Opsesivno-kompulzivni poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja a karakteriše ga postojanje opsesivnih misli sa ili bez (vidljivih) kompulzivnih radnji. U sklopu ovog poremećaja kod osobe se javlja jedna ili više intruzivnih i ponavljajućih misli ili slika koje je uznemiravaju i čine je anksioznom.
Karakteristike opsesivnih misli
Važna karakteristika većine ovakvih misli/slika je ta da njihov sadržaj nije u skladu sa suštinskim vrednostima i moralnim uverenjima osobe. Na primer, opsesivne misli mogu po svom sadržaju biti vezane za fizičko povređivanje sebe ili drugih (obično je to drastično povređivanje ili oduzimanje života), mogu biti povezane sa seksualno neprihvatljivim ponašanjem (osoba može imati incestuozne misli, misli povezane sa pedofilijom ili se kod heteroseksualnih osoba može javiti sadržaj misli/slika koje upućuju na homoseksualne sklonosti) kao i bogohulne misli (npr.psovke upućene Bogu). Osobe koje imaju ovakve opsesivne misli ili slike plaše se da će zaista uraditi nešto što je u skladu sa takvim mislima. Isto tako veruju da sadržaj misli verovatno ima veze sa njihovom ličnošću te da su one potencijalne „ubice, silovatelji, pedofili, itd.“ što doprinosi povećanju njihovog straha i uznemirenosti. Praktično njihov zaključak bi izgledao ovako „Ako meni pada na pamet misao/slika kako povređujem nekoga to znači da sam ja i u stanju to da uradim.“
O tome da li opsesivne misli imaju veze sa vašom ličnošću ili namerama možete saznati u našem videu.
Takođe, mogu se javiti i misli koje su po svom sadržaju ne „atakuju“ na moralni sistem osobe i to su misli vezane za kontaminaciju (npr. osoba ima ideje o tome da će se zaraziti ako dodirne kvaku jer ju je puno ljudi dodirivalo), patološku sumnju (npr. stalno se pita da je obavila neku radnju kako valja) kao i simetriju ili tačnost (npr. ako ne uradi neku radnju određen broj puta ili po određenom sistemu nešto će se loše desiti). Ova grupa opsesivnih misli je obično praćena vidljivim kompulzivnim radnjama koje osobu trenutno oslobađaju napetosti. Na primer, osoba pere ruke svaki put kada dodirne neku kvaku ili se više puta vraća kući kako bi proverila da li je zaključala vrata ili preskače svaki drugi stepenik da se nešto loše ne bi desilo. Međutim, iako ove prisilne radnje osobu trenutno oslobađaju napetosti na duže staze one joj oduzimaju funkcionalnost.
Kako osobe pokušavaju da se izbore sa opsesivnim mislima koje ih čine anksioznom?
Jedan mehanizam smo već objasnili-osoba preduzima kompulzivne radnje koje doprinose neutralisanju napetosti. Dalje, osoba pokušava da „uguši“ opsesivne misli tako što tera sebe da prestane da misli na taj način (npr. govori sebi „Prestani da misliš o tome!“ ili „Izbaci to iz glave!“). Paradoksalno, što više osoba pokušavala da „zabrani“ svojim opsesivnim mislima da dolaze one sve više naviru. Distrakcija je sledeća strategija kojoj ljudi često pribegavaju; sastoji se u skretanju pažnje sa sopstvenih uznemiravajućih misli na neki drugi mentalni sadržaj ili radnju (kada se pojavi opsesivni misaoni sadržaj osoba pokušava da ga se „otarasi“ tako što npr. gleda televiziju). Na žalost, ni ova strategija nije potpuno efikasna i donosi male ili nikakve rezultate. Čest i čini se za osobu najefikasniji način savladavanja opsesivnih misli i straha koji ih prate jeste razuveravanje. Ovaj vid strategije je karakterističan za opsesivne misli koje nisu u skladu sa moralnim vrednostima i uverenjima osobe. Razuverevanje je isto što i kompulzivna radnja ali se ono odvija manje/više na mentalnom nivou npr. osoba traži dokaze u svojoj životnoj istoriji koji bi potvrdili da ona nije npr. ubica ili homoseksualac, ako ne može sama da se uveri u to ona pokušava na različiti načine da se informiše (npr. koristeći stručnu literaturu) i pronađe dokaze koje potvrđuju da ona to nije. Često i kada poseti psihologa ona od njega traži da joj pruži dokaze da ona nije ono što joj poručuju njene misli. Kada nađe relativno dobre dokaze da ona nije ono što je mislila da jeste osoba se smiri ali opet privremeno, jer pored toga što osoba traži dokaze da ona nije ono što joj poručuju opsesivne misli ona često nalazi i dokaze da ona možda to i jeste a poseban problem pravi pitanje „Ako ja to nisam zašto se meni takve misli motaju po glavi?“. Nakon toga ponovo kreće proces razuveravanja i tako u nedogled.
Više o razuveravanju pročitajte ovde.
Strategije koje smo upravo naveli su pogrešne jer ne dovode osobu do relativno trajnog prevazilaženja najčešće visokog stepena anksioznosti i/ili manjka funkcionalnosti koje izazivaju opsesivne misli. Suština u preduzimanju pogrešnih strategija je u tome što osobe koje imaju problem sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem pridaju preveliki značaj svojim opsesivnim mislima tako što ih vide kao deo sopstvene ličnosti ili veruju da će ukoliko misle o nečemu to doprineti da se tako nešto zaista ostvari u realnosti. Suprotno tome, u psihološkom tretmanu ovog problema uz pomoć određenih psiholoških tehnika osoba uči da ove misli posmatra kao simptom, da ih ne analizira i najvažnije ne pridaje im težinu koju one zapravo i nemaju.
Više o tome kako pravilno treba postupati sa opsesivnim mislima pročitajte ovde.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
skypename: psihologsanja
330 thoughts on “Šta ne treba činiti sa opsesivnim mislima”
Pre 4 god. se zbog nagomilanog stresa i potiskivanja desio prvi panični napad.Čitavog života sam u treningu i imam izrazito jaku samodisciplinu.Krenule su fobije jedna za drugom.Život uopšte, je za mene neprikosnovena svetinja koju nikada nisam niti ću ikada povrediti.Drugari psiholozi i psihijatri kojima sam se obratio za pomoć su se smejali do suza posmatrajući brzinu kojom sam jednu po jednu fobiju eliminisao sistemom izlaganja samoj fibiji.Lift je bio najveseliji jer sam čitavog poslepodneva razvozio komšije po spratovima.Suicidne misli su takodje rešene jako brzo jer sam sate i sate provodio potpuno sam na terasi ili prozoru noću.I da ne nabrajam dalje.Za svega 5 meseci ponovo sam bio kao da se nikada ništa desilo nije.No pre 7 dana tokom sna se javio strah da ću u snu ustati i povrediti nekoga u kući.Znam da je to samo ružna misao i ništa više.Verujem da je to samo misao. A strah je ipak tu po čitavu noć. ŠTA SAD ???
I meni se to isto desavalo,tresla sam se stalno 🙁 uzasno je……..medjutim te misli mi nestale za mesec dana za Zoloftom,ali mi se zato pojavila nova misao,da sam neki pedofil pa sad izbegavam malu decu,uzasssss…….dokle vise?jedno prodje drugo dodje…….sve u svemu znaj da ce te proci vremenom,i da neces to uraditi koliko god mislis da ces izgubiti kontrolu,nista ne moze odmah,pozz
Imam jedan problem!Pre nepunih mesec dana imam osecaj da cu izvrsiti samoubistvo.Imam 15 godina i nikad mi se to ranije nije desavalo.Idem crkvu i molim se Bogu.Nemam nikakav problem osim sitnica i ne znam zasto mi se to desava i plasim se da ne puknem i stvarno da to uradim.Pomislim da sam lud zato sto hocu to da uradim a neznam zbog cega.Te misli mi ne izlaze iz glave.Cesto uzmem sampon i kazem sebi da ako bih ga popijo da bih se otrovao i umro,prinesem ga ustima da vidim kakav je to osecaj i onda kazem ne necu to da uradim.Volim da zivim ali ne mogu izbaciti te misli iz glave nzm zasto.Do sada to nikome nisam rekao.Molim Vas odgovorite!Pozdrav!
Javi mi se na email adresu:
Jahja.jovan.jj@gmail.com
E i mene tomas isto muci.
Ista stvar
Molim za pomoc
cao,imam jedno pitanje..:D jas sam veliki vernik,znaci verujem u bog,ali ponekad mi se javljaju neke ruzne misle (bogohulie)..:/ ne mogu protiv toga,ja sam mlada i boim se da ce mi ovo ostati celi zivot..moliv vas da mi pomognete…
Postovana, normalno je da se svakom coveku pa i verniku jave ponekad takve misli. Ukoliko se Vi povodom toga uznemirite i strahujete da će se nesto lose desiti Vama ili Vasim bliznjima to moze biti problem. Srdacan pozdrav.
Sanja Marjanovic,
dipl.psiholog
Ena dali uspea da se oslobodis od mislite. Imame ist problem
Dijagnostikovan mi je OKP poremećaj. Jedno vreme je prestao, tačnije bio je umanjen, ali se nazalost vratio. Imam bogohulne misli, kada nešto pomislim moram da se pomolim, jer mislim da ce se nešto loše desiti. Vernik sam, mislim ako se ne poklonkm dovoljno puta, desiće se nešto loše, ako ne velicam slavu Boga, Presvete Bogorodice, svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca Slava mu i milost, da ce takodje nesto losedesiti. Imam dete od sest meseci i ne bih volela da ona ispašta niti ako budem imala još dece, zbog toga. Molim Vas da mi date savet kako da se izborim sa ovim poremecajem. Unapred HVALA.
Postovana, nije neobicno da se OKP vraca ako nemate dovoljno dobre strategije da ga prevladate. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholoski tretman kako bismo Vas naucili da prevaziđete problem sa OKP-om. Srdacan pozdrav.
Sanja Marjanovic,
dipl.psiholog
Poštovanje!
Imam problem sa ankioznoscu dugi niz godina uzimam terapiju jer sam pod stresom nosntop.
Nekad imam strah javlja se nekako da ću naškoditi ili se plašim toga svom roditelju?!
A znam da to ne želim nikako molim Vas da li mi mozete pomoći?
Pomislim nekada da sam poludeo!
Maja i ja imam isti problem kao i ti…bice mi drago ako znas neke savjete od psihologa koju mozem i ja da primenujem da ovo nestane..hvalla puno
veliki pozdrav
A jeste li pomislili da to nisu vaše misli nego da zao duh, sotona, vrag stavlja to u vašu glavu, da na taj način djeluje na ljude. Onda ih samo ignorirate i kažete… odje…sotono…ili nešto slično
Covek treba jedno da shvati, da misli, koje nam prolaze kroz glavu, znaci da ta informacija postoji, kao misao I kao dogadjaj. Mi ljudi smo povezani, iako toga nismo svesni, tako da te misli su informacije koje nam dolaze I odlaze. Misli treba samo posmatrati, bez straha sta nam sve u nekim momentima Boot kida naidje da pomislim, jer opet kazem, to su sve umrezene informacije, kroz Engine ili kako vec, cemu ne treba pridavati znacaj.
Hvala na odgovor..:D
Problem je to sto ja ne zelim da mislim to…hucu da budem normalna kao svi ljudi
vi ste mi jedina nades da uspem da se spasim od ove misle,i boim se da ce se nesto lose desiti ako ja produzim sa te misle :/
oprostite ako imam greske,ja sam iz makedonije neznam dobro da pisem srpski
hvala vas jos jedan put
veliki pozdrav
Postovana, glavna razlika je tome sto drugi ljudi ne pridaju previse znacaja takvim mislima kao vi koji ste verujuci. Prema Vasem sistemu vrednosti takve misli nikada ne bi smele da Vam padnu na pamet i ako se to desi smatrate da nesto sa Vama nije u redu. Za pocetak, treba shvati da misli nisu isto sto i Vi sami-dakle one ne govore o Vama, o tome da ste Vi losi i sl. Moguce je prevazici ovaj problem uz adekvatan psiholoski tretman. Srdacan pozdrav.
Sanja Marjanovic
dipl.psiholog
I ja zelim da budem normlana kao svi drugiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii :(,iscrpljujuce je,jedno prodje drugo dodje.,znaj da sam imala isti problem i da neces nikad to uraditi,koliko kod mislila da ces izgubiti kontrolu……meni te misli prosle za mesce dana ali se zato pojavila druga :(…..pozzz
Vec me tesi to sto znam da nisam jedina sa ovakav problem…
i to sto postoji nacin da se predze preko toga..:D
hvala vam puno pomogli ste mi uz vase savjete,srecna sam sta mogu da racuvam na vasa pomoc
velikii pozdrav iz mkd <3
Hocu da pitam pitanje za jedan moj prijatel,
ponekad misli da je homoseksualac,onda sam sebi se ubedjuje da nije,da on ustvari nije to,da ne zeli biti to,da tu se ne pronalazi…sta mislite vi? dali to spadja u opsesivne misle…ili..?
