Preterana želja za odobravanjem

Sva ljudska bića imaju potrebu da ih neko u njihovom socijalnom okruženju odobrava i prihvata. Ipak, kada je ta potreba preterana to može proizvesti neke neželjene probleme kao što su napadi anksioznosti ili fobije. Biti previše preokupiran time da vam je potrebno odbravanje od strane drugih je usko povezano sa unutrašnjim osećanjem manje vrednosti. Prema tome, formiraju se disfunkcionalna uverenja tipa: ,,Ako se ljudima prikažem onakav kakav jesam, neće me prihvatiti“. Na ponašajnom planu, osobe koje imaju pretreanu želju za odobravanjem obično se ponašaju u skladu sa tim šta socijalna grupa u kojoj se nalaze nameće kao nešto što je vredno, prihvataju sve što dolazi od spolja bez obzira na to da li je to u skladu sa njihovimn autentičnim potrebama i emocijama. Teško im je da uspostave granice i da kažu ,,ne“.

Na duže staze posledice ovakvog konformističkog i uvek-udovoljiti-drugom ponašanja, je da osoba postaje iscrpljena i ,,prazna“ jer ne zadovoljava svoje bazične potrebe i uopšte se ne brine za sebe i za ono šta je njoj važno. Ovakva osoba je stalno anksiozna i pod tenzijom, brine se šta će se dogoditi ako nešto ne uradi u skladu sa drugima, može da razvije fobiju od situacija gde drugi ljudi procenjuju njene kvalitete, npr.odlazak na zabavu gde ima puno nepoznatih ljudi ili razviti strah od javnog nastupa. Ispod osećanja anksioznosti i napetosti kriju se osećanja frustracije, besa, ogorčenja.

Ono što je važno učiniti u ovakvim situacijama je razviti realistično gledište na odobravanje koje potiče od drugih ljudi. To se postiže jednostavniom promenom u načinu razmišljanja.Kada ljudi ne izraze odobravanje prema vama-nečemu što ste učinili, rekli, i sl. ili se čak ponašaju nepristojno ili kritički-kako vi to prihvatate? Da li to doživljavate lično i vidite to kao dokaz vaše manje vrednosti? Nabrojaćemo vam sada disfunkcionalna uveranja   koja možemo da nazovemo ,,orjentisana na druge“ i ispod svakog alternativne načine razmišnjanja koja treba usvojiti umesto njih.

,,Ako neko nije prijateljski raspoložen prma meni, to je zbog toga što sam nešto loše uradio.“

Ljudi mogu imati poteškoća generalno da izraze prihvatanje i toplinu što ne mora imati veze sa mnom.Na primer, njihovo trenutno raspoloženje napetosti, umora ili tuge može umanjiti njihovu sposobnost da budu prijateljski raspoloženi.

,,Tuđe kritike služe samo zato da bi potvrdile moju bezvrednost.“

Ljudi koji me stalno osuđuju mogu nesvesno projektovati sopstvene greške na mojim greškama. Ili, ponekad je kritika dobronamerna i ne treba na nju gledati kao na osujećenje već je razmotriti i iskoristiti je za sopstveno usavršavanje.

 ,,Mislim da sam fina osoba. Zar ne bi trebalno svi da me vole?!“

Uvek će postojati ljudi koji me neće voleti-bez obzira šta učinio. Proces zbog kog neki ljudi zavole druge je obično na nivou afekta, dešava se spontano i često se ne može objasniti zašto vam se neka osoba svidela a druga ne. Prema tome, nekome ću se sigurno dopasti a nekome sigurno neću.

,,Tuđe odobravanje i prihvatanje mi je veoma značajno.“

Nije neophodno da  me svi ljudi koje susretnem u životu prihvataju da bih živeo srećanim i smislenim životom-pogotovu ako verujem u sebe i poštujem sebe.

Kada se sledeći put osetite da vas je neko odbio ili zanemario, za trenutak zastanite i smireno razmislite o tome da li je osoba to uradila zato što ste vi nešto pogrešno uradili, ili je možda uznemirena oko nekih drugih stvari sa kojima vi imate malo ili ni malo veze. Dobro razmislite da li možete zamerke ili ponašanje druge osobe prihvatiti lično ili je to nešto što je van vaše moći. Drugim rečima, razmislite racionalno i sagledajte situaciju iz više uglova. I zapamtite, za interakciju je uvek potrebno dvoje ček i ako vas neko napada ili otvoreno kritikuje nije sve do vas iako vam tako na prvi pogled izgleda.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja