U doba elektronskih medija i multimedijalne komunikacije, komuniciranje u realnom svetu kao da je na neki način „zakržljalo“. Posebno se to ogleda u muško-ženskim odnosima, i sve je više muškaraca i žena kojima uspostavljanje komunikacije sa suprotnim polom pretstavlja veliki problem. U današnjem tekstu ćemo se fokusirati na muškarce i time šta može biti uzrok „ne prilaženja“ devojci u situacijama kada je to moguće.
Samopouzdanje i komunikacija
Većina muškaraca misli da je je za „osvajanje“ suprotnog pola važno imati visoko samopouzdanje i dobre socijalne veštine (ili ti da budu vešti sa rečima). Pa tako rečenice „Nemam dovoljno samopouzdanja“ ili „ Ne znam o čemu da pričam “, mogu biti pogubna za bilo kakvu vrstu aktivnosti. Samopouzdanje je jedan precenjen koncept, obično ljudi sebi imaju predstavu o tome kakvi bi trebalo da budu da bi zadovoljili svoje ili najčešće tuđe kriterujume i ako to nije tako onda oni nemaju samopouzdanje i onda su „propali“. Suprotno od ovakvog koncepta je koncept bezuslovnog samoprihvatanja gde prihvatamo da imamo i mane i vrline, kao i svi ostali i ne trebaju nam nikakvi preduslovi da bismo voleli sebe i bili zadovoljni sobom.
Komunikacione veštine se stiču u komunikaciji, ako stojimo,čekamo, ne pokušavamo i ne ostvarujemo komunikaciju kako ćemo razviti svoje socijalne veštine? Svaki početak je trapav, to znamo jer smo kao mali prvo padali kad smo učili da vozimo bicikl a vremenom smo postali pravi znalci. Tako je i sa komunikacijom u početku smo nespretni ali kroz greške učimo i ispravljamo se. Svaki neuspeli pokušaj treba shvatiti kao nešto pozitivno jer to je korak dalje od ne pokušavanja. Obično se postavlja pitanje: „O čemu da pričam?“. Za početak je dobro iskoristiti kontekst, odnosno situaciju u kojoj ste se našli. Najbolje je postaviti neko pitanje koje je vezano za sam kontekst, npr. ako ste na žurci, putovanju, u marketu, i sl. postavite pitanje vezano za tu situaciju. Nakon toga, slušajte sagovornika i asocirajte na odgovore. Ne razmišljajte previše o pravom odgovoru, recite ono što vam prvo padne na pamet kao da pričate sa bilo kim koga želite da ga upoznate.
Zahtev „Moram uspeti!“
Često pogrešan stav koji neki muškarci imaju može da bude parališući u prilaženju osobama suprotnog pola. Na primer, obično se pristupa sa stavom ili zahtevom „Ja moram nju osvojiti!“ ili „Moram uspeti!“. U ovakvim situacijama postoji prevelika želja da se uspe po svaku cenu. Često se na ovu rečenicu nadovezuje „Ako ne uspem ja sam „luzer“ ili „Ako ne uspem to će biti strašno za mene (zapravo: za moj ego).“. Ove rečenice grade jedan novi problem o kome smo pisali a to je strah od odbacivanja, pa se tako muškarac povlači u startu jer ga preplavi strah od toga da će biti odbačen a to za njega ima značanje da je neprivlačan, nesposoban, neadekvatan kao muškarac. Dakle, dolazi do greške koja se naziva generalizacija u zaključivanju, gde odbijanje u trenutnojo situaciji znači da je ON neprivlačan generalno za sve žene ovog sveta i da ne vredi ni pokušavati. Ali, kada bi malo manje bio samokritičan onda bi shvatio da nije sve do njega i da ne prave sve žene iste izbore niti sve imaju iste kriterijume što važi generalno za sve ljude.
Uspeh kao mogućnost a ne imperativ
Ako sebi postavite gore navedeni zahtev, da vi morate, po svaku cenu uspeti to će vam samo stvoriti dodatni pritisak, stalno ćete razmišljati o tome, jednostavno nećete biti prisutni u komunikaciji, ponašaćete se neprirodno što često može biti procenjeno kao „navalentno“ ili „napadno“. Umesto postavljanja zahteva za uspehom, možete uspeh postaviti sebi kao mogućnost —„Bilo bi lepo da uspem, a ako ne uspem to nije smak sveta i to ne govori ništa loše o meni kao muškarcu“. Kada biste ovako razmišljali onda bi napetost i anksioznost povodom prilaženja značajno opala. Dodatno, možete postaviti sebi drugačiji cilj; zamenite uspeh sa boljim upoznavanjem osobe. Dakle, nije vam cilj da uspete da osvojite devojku već vam je cilj da je upoznate da vidite kakva je ona, i da li ona vama uopšte odgovara. Na ovaj način ćete se lepo zabaviti, saznati nešto novo o devojci kojoj ste prišli, proverili da li ispunjava vaše kriterijume i vežbali veštine komunikacije sa suprotnim polom. Ovako primarno za vas opasnu situaciju pretvarate u jednu vrstu igre,zabave i izazova—ne znate šta će se dogoditi ali uvek možete malo da se zabavite i uživate u društvu suprotnog pola.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
30 thoughts on “Šta te sprečava da joj priđeš?”
Imam 25 godina i nikada nisam imao ljubavnu vezu baš iz tih razloga. Nisam imao nikada dovoljno samopouzdanja. Imam strah od odbijanja što nije bio slučaj do pre 6 godina. Do tada su me uglavnom odbijale i od tog perioda kada sam na jednom sastanku sa devojkom počeo da drhtim kao lud ja se više i ne trudim da uspem. Povukao sam se u sebe. Nisam ružan ali jednostavno imam nenormalne blokade. Imam preveliki strah od neznam ni ja čega.
Povlacenje u sebe nije resenje, kao sto i sami znate. Obicno zaobilazenje problema i praktikovanje tzv. sigurnih ponasanja povlacenja ne resava problem. Psihoterapija moze pomoci u ovakvim situacijama, ako se odlucite za tretmen mozete nam se obratiti. Pozdrav.
Imao sam vezu dugu 2 godine sa devojkom iz odeljenja, nakon raskida smo pricali par puta o tome da se pomirimo ali sam uvek bio odbacen … To se desavalo pre godinu dana , pre 3 meseca je pricala sa mojom drugaricom kako bi se pomirila samnom a kada smo ponovo poceli da pricamo o tome opet me je odbila … Sada opet „zeli“ nesto ,i ja zelim ali nzm kako da postupim… Imao sam 2-3 veze posle nje , ali to je bilo cisto smaranje , imam osecaj kao da me nesto mnogo jako vezalo za nju, ipak vidjamo se svaki dan …
Postovani,
imam veliki unutrasnji ljubavni problem. Naime, u vezi sam sa svojom devojkom Katarinom skoro godinu dana. I u vezi nam je fantasticno. Volimo se, postujemo, uvazavamo, poznajemo. Ukratko u vezi nam je odlicno. Ali pre nego sto sam stupio u vezu sa njom, bio sam zaljubljen u Jednu Sonju. A i Sonja, i moja devojka i ja idemo u isto odeljenje. Sonja je Katarinina najbolja drugarica. I moja devojka zna da sam nekada bio zaljubljen u nju, ali presli smo preko toga, jer je to nekad bilo. Ali ja i dan danas kada vidim Sonju meni prodju neki zmarci i tako neki cudan osecaj. Imam osecaj da mi srce jos zudi za njom, jer nikada nisam mogao da je poljubim a oduvek sam to silno zeleo. A pritom ta Sonja me nikada nije gledala u tom smislu (ljubavnom) niti bi ikad. I sta vise, stalno se svadjamo i evo od 24-og septembra ne pricamo. I znam i kad bih bio sa njom ona mi ne bi odgovarala kao osoba sa kojom hocu da delim svoj zivot, ali ipak srce kao da jos zudi za njom. A ja to ne zelim. Kada bih svojoj devojci rekao da mislim da jos uvek nesto osecam prema Sonji, srusio bih joj ceo svet,a srusio bih i moj. Moje srce pripada mojoj devojci, ali kao da jos neki deo me vuce ka Sonji, i mislim kao da jos uvek osecam neku strast za njom, iako znam da me nikada ne bi pogledala u tom smislu i iako smo stalno u nekim svadjama. Ja samo zelim da zaboravim na Sonju u tom smislu (ljubavnom) i da mogu godisnjicu moje veze da proslavim kako treba i da budem siguran da ne osecam nista prema Sonji, a da budem siguran da samo i jedino volim svoju devojku. I tako se kidam, i izjedam sebe i unistavam psihicki. Molim Vas pomozite mi! Dajte mi neke savete kako da izadjem iz ovog problema. Unapred hvala.