Upravo tako, i to su opsesivne misli za sta postoji resenje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
koje je resenje molim vas odgovorite ne mogu vise da izdrzim ubicu se (stalnoo mi padaju te misli na pamet da sam gej a znam da nisam pa sam sa sobom kuburim i analiziram nmg vise poludecu)
Možda ti se javljaju misli da si gej zbog toga što je biti gej prirodno isto kao i biti strejt? U našem izvornom obliku, mi ne poznajemo podjelu po polovima. Neko bi ti savjetovao da probaš, poljubiš muškarca i vidiš kako će ti biti. A i ne moraš, bitno je da shvatiš da li su te misli izvorno tvoje ili dopiru iz okoline. Bitno je da shvatiš da nijesu tvoje. E sad, ako jesu, onda je to druga priča. Kako shvatiti? Probaj se osamiti, otići u prirodu, na mjesto gdje nema puno ljudi (umova), ili na neku čistinu, osamu, plažu, odvezi se čamcem malo dalje od obale… i tad poslušaj sebe. Tad meditiraj.
Ko ima iskustva sa dubljim meditacijama, vjerovatno je u nekima od njih osjetio prisustvo „tuđih“ misli. Nekad su tako jasne da se čuju kao izgovorene riječi. Osjetivši i znajući to, kako uopšte možemo biti sigurni da misli koje nam se u umu jave, su zaista naše misli? Lagano ali vremenom. Treba izoštriti pažnju na osjećaj koji nam se javlja pri našim mislima i taj osjećaj zapamtiti za u buduće, s vremena na vrijeme, ako ne i češće, ga prizivati. Kada nas obuzmu rđave misli, neka nam to bude siguran način da ih prepoznamo kao tuđe.
…A to je osjećaj udobnosti u svom tijelu i cjeloživotnog poznanstva, osjećaj ljubavi prema sebi, nasuprot svemu što bude opsesivne misli, da ne nabrajam. To je osjećaj povratka nekome kome bezuslovno vjeruješ i koga bezuslovno voliš, a ko te ne kritikuje zbog godina odsustva. To je osjećaj plača i smijeha u jednom. Osjetićeš, nema ni trunke sumnje u „moralnu prirodu“ misli koja se rodi u tvom biću.
Ljudi, imenjače, nevjerovatno je koliko smo povezani sa okolinom, energetski i fizički, a opet zabrinjujuće je to koliko toga nijesmo svjesni.
Da bude jasnije, od ranog djetinjstva se nosim sa ovim, što sada nazivamo OKP, pa i sa tim što se zove Touretov sindrom, ali evo me. Tek nešto godina unazad sam se upoznao sa ovim terminima i koliko je OKP u stvari prisutan kod sve više i više ljudi. Ajde eto, identifikovao sam se sa OKP-om i Touretom radi pojašnjenja, ali smatram da se identifikacijom sa ovim poremećajima često zalazi dublje u problem, iako nam djeluje kao da smo otkrili problem i da nam ga je lakše riješiti. Tačnije, mislim da tu nastaje pravi problem, kao i identifikacija sa gej ili strejt osobom.
Ja Imam 26 godina, i ja sam imala paniku pre nekoliko godina u busu i od tad je pocelo sve!Strah anskioznost,i pocela sam pit Zoloft,studirala i poboljsavalo se,medjutim opet mi se vratio strah tj misli da cu povrediti nekog iz porodice mi nije dalo mira,kao da me tera,opet mi doktorka dala Zoloft i z amesec dana se smanjile,jedva da mi sad i prodju kroz glavu!Medjutim sad se javila nova nervoza,da sam neki pedofil,pa sam pocela izbegavti malu decu…….i to me toliko uznemirava da vise ne znam sta sam ni ko sam :(……ne bih mogla da zivim da budem to,pre bih s eubila!Dokle vise sumnje u sebe,jedno prodje i drugo dodje,osecam da cu puci,i da sam bolesna da nije nesto u redu sa mnom,kad tako pogledam malu decu kako je slatko i gluposti prodju o boze 🙁 unapred hvala
slucajno sam naleteo na ovu stranicu,istrazujuci sve moguce nacine kako se izleciti!molim psihologa za savet,vec godinu dana se zestoko borim sa uzasno losim mislima,a na zalost one su vezane za osobu koju najvise volim,za mog sina:(to izgleda kao da budan sanjam najgoru nocnu moru!ne bih da opisujem:(posecivao sam psihologa,koji mi je ispisao velahibin,i to mi je periodicno i pomagalo,ali me nije izlecilo!!!trazim resenje kojim cu trajno povratiti iskren osmeh i radost!!!otprilike znam i sta je uzrokovalo sve te ruzne misli,jer nikad nisam bio pesimista.bio sam veseljak i saljivdzija a sad sam opterecen.molim za savet
Postovani, problem sa opsesivnim mislima je moguce resiti adekvatnim psiholoskim tretmanom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Shodno iskustvu koje imam sa opsesivnim mislima a ono je poprilično, mogu vam reći sledeće:
sve do momenta kada sam se trudio da ih iz glave istisnem one su bile tu i gnjavile me sve češe. Onda kada sam krenuo da u njima tražim razloge za smeh i kada sam zaista počeo da se smejem tim glupavim napastima, tek tada su počele da jenjavaju i da se gube. Na kraju sam nekako prestao da im pridajem važnost. Javljaju se i sada ali je mehanizam moje reakcije totalno drugačiji. Nasmejem se i pitam glasno šta je sledeće. Ono što mi je jako pomoglo da dodjem u takvu fazu je to da sam svojim ukućanima precizno ispričao šta mi se dešava.Jesu se uplašili u prvom momentu, ali pošto znaju da ni mrava ne bih zgazio i da imam vrhunsku samokontrolu jednostavno su pitali-OK KAKO DA TI POMOGNEMO.To razumevanje i taj stav su mi jako pomogli da postanem opušteniji kada se misli jave jer sam imao kome da ispričam i izbacim iz sebe sliku. Njihovo poverenje u mene mi je pomoglo da vratim poverenje u sebe. Razgovor i razumevanje porodice puno znače.Na kraju sam i sam konačno prihvatio da je ružna misao samo misao i ništa više.Tako da i sada kada se pokoja od njih javi, ok jeste jako naporno ali ne bežim od njih i ne borim se protiv njih.To je čini mi se jedini način da se izadje iz tog začaranog kruga.Zamolite nekoga od vama najbližih da bude uz vas dok se sama misao mota po vašoj glavi i naterajte sebe da verujete da će vas taj neko zaustaviti ako krenete da bilo šta uradite.Opustite se i pustite misao neka se dešava.Kada jednom shvatite da je to samo misao a ne vi sve dobija drugačiji lepši tok. Sve krene ka smirenju.
kako mi je drago da sam ovo pročitala…iste te misli se i meni javljaju u vezi mog sina. kao virus su, jučer sam čak na glas počela pričati o nečem drugom da se ‘resetiram’, pomislila sam da odlazim u 3 ćoška. najgore od svega je što općenito dosta pratim metafiziku, i mislim da puno više toga postoji van ruba znanosti nego unutar ruba. počela sam se ljutiti na te misli, prešla sam u sarkazam, nadam se da sam na dobrom putu i da ću im se uskoro početi i smijati kao i vi. svakako ću sve reći mužu, već sam mu natuknula, ali sam poprilično smanjila doživljaj u priči. reći ću mu sve, nadam se da će razumijeti i da će mi razgovor pomoći.
Oprostite što sam potpuno ne namerno izostavio notornu činjenicu da sam sve vreme intenzivno razgovarao sa drugarima psiholozima i psihijatrima i 3 meseca pio zoloft. Bez dugih razgovora sa svima njima i njihovih sugestija stvari bi sigurno išle puno puno sporije i vrlo verovatno otišle u drugu stranu-duboku depresiju. Ukoliko zaista sebi želite da pomognete i da zaista izadjete iz kruga anksioznosti ili depresije nemojte se stideti niti libiti da potražite stručnu pomoć.Ono što vam toplo preporučujem da shvatite i prihvatite NORMALAN ČOVEK TRAŽI POMOĆ STRUČNJAKA – BUDALE IDU SVOJIM NAOPAKIM PUTEM.
Postovana,
Imam 38 god. zenu i dete, sve je bilo manje vise kako treba. Ostao sam bez posla nesto pre Nove Godine i krenule su svadje. Imao sa veliku svadju posle NGodine i mislim a sam doziveo nervni slom. O tada krecu da mi se javljaju opsesivne misli, da cu postati homoseksualac, da mozda i jesam ali neznam, kaa god primetim na TV ili u novinama nekog homoseksualca mene presece stomak , neznam zbog cega. Imam dnose sa zenom, zanimaju me zene iskljucivo. Neznam zbog cega mi se javljaju te misli, nesto me tera da mislim na to, sanjam ponekad snove lose, najjaci napadi se javljaju kada se probudim. Pije lorazepam 2,5 da se smirim jer me samo to moze umiriti ali misli nikako da izadju iz glave, javljaju se cesto u toku dana i to traje do dan danas. Jednom samo nisu bile prisutne cak 3 dana i ja sam bio opet onaj isti medjutim pojavile su se ponovo. Jezivo i strasno, nemam reci, ne dao Bog nikome ovakve misli. Molim Vas za pomoc.
Unapred hvala
pozdra,ja stalno imam misli da cu napustiti svoju djevojcicu i to je toliko jako i ja se lose osjecam i mislim da sam u stanju to napraviti nemam nikakav razlog da to uradim al jednostavno se tako osjecam i onda sklanjam pogled sa nje posto mi od jednom dodje da kazem muzu da je vodi negdje neznam jel to opsesivna misao ili sam to ja
Postovana, rec je opsesivnim mislima koje su samo simptom anksioznosti a nikako odraz Vase licnosti. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo povodom problema koji navodite. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Pozdrav svima moje ime je Milan zivim u Beogradu i rodjen sam 1990 godine.Ne bih znao odakle da pocnem ali evo moze od samog pocetka.Ja sam ti takoreci okoreli Gamer nisam izlazio iz kuce po nekoliko meseci cak godina i jedan dan u igrici mi se obrati klinac koji mi je rekao preko chata JA TE VOLIM.Na to ja sam odreagovao burno i uplasio se sta je sada ovo.medjutim kada sam ga upitao jesi li ti gay on mi je odgovorio ne nisam ja mozda si ti gay.Ja sam mu odgovorio nisam ja gay nikada nisam ni bio uvek sam imao devojke.Tu nastaje problem on odnosno taj klinac mi je rekao ZAPITAJ SEBE MOZDA SI STVARNO GAY.Na ovu recenicu sam ja pao skroz,od tada imam isti problem kao i ti.problem traje od oktobra meseca 2012 godine.Vec 7 meseci mozda cak i jace preispitujem sebe sta ako ovo sta ako ono.Sta ako pocnem da volim muskarce sta ako trazim seks sa muskim itd itd mnogo ruzni tripovi npr.kada legnem imam trip da ce me neko da izvinete naguziti odpozadi pa kada gledam TV imam trip da mi se nepocnu svidjati muski i tako.ovaj problem imam i ide iz krajnosti u krajnost bio sam kod psihijatra ali nema pomoci idem redovno na kontrole ali jedino sto sam dobio su lekovi.Pijem Lorazepam,Rispolept i Zoloft od 50 mg ne znam imam osecaj da mi terapija ne pomaze pa moze li mi neko pomoci kako sta da resim ovaj problem idem cak i napolje druzim se sa ljudima ali dzabe svako jutro kada se probudim imam tripove i nemogu da spavam ne znam sta da radim moze li mi ko pomoci ko je prosao kroz ovaj problem i da mi olaksa sve ovo.Ja znam da nisam GAY zato sto imam devojku vec 5 meseci spavam sa njom i sve je super ali jednostavno nemoguce su misli koje su prisutne.Jedino mi je lakse posle seksa i kada padne noc malo mi je lakse.Ne znam sta vise da radim placem iz dana u dan i osecam se veoma lose,pa sam mislio mozete li skupa nekako da mi pomognete da mi preporucite nesto ili bilo sta drugo.izvinite za predugacku pricu ali samo na ovaj nacin mogu da objasnim kako i sta mi se desava.Pomozite molim vas.
Postovani, u pitanju su opsesivne misli u gornjem tekstu ste sigurno procitali nesto vise o tome . Dakle, misli tipa „Sta ako sam ja homuseksualac?“ ili „Da li sam homoseksualac?“ i dodatne misli i slike koje se nadovezuju u istom kontekstu, kao i trazenje dokaza za/protiv su samo simptomi ankisoznog poremecaja. Medikamenti mogu uticati na fiziolosku komponentu problema ali cesto ne uspevaju da „razbiju“ set opsesivnih misli i disfunkcionalnih uverenja pa se zato problem dalje odrzava. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vas naucili kako da prevazilazite ovakve misli i smanjite anksioznost koju one odrzavaju. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
dobro vece,imama jako veliki problem,imam porodicu ,supruga i malo dete i jako puno obaveza na poslu,gde svi ocekuju i traze od mene da radim bukvalno po ceo dan,samim tim samopuzdanje mi je na nuli prakticno,a pritom mora da se cuti i da se radi kako traze…desava mi se da mi se ruke znoje,imam knedlu u grlu,previse sam brizna prema detetu imam utisak da je gusim a toga se ne mogu osloboditi,prosto ne umem vise da se opustim ni kafu da popijem,s vremena na vreme popijem poneki bromazepam kad me bas uhvati panika a inace palniram i drugo dete,pomagajte nekim savetima…hvala unapred
Postovana, ne mozemo Vam pomoci instant savetima jer tako ne funksionise strucni vid davanja pomoci. Prema opisu radi se o povisenoj anksioznosti te ukoliko ste u mogucnosti mozete zakazati psiholoski tretman kod nas. Takodje, uzimanje lekova na svoju ruku je stetno i sto se toga tice morate se posavetovati sa psihijatrom. Srdacan pozdrav.
Ja imam ćerku 6 godine ona je krenula pre tri dana da umislja neke stvari da misli nesto negativno i kaže da je njena glava kaže da je ja nisam mama koga kod da vidi ona kaže mama kaze mi moja glava da su oni ružni ili moja mama ili tata stvarno neznam sta da radim da he pomognem
postovana…ovako imam strasne misli….uvijek mi dolaze misli da cu povrijediti nekoga…bojim se izaci medu ljude da nebi kome sta napravila…bojim se da ludim…kao da me tjera a ja ne zelim kao da postoje u meni dvije osobe jedna govori da sta napravim a druga ne dopusta….cak izbjegavam da mi dolaze gosti jer ne zelim da me uhvati panika i da kome sta napravim…osjecam trnce i vrucinu u vratu i glavi….cudan osjecaj u rukama…..kad me to uhvati pocinjem se preznojavati i dobijem napad vrucine…nemogu da disem….kao da se sukobljavam sa drugom osobom koja se nalazi u mojoj glavi….joj zelim pobjeci sama od sebe tesko mi je jako jer ne zelim nista napraviti a bojim se da ce me natjerati….ponekad kazem ma necu suprug je uz mene nece dopustiti da nista lose uradim…i malo me prode…vidim da moze putem skaypa…dali mi mozete pomoci…pozz
Postovana, simptome koje ste opisali spadaju u simptome okp-a. Dakle, jedino sto imate jeste anksiozni poremecaj. Mozete se javiti za psiholosko savetovanje putem skajpa kako bismo Vam pomogli da adekvatno resite ovaj problem (savetovanje putem skajpa mozete zakazati mail-om ili putem nasih kontakt telefona). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Pozrdav..moje ime je maja i imam jedan problem.imam decka i zajedno smo vec dugo..volimo se i uvijek smo sretni.no, 2 mjeseca ja sam pocela radit nesrecu i sebi i njemu.na pocetku sam se propitivala dali ga zaista volim ili ne ali shvatila sam da je to bio razlog vremena kojeg smo proveli zajedno pa jednostavno se nisam mogla priviknuti na prestanak leptirica i uzbuđenja pa sam mislila da ga zbog toga ne volim ali upravo suprotno.volim ga..prije mjesec dana upoznala sam njegovog prijatelja..svidio mi se kao i drugi decki ali nisam obracala paznju na to..nakon par tjedana jednostavno mi je njegovo ime pocelo prolazit glavom.bila sam i u drustvu njega ali nisam obracala paznju jer sam shvatila da je moj decko i bolji i ljepsi..jednostavno neznam zasto mi njegovo ime stalno prolazi glavom i zasto mislim npr „sad se dop s njim a ne sa svojim deckom“ a znam da se dop s svojim deckom..zelim prestat razmisljat o njemu jer mi nista ne znaci a i nikad nebi bila s tom osobom jer volim svog decka zato mi molim vas pomozite da se rijesim toga..
Postovana,ja stalno imam misao da ce mi se neka bolest desiti koja ce me skroz onemocati,npr.inkontinencija, ili nesto slicno,a onda pocnu da mi se javljaju i simptomi.Stalno idem kod lekara ,rezultati su dobri , a meni je lose.Je l to znak da imam OKP, jer sam opsednuta bolestima.
Postovana, najverovatnije se radi o hipohondriji koja je odraz anksioznog poremecaja, procitajte ovaj nas tekst kako biste se bolje informisali http://vaspsiholog.com/2011/03/hipohondrija-i-zdravstvena-anksioznost/. Međutim, kao i svi anksiozni poremecaji i hipohondrija se moze prevazici kroz psiholoski tretman. Srdacan pozdrav.
ovako, već neko vrijeme mi se dešavaju čudne stvari. U glavi mi se vrte neke misli, ustvari ne znam ni da li bi to mogla nazvati mislima, jer ja inače normalno funkcionišem, ali mi se dešava to da npr. dok hodam ulicom ugledam neku osobu, koja apsolutno nema nikakve veze sa mnom, ali mi slika te osobe ostane ‘memorisana’ u glavi i konstantno mi se vrti pred očima. To me užasno nervira, i ma koliko se željela riješiti tih slika u glavi, ne uspjevam. Nekako sam svjesna da se samo trebam opustiti i ne obraćati pažnju na to, ali tim razmišljanjem samo dodatno pokrećem te slike. To mi stvara užasnu nelagodu i plašim se da nešto nije uredu sa mnom, da nisam normalna kao ostali ljudi. Nakon nekog vremena to prestaje, ne znam ni sama kako, ali stalno imam strah da će se opet vratiti i osjećam se zaista loše zbog toga. Što se više borim s tim, ono je sve intenzivnije. Ne znam šta nije uredu sa mnom.
Postovana, vazno je da prestanete sa tim da se borite i unapred se plasite ponovnog javljanja iste situacije. Ono sto je vazno i sto ste i sami zakljucili jeste da kada se ne obraca paznja na taj „proces“ zaboravljate taj sadrzaj jer prosto kada se bavite nekim drugim sadrzajem ne mozete istovremeno misliti ili zamisljati jos nesto i na kraju se nesto o cemu ste prethodno mislili gubi. Ono sto svara problem jeste vracanje na te stare sadrzaje, njihovo obnavljanje i strah od istih jer onda postoji manja verovatnoca da cete tako nesto zaboraviti. Dakle, dozvolite da se te slike jave i postoje u vasoj svesti (nikako nemojte sebi govoriti da ne smete misliti o tome) i nakon nekog vremena ce novi sadrzaji potisnuti stare. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Imam 20 godina pre 6-7 meseci dozivio sam jak stres na pocetku sam imao strah da se to nece ponoviti medjutim vremenom situacija je postajala sve gora stalno se plasim da mi se nece nesto lose desiti da necu uraditi kakvu glupost koja bi me kostala zivota nocu prije spavanja stalno mislim o tome ne znam ni sam kako uspjem zaspati pocelo me je uzasno nervirati po nekad osjetim od sve nervoze probadanje u zelcu sta mi se desava …hvala unaprijed..!
Postovani, vetovatno se radi o povisenoj ansksioznosti. Niste dovoljno dobro opisali „jak stres“ to moze biti npr. inicijalni panicni napad ili „talas“ anksioznosti koji je „protutnjao“ kroz Vase telo. U svakom slucaju, najbolje bi bilo da nam se, ukoliko ste u mogucnosti, javite za psiholosko savetovanje kako bismo detaljnije definisali o cemu se radi. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
pozdrav,prije vise od dvije godine javio mi se privi napad panike zatim neke misli da cu da poludim pa da imam sizofreniju i posle svega toga imam misli da cu da se povredim borim se protiv toga stalno sebi govoim da se to nece desiti nikad da ja to nebih uradio sebi nikad ali uzalud molio bih posto vi dajete savjete i putem skajpa da mi kazete kako cu da vas kontaktiram i zakazem savjetovanje. . .unapred hvala
Postovani, posaljite nam sve ovo na nas e-mail koji imate sa desne strane sajta kako bismo se dogovorili oko procedure skajp savetovanja. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Ja sam Vladan iz Republike Srpske i dijagnostifikovan mi je opsesivno-kompulzivni poremecaj.Koristio sam lijekove ali nisu mnogo pomogli.Pojavljuje mi se ,,umisljeni noz“ kao sredstvo kojim bih mogao nekoga povrijediti.Zatim mi se pojavljuje strah od zaraze hemikalijama(npr.Domestos,solna kiselina )i ostalo.Takodje strah prilikom voznje,tj,nesigurnost da li sam nekoga udario automobilom i drugo.OPsesije mu zaista uzele maha u svim mojim zivotnim aktivnostima.Da li je to moguce prevazici?Unaprijed hvala.Veliki pozdrav
Zelim da znam kako da prevazidjem misli koje su grozne,desava mi se da kunem nekoga a ja to naravno uopste ne zelim i imam strah da ce se toj osobi onda stvarno neto loe desiti,cesto am tuzna zbog toga i hocu da to vec jednom prestane,molim vas pomozite
molim vas da mi odgovorite,pisala sam vam i pre neki dan,desava mi se da kunem svoje najblize,i onda me savlada ogroman strah i tuga da ce se toj osobi nesto lose desiti,da li se tu radi samo o mislima zato sto ja uopste nezelim da tako nesto izlazi iz mene,osecaj je grozan,sta da radim?odgovorite mi ako je moguce u skorije vreme,puno vam hvala unapred
Hteo bih da vas pitam kako da se resim losih misli koji mi se svakim danom ponavljaju i motaju po glavi, to traje skoro godinu dana. Pocele su da mi se javljaju posle neke za mene stresne ali ne i ozbiljne situacije oko zdravlja i od tada su neprestano tu, stalno mislim da ce nesto lose da mi se desi iako je moje zdravlje najnormalnije (obavio sam skoro sve moguce lekarske preglede i kontrole i svi rezultati su bili apsolutno normalni). Medjutim, mene prosto hvata neka panika i strah i to u nekoj sasvim normalnoj situaciji, npr. i klasican dnevni umor ja uobrazim da je nesto strasno i da ce nesto lose da mi se desi. Taj osecaj i taj strah, panika, tj lose misli generalno me stalno muce i to traje skoro godinu dana, nikako da ih se otarasim, strasno mi to smeta i ne dozvoljava mi da funkcionisem normalno kao pre. Molim vas ako mozete da mi nekako pomognete ili bar date neki savet jer se osecam uzasno a hteo bih da sve funkcionise kao ranije.
htela sam da vas pitam da li opsesivne misli mogu preci u depresiju,zato sto sam zbog tih misli svaki dan tuzna i samo bih plakala zato sto imam takve misli prema osobi koju najvise volim a misli su one najgore i to je uzasno ,nemam volju ni za cim i veoma je tesko izbaciti ih iz glave,ako moze odgovor u skorije vreme,vec sam pisala hvala vam
Postovana, ono o cemu govorite je depresija povodom anskioznosti, odnosno Vi ste depresivni jer se ne mozete na adekvatan izboriti sa anksioznoscu koja je aktivirana uzastopnim opsesivnim mislima. Za opsesivne misli jeste karakteristicno da se po sadrzaju vezuju za osobe koje su nam bliske i koje volimo. Uz adekvatan psiholoski tretman moguce je prevazici opsesivne misli i anskioznost. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam pomogli da adekvatno resite ovaj problem. Srdacan pozdrav, Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
hvala vam najlepse na odgovoru…pozdrav
nevena da li mozemo nekako stupiti u kontakt. vidim da imamo slicne misli.
Postovani
Imam 28 god, i imam OKP strasne opsesivne misle koje su pocele pre mesec dana. Jedan dan Mi je prosla strasna misao kroz glavu kako povredjujem jednu blisku osobu, toliko sam se uplasila da to mogu pomisliti za druge ljude, pa pocela sam da mislim ako poludim ko ce da mi cuva dete, pa sta ako pomislim za svoje dete i ospesivne misli su pocele . Mene to jako uznemiruje , muci mislim da ludim nemogu da funkcionisem kao prije, kako mogu da mislim da mogu povrediti svoje dete strasnoo, osecam strah. Dali je to moguce prevazici ? Hvala unapred.
Postovana, naravno da je moguce prevazici opsesivne misli i anksioznost koja se povodom njih dozivljava. Ukoliko ste u mogucnosti, mozete se javiti za psiholoski tretman kako bismo Vam pomogli da resite ovaj problem na adekvatan nacin. Srdacan pozdrav.
imam prisilne misli,i, prisilne misli su jako neprijatne sadrzine, vezane za osobu koju najvise volim, kao da zelim da se toj osobi i meni desi nesto lose, imam crne misli isprojektovane u glave da ce se desiti nesto ruzno , znam da su to samo misli, ali zasto ne mogu da im se suprostavim, da li sam ja zla osoba
kad mi ovakve misli padaju na pamet. molim vas da mi odgovorite.
Lana naravno da to ne znaci da si zla osoba i naravno da su to samo misli a ne ti,meni je u pocetku bilo grozno ali sam nekako uspela da ubedim sebe da to nisam jai te misli su polako nestajale i skoro da ih vise nemam,ponekad se jave ali vise ne obracam toliku paznju na njih kao ranije,ne trebas im pridavati toliko znacaj.Ja sam cak bila u stanju svaki dan da placem zbo
g toga,jer su i moje misli isto tako bile vezane za osobu koju najvise volim sto i jeste karakteristicno za opsesivne misli,nadam se da sam ti bar malo pomogla jer znam kako se osecas.pozdrav
nevena, mozes li mi reci , kakvog sadrzaja su bile te misli , koje si imala.
pa npr desavalo se da u sebi mislim da Bog da se toj osobi desi ovo,ono ali sve najgore, sto meni kao osobi nikada ne bih palo napamet da tako nesto moze izaci iz mene pogotovo za tu osobu jer je ona ceo moj zivot,ako hoces reci mi kakve su tvoje misli npr…
Ja imam isti problem cure.I onda se bojim da ce me se zbog toga sve vratiti..kako ste vi to prevazisle
moje misli su slicne sadryine, ali ja imam , neke misli , tj scene , strasno mi je tesko ybog tih misli, moyemo li nekako stupiti u kontakt ti i ja.
Pozdrav. Kao i svakom normalnom coveku, javljaju mi se neprikladne i iracionalne misli i ideje, medjutim, to prevazilazim tako sto automatski razmisljam o necemu drugom, nakon nekog vremena zaboravim sta mi je palo na pamet i ne razmisljam o tome, vec se okrecem svakodnevnim aktivnostima.
Nemam konkretne kompulzije, vec misli u smislu, da nesto sto je za zdrav razum normalno i u redu, ne moze biti u redu, i da me to tera da ja tako razmisljam, plasim se da se moj urodjeni sistem vrednosti ne izopaci i da upadnem u nekakvu sizofreniju. Svet oko mene ne izgleda isto, kao da se nekako „boji u crno“. Pre 8 dana se sve to pojavlo, ta iracionalna misao i ideja mi se uvrzla u glavu i iz dana u dana je sve gora i gora, i zasadila je svoje korenje u mojoj dusi i stvara mi u dusi napetost.
Nisam pristalica medikamentoznog lecenja, jer ne otklanja uzrok, pravi lek se nalazi u nama samima, samo nam treba ispravno usmerenje. Guglao sam ovih dana, ali ne mogu da se odlucim za pravu metodu, pitam postovanog psihologa sta misli o Lindenovoj metodi i metodi 4 koraka od Dzefrija Svarca. Ja sam se od danas odlucio za Lindenovu metodu. Da li se u mom slucaju radi o OKP ili o tome da sam dobio novo izopaceno uverenje, odnosno da je ta misao koja mi se pojavila postala element moje licnosti. Da li ja mogu da se u potpunosti oslobodim od ovoga i da se vratim uobicajenim aktivnostima, sa obzirom na to da mi se to pojavilo tek pre 8 dana, a neki ljudi pate godinama?
Postovani, prvo je vazno dijagnostikovati da li se zaista radi o anksioznim/opsesivnim mislima. Metode koje spominjete su dobre i recimo da je Lindenova metoda bolja time sto je opseznija i dosta se poklapa sa onime sto se praktikuje u okviro kognitivno-bihejviralnog terapijskog pravca koji mi koristimo u tretmanu. Problem kod jedne i druge metode jeste insistiranje na distrakciji-promeni fokusa sa anksioznih misli na neku drugu aktivnost (mentalnu ili fizicku). To jeste dobar nacin ali sustina je da ne pridajete znacaje takvim mislima i da ih kad god ih registrujete mentalno „brisete“ iz svoje radne memorije (to je memorija u kojoj se nalaze informacije o kojima trenutno mislimo). Dalje, veci uspeh cete postici ako sto pre prihvatite adekvatne strategije za prevladavanje ovog problema (dakle ne medikamenti i ne „ne smem da mislim o tome“ i ne informacije sa internet foruma). Obicno ljudi pate godinama od anksioznih poremecaja jer ne upotrebljavaju adekvatne strategije za resavanje problema. Generalno, osoba koja ima problem sa kontinuiranom i intenzivnom anksioznoscu ima predispoziciju da tako reaguje jer je njen nervni sistem osetljiviji od drugih i teze podnosi stresne situacije. Moguce je da cete se usled stresnih situacija i izostanka relaksacije ponovo susresti sa anksioznim/opsesivnim mislima ALI ako usvojite prave strategije takve misli i anksiozno stanje ce se vrlo kratko zadrzati. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Moj sin vec desetak godina ,sad ima 22,kuka na probleme s kicmom. do prije god i po to je bilo podnosljivo,ali sad vec godinu i po me bas brine.O cemu se radi,neki lekari su rekli da mu nije nista,a neki su primetili manje devijacije tipa blaga skolioza. isao je na vezbe i do polaska na fakultet ih je fanaticno radio,cak preterivao,ali polaskom na fakultet i vecim obavezama prestao je. od tada se zali na jace bolove. vodili smo ga na ortopediju na banjicu gde je lekar utvrdio da kicma izgleda kao u vecine njegovih vrsnjaka.Izrazio je sumnju u strucnost lekara i u narednom periodu se intenzivnije zalio na bolove u kicmi.Poceo je da pregleda po internetu i zakljucio da njemu nema spasa bez operacije Odveli smo ga na VMA gde lekar na osnovu snimaka i pregleda konstatuje manje devijacije koje su u velikom neskladu sa opisom bolova koje on oseca. Sad pred lekarom komentarise u smislu—Vi cete mene sad poslati kuci bez operacije,a ja trpim bolove,Nista nije pomoglo ni lekarovo objasnjenje kako bi trebalo da izgleda kicma da bi se operisala. Uputio ga je psihijatru koji je prepisao alventu,koju nije htio da trosi i tetrazepam koje i sad trosi,a trebao je posle 21 dan na kontrolu,a nece,jer te tablete mu pomazu da lakse spava.Da i od tada levom rukom se podboci na kuk i tako hoda.Navodno mu je kicma kriva na tu stranu pa mu je tako lakse da hoda.Mozete zamisliti kad ga takvog vidimo ,a samo mu je 22 god,kako nam je ali nista ne pomaze. Odlaskom na studije poceo je jedva da komunicira s nama kad dodje kuci i to najkrace sto moze,a obicno ne shvatimo sustinu,pa kad treba da ponovi ili objasni onda pocne deranje,tako da izbegavamo i da ga zapitkujemo.tel razgovori su pravo mucenje gde imate da,ne ili kratke odgovore tipa ako nema nista vise,ja bih zavrsio.MOZDA neko ima ideju o cemu se ovde radi.Lakse bi mi bilo da znam sta je u pitanju i gde ciljano da idem–kom ljekaru.Hvala
Imam veliki problem a ne znam ni sta je ni kako bih ga resila. bila bih vam veoma zahvalna na kratkom savetu. Pre godinu dana sam imala period tugovanja koji je trajao 2 meseca i smrsala sam 11 kg. jednog jutra sam se samo probudila i sve je odjednom opet bilo savrseno. depresija mi se vratila posle 6 meseci i ovoga puta je trajala 3 meseca s tim sto je bila mnogo gora. doslo je do toga da sam zanemarila apsolutno sve prijatelje pa cak i clanove porodice, ujutru nisam imala volju da ustanem iz kreveta, zanemarila sam fakultet, treninge, apsolutno sve. nisam htela da zivim. i opet sam se samo jednog dana probudila i shvatila kako je zivot lep i kako sam gubila vreme. medjutim, mesec dana posle te poslednje depresije imala sam utisak da se vraca ali je to ipak nesto drugo. pocela sam da cujem glasove u glavi. prvo sam cula kao da neko „spolja“ prica ali se ne obraca direktno meni vec kao da npr. sedim u kaficu gde ima ljudi. posle sam jedan glas cula u glavi koji mi govori dosta togaa nekad ih ima vise pa ili pricaju meni ili medjusobno. govore mi da radim neke stvari koje su meni besmislene i nezelim ali ne mogu da se oduprem. kada malo bolje razmislim to traje vec godinama ali nikada nije bilo ovako izrazeno, sad vec mislim da imam problem. kada idem na trening npr uvek moram da idem istim putem jer se plasim da ce me udariti kola, kad me neki stranac dodirne u prolazu plasim se da ne dobijem neku bolest pa cak i samo kada prolaim previse blizu ljudima, kada nesto bitno pokusavam da objasnim moram da ponovim nekoliko buta dok to ne bude kako treba i jos mnogo toga….jos veci mi je problem sada kada mislim da me stalno neko posmatra, kada sedim u autobusu imam utisak da svi gledaju od mene, krecem da se znojim, suse mi se usta, srce mi ubrzano lupa bas panicim. navela sam vam primer da stalno istim putem idem da mi se ne bi nesto lose desilo a sad mi se javlja konflikt u glavi jer mislim da ce mi neko nauditi i da bi mozda trebala da nekad idem drugim putem da ne budem predvidljiva napadacu ali ne mogu naterati sebe da promenim put. u konstantnom sam strahu na poslu da ne napravim neku gresku. svaki put me proglase za radnicu meseca ali meni to nije dovoljno, ako napravim i najsitniju greskicu pocinjem da panicim. svi mi govore da se smirim, ljudi oko mene su poceli da primecuju moje preterane reakcije a do sada sam sve to uspesno krila. znam da je dug tekst ali verujte da je ovo samo ukratko, mnogo mi se toga jos mota po glavi. ne mogu vise ovako da funkcionisem, nekad su glasovi toliko bucni da ne cujem ni sagovornika i ne mogu da se skoncenrisem da nesto uradim. kad sam u drustvu trudim se da ih zanemarim (cujem ih ali se fokusiram na sagovornika, sto uspevam na kratko) ali kad sam sama ne odupirem im se, uradim sve sto mi kazu. jedino sto nekad kazu jako lose stvari ali to znam da je lose i onda pocnem da se svadjam sa sobom, koko sam to sebi smela reci. cesto se plasim i da cu povrediti ili sebe ili druge. da li bar imate predstvau o cemu se tu radi i sta dalje. strah me je da odem kod psihologa da mi ne bi dao neke lekove da pijem. samo zelim da opet budem ona stara..
postovana moje opsesivne misli su skoro pa nestale,hocu reci ne javljaju se tako cesto,mozda jednom u desetak dana,nekad i malo cesce ali ne kao pre konstantno i non stop,da li to znaci da idem ka boljem i da li postoji mogucnost da one odjednom i skroz nestanu i dalje su iste sadrzine pa sam zbog toga naravno i dalje tuzna,imam osecaj da otkad ste mi vi rekli da su to samo misli da mi je od tada bolje,kao da mi je trebalo samo da mi potvrdite to,molim vasako mozete da mi date savet sta dalje i odgovorite na pitanje,unapred hvala puno…
Poštovani, puno su mi pomogli vaši tekstovi vezani za opsesivne misli. Iz njih sam dobila odgovore na mnoga pitanja. Vidim da mnogi ljudi traže izlaz kako pobediti te opsesije, pa bih Vas zamolila da napravite jednu video sekciju koja bi nam pomogla da prevaziđemo ovaj problem. Hvala
Poštovani,izgleda imam problema sa OKP,kad zadnji izlazim iz kuće često provjeravam po nekoliko puta, da nisam svjetlo ostavio upaljeno ili da prozori i vrata nisu dobro zatvoreni ili da možda koja slavina nije ostala otvorena ili da nije slučajno kuća ostala otključana ili da nešto nije ostalo uključeno npr.štednjak,grejalica i sl.,ponekad slikam i mobitelom da me kasnije ne bi opterećivalo,pa mi puno ne pomaže ni to,često razmišljam o ružnim stvarima koje su mi se desile u životu i to me sve puno optrećuje.Nekad sam svjestan npr.da nešto dugo vremena nije ni otvarano,ni uključivano pa ipak to po nekoliko puta provjeravam.Molim pomoć.
Poštovana,
koja je najbolja terapija za opsesivne misli? Odvele su me u depresiju i anksioznost.
Hvala unapred
Postovana, terapija koja se do sada pokazala kao najefikasnija za resavanje ovog problema je kognitivno-bihejvioralna terapija sa ili bez medikamenta. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Poštovani,kada sam imao oko 6 godina imao sam problem cim pomislim na nekog u sebi mi dodje neka psovka za njega.Posle nekog vremena to sam zaboravio i sve je bilo u redu ali pre par dana sam se setio svega toga i sada opet u sebi pomisljam stvari i gluposti za ljude koji mi znace.Posto ovo ne mogu da zaboravim lako, postajem tuzan i ne znam kako da ovo resim.Da li su ovo opsesivne misli,jel to znaci da sam ja los covek i postoji li resenje za ovo bez upotrebe lekova i posete psiholozima?
Unapred hvala!!!
Postovani, opisani problem jeste OKP. Ovaj problem se resava adekvatnim psiholoskim tretmanom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti da Vam pomognemo da ga prevazidjete. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani,postoji li nacin da se ja sam oslobodim ovog problema i treba li da se brinem oko njega i da ga posmatram kao nesto strasno.Da li bi trebalo da pricam o ovome sa svojom porodicom posto se bojim da bi se naljutili kada im kazem sta mi se javlja u glavi.
Unapred hvala!!!
Poštovani Mirko, način postoji i pre svega se zasniva na psihološkom tretmanu koji je namenjen za prevazilaženje ovog poremećaja (terapija izbora za OKP je kognitivno-bihejvioralna terapija). Opsesivne misli su samo simptom OKP-a i ništa više, to je isto kao kad bi se stidili toga da kažete da Vas boli zub iako to Vama možda tako ne izgleda jer ne možete da odvojite opsesivne misli od sopstvene ličnosti (što je takođe karakteristično za OKP). Ukoliko ste u mogućnosti možete nam se javiti i zakazati tretman. Srdačano, Sanja Marjanović dipl.psiholog
Ljudi, hajmo ovako…
Posmatrajte opsesivne misli kao običnu, prolaznu boljku. Jer, jednom mora proći, niko još nije umro od toga.
Kao što je neko sklon upali sinusa ili urinarnim infekcijama, tako neke osetljivije osobe lako nakače opsesivne misli. A kad imate, recimo grip, ne poistovećujete se sa njim, ne kažete – ja sam grip…kažete, grozan je ali proći će.
Prihvatite sebe kao osobu koja je sklona toj „infekciji“.
I verujte da ce proći . I da niko neće biti povredjen.
Recite – ha, evo ga opet!
I upotrebite maštu.
To je zabavni deo priče.
Zamislite da je vaša gadna misao kompjuterski bag u vašem sisitemu…i da su to samo beznačajne reči koje iskaču povremeno po ekranu, ali ne mogu da nanesu nikakvu štetu.
Odmahnite rukom , kao što biste oterali dosadnu mušicu. Iš!
Ili zamislite , kao što se nekom pojavi kamenčić u bubregu, da se vama pojavi ta grozna ideja u glavi. Zamislite kako se mrvi i nestaje kao prah, oduvan vetrom.
