Bes je emocija koja može proizvesti dosta poteškoća kako nama samima tako i ljudima oko nas. Ova emocija je lako prepoznatljiva a njene manifestacije su socijalno nepoželjne. Postoje različita pogrešna uverenja o emociji besa koja su ljudi skloni da formiraju u nedostku informacija. U ovom tekstu ćemo prikazati neka od njih i ukazati na neke činjenice koje govore suprotno.
Bes je urođen
Osobe koje imaju problem sa kontrolom besa često govore kako su bes nasledili od npr. oca i da je to deo njihove ličnosti, te stoga to ne mogu promeniti. Naučne studije ukazuju da načini ispoljavanja besa nisu nešto što je urođeno već nešto što se uči (učenje po modelu, instrumentalno učenje). Dakle, pogrešni obrasci regulacije besa predstavljaju problem a oni se isto tako mogu i promeniti ukoliko osoba uviđa njihov štetan uticaj na sopstveno zdravlje i okolinu. Postoje osobe kod kojih kontrola impulsa predstavlja klinički problem te je regulacija besa znatno otežana (pogledaj tekst o poremećajima ličnosti).
Bes automatski vodi ka agresiji
Bes ne vodi nužno ka agresiji, efektivno upravljanje besom uključuje kontrolu eskalacije besa u agresiju učenjem asertivnih veština, menjanjem negativnog i hostilnog unutrašnjeg govora, iracionalnih uverenja i primenjivanjem različitih bihejvioralnih strategija. Treba razlikovati nezadovoljstvo, bes i agresiju. Nezadovoljstvo nastaje prvo, to je naša reakcija na spoljašnju frustraciju i to je normalno da osećamo. Nešto nam se ne dopada, ometa nas i naš organizam reaguje nezadovoljstvom. Međutim, ovde možemo da izaberemo da li ćemo ostati nezadovoljni i na konstruktivan način rešiti situaciju ( reći nekome šta nam smeta, izraziti svoju želju, ili jednostavno izaći iz situacije ili je prihvatiti kakva jeste) ili postati besni govoreći sebi „Ovo je nedopustivo! On ne sme tako da se ophodi prema meni!On je kreten!“ i sl. i osećanje nezadovoljstva pretvoriti u bes. Bes dalje, posredstvom negativnog unutrašnjeg govora i iracionalnih uverenja, može prerasti u agresiju verbalnu ili fizičku. Dakle, od besa do agresije postoji vreme kada može drugačije da se misli, oseća i reaguje kako ne bi došlo do agresije.
Ljudi moraju biti agresivni da bi dobili ono što žele
Mnogi ljudi mešaju asertivnost sa agresivnošću. Cilj agresivnosti je dominacija, zaštrašivanje, povređivanje drugih-pobeda po svaku cenu. Nasuprot tome, cilj asertivnosti je izražavanje svojih osećanja uz poštovanje druge osobe. Sredstvo izražavanja svojih osećanja nisu uvrede upućene drugoj osobi već ukazivanje drugoj osobi na ponašanje koje kod nas izaziva frustraciju. Više o asertivnom reagovanju možete pročitati ovde.
„Ventiliranje“ besa je uvek poželjno
Mnogo godina uobičajeno uverenje, među stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja kao i laika, bilo je da je agresivno ispoljavanje besa, kroz vrištanje ili udaranje u jastuk terapeutski zdravo i isceljuuće. Međutim, mnoge studije su pokazale da ljudima koji ventiliraju svoj bes na ovaj način bude trenutno bolje ali oni ostaju besni. Drugim rečima, ventiliranje besa na agresivan način potkrepljuje (a ne zaustavlja) agresivno ponašanje. Više o pravilnom načinu upravljanja sopstvenim besom možete pročitati ovde.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
