O besu u komunikaciji možemo govoriti iz dva ugla. Iz ugla sagovornika koji je besan i ugla sagovornika kome je upućena agresivna poruka. Kada smo besni ili kada je neko drugi besan na nas, potrebno je naći način kako iskontrolisati ovu emociju i konstruktivno rešiti problem koji ju je proizveo.

Kako se izboriti sa sopstvanim besom u komunikaciji?

Prvi korak u kontrolisanju sopstvenog besa je njegovo prepoznavanje; dobro je prepoznati ga što pre kako se ne bi „razbuktao“ i odveo konverzaciju u potpuno drugi kolosek. Kada prepoznate sopstveni bes, sačekajte nekoliko trenutaka kako bi se „bura“ malo stišala a onda sačinite učtivu rečenicu koja će sadržati sve ono što ste želeli da kažete ali u neutralnijem maniru. Bes možete stišati tako što ćete udahnuti duboko nekoliko puta ili brojati neko vreme, ili raditi bilo šta drugo kako bi ste stišali tenziju. Takođe, bitno je imati na umu da niko vas ne čini besnim već vi sami sebi. Kada opadne nivo besa onda dolazi na red asertivna komunikacija (više o asertivnoj komunikaciji možete pročitati ovde). Dakle, bes podrazumeva drugačiju verbalnu formulaciju u obraćanju-kada ste besni često kritikujete ili osuđujete druge da su oni krivi za ono što vi sada osećate. Asertivno obraćanje uključuje izražavanje sopstvenih emocija npr. „ Osećam se (povređeno,tužno, uplašeno,itd.) kada (se ti ne javiš, zakasniš, ne saslušaš me,itd.). Smirenijim tonom i izražavanjem sopstvenih osećanja otvarate nove mogugućnosti, besom obično izazivate bes ili odbojnost kod drugih i zatvarate dalju komunikaciju a time i mogućnost rešavanje problema.

Kako se izboriti sa besom druge osobe u komunikaciji?

Kade je neko besan, njegov govor je obično veoma glasan i ubrzan. Prvi korak koji treba preduzati je da vaš govor ne bude nalik govoru vašeg sagovornika već na protiv smiren i normalne jačine. Kada se obraćate osobi koja je na vas besna dobro je da izgovorite njeno ime jer će je to malo „trgnuti“ iz „žute minute“ i privući njenu pažnju. Ako ste u mogućnosti dobro je da sednete, sedenje je poza koja će na neki način smiriti situaciju jer tako na neverbalan način pozivate na kompromis a ne na borbu. Dobro bi bilo da sednete pored osobe (a ne preko puta nje) i predložite joj da porazgovarate o problemu.

Razgovor započnite rečenicom odnosno pitanjem: „Zbog čega se ljutiš na mene?“, pažljivo saslušajte osobu, bez očekivanja, potreba i zahteva. Zatim proverite da li ste dobro razumeli zbog čega je osoba besna, npr. „ Dakle, ti želiš da ne kasnim na sastanke duže od 10 min, je l tako?“. Ukoliko vam nije baš jasno šta osoba želi od vas možete piteti „ Šta je to što sada želiš?“ Pokušajte da napravite kompromis, budite empatični i sa stavom da zajedno možete rešiti problem . Dobro je dodati i rečenicu „Šta je ono što ti želiš od mene sada?“ Vrlo je važno da u ovim „pregovorima“ ne popustite u potpunosti strani koja se ljuti već je bitno naći dobro rešenje i za jednu i za drugu stranu. Npr. „Razumem da se osećaš iznevereno kada me čekaš ali određenim danima se zadržavam duže na poslu i zbog toga kasnim. Ha’jmo da pomerimo viđanje onda za one dana kada nam oboma odgovara.“ Dakle, bitno je da obe strane izađu kao pobednici a ne samo jedna strana.

Mr Sanja Marjanović

dipl. psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com