Ja moje misli raspakujem u slova, onda ta slova zgužvam kao grudvu i stavim je u zamišljenu praćku kojom je ispalim…daaleeeko, u nepovrat. Ili je zapalim i posmatram kako nestaje.
Opsesivna misao je kao beznačajno mala kometa koja proleće vašim svemirom. Ali ga ne dotiče istinski, ne menja ga. Zamislite je kako odlazi, samo joj se ružni rep vijori, a vi joj se smejete u ledja.
Štos je u toj maloj , maštovitoj igri, kojom ćete okupirati sebe, igri zamišljanja, vizuelizacije…
Dajte sebi slobodu da se igrate sa svojim mislima. Tako vi preuzimate kontrolu.
Izrežirajte svoj mali film u kome vi odredjujete rasplet i kraj.
Dočekajte ih sledeći put spremni. Bez straha.
Možda u početku bude trapavo, ali vremenom će ići sve bolje.
Pokušajte, nemate šta da izgubite.
Osim opsesivnih misli 🙂
E ovako i ja imam isti problem,opsesivnih misli,meni je moj psiholog rekao da za pocetak te misli shvatim kao lose, ali da mi ne mogu nista i da se nista strasno ne moze dogoditi.Jer nas mozak radi i kako stvara lijepe, stvara i ruzne misli. Na nama je da da se ne okrivljujemo zbog njih jer oneno nama kao osobama ne govore nista. Nadam se da sam vam bar malo pomogla.
E OVAKO. VEĆ DANIMA PLAČEM NE ZNAM ŠTA DA RADIM,IMA TE NEKE ODVRATNE MISLI U GLAVI,DA ĆU UBITI ONE KOJE NAJVIŠE VOLIM,DO PRE GODINU DANA NISAM NI RAZMISLJALA O TOME,NIKADA U ZIVOTU NISAM POMISLILA NA TO,AL TAD SAM ISLA U SKOLU,I IMALA SAM NEKE OBAVEZE,I NISAM NI IMALA VREMENA DA ZA TAKVE MISLI,A SAD TRENUTNO NE IDEM U SKOLU NI NE RADIM,PA MI MAMA KAZE,POSTO SAM PRICALA SA RODITELJIMA O OVOME,KAZE MI DA JA MISLIM TAKO O GLUPOSTIMA ZATO STO IMAM PREVISE SLOBODNOG VREMENA,DA JE I ONA TAKO DOK JR BILA NA BOLOVANJU RAZMISLJALA O SVAKAKVIM GLUPOSTIMA,KAKO ĆE UMRETI I TAKO TO..A JA VVISR NE ZNAM STA DA RADIM,JA MOJU PORODICU VOLIM NAJVISE NA SVETU PRE BI SEBE UBILA NEGO NJIH,ILI NEKOG UOPSTE DA POVREDIM..PPLACEM KAD MUVU NEKO UBIJE,BUKVALNO..PLASIM SE DA ĆU POLUDETI..NIKO U FAMILIJI NIJE IMAO PROBLEM SA LUDILOM,TAKO DA MI JE TO NEKA UTEHA..MOLIM VAS RECITE MI KAKO DA SE OTARASIM PRISILNIH OPSESIVNIH MISLI…VEĆ NPĆIMA NE SPAVAM,POMOZITE!!
Poštovana, na žalost, ne možemo Vam pomoći jednim savetom. Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje bi bilo da nam se javite i zakažete psihološki tretman kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo da prevaziđete opsesivne misli i anksioznost koja ih prati. Srdačno, Sanja Marjanović dipl.psiholog
Sigurna sam da patim od OKP,obicno uspevam da se izborim sa tim,medjutim sada je postalo nepodnosljivo.Nekada zamislim neku situaciju(u kojoj ja nisam pozitivna,u kojoj sam uradila nesto lose),pokusam da se otrgnem od tih misli,ali problem je sto ja kasnije nisam sigurna da li sam to uradila.Deo mene zna da nisam,ali OKP mi budi sumnju i onda ja trazim dokaze da nista lose nisam uradila.Naravno OKP me uvek pobedi.Ne uspevam da se oslobodim tih misli i nikad nisam sigurna da li sam nesto zaista uradila ili nisam.
Postovanje.vec neko vreme posecujem vas sajt i proucavam i pokusavam da primenim vase savete na sopstveno stanje.veoma sam zahvalan sto delite ove savete,jer sam dosta napredovao u tome da prevazidjem svoje opsesivne misli,na zalost jos nisam uspeo da predjem tu granicu da mi u potpunosti bude bolje.jednostavno se vrate misli i ponovo pocne.spominjali ste psiholoske tehnike ,za ovo anksiozno stanje,uz koje moze uspesno da se eliminise ovaj poremecaj.da li biste mogli da nam ih opisete.mnogo bi ste nam pomogli.mislim da u mom gradu ne postoji psiholoska ordinacija i stvarno ste nam sa svojim savetima od velike pomoci.ps:oko godinu dana sam pio antidepresiv „lata“naravno uz psihijatarski nadzor i kontrole i to mi je dosta pomoglo,ali i uz lekove nije bilo saveta kako se izboriti sa mislima.lekove sam prestao da uzimam pre 6 meseci na savet psihijatra.unapred zahvalan!
Jas od pocetka mislio da sam bolesni od neka boles sve sta sam cuo nekad njegde mislio da i ja imam te bolesti ali nije bilo strasno otisao kod psijijatra dao mi je aliceja lekove.kad sam procitao upostvo jas sam se preplasio sta pise daju se lekove ja posle samoubojstvo,za halocinacije i dr.
posle par dana jas sam poceo da razmislam koj se ubili kako se ubili i sve lose te mili meni se lepe na moja psiha i milim da i ja ce da uradin takvo nesto, plasim se od lekove plasim se da idem van od moga grada da mi padnem u nesves da ne mi je lose,da ne ubijem nekoga nastetin nekoga ili nastetim sam sebe kako da ja te opsesivne misle prebrodin bjez lekove jer to moguce,jer mi je strah od lekove i uvek kad procitam upostvo na bilo koj jek ja se uznemirim.poceo da pijem paroxsetin jedna doza i dobio grceve u misicima i prestao sam.jer mogu oped da pije te lekove …..hvala mnogi unapred….ako mi date neka pomos..
Molim za pomoc…Prije nekoliko mjeseci dozivjeo sam napad panike,bar sam ja to tako definisao.Desilo mi se da sam se piceo znojiti,nenormalno mi se pila voda.Mislio sam da cu umrijeti i da cu da se ugusim,nesvjestalo mi se o imao sam osjecaj da mi jezik trni.Strasno mi je srce lupalo.Odmah sam zatrazio ljekarsku pomoc ali su mi rekli da mi nije nista i dali su mi neku tabletu(vjerovatno za smirenje).Nakon toga picele su da me proganjaju misli da mi nesto hvali da sam bolestan,da cu umreti i da ce mi se nesto lose dogoditi.A u zadnje vreme ima misli o samopovredjivanju koje me jako plase.Strah me je da sam ostanem u kuci da nebih nesto sebi uradio.Volio bih da mi pomognete i kazete o kakvom se poremecaju radi.Imam 30 godina i ozenjen sam a ubrzo postajem otac…poz
Poštovani, prema opisu koji ste dali najverovatnije se radi o paničnom poremećaju. Ukoliko se na vreme javite za stručnu pomoć, opisanih simptoma se možete rešiti brzo i efikasno bez upotrebe bilo kakvih medikamenata. Suština paničnog poremećaja je u pogrešnoj interpretaciji fizioloških simptoma koji su se javili. Ukoliko ste u mogućnosti, možete nam se javiti za psihološko savetovanje kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovana, citajuci ove tekstove, shvatila sam da imam OKP. Ja bih zeljela da pitam, da li je moguce ovaj problem prevazici u potpunosti ili je to samo privremeno. Takodje zeljela bih da pitam da li OKP moze covjekada dovede do ludila. Ja sam u pocetku, citajuci ove tekstove shvatila da mi je mnogo lakse jer znam da postoje i drugi ljudi koji imaju ovaj problem, a ja sam mislila da ga imam samo ja. Ali kasnije mi se javila misao da ja uopste nisam nista ni procitala, da je to sve izmisljeno, i to mi smeta. Da li je i to samo posljedica OKP ili stvarno pocinjem da ludim. Molim vas za savjet.
Poštovana, OKP se može prevazići uz adekvatan psihološki tretman. To što sami sebi govorite (kako je zapravo sve izmišljeno i sl.) pripada istom mehanizmu i ne predstavlja nikakve simptome „ludila“ (pod kojim verovatno podrazumevate shizofreniju) već opisuje jedan te isti problem-anksiozni poremecaj (tj. jednu njegovu vrstu-OKP). Ukoliko ste u mogućnosti, možete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da prevaziđete ovaj problem. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Koliko cesto se javlja kod dece , i od kog uzrasta?
Molim za odgovor
Poštovani, dok razvijaju svoj inetelekt i prelaze sa konkretnog na apstraktno mišljenje deca (od 7. do 12. godine) mogu povezivati dve stvari koje nisu u vezi (to je tzv. magijsko misljenje)i to je nesto sto se ne smatra disfunkcionalnim. Npr. ako ne prođem ispod ovog drveta dobiću lošu ocenu u školi. Sličan način razmišljanja karakteriše OKP kod odraslih i to predstavlja problem. Naravno, ako to postane učestalije i dete počinje da biva manje funkcionalno usled ovakvih misi odn. radnji onda bi se trebalo pozabaviti ozbiljnije ovim problemom. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
ovako imam 16 godina i vec 2 godine u nazad borim se sa opsesivno kompulsivnim poremecajem,znam skoro sve o tome citala sam,gledala na televizoru i sl.. poenta je u tome da mi to uveliko utice na zivot ja. ja jednostavno se osecam da ako nesto ne uradim da ce se nesto lose desiti,napr: kucnem u drvo 3 puta,pipam nesto ili da pomeram stvari i ponekad skacem u nazad..to me stvarno iscrpljuje uzasno 🙁 ne zelim ljudima puno o tome da pricam da ne pomisle da sam luda ali ne mogu normalno da zivim to me umara.. evo ja nisam spavala sa deckom ali me je dirao po intimnim delovima uglavnom preko odece i ja sam bila umislila da sam trudna jer je i sebe dirao pa moj teleon pa ja kad diram telefon dodirnem kasnije sebe kad idem do vc-a.. i zato perem ruke non stop jer imam taj strah od trudnoce..molim vas recite mi neki savet da prevazidjem ovo 🙁
E ovako dragi moji.. Prvo hvala sto sam vas nasla zelim
Vam nesto pricat o mojoj situaciji.. Kao o skoro svi vi i ja imam te lude misli kako bi neki rekli.. Ja zivim u nemackoj o od kad sam se udala mene su napali te misli prvo sam imala strah nisam znala sta se desava samnom.. Kad se setim
Postovani,zamolio bih vasa ako na bilo koji nacin mozete da mi pomognete u resavanju mog problema sa non stopnim smrktanjem.Molim vas ako mozete na bilo koji nacin da mi pomognete,ja bih vam bio i vise nego zahvalan
desava mi se da nesmem da ih pogledam u oci i kada ih pogledam u oci pocnem da se tresem i imam utisak da se to prmeti,npr kada mi vracaju kusur u radnji na pijaci… ja se uplasim i pocnem da se tresem kada jedem pred puno ljudi isto se tresem.pocela sam da izbegavam prodavnice i guzvu ali to je skoro nemoguce .radila sam u prodavnci i isto to mi se desavalo u nekoj situaciji pocrvenim i pocnem da se tresem vec mi je postalo jako neprijatno….molim za savet
moj problem je da se puno pladim sizofrenije i stalno mislim na to..strah me ludila i u glavu mi se vrtu samo neke glasovi kao kad bi mi naredzivali sta da radim primer ubi se ubi ovog onog uzas jesu to isto opsesivne misli ili je to samo strah posto znam sinptome sizofrenija pa sam sebi sama to i glavu stavila .. Jeli tacno da opsesivne misli kao glasovi u glavi ili je to vec prva stuja sizofrenije?? Mnogo se plasim imam inace prelep zivot ali od te strah nemogu da uzivam uz sce sto se desava oko mene molim te pomognite mi uz to.. Imam malog sina pa i najvise se pladim da njemi ne naidim a i da ne premjetim ili da uradim to dto mu te misli naredi (opsesivne misli) ? Molim za pomoc hvala u napred
Molim vas za odgovor dali je moguce da se simptomi moze ustvoriti u realnost ili su zo samo opsesivne misli i strah ?? Mbogo bi mi olaksali da mi odgovorite ..
Postovani,
Vec nekoliko godina unazad imam problem sa crnim mislima koje se javljaju pre samog odlaska na putovanje (npr dok se pakujem), ili kada je neko od mojih bliznjih u putu ili krece na put. Javljaju mi se scene saobacajne nesrece, unistenih kola, razbacanih stvari i kofera, dragih ljudi koji tuguju za poginulim, pa cak i kako je vest o nesreci izasla u novinama… Ne smatram to velikim problemom obzirom da se javlja samo u situacijama kad se ide na neki put, ali bih volela da pitam za savet i da se informisem o tome kako mi se to vise ne bi desavalo.
Hvala
Poštovani,
Često sanjam gluposti koje nemaju vezu sa stvarnošću, mada bude tu i realnih snova. Problem se pojavio kad sam počeo da sanjam tuđe snove, snove mog komšije kako menja ženske redom… Pomozite mi da snove mog komšije izbacim iz glave. Hvala
Draga braco i sestrice, proci ce. Iskreno receno, prolazice. Kljuc je neobracati paznju i biti svestan da pomisli nisu kreacija vaseg uma. Obavezna fizicka aktivnost, setnja, trcanje, bicikl, satima. Ili lepo i korisno, fizicki posao. Racunar otpisite. Skroz. Lekove takodje. I znajte da je kucnuo cas da promenite nacin zivota. S ljubavlju i nadom… N.
Pozdrav, vec me neko vrijeme muce prisilne misli da cu skocit sa stepenica u zgradi i tomu slicne tj. misli su povezane sa suicidom ali ja to ne zelim i borim se s tim i imam osjecaj da su te misli intenzivnije sto se ja zesce odupirem. Pio sam Asentru pola god i vise, ali mi nisu bile bas od neke pomoci sam sam ih prestao pit i nastojim uvjerit mozak da su to samo misli bez zelje za samoubojstvom. Nekad mi,uspjeva nekad nije i to,mi stvara takvu tjeskobu i pritisak u prsima i glavi da imam osjecaj da cu puknut. Strah me je radit ono sto mi je nekad bilo zadoboljstvo jer imam sliku da cu popustit tim mislima. Kakav je vas savjet oko svega toga jer se zbilja zelim rjesit tih problema i vratit svoj stari zivot.
ja imam 17 godina suocavam se sa psihickim problemom slicnim kao ostali konkretno moj problem su misli koji mi zadaju zadatak da uradim nesto i ako to neuradim da ce mi se nesto lose desiti ali mislim kao da mi Bog to govori.Vernik sam idem u crkvu ali mi se desi nekad da mislim lose prema bogu i crkvi pa mi vi recite dali mi to stvarno bog naredjuje ili ne,
Dragi ja nisam psiholog ili slicno ali imala sam stariju zenu ona je imala 27 godina opsesivne misli radila je terapiju i ozdravila posle je ona postala terapeutkinja i pomaze drugima.. Ja sam puno puta pricala sa njom preko telefona ona je njemica.. Ja sam jor pricala kakve misli ja imam slicne kao i vi .. Mogu vam kazati iako sama sebe ponekad uhvatim da je mozda neka druga opasnija bolest u potanju ona je meni tvrdila da nije nego samo opsesivne misli.. Stefan i tamara takve misli sam i ja inala i ponekad dan danas to su sve opsesivne misli nemojte traziti sigurnost jer opet ce te izgubiti jer svaki put ce vam pasto deugo na pamet i to tako ide dalje.. Ako mislis da ti bog naredjuje onda reci pa neka mi naredi pa sta znaci ne da se plasis nego da gledas to kao humor ili reci sebi da ja sam mahnik sto tako mislim i videce te kako ce strah nestati mislite sta god hocete nista nije sramota .. Misli nemaju veze sa vasom umom i osobom.. Trpi te i strah i misli dok ne prodje ako padnete nema veze imajtr motivaciju da govorite to je sad tu nemogu se braniti i necu se braniti i videce te kako ce proci.. Mene je bilo strah svega svasta mi je palo na pamet ali posle sam sama sebi rekla dobro ja sam budala i neka sam dalje sta ni sad naredjujes da radim ( pricajte sa mislima ) i videcete kako ce vam biti bolje bez straha samo pustite nek prodje.. Pozz michaela iz nemacke
Postovani, pre 6 godina u srednjoj skoli su mi se javile misli da ako budem bolji od nekoga u drustvu u necemu da ce on fizicki da mi naudi.Vremenom menjajuci mesta stanovanja potisnuo sam tu anksioznost, ali nikad nije potpuno nestala. Danas mi se te misli motaju po glavi 24/7 s tim sto su vezane samo za najbolje drugare, mislim da se svi takmice sa mnom da ce mi nesto uraditi ako budem bolji od njih u bilo cemu (dobijem bolju ocenu na faxu, neko me pohvali da sam dobar u necemu a njih ne itd), nekad mi je jako tesko da spavam, imam ubrzan rad srca i gubim volju za zivotom posto ne mogu da se oslobodim tih misli, niti da normalno funkcionisem.
Hvala.
Postovani, vec neko vreme bukvalno odjednom su pocele da me obuzimaju opsesivne misli da sam homuseksualac. Iako znam da nisam to sto mislim te misli jednostavno ne odlaze. Ne znam sta da radim. Ne zelim da budem te misli, ceo zivot su mi se svidjali muskarci. Stalno postavljam sebi pitanje sto se meni ovo sad desava i sta ako je to ista posto imam misli o tome. Posednjih par dana je najgore, bukvalno non stop mislim na to i mislim da cu da poludim. Ne mogu da jedem normalno, stalno mi je muka, hvata me neka jeza, srce me steze i glava ko da ce od pritiska da pukne. Bojim se cak iz kuce da izadjem, i da gledam televizor. Samo bi da ostanem kuci i da lezim. A uvece cak ne mogu da spavam. Jako velike nesanice me hvataju. Mislim da ludim i da je za sve kriva ta misao o homoseskualnoscu, posto mi ne izlazi iz glave. Molim vas pomozimte mi kako da se resim ovih mislim ili mislim da cu poludeti ne mogu vise da izdrzim sa takvim mislima. Molim vas opet da mi pomognete, ne znam kome da se obratim.
Da li su ti prosle misli imam isti problem
Sa deckom sam 6 meseci, ne zivimo u istom mestu, upoznala sam njegovu porodicu kao i on moju… Pre 3meseca sam saznala da me je prevario i ako on to negira, od tada kada nismo zajedno ja pravim scene i bukvalno ga urnisem… sada se nismo videli mesec dana, auto mu je u kvaru, a ja sam jednom htela da dodjem ali mi nije dao, imao je puno posla… Proverila sam kod drugih,nije lagao,sad me muce moje negativne misli,uvek mislim crno i rekao mi je da hoce da nam uspe,ali sam postala dosadna sa napadanjem i da se malo smirim… Zbog cega sam takva i kako da to odstranim?!
bojim se da cu se ugusit da ce mi nateknut jezik i ugusit me i da ce mi nateknuti vrat pa provjeravam sto puta dnevno i po noci vrat mi je sav pun rana izludila sam obitelj zelim da budu pokraj mene dok se provjeravam POMOZITE MI MOLIM VAS sve sam probala i isla kod psihijatra i pijem terapiju i stalno mislim da ce mi vrat nateknuti .Dali se to moze dogoditi uopce ?nemoze znam a opet me to proganja .UMORNA SAM OD TOGA POMOZITE MI MOLIM VAS HVALA
Postovana Patricija,Vas problem su Vase zastrasujuce misli o mogucnosti da Vam de naduo jezik, vrat i sl. Dakle,resenje je da prestanete da,verujete iracionalnim mislima i da pokusate da izdrzite da prodje strah koji se pritom javlja a koji je intezivan.Strah mozete umanjiti tehnikom relaksacionog disanja koju imte na nasem sajtu( npr.abdominalno disanje). Sanja M. dipl.psiholog
Milim odgovorite na poruku. Osjecam se ponekad izgubljeno i kao da nisam ziva idem ponekad kao muha bez glave zato sto imam opsesivne misle i strah od bolesti pogotovu ludila i strah me da neupadnem szpg svojih misli u to:/ Dali postoji derealisacija i deperalisacija (nadam da sam tacno napisala) kod nas sto boluju od straha i opsesivni mislima.. Cudan osjecaj nenoze se ni opisati :/ i kako nastupati sa tim kad vidis da nije nest u redu a taj osjecaj nece da prodje pa ponekad traje par sati.. Pozdraz i nadam se na brz odgovor
Postovana Tina, derealizacija se obicno javlja kao simptom panicnog napada kada osoba ima „osecaj da stvari oko nje nisu realne“, ovo je vise pogresno interpretiranje sopstvenog stanja usled preplavljenosti intenzivnim strahom tj. anksioznoscu. Sanja M. dipl.psiholog
Ovo sam nasla pa da se uverin kod vas sta sam mislila evo vam provod:
Ова осећања су приморани многе пацијенте.
То је саставни део сметњи. То је осећање изнутра као празна или барем да буде блокиран, једном речју, да буду цела особа потпуно жив. Ми то називамо стање такође изумели су заинтересоване стране „деперсонализација“. Понекад дођу пред средине у којој су само напред као нестварно, нејасно и нестварно. Онда говоримо о „Дереализатион“.
Ове сензације настају делом због чињенице да нормални осећања више не у потпуности развију јер су смјештене изнова од „погрешног поретка“
хвала 🙂 компулсивни мисли су већ и анксиозни поремећаји, тако да је повезан
Tako je.
su prisiljeni impuls/misli prema mom čovjeku napr. Kad imamo odnos da cu ga napadti iz cistog mira da ga uvredim :/ kad se udubim u te misli osjećaj toliko jak da mislim i povjerujem da cu nesta uraditi :/ ako imate trenutak za odgovor trenutno me to muci te prisiöne misli i strah me da ne povjerujem i da ne uradim nesta lose. Inace dam ok samo sto imam te glupe misli. Pozdrav
Postovana Dijana, rec je o opsesivnim mislima i impulsima koji ih prate. Kada zamisljate da cete nesto uraditi vas organizam reaguje na tu scenu i vi osecate „kao da cete to uraditi“ kao npr. kada gledate film i prozivljavate scene iz filma. Ipak, postojanje misli i „osecaja kao da cete nesto uraditi“ u vidu impulsa koje navodite APSOLUTNO NE ZNACI da ce se bilo sta konkretno dogditi u realnosti – sve se to dogadja samo u Vasoj glavi. Sanja M. dipl.psiholog
Divni ste hvala vam puno na odgovor tagodje isto tako ponekad i kod mog sina ali sad znam da su samo misli hvala opet puno sto ste uz nas veliki pozdrav
Ljudi jel moze savjet. Sve simptome anksi sam uspjela nekako savladiti ali strasne misli nikako. Sinoc se igram sa djecom i odjednom mi kroz glavu prodje misao „:Sta ako nista od ovog nije stvarno i ja sve ovo zamisljam ilj mi se pricinjava“… onda me uhvatio jak strah i preznojavanje.. i grcevi u nogama.. ostala sam mirna i prozivila te senzacije nekako u tisini.. al me zanima jel i ovo samo jedna misao koja me plasi … oduvijek sam imala taj strah da cu izgubiti osjecaj za realnost i poluditi pa me javljanje ovakvih misli jos vise plasi. Jel ovo jos samo jedna misao u nizu koju treba kao takvu prihvatiti i ne pridavati joj paznju. Jako bih voljela vas stav i misljenje. Lijep pozdrav. Inace sam mama dvoje male djece imam 3o god.
