd.).

3. Osporavanje starih uverenja

U ovoj fazi ispituje se: Koje realne dokaze imate da biste stvarali tako negativnu sliku o sebi? Koja iskustva koristite da biste dokazali svoja negativna uverenja? Na primer, možete reći:

• Stalno sam anksiozan.

• Postoje drugi ljudi koji su bolji od mene.

• Svi ostali znaju šta rade samo ja ne znam.

• Pravio sam greške i stvari su išle samo nizbrdo.

• Šef mi je rekao da sam beskoristan.

• Moram da tražim pomoć od drugih ljudi s vremena na vreme

• Sve mi se čini teškim i napornim.

• Stvari mi ne idu od ruke spontano.

Međutim, postoje i alternativni načini gledanja na ,,dokaze” koje ste izneli. Na primer:

• Osećanje nesigurnosti je simptom anksioznosti-to ne znači da ne mogu ništa da uradim.

• Uvek će biti ljudi koji su bolji od mene. Mnogi od njih imaju više iskustva od mene. To ne znači da sam nekompetentan. Uvek mogu da se usavršavam.

• Ne mogu sigurno znati da svi ostali znaju šta rade iako to tako izgleda na prvi pogled. Oni se unutarsebe mogu osećati isto kao i ja.

• Svi prave greške. Nije pošteno da to uzmem kao dokaz svoje nesposobnosti.

• Šef koji me je kritikovao radi to sa svima, ne samo sa mnom, prema tome to ne može biti dokaz da samo sa mnom nešto nije u redu.

• Da bi nešto naučili ljudi moraju da ponavljaju više puta, to je mehanizam koji kod svakog postoji, zašto bih ja morao da se razlikujem od drugih.

Kada jednom otkrijete drugačiji način razumevanja činjenica o svojim starim negativnim bazičnim uverenjima, polako ćete ga primenjivati u svom životu. Biće poteškoće zbog starih uverenja koja su jako uvrežena ali je moguće postepeno ih zamenjivati novim.

4. Podržavanje novih uverenja

Provodili ste vreme podržavajući stara negativna uverenja dokazima koje smo prvobitno naveli u koraku 3. Sada je vreme da podržite nova uverenja. Prva što treba da uradite je da usvojite alternativni način gledanja na stvari koji je opisan u koraku 3. Drugo, potrebno je promeniti sopstveno ponašanje u skladu sa novim uverenjem:

• Suočavajte se sa situacijom-ne izbegavajte je

• Gledajte na situaciju kao na izazov a ne kao na izvor opasnosti

•Preduzimajte akciju bez obzira što prethodno niste preuzeli sve mere opreza

• Prisetite se svojih pozitivnih karakteristika i uspeha

•Budite aktivni i učestvujte u životu

Kada budete sve ovo primenjivali, vremenom će se vaš stepen verovanja u novo uverenje povećati, dok će stepen uverenosti u negativno uverenje opasti. Budite uporni, jer ne zaboravite samo od uverenja će zavisiti i vaša emocija i vaša reakcija a korisnije je da se osećate smireni nego depresivni i budete funkcionalni u svojim svakodnevnim aktivnostima.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja