Opsesivna briga je kao spirala negativnih osećanja. Što više vremena provodite brinući sve više se „uvlačite“ u brigu. Na stalnu zabrinutist se može gledati kao na neku vrstu transa u koji upadate-što više ga indukujete ponavljanjem, sve više upadate u trans, i sve je teže da razbijete „čini“.
Potrebno je da se učini ciljana voljna aktivnost kako bi se ovaj negativni trans zaustavio. Dakle, treba upotrebiti snagu kako biste se „prešaltali“ iz ove cirkularne mentalne aktivnosti (zabrinutosti kojoj nema kraja) u drugačiji modalitet aktivacije, kao što su fizička aktivnost, izražavanje osećanja, međuljudska komunikacija, primanje informacija (vizuelnih,zvučnih) iz okoline. Na početku će promena iz zabrinutosti u neku drugu aktivnost biti teška i za to će vam biti potrebna ogromna energija pogotovo ako ste navikli da budete anksiozni. Paradoksalno za neke ljude je briga nešto što ih u isto vreme i uznemirava i smiruje jer ako nema brige to znači da će se nešto loše dogoditi i da je to što niste brinuli izazvalo negativan ishod. Ovo naravno nije tačno.
Prikazaćemo primere nekih aktivnosti koje mogu biti alternativa opsesivne zabronutosti, i koje će vam pomoći da „izbijete“ brigu iz glave.
Primenite fizičke vežbe. Fizička aktivnost u vidu vaših omiljenih vežbi koje možete da praktikuje unutra ili spolja, ples uz ominjenu muziku ili uobičajeni kućni poslovi mogu biti efikasno sredtvo za „uništenje“ brige. Dok budete radili ove aktivnosti vaša pažnja se fokusira na nešto drugo i na kraju ćete zaboravili o čemu ste mislili.
Primenite tehniku mišićne relaksacije i abdominalnog disanja. Nađite neki miran kutak u kući i opustite mišiće polako od vrata ka stopalima. Uz to dišite lagano i duboko. Detaljnije o tehnikama mišićne relaksacije i abdominalnog disanja možete pročitati u nekim od naših ranijih tekstova. Telesna opuštenost i umirujuće disanje, uticaće na smanjenje napetosti i ukočenosti koju je briga izazvala. Kako biste dostigli relaksiranost vaša koncentracija mora biti na to usmerena što automatski isključije usmerenje na zabrinutost.
Razgovarajte sa nekim.Komunikacija sa nekim o nekoj temi koja nema veze sa zabrinutošću može „odvući“ misli na drugu stranu. Sadržaj razgovora sada postaje nov materijal za vas te briga neće moći tako lako da ispliva.
Usmerite se na informacije iz okoline. Gledajte film ili rešavajte ukrštenicu, surfujte internetom ili igrajte neku video igricu. Kada se bavite nečim što stalno zahteva da mislite i okupira vaše vidno polje neće vam preostati mnogo kapaciteta za misli koje kod vas proizvode zabrinutost.
Indukujte pozitivne misli. Dok budete obavljali ove aktivnosti koje će vas relaksirati i defokusirati od opsesivne brige, dobro je da sve vreme govorite u sebi pozitivne misli koje će vam pomoći da „oterate“ brigu. Na primer, „Samo zamaram sebe bez potrebe“, „Pustiću da briga ode“, „Osećam se ispunjeno, opušteno i bezbrižno“, „Izbaciću svu negativnu energiju iz sebe“.
Dakle, videli smo da opsesivna zabrinutost stvara negativni začarani krug koji možemo prekinuti suprotnom aktivnošću kako bismo izbacili brigu iz našeg sistema. Važno je znati još i da opsesivna zabrinutost ne donosi korist ona nas samo sprečava da budemo u kontaktu sa sobom i svojom okolinom.
Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
5 thoughts on “Kako zaustaviti opsesivnu brigu”
Postovani,imam veliku brigu otkad sam rodila decu…zbog nekih zdrastvenih problema strasno i preterano brinem da ce moja deca ostati bez mene i stvarno jako zelim da sto vise prozivim sa njima.Ne mogu se nikako otarasiti te brige sve vise me zaokuplja a pogotovo sam vezana za cerku i ne znam kako cu jednog dana podneti kad ode dalje od mene.
Postovana, kao sto ste verovatno i sami zakljucili briga nikako ne koristi ni ophodjenju prema Vasoj deci a sigurno ne doprinosi ni Vasem zdravstvenom stanju. Umesto da budete preokupirani brigom, posvetite se aktivnom odnosu prema Vasoj bolesti, idite redovno na kontrole, raspitajte se o eventualnoj promeni terapije, pitajte druge ljude koji se uspesno nose sa istom bolescu kako to cine. Sa druge strane, vreme koje provodite sa svojom decom ucinite sto boljim i sto produktivnijim, iako mislimo da su deca slaba ona imaju jake mehanizme i mogu preziveti razlicite teske situacije. Da biste ih dodatno ojacali, radite na razvoju njihovog pozitivnog i aktivnog stava prema zivotu tako cete biti sigurniji u njihove kapacitete i kada Vi ne budete bili u njihovoj okolini. Sto se tice toga da ce Vasa cerka jednom otici iz primarne porodice, gledajte na to kao na normalan proces odrastanja i nesto sto je neminovno, ukoliko budete sprecavali ovaj normalan proces mozete samo praviti jos vecu komplikaciju i sebi i njoj. Zato je vazno da se ne stopite potpuno u ulogu majke i da pored toga sto imate zanimanje roditelja imate jos neka zivotna interesovanja a odlazak deteta nije i potpuni prekid svih kontakata sa njim. Pozdrav.
Poštovani,
da li opsesivna briga ima ikakve veze sa preteranim spavanjem, npr. preko 12 sati dnevno?
Postovana, briga ne bi trebala imati veze sa preteranim spavanjem. Ali preterano spavanje moze predstavljati vid izbegavanja eventualnih problema koji se desavaju u stavrnosti tj. budnom stanju. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo bolje definisali problem i pomogli Vam u njegovom resavanju. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Dali se ovo moze izleciti? Imam ogroman problem sa brigom.