Postovani psoholog vec duho pratim vasu stranicu pa ako moze savjet. Sve simptome anksi sam uspjela nekako savladiti ali strasne misli nikako. Sinoc se igram sa djecom i odjednom mi kroz glavu prodje misao „:Sta ako nista od ovog nije stvarno i ja sve ovo zamisljam ilj mi se pricinjava“… onda me uhvatio jak strah i preznojavanje.. i grcevi u nogama.. ostala sam mirna i prozivila te senzacije nekako u tisini.. al me zanima jel i ovo samo jedna misao koja me plasi … oduvijek sam imala taj strah da cu izgubiti osjecaj za realnost i poluditi pa me javljanje ovakvih misli jos vise plasi. Jel ovo jos samo jedna misao u nizu koju treba kao takvu prihvatiti i ne pridavati joj paznju. Jako bih voljela vas stav i misljenje. Inace sam mama dvoje male djece imam 3o god. Ubrzo trebam poceti raditi sto je za mene i djecu velika promjena. A moje proslo radno iskustvo bilo je strasno stresno i tu sam dozivila nekoliko anksioznih napada pa se nadam da ce ovo biti drugacije. Hvala unaprijed. Lp
Postovana Aida, sve sto ste naveli spada pod anksiozne odn.strasne misli. Takve misli mogu izazvati strah manjeg ili veceg intenziteta koji se fizioloski manifestuje između ostalog i kroz preznojavanje, grcenje misica, trnjenje. Prema tome, neophodno je da anksioznim mislima ne pridajete paznju, da prihvatite da se mogu javiti i da sacekate da prodje strah koji su izazvale. Ukoliko ste u mogucnosti i bude bilo potrebe mozete nam se javiti i za psiholosko savetovanje. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Imala sam pre godinu dana napad panike ,nisam znala ni sta je to uopste osecala sam se mnogo uznemireno i kao da cu da padnem u nesvest ,zelela bi da vas pitam za savet jer se bojim da mi se ponovo ne desi jer bi se osecala jako neprijatno .hvala unapred
Postovana Anita, panicni napadi jesu neprijatni ali su apsolutno bezopasni, vise o tome mozete procitati u ovom ili slicnim tekstovima sa naseg sajta. Prema tome, nema razloga za dodatni strah u iscekivanju novog panicnog napada koji se verovatno nece ni desiti a i ako se desi Vas organizam nece biti ugrozen ni na koji nacin. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Postovani, prije 3 mjeseca preselila sam se iz Hrvatske u drugu zemlju (Sto sam i zeljela).Imam zarucnika kojeg obozavam i koji obozava mene, takodjer uvijek sam imala normalno djetinjstvo,obitelj i nikakve psihicke probleme ili epizode. Medjutim u zadnjih mjesec dana moj se svijet okrenuo naglavacke. Od sretne,pozitivne i samopouzdane osobe postala sam prestrasena i nervozna osoba puna straha. Naime, prije mjesec dana pojavio mi se pritisak u glavi i ocima koji me je uzasno prestrasio. Naravno odmah sam otisla kod doktora koji je nakon nekoliko posjeta bez simptoma predpostavio da sam razvila anxioznost jer sam se tek doselila. Otisla sam i kod okulista koji je ustanovio da je sve u redu. Nikako se nisam mogla smiriti i pocela sam imati opsesiju kako mozda imam tumor na mozgu sto je rezultiralo napadajima panike. O nicem drugom nisam mogla razmisljati nego o tome. Doktor me je nakon tih epizoda poslao na ct glave da me razuvjeri od mojih misli- svi su rezultati dosli cisti. Sve je bilo u redu nekoliko dana i nekako sam uspjela otjerati strah od smrti i tumora, medjutim u medjuvremenu sam naletjela na sliku djeteta koje je pobjedilo rak. jako sam se prepala i pocela razmisljati sto ako se to desi meni ili mojoj djeci kad ih bidem imala. nakon toga je slijedilo pitanje bih li radje to zeljela sebi ili njima. Nakon takve reakcije strasno sam se prepala sama sebe i pocela misliti kako sam grozna osoba i kako mogu tako nesto misliti,zelim li ja zlo drugima i jesam li opasna za okolinu i za sebe. javila mi se sada nova opsesija potaknuta strahom od toga jesam li opasna – strah od povrijedjivanja ljudi koji su mi dragi ( sto ako im nesto ucinim i bih li bila na to sposobna) uzasno se bojim. u zadnjih 4 dana stalno mi se vrti jedna te ista slika u glavi koje me je jako strah i koja me muci – ja kako povrjedjujem svojeg zarucnika nozem. grozim se te misli i stalno ju ponavljam i analiziram kako bi se uvjerila da nikada tako nesto ne bih napravila. Imam 21 godinu i zivot mi ne moze biti bolji nego sto je. Osim sto u zadnje vriejme jako puno vremena provodim sama jer zarucnik radi 12 sati dnevno. Razmisljam o tome da potrazim psiholosku pomoc jer mi moji strahovi i opsesije pocinju preuzimati zivot. zarucniku je vec dosta mojih gluposti kao i svima ostalima. Htjela bih još reći da sam i tokom cijelog ovog perioda jako istrazivala po internetu i pročitala svakakve stvari, je li moguće da je i to uzrok ovim mislima?jesam li ja opasna za njega i druge? Molila bih vas ako biste mi mogli pruziti strucno misljenje o mojoj situaciji i sto savjetujete. Hvala Vam
Postovana Mag, dijagnoza koju pominjete je tacna-imate povisenu anksioznost koja je pokrenuta preseljenjem i trenutnim zivotnim stilom. Prvo ste imali anksiozne misli vezane za zdravstveno stanje a zatim ste razvili opsesivne misli (povređivanje supruga). Karakteristika anskioznih i opsesivnih misli koje takodje predstavljaju simptom anksioznog poremecaja je da su one iracionalne odn. samo produkt vasih pogresnih uverenja i zakljucaka. Dakle, necete nikog povrediti, niste opasni za okolinu samo imate problem sa anksioznoscu koji treba resiti uz strucnu pomoc. Ukoliko zelite mozete se javiti i nama za savetovanje preko skajpa. Sanja M. dipl.psiholog
Hvala vam na savetu samo zanima jos nesto ako se to nekada desi kako trebam da se ponasa sta moze da pomogne da bi se to smirilo ili da prestane?,citala sam puno o tome znam da je bezopasan i da nije bolest ,mnogi neznaju za to ja sam se bojala samo zato sto drugi ne znaju i verovatno bi se uplasili sta se to desava sa mnom.Ja sam inace hiper aktivna volim da setam da idem svuda da putujem ali ovih godinu dana sam stala bas zbog toga ,nadam se da cu premeniti vas savet i krenuti dalje kao nekada ,samo trebam zaboraviti da se to uopste desilo
Ja se cesto zboh svojih misli prema mome detetu osecam grozno i mislim da mi ke ponekad sve tesko uraditi i tako da samo mislim i mislim.. To me premori ponekad pa da sam nervozna nemogu da trpim i mala sitnica me raztuzi i naljuti samo sto sam opterecena tim mislima..kada imam los dan onda sam u stresu i sve mi je nesta mucno.. Tako se to menja dva tri dana dobro ili recimo nedelju ili zavisi kako nastupim sa tim ponekad dobro ponekad opet me misli pobjedu pa pocinjem sa sumnjam.. Zelim opet da sam srecnije da uzivam uz svoje djete svaki dan a ne dva tri dana ili nedelji pa opet kad mi je lose sve mi se cini bezveze.. Zelim da se osecam svaki dan onako i kad se osecam kad mi je dobro jer onda sam puna energije, emotisana sam nista mi nije mucno prestetna sam kad him nedajem znacaj. iako znam kako da nastupim sa tim mislima zasto to nemogu scaki dan da sam uspesna u tome.. Nego osecam ponekad dobro ponekad lose to se sve menja zelim svaki da uzivam sa mojim najmilim
Inace sam po prirodi malo perfektionista ali nemoze da mi udje skroz u glavu da svako ima mane samo je bog bez mane kaze se.. Bolje bi se osecala da sebe prihvatim sa tim manama i te misli da prihvatim koje me mnogo muce ponekad i prosto se osecam lose posto se radi o mojoj porodice ono sto najvise volimi uzrok moje srece. Kad sam sa prijateljicama lepo se provedem jer misli nisu toliko aktivni kad sam sama u stan.Gledam hi ponekad i pomislim kako su sretne pa se mislim u sebi blago se njima one potpuno uzivaju nemaju opsesivne misli i ja to zelim da imam
Zivot bez brige i straha..(ali mozda imaju druge probleme nikad se nezna nikome nije sjajno se onda pomislim) ali naravno da
Svako ima lose misli pa barem zelim da me one ne kontrolisu nego ja njih.kako da pobjedim sebe jer ja sam potpuno svesna da ja sama sebi stavljam kamene u put i sprecavam sama sebe.moj muz i dete ponekad ispastaju to me jano boli.daj te mi molim vas motivaciju kakod a prihvatim sebe i svoje mane amne svaki put da gledam po forima sta mi je dal sam sretna imam li neku boöest daleko bilo ili sam samo zena kao svaka druga:) hvala sto ste me saslusali. Pozdrav
Poštovana Anita, važno je da prihvatite mehanizam rada opsesivnih misli kao nešto što Vas prati iz dana u dan, ume da bude ometajuće, neprijatno ali prolazno. Misli ne analizirate i shvatite da možete sve obavljati kao i pre iako su one tu. Dodatno nezadovoljstvo činjenicom da su prisutne Vam problem čini još većim. One Vam ne mogu uskratiti uživanje ako shvatite da ne znače ništa i da će se ugasiti vremenom ako ih ni na koji način ne podstičete, bilo analizom koja će pojaćati strah bilo nezadovoljstvom povodom njihovog javljanja. Sanja Marjanović, dipl.psiholog
Hvala Vam neopisivo na odgovoru 🙂 Mnogo ste me smirili. Definitivno ću uzeti u obzir da razmislim o vašoj online terapiji :). Imam još jedno pitanje ako bi bilo moguće da se na njega odgovori. Je li karakteristično za ocd da se niotkuda pojavi intruzivna misao tipa „Ja ću njega ubiti“ nakon koje se apsolutno slomim i preispitujem se kako je to moguće i jel ja to stvarno mislim, iako ja znam da to
ne želim? Hvala još jednom
Postovana Mag, takve i slične misli su potpuno karakteristične za OKP.
Imam i ja te misli i impulse da cu da ugusim moje djete i sve mi slike ispred oci toliko su jaki implisi da u jedan trenutak mislim da cu izgubiti kontrolu.. Moje pitanje je koliko je chanca da se to desi kod nas majki koje imaju te misli i impulsi. Ja sam dobra mama i sve dajem za svoje dete jedino me sprecavaju te misli ano moze odgovor kratak hvala unapred. Pozdrav
Postovana Kristina, šansa je apsolutno nikakva ono što se dešava jeste problem sa opsesivnim mislima i anksioznošću koju one održavaju. Pročitajte ovde još naših tekstova na tu temu a ako budete i dalje imali problem možete nam se javiti za psihološko savetovanje. Sanja Marjanović, dipl.psiholog
Sta ako opsesivne misli nisu iracionalne, u smislu da su ipak realno moguće kao npr.da se nekome ne dogodi nesreca? Kako na to da namerno mislim i da se ne stresiram? Imala bih osecaj da to prizivam. A nije nemoguce da se dogodi. I koja je cena vasih terapija? Hvala unapred
Postovana Kiki, „prizivanje“ nema nikakve veze sa opsesivnim mislima, one samo mogu da Vas plaše ali ne i da dirktno uzrokuju bilo kakve radnje, događaje i sl. Što se tiče informacija vezanih za psiholosko savetovanje, možete nas kontaktirati telefonom (naši kontakti se nalaze sa desne strane na početnoj stranici) i dobiti sve informacije. Sanja M., dipl.psiholog
Kiki, nisam majka ali evo ako će ti Šta olakšati pročitala sam da je za nas koji imamo opsesivne misli karakteristicno da se stalno proispitujemo a Šta ako ovako, a Šta ako onako, a tema ti se stalno vrti oko te najgore stvari koja te muči. Pretpostavljam da se proispitujes duboko u sebi Šta ako je to ipak moguće ( jer svašta je u životu moguce) meni se dešava točno ista stvar tako da mislim da to nije ništa čudno. Vjerojatno je neki začarani krug -nešto je slucajno potaklo tvoju anksioznost pa su ti zbog toga počele dolaziti te nekontrolirane misli, a onda opet zbog tih misli postaneš anksioznost i nije ti dobro i tako u krug. Vjerojatno isto imaš momenata kad misliš kao joj ma glupost evo sad mi je dobro, a onda u drugom trenutku se slamas i više ni sama ništa ne znaš. Ja zaista mislim da je sve ovo Šta nam se dešava samo posljedica nekakve situacije kroz koju smo prošli i koja nas je psihički potresla a da nismo ni znali i onda nam ovako mozak reagira sada. Ja vjerujem da će to s vremenom proći kad se mozak zasititi gluposti (Nadam se). Evo ja se već pol mjeseca mučim od straha prvo da ću povrijedio zarucnika a sad pak Šta ako poludim pa postanem ubojica ili nekakav serijski ubojica- gluposti, naravno da se bojiš da ova cijela situacija ne vodi tako nečemu, Al zaista mislim da nije to baš tako. Oni koji su takvi pokazuju znakove puno prije (bar se nadam haha)….evo ništa nadam se da ću te bar malo utješiti sa ovime….možda se možeš prepoznati u situaciji i osjećaju. …:) drz se
Mag, hvala ti znaci mi svaki savet i svako iskustvo. Imam i ja tebi nesto da kazem: sigurno neces povrediti nikoga jer opsesivne misli se hrane tvojim strahom da tone uradis. To znaci da se toga PLASIS. a to znaci da to nikad neces uraditi. Da si takva osoba ne bi se toga plašila nego bi to bez grize savesti radila-povredjivala ili ubijala! Zato ne brini oko toga nego se bori protiv te odvratne bolesti! Ja znam koliko je teško ziveti sa tim…
Moguli opsesivni misli da predju u pravu depresiju napr covjek da nema volju za zivot ili je to samo osjecas vrsta depresije samo zbog misli i straha. Osecam se ponekad bas lose od anksioznosi i tih misli da nemam volje za nista a drugi dan sam presretna zavisi od postojanje misli. Imam divnu porodicu decka sve mi je po taman ali opet me strah da nepredje to u jaku pravu depresiju. Hvala unapred ako moze kratak odgovor. Pozdrav
Ne ide mi iz glave posto sam videla onaj copilot sto je srusio namerno avion boze sacuvaj a taj sigurno nije imo opsesivne misli (nadam se:/ ) valda samo depresiju neko tvrdi nesta drugo ni netna se tacno. zato pitam to mi nesto ne ide iz glave sad. Moj prob kad vidim tako nesta onda me strah dali sam ja kandidat da upadnem u toliku depresiju da ucinim nesta nedaj boze posto imam opsesivne misli i aknsioznost. Pozdrav
Postovana Ena, osobe koje su sklone anksioznosti i/ili imaju neki od anksioznih poremecaja su sklone da pripisuju sebi razne simptome kada dobiju informacije o tome da je n.n. osoba koja ima neki od psihijatrijskih poremecaja izvrsila to i to (suicid, ubisto i sl.). Morate razumeti da je svaka osoba individua za sebe, ma koliko poremecaji bili slicni po simptomatologiji oni su drugaciji po intenzitetu, toku, udruzenosti sa drugim poremecajima, te se moraju tretirati u kontekstu određene osobe. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Mene ovi napadi hvataju vec dugo vremena npr vidim noz i u glavi stvaram sliku kako radim najgore stvari moguce toliko su grozne da dok vam ovo pisem placem,ja to ne zelim da se desi,meni je samo 18 godina i sanjam o tome da provedem normalno svoj zivot bez ovih misli i toga….na kraju krajeva kada bih sto posto bio siguran da su ovo samo moje opsesivne misli i da od toga nema nista bio bih najsrecniji na svetu i sa time bih moga glatko ziveti ali mene to hvata sada jakooo jakoo cesto pa se zbog toga bojim….molim vas pomozite mi, uzimao sam i terapiju,pio sam eftil i seroxat a ponekada i bensedin ali samo zbog toga sto sam explozivna osoba ovako to nema veze sa napadima panike i u tim momentima nije mi potreban,ali kad se posvadjam sa nekim na primer e tada sam bensedin pio…
Postovani Vuce, strasne misli i slike se mogu javiti u glavi svakog coveka a ono sto vi osecate kada se one dogode jeste gadjenje i strah prema tome to su opsesivne misli i nista drugo. Konstantno postojanje sumnje karakterise ovaj problem, bitno je da shvatite da misli nisu jednake realnosti i da covek moze imati u glavi mnoge grozne misli ali da to ne znaci da ce se bilo sta od toga realizovati. Ovde mozete procitati jos tekstova vezanih za ovu problematiku. Takođe, bilo bi dobro da nam se javite za psiholosko savetovanje ukoliko ste u mogucnosti. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Hvala:) moj problem su opsesivne misli to znam i zbog toga se osecam lose ja odma mislim da je depresija ali mislim da je stanje samo lose zbog okp cim je to bolje onda se i bolje osecam. A i z zadnje vreme sam samo kuci moji su daleko sama sam sa deckom:( ja mislim negde ste napisali da osobe koju imaju opsesivne misli ili aknsioznost su zasticeni od recimo prave depresije. Mogu se osecati lose zbog okp kao sto i ja sad ali to je normalna reakcija i nemoze se tumaciti kao prava depresija. Ako moze jos to da mi odg
Tako je, Vas primarni problem je anksiozni poremecaj a depresija moze nastupiti kao posledica njegovog neprevladavanja.
