Panični napadi se mogu svrstati u dve opšte kategorije–situacioni i neočekivini. Situacioni panični napadi mogu biti pokrenuti „specifičnim scenariom odn. kontekstom“ dok je za neočekivane panične napade karakterističan osećaj da se javljaju iznenada i da im se ne vidi jasan uzrok. Na primer, neko ko ima izražen starh od javnog izlaganja pred publikom imaće i situacioni panični napad pred svoj govor, dok neko kod koga se javlja neočekivani panični napad će imati teškoću da oceni vreme i mesto javljanja paničnog napada.
Razlika između situacionih i spontanih paničnih napada
Situacioni panični napadi se obično javljaju u okviru različitih vrsta fobija (više o fobijama pročitajte ovde). Za one koji imaju situacione panične napade, povlačenje iz „zastrašujuće“ situacije ili njeno izbegavanje obično će smanjiti anksioznost i okončati panični napad. Na žalost, izbegavanje „zastrašujućih“ situacija im može doneti kratkoročnu samo korist i mogu voditi dugoročnom problemu jer svako sledeće izbegavanje samo povećava mogućnost da se ta sitacija percepira kao još strašnija i blokira suočavanje i učenje funkcionisanja u takvoj situaciji.
Neočekivinai panični napadi se javljaju u okviru paničnog poremećaja. Samo prvi napad panike je spontan, za svaki sledeći postoji utisak da se javlja neočekivano. Napadi su, u stvari, prouzrokovani strahom od izvesnih telesnih senzacija koje se pogrešno interpretiraju kao gubitak kontrole, početak ludila, ili znak srčanog udara, zaustavljanja života i sl. Tokom vremena, osobe sa „neočekivanim“ paničnim napadima obično razviju strah od napada panike i onda pogrešno inetrpretiraju znake anksioznosti povodom paničnog napada kao početak novog. Ovakav vid napada može se razumeti kao pozitivna povratna sprega između katastrofizirajućih misli (koje iniciraju nove napade panike) i senzacija koje prate osećanje anksioznosti, kao što su skraćenje daha ili ubrzani rad srca. Dakle, pojavu senzacija prate misli kao što su „ O ne, ovo počinje da liči na panični napad,“ što opet uzrokuje još veće skraćenje daha i brže lupanje srca što dalje vodi do sledeće misli npr. „ Evo, stanje mi se pogoršava, sad će definitivno uslediti novi panični napad“, što vodi do povećanja senzacija povezanih sa anksioznošću i sve tako dok se ne dostigne „vrh“ paničnog napada.
Kako prevazići spontane napade panike pročitajte ovde.
Mr Sanja Marjanović
dipl. psiholog
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