ljudi,ja imam 27 godina i do sada nisam imao vezu sve zbog jedne stvari-ne znam šta bi rekao devojkama kad bi im prišao na ulici i to me uvek kočilo.mislim,prilazio sam ja devojkama,nije da nisam,ali onda kad bi atmosfera bila „opuštena“tipa neki koncert ili žurka,jer tada budem ono što jesam),ali na ulici da priđem mi je problem.
Postovani, vecini muskaraca je probelem da pridju devojci na ulici jer to moze izgledati kao prepadanje ili neumesno ponasanje. Naravno, to ne mora biti tako ako postoji kontekst u kome moze da se povede spontan razgovor (npr. dok nesto cekate, dok ste u prevozu i sl.). Ipak, valjalo bi razmisliti da li bi ovladavanje vestinom da pridjete devojci (bas) na ulici zaista bilo resenje Vaseg problema.Srdacan pozdrav.
Prisao mi muskarac … poceo me upoznavat,smijesi se i na tren stane i uozbilji se . Zatim opet i sve blize meni .. Ima tijelo i misice koje non stop istice a nekako je cudan u kontaktu …. I na kraju mi nije trazio ni broj a cijelo vrijeme pokazivao da mu se svidjam ,dodirima stiskanjem ruku … salama .. komplimentima o mome tijelu ,..Ne razumijem sta zeli ? Nikad ga nisam vidjela s djevojkom .. izgleda dosta povucen .. I kako se nije javio ,ja se njemu javim nadjem mu broj,, ali on nista a ma bas nista ?? Sta je s nim ?
A evo drugog slucaja … Upoznam decka ,lijepog ,sredjenog,savrsenog … Govori da je miran ,osjecajan i sve ,…svaki dan me zvao ,,pisao ,,.i trajalo je ne tako dugo ,,,poceo mi hoditi u trag,,praviti neke ljubomorne scene … Ljubav je preko noci nestala,…nikad se nije javio … oblaci se usko,dotijeruje previse ,,mamu obozava,cesto govori o pederima … na fb.ima prijatelje gay-eve,fb profil skriva od familije,..ne propusta maskenbale … mnogo je slatkorijeciv i gentlemen, ..Mnogo se slika s nekim stvarima u ustima … Dali mogu posumnjati da je gay ???
Svidja mi se mesec dana jedan decko i ja se njemu svidjam. On zivi 300 km od mene. Ja svakog raspusta dolazim tamo, jer imam rodjake. Posto dolazim za nekih mesec dana tamo, on i ja cemo da se smuvamo. Preko fejsa i preko telefona opusteno pricam sa njim. A ne znam sad uzivo je drugacije. Ono sve sto mu pricam preko telefona ne mogu uzivo. Nekako… Ne znam ni ja glupo mi je. Pa sta da pricam sa njim, da li ja njega prva da poljubim. Molim vas odgovorite. Sto duze ako moze.
Hvala! 🙂
Treba mi vas savet -evo situacija:
Vec duze vreme sam zaljubljen u samo jednu devojku…
Sticajem problema trenutno i dalje nemogu da pridjem toj osobi iz par razloga koji su ostali.
Problema je bilo pre 2 godine mnogo vise,60% problema sam resio od tada,
U tim najtezim trenucima kroz koje sam prolazio,ona je bila jedina i najsvetlija tacka u tom crnom tunelu, i pored toga sto s njom nisam imao nikakav fizicki kontakt uopste.
Jednostavno,kroz same poglede,osmehe,gestikulaciju,govor tela osecao sam u tim trenucima jake emotivne medjusobne trzaje.(recimo situacija >da sam nju mogao da prepoznam od 1000 ljudi na stanici i cim se okrenem prvi put ka toj masi oci spontano direktno nadju nju i poklope nam se pogledi).
Pored toga generalno mislim da ima dosta i fizickih i karakternih slicnosti medju nama-hod,stas,boja glasa,razmisljanje itd.
Ona kao da je bila jedina svetla tacka medju tim problemima.
Sada se trudim da resim jos par problema,ali pritisak stvara intezitet neizvesnosti…sve bih dao da sam s njom…ali vreme vec radi svoje…
Otvoreno priznajem da je tu verovatno prisutna i opsednutost,ali i sam bi voleo da se resi.
ta nedoumica sto pre,da prekinem mucenje ili da ostvarim svoj san.
Hvala Pozdrav
ja jednostavno ne znam sta da radim vise nisam ruzan ali imam blokadu da pridjem devojci da kazem bilo sta jer tu imam neku blokadu ne znam vise ni sam prosto se osecam nemocno da cu u jednom trenutku reci e nisam uspeo idem negde da ostarim sam i umerem ako neko ima bilo kakvo resnje neka se javi
Dobar tekst.
imam problem,kao sto vidim iz teksta kao i mnogi momci, kad imam priliku da se smuvam sa devojkom dakle ona pokazuje da je zainteresovana desi se blokada ne znam kako da postupim i tada se predajem alkoholu mom najvernijem drugu. kako se probija ta blokada dovesce me do ludila
Poštovani, „blokada“ dolazi od Vaših disfunkcionalnih uverenja i trenutnih misli koja imate za datu situaciju. Verovatno Vam kroz glavu prolaze misli tipa „Da li ću uspeti?“, „Da li ću joj se dovoljno dopasti?“, „Sta ako se razočara pa ne bude htela da bude sa mnom.“ i sl. Dakle, sijaset opstruirajućih misli. Resenje: ne postavljajte sebi ovakva ili slicna opstruirajuca pitanja, ako ste dobili zeleno svetlo, iskoristite to. Krenite u konverzaciju bilo kakvu, ona ce je vec nastaviti, jer vam je put manje-vise prokrcen, fokusirajte se na pricu a ne na svoje misli i blokadu (kada fokus sa blokade prebacite na sadrzaj razgovora ona ce vremenom otici u drugi plan i nestace). Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Jos vise ste preplasili narod koji je ovo procitao
Када приђем жени и започнем разговор осетим хладноћу и незаинтересованост а н ајчешће страх скоро обавезно високог интензитета.
Где год покушате да приђете добијате хладан туш. Невероватно колико смо отуђени.
Мислим да су високи критеријуми, несигурност и опште неповерење главни узроци што мушкарци ретко и скоро уопште не прилазе.
Ја лично сам очајан, веч скоро три године сам сам, чини ми се да ћу потпуно полудети.
Не знам како да нађем девојку када изгледају и понашају се тако хладно и незаинтересовано и пробирљиво.
Ni devojkama nije lako, samo da znas….Pridju momku koji joj se svidjaa a on je odbije…
Vidite ovo sto ste rekli je istina. Kao psiholog sigurno znate i da se svako plasi neceg. Ja sam hrabar sto se tice bukvalno svega, ali kad dodje do iskazivanja emocija stvarno sam ogromna kukavica.
Svidja mi se najbolja drugarica iz odeljenja sad smo 4 godina zavrsili smo teorijsku nastavu imamo samo blok sad. Nikad mi nije palo napamet da mi se svidja, naravno lepa je razmisljo sam da bih mogo da budem sa njom ali uvek sam odbacivo to, dok nisam shvatio da mi sve vise ne dostaje kako se zavrsava skolska godina. I iskreno mnogo me boli to sto je to stvarno ogromna fobija kod mene. A znam je odlicno skoro stalno smo zajedno u nedelju sam planiro da joj kazem sta osecam i reko sam joj, ali nije bilo direktno. Ma da mislim daje shvatila.
Pito sam je cega se plasi najvise ona se samo nasmejala i rekla mi da ne moze da odluci da ima mnogo stvari. Onda je ona meni postavila isto pitanje i reko sam ja sam ogromna kukavica kad dodje do iskazivanja osoba do kojih mi je stalo. Ona se na to nasmejala a meni su se noge tresle od straha nikad se u zivotu nisam osecao toliko uplaseno. Da je neka druga devojka bilo bi mi lakse ali se plasim da cu je mozda izgubiti zauvek.
Sta vi mislite da li mozete da mi date neki savet neki drugovi me stalno savetuju da joj kazem ali kako da prevazidjem taj strah kako da se ne smrznem sledeci put?
Postovani, morate jednostavno da se suocite sa tom vrstom straha ili treme u nekom trenutku. Sto pre to bolje, srednja skola je idelan trenutak za to. Jako je vazno da eventualno odbijanje ne shvatite tragicno, to je sastavni deo musko-zenskih odnosa. Kako god, ako nesto pokusate smatrajte da ste vec pobedili. Srecno! Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Pozdrav, svidja mi se jedna devojka isto smo godiste idemo na isti fax prva smo godina…
Razliciti smo smerovi i zaista retko kad je vidim..
Nikad nisam imao problem da pridjem bilo kojoj devojci, jednostavno nemam strah od toga, ali ovde je malo drugacije…Ne mogu da provalim da li joj se svidjam ili ne, to dopisivanje preko drustvenih mreza ne moze da pokaze jasnu sliku ipak uzivo je uzivo.
Upoznao sam je na prijemnom ispitu i nekako nasao na fejsu, na neko divno cudo mi je prihvatila poziv i rekla je da se seca ko sam.Bas danas se vracam sa casa iz matematike i sasvim slucajno je sretnem , cak je ona mene prva primetila i javila mi se (poljubila u obraz a znamo se bukvalno to kad smo polagali prijemni proslo je bas dosta vremena od toga i nesto malo sa pocetka prve nedelje kada su svi smerovi morali biti prisutni predavanju) a pritom mi se cini da mi se obradovala.Zasto vam ovo pisem , jer je mnogo slatka i zato sto verujem da je mnogi smaraju tj da se mnogi loze na nju i da je muvaju i sad ne znam da li me gleda kao druga tj kolegu sa fakulteta ili malo drugacije.Nije meni problem da prosetam sa njom nego kako da je pitam a da ona ne pomisli da se lozim na nju ili nesto slicno, da ne bude bas providno.Kako da vam kazem necu da ispadnem jos jedan od onih nalozenih likova.
Bas zbog ovog danas vam ovo pisem, jer nekako nzm ni sam, bas se obradovala (a ne deluje znate vec kao neka od nalozenih klinki kojoj niko nista ne moze, vec mi deluje kao opustena skroz).Pozdrav!
Meni bi trebo vasu pomoc ima jed na cira koja je mlađa od mene dve godine i bio sam vec sa njom u vezi.veza je trejala godinu i tri meseca i prekinuli smo a ja nju joc uvek volim jos uvek sam lud zanjom dao bi joj sve i zivot samo da me primi nazad neprođe dan niti noc a da ne mislim na nju nespavam nocu samo razmisljam o njoj i video sam je prije par dana i nisam mogo da je pogledam u oci jer ona je mene ostavila jer me videla sa drugaricom kako sam je zagrleo i moja je mislela da ju varam a samo sam tesio drugaricu i pokusavo sam joj fa joj obljasnim i nece da veruje u to i prekinula je samenom pre pet meseci i jos uvek patim i zelim da je pitam da mi da jos jednu sansu ali nemogu nemogu da je pogledam u oci kamoli da je pitam da mi da jos jednu sansu neznam sta da radim pokuso sam da se ubiem sa vatrenim oruzem ali mi je drug koji mi je poput burazera uletio i oteo mi je oruzje iz ruke i predo ga mom da i cale je uzeo to oruze i odneo ga nekamo bio sam na tabletima dva meseca i dalje patim zbog nje i dalje nemogu da spavam ni danju ni nocu zato vas molim neka mi neko da predlog sta da ucinim jer neznam sta da radim ja bi se iskreno ubio jer neznam koliko cu dugo jos ovako be nje ali neki mi kazu da nije vredna toga
Luka brate moj,
Moj predlog ti je da rascistis sa tom curom . Nije bitno da li je vredna ili ne kako kazu drugari.
Meni se desavala slicna sitiacija do duse ja nikada nebi digao ruku na sebe ali zbog sebe samog idi do nje na vrata I pricaj sa njome. Ako nije kuci onda opet drugi dan kod nje dok je ne navatas da razcistis jednom zauvek sa njome. Da vidis da li mozete ili ne zajedno.