Znaci ako se neko depresivno oseca povodom opsesivni misli i to sto se dogadja u mojoj glavi se nece desiti u realnost napr sebe da uvredim i sl. To je uglavno moje pitanje bilo izvinite sto dugovlacim
Postovana Sanja, najlepse Vas molim za sto skoriji odgovor ! Imam strasan problem. Grozne opsesivne misli, koje ne zelim. imala sam ih i daleko ranije , o tome da bih mogla povrediti nekoga u svojoj porodici. A nakon porodjaja i prema svom detetu, koje mi je sve na svetu , koju obozavam i zivim za nju. Napadi panike , evo i dok ovo pisem , dlanovi mi se preznojavaju. Stalno se preispitujem da li bih stvarno tako nesto mogla uraditi i vrtim se u krug… Konstatovala sam da sve to ja NE ZELIM! A onda na tu konstataciju sledi , a sta ako ja to zelim? Izludjujem sebe samu. Samo zelim da sve to prodje zauvek! Kolike su sanse da ja to , ne daj Boze uradim ? kako se toga resiti? Hvala Vam unapred !
Postovana, misli koje ste opisali su opsesivne misli i apsolutno su bezopasne odn. one Vas nece naterati da bilo sta uciniti ali je problem sto Vi to mislite da ce se desiti i da te misli imaju moć da Vas nateraju da utadite tako nesto. Preispitivanje tipa „Šta ako ja ipak jesam ili šta ako ja ipak nešto uradim“ su karakteristična za okp. Prema tome, preispituvanje i sumnju shvatite kao simptime anksioznog poremecaja tj. okp-a i nista vise. Pozdrav, Sanja Marjanović dipl.psiholog
Hvala Vam puno! 🙂
Inace sam dobra majka i obozavm da provodim vreme sa svojom predivnom cerkicom 🙂
Zwezidca chanca je nula to su samo misli koje i mene napadaju nazalost.. Mozes procitati gore savjete i ja sam slican tekst napisala 🙂 kako se resiti pa vidi ovako nedajes hin znacaj svaka majka ima misli strasne a nebi svaka proiznala.. Ko nas jeste problem sto se plasimo od tih misli koje apsolut o nemaju veze sa nasom licnosti.. Pusti neka prodju nemoj da izbegavas samo pusti neka prodju dok ne ode i strah sa njima i ako je tesko sa vezbom ces se svremenom sve bolje osecati i misli ce ostari ali ti se neces plasiti.. Ja de musim tagodje vec dugo ali nismo same sve je to samo strah i sumnja a mi smo cak i bolje majke od poneke koje nemaju opsesivne misli zato sto se mi vise drzimo pod kontrolom.. Pozdrav vama sanji koja pomaze sa njenim savjetima
Leyla , hvala vam od srca na podrsci! Puno mi znaci . Ja se rasplakah citajuci reci podrske…
Imam tagodje jedno pitanje gde nigde nisam procitala pa pitam za vase misljene. Mene muce opsesivne misli. Ako se osecam depresivno i imam te misli prema meni i detetu napr. Vazi li to isto za osobe koje su depresnivne ponekad zbog tih misli da se ne ostvaru iako su depresivni ili je to onda opasno. To pitanje me jedino muci.. Jer osecam se ponekad bas ko da sam depresivna i odma mi padne napamet dali sam onda kandidat to da uradim.. Ja imam volje ali u zadnje vreme imam neke simptome od depr a uzrok mi je sve zbog tih misli. Jedino memto muci jos inace sam skoro sve prebrodila mislim da znam kako treba da nastupim..
Postovana Lejla, upravo ste sami odgovorili na pitanje. Depresija koju osecate je posledica konstantne anksioznosti izazvane opsesivnim mislima koja iscrpljuje organizam pa se mozete osecati „prazno“, umorno, neraspolozeno ali to nema veze sa „pravom“ depresijom. Pozdrav, Sanja M. dipl.psiholog
Zwezdice nema na cemu znam kako se osecas kad ima nekog ko te razumije ja sam pocela opet da zivim kad sam nasla ovu stranicu i videla da nisam sama pozdrav
Te misli mi stvaraju sumnju da li ja to zelim ili ne . Grozno se zbog toga osecam
Joj da Leyla i mene to zanima….evo čekam na cbt tretman Al počela me neka depresija bas hvatati….i mene zanima jel to opasnije tako u kombinaciji i jesmo li veći rizik za napraviti sebi i drugima nešto ne daj bože….ma katastrofa više. ..nikad kraja hah
Dobro vece, postoju li opsesivne misli poput vrste da me strah da ostanem sama sa djetetom to mi je palo napamet i ne ide mi iz glave posto moj muz posnovno ponekad nije kod kuce onda zamisljam kako cu nauditi djetetu
Ili na primer kad vozim ko da mi deuga osoba kaze da skrenem i udarim namerno negde i tako isto kad sam sama u stan zamisljam tako pa
Mislim da me strah sad kad sam sama. Imala sam terapiju sve deuge misli i normalno sam naucila kako da nastupim ali ovo je sad novo da zamisljam takve stvari kad sam sama sa detetom u stan ili kad vozim. Pozdrav
Postovana Stojo, sve je to isti mehanizam iako se sadrzaj razlikuje. Pozdrav.
Postovani i ja Primjećujem ponekad da sam agresivan zbog mojih opsesivni misli. jeli taj osjecaj normalan kod okp? To je samo kad imam los dan inace iz prirode nisam uopste aggresivan samo sto se osecam ponekad tako zbog opsesivne misli. strah me da neizgubin totalno kontrolu sam sebe slapim po glavi ponekad zato
Da i mene ponekad strah voznje. Imam opsesivne misli recimo impusle da udarim u drugo auto. Ponekad Mrdnem volanom minimalno levo i desno da bi provjerio da imam povjerenje u sebe da necu izgubit kontrolu iako imam te impulse to je nacim moje konfrontacije.nervira me to jer ja putujem godinama i sad odjedom ovo. Ako moze savjet dali da nastavim da vozim ili da predam kljuc nekome ko nema strah
Postovani Damire,prvo bi trebalo da resite problem sa opsesivnim mislima a ne da odmah odustajete od posla. Sto se tice nezadovoljstva koje imate povodom toga sto se opsesivne misli javljaju to je jednostavno nepotebna reakcija jer javljanje opsesivnih misli ne mozete kontrolisati te je besmisleno da budete nezadovoljni ili besni sto su one tu. Pozdrav. Sanja Marjanović, dipl.psiholog
Moze li mali savjet na moj problem . Mnogo ste mi do sad pomogli pozdrav
Hvala puno
Problem je samo sto me plasu impulsi kad vozim i osjecam kao da cu trenutno pogresiti pa ponekad mrdnem autom da povjerim da se nece nista desiti volan drzim jako da nebi pogresio kad mi naidje osjecaj, onda osetim se besan sto ja to radim.. Do sad hvala bogu nisam imao udes mozda sam se previse udubio u misle sta mislite mozda treba da se opustim i kad mi naidju te misli ili impulse da pustim da prodje taj negativan odjecaj. Jos jednom hvala inace opsesivne misli sam imao razne to mi nije veliki probl.
Dobro vece odavno pratim vasu sajtu i probalsa sam se u poneke tekstova ko da sam hi ja pisala. Imam problem meni su dali diagnosu opsesivne misli i aksioznost doktor mi je reko da nemam depresiju posto sam inace uvjek nasmijana i druzim se imam dobru porodicu inace mi je sve ljepo hvala bogu. sad nisam sig dali je dokt mozda pogresio diagnosu. Strasljiva sam po prirodi ranije sam imala straha od tumora i od smrti. Sad me muci suicidnih misli da sebi nesta ne ucinim sto misli posle toga mi padaju napamet dali su to opsesivne misli ili ja to mozda zelim. Plasim se jer ponekad povjerujem da ne zelim da zivim pa se uplasim sto to sad mislim. Mozda mi je neko postavio crnu magiju daleko bilo da sebi nesta uradim ali ja to ustvarnost ne zelim. Posto sam cula pricu od komsinice slicnog dogodjaja. Uzas. Zbog tih misli sam usebi tuzna i neka teskoba me muci kao da su te suicidalne misli stvarnost.sramom se jer inace nisam imala tezak zivot ali zasto onda tako mislim. Ako su to opsesivne misli zasto se osecam grozno kao da ja ne zelim vise da zivim
Postovana, dijagnoza je tacna. Sadrzaj Vasih opsesivnih misli je vezan za suicidalnost i anksiozni ste povodom toga. Pozdrav, Sanja M. dipl.psiholog
Mnogo me taj osjecaj muci i imam jednog sina i mozete zamisliti da de takve misli i za njega mislim da cu nauditi meni i njemu jako me to muci trenutno kad pomislim na to teskoba me uhvati cudan osjecaj u stomaku i kad sam sretna najvise me te misli napadnu i mislim da sam suicidalni slucaj.. Ali ja to nezelim da mislim dali sam opasna za sebe i djete dali mogu opsesivne misli biti tako jaki da cak i mislim da cu nesta uraditi. Posto me taj osjecaj prati da cu uraditi momentalno . Molim vas za savjet ako ikako moze da se opustim ako su opsesivne misli. Nemogu trenutno da uzivam jer me to prati bilo sta ljepo da mi se dogodi.. Pozdrav opet
Hvala vam puno znaci taj „osjecaj“ koji dodje i teskoba posle toga da ne zelim vise itd da cu nauditi sebi i mome sinu su isto karisticni po opsesivni milsli. Negativan osjecaj moze da je jak i da se svremenom pojaca jeli to tacno. Trenutno kad me naidje cekam dok prodje samo ne dajem him znacaj primjetila sam da se svremenom bolje osecam jer man se nekako navikla ali me ne hvata vise toliki strah
Ano mozete jos nesta za zadnji treat da mit kazete hvale unapred.. Dali da nastupim dalje tako.. Pozdrav
Upravo sam procitala gore da je taj negativan osjecaj deo tih mislih.. Hvala vam opet na odg . Laku noc
Postovana sanja imam i ja misli samo su moji malo drugaci meni se vise slike pojacljubu ispred oci. Napr kad kupam svoje djete gledam ga kako uziva u vodi a meni naidje slika kako ono lezi svo u krvi u kadu:( mnogo mi smeta bilo sta lepo da se dogodi meni naidje slika strasna u tom trenutku ili kad smo napr na igraliste dete se igra ljula a ja ga vidim kako visi strasno. Sta je u pitnju? Kako da stopiram te slike. Ponekad kad se gledam u ogledalu vidim sebe i slika mi kako sam povredjena kad vozim autom slika mi ispred kako se desava udes mojim najmilima ili meni.. Molim vas za savjet. Lose se osecam skoro me svugde te
Slike prate bilp sta ljepo da se desi. Citala sam ali problem koji ja imam nazalost nisam nasla nigde u ovom forumu. Osecam se bas prazno nemogu da uzivam sa najmilim djetetom sve me te slike prate. Nervozna sam i tesko desim srca mi brzo lupa kad pomislim na to prebadnem se dali ce se to desiti stvarno molim se svaki dan. Osoba sam koja ima strpljene ali kad je upizanju ono sto najvise volim cini mi se da padam. Hvala
Postovana, strasne ili anksiozne slike su isto tako uobicajene kao i misli. Kod vas se verovatno radi o generalizovanom anksioznom poremecaju, koji karakterise prekomerna i hronicna briga. Sanja M, dipl.psiholog
Dobar dan. Nikad nisam bila do sad nod psihologa ili psijatera da mi da diagnpsu vec sam sama sebi dala citajuci po net znam da nije tacno ali mislim da sam nasla svoj problem. Nisam znama da postoju opsesivne misli dok nisam citala vas forum sad nigde neulazim osim ovde i citam savjete. Kao sto i ostale mame mene muce skoro sve misli koje sam do sad procitala
Imam najgore misli nevi da ulazim u detalje jer su stvarno grozne
Imam najgore misli nevi da ulazim u detalje jer su stvarno grozne
moj najgori misao trenutno(nezavisno