Samo popricaj da resis I da se vise ne opterecujes sa time.
Treba mi savet .Jedan decko me gleda i posmatra vec godinama u pocetku sam mislila da je to slucajno kao sto se moze desiti svakome da pogleda u nekoga,medjutim on ne odustaje gleda me tako ozbiljno i kada me pogleda ne skida pogled niti gleda levo desno cak se neki put i okrene ,ne znam kako to da shvatim .Mi se ne poznajemo a tako bi ga pitala zasto me tako gleda ali se ne usudjujem zato sto mislim da je malo vise stariji od mene i zato sto nista ne znam o njemu .Hvala unapred
Pozdrav.Jedna djevojka,koju sretam na putu za posao,(na ulici) me bas upecatljivo gleda,vec duze vremena.Kako da zapocnem komunikaciju a da to ne izgleda kao prepadanje i neumjesno ponasanje?Hvala.
Zdravo…
imam jedan problem neznam kako da ga rešim
svidjami se jedna devojka i znam da joj se ja svidjami
ali ja sam u nemačku i neznam baš dobro da pričam
do sad samo se viđali tri puta i još uvek nemam srce da je pitam za ime a još veći strah da izace samnom
voleo bi da znam odgovor Hvala unapred
Imao sam jednom devojku u toku godinu dana.Nakon toga je raskinula samnom jer sam se cesto svadjao oko toga kako nesmem da izlazim s mojim drugovima i drugaricama jer navodno oni su neozbiljne osobe,voleo sam da igram igre na racunaru i nikad je nisam zapostavio zbog toga ali to je ipak njoj smetalo,ja sam u jednom trenutku preseko i reko da mi je dosta da mi ona kontrolise zivot u potpunosti i odtada nismo vise zajedno a i iznervirala me jer umesto da mi cini vreme ispunjenim ja sam osecao dosadu pored nje i zamarala me nonstop tuznim stvarima umesto nekad i da me oraspolozi.Izazivala mi cesto osecaj krivice da me onemoguci da treniram sport i da radim na sebi sto me je jako dovelo do sloma.Od tada nekako nemam zelju vise da prilazim devojkama i poceo sam da se bavim programiranjem i redovno idem u teretanu i organizujem drustveni zivot sa prijateljima.Sto je jos gore ta devojka se namerno nije htela pozdraviti puno puta sa mojim prijateljima dok smo setali.
Im
Imam 30 godina i do sada nisam imao nikakva iskustva sa devojkama, niti seksualna niti ljubavna uopste… Rodjen sam i odrastao u Beogradu, na Karaburmi. Od malena sam bio povucen i cutljiv, nikada se nisam tukao ali sam imao od drustva dosta neprijatnih momenata kako u ranijem detinjstvu tako i kasnijem dobu pa moze se reci i sada. Dete sam inace razvedenih roditelja. Od njihovog razvoda ziveo sam sa majkom i dedom. U dobu kada sam bio tinejdzer, 16-17 godina pa do nekih 20, ziveli smo jako siromasno, ponekad bedno. Ja sam inace u tom periodu bio jako zaljubljen u jednu devojku koja je izgledala prelepo, divno, nestvarno… Njena kosa, plava i kovrdzava, nemirna i bujna krasila je lice koje je samo po sebi bilo nestvarno lepo kao da je od porculana… Mnogo sam je voleo, platonskom ljubavlju bezgranicnom i moja greska koju ni danas sebi ne oprastam bila je u tome sto sam joj stalno to i davao do znanja. Zbog moje dosade prekinula je sa mnom svaki kontakt tako sto je promenila broj telefona i izbrisala me sa facebook-a te isto tako i blokirala moj profil. Nisam nikada mogao preboleti nju, pa ni danas to ne mogu. Mislim da je neizostavno jedina devojka koju bih mogao voleti. Medjutim, kada sam imao 16-17 godina takodje sam primetio kod sebe i druge osobine koje mi nisu davale mira i koje bi s’ vremena na vreme cinile da se osecam manje vrednim, gotovo bezvrednim, da bih uprljao takvu cistotu jedne devojke sve i kada bi postojala verovatnoca ljubavne veze sa njom. Zapravo, u tom periodu sam otkrio da me privlace i muskarci koliko i devojke. Jedno vreme, nakon prekida kontakata sa devojkom koju sam voleo, mislio sam da sam zapravo skroz gay te da je privlacnost pomenute devojke bila samo iluzija. Imam i danas momente u kojima sa istom odvratnoscu kao i tada povremeno odbacujem a povremeno i prihvatam sa izuzetnim zadovoljstvom cinjenicu da sam gay. Zasto kazem „gay“.. Iz razloga odbacivanja cinjenice da sam musko i da mi treba devojka svaki put kada bih se osetio u tom stanju. Ja bih zalio sto zapravo nisam devojka, na primer ista ona koju sam voleo toliko nestvarno… Cak svojom gradjom vise sebi licim na zensko nego na musko, sto se moze i reci da je sada i u skladu sa mojim zeljama vecinom… To je upravo i razlog zasto sam u drustvu najcesce odbacen i neprihvacen, sto u 30 godina izgledam kao dete od 14-15 godina i izgledam feminizirano. Trenutak kada sam inace primetio svoju sklonost ka muskom polu je bio kada sam bio drugi razred srednje skole. Imao sam druga koji je bio toliko sladak, sa ocima boje mora i kosom kao Justin Bieber, da sam se mozebiti i zaljubio tada u njega. Bio mi je predivan… Kasnije sam ga mozebiti i zavoleo, isto onako nesrecno i platonski. Govorio sam u sebi tada sto i danas mislim, cak sam i ubedjen u to »“Moj je zivot ceo nesrecan“. Nikada svojim zivotom nisam bio zadovoljan i trenutno sada nista bolje stanje nije… Bio sam kod psihologa kada su me na poslu maltretirali toliko da sam jednog dana, usled maltretiranja od strane jednog kolege, potpuno poludeo bez ikakve alegorije u jednom trenutku te se okrenuo i udario ga toliko jako i sa tolikim besom da mu se nadula cela leva strana glave iznad uveta. Nakon sto sam sve prijavio otisao sam na VMA, inace radim u drzavnoj firmi koja bi trebalo biti mnogo ozbiljnija nego sto zapravo jeste, kod psihijatra i sve ispricao. Dijagnoza F-43.2. Reakcija na teske stresove i poremecaj prilagodjavanja. Nakupilo mi se svega u momentu. Najlepse godine proveo sam, u detinjstvu, bedno, siromasno, ja i majka smo se izuzetno mucili a pogotovo ona. Imali smo velike dugove, kod zelenasa. Setio sam se u momentu i tih trenutaka kada smo imali pretnje, upadanja u stan, prisile na „zaremljivanje“ – zargonski izraz za prepisivanje, oduzimanje na ime duga, naseg stana. Svaki san mi je bio ugasen uoci tih trenutaka, od harmonike koju sam zeleo svirati, bavljenja sportom… Sve zbog nemastine. Dok su druga deca zelela play-station ja sam zeleo samo da svaki dan imamo da jedemo, da mozemo srediti i okreciti stan koji sam inace jako voleo. Kasnije smo ga prodali u zamenu za drugi, u drugom kraju, uz doplatu da bi imali da vratimo dugove sve… Kanda sam se mnogo raspisao. Nego, da privedemo kraju ovu moju tuznu pripovetku, biografsku, mozda je bolje da dodjem i licno kod vas jednom prilikom. U svakom slucaju voleo bih procitati Vase misljenje u vezi mojih problema. Pozdravljam Vas
Imam nekoliko problema. Sve gore od navedenog, imam strah od prilaženja devojci, nije mi problem da pričam o nečemu sa njom, ali mi je problem da priđem. Svakako, jednom igrao u kolu i devojka koja mi se sviđa se uhvatila za mene i ruke su počele da mi drhte i počeo sam da se tresem, do nekog trenutka. Ali to je na nju uticalo negativno i da joj je to presudilo kod mene. Ali hajde, preša sam preko toga. Nego da li postoji neki način da prestanem da se tresem (ne ceo, uglavnom ruke) kada priđem devojci koja mi se sviđa?
Mene sprecava to sto ce me prijaviti policiji za uznemiravanje ako joj pridjem na ulici, posto drugacije ne mogu ili me prebiti njen momak ili muz ako ga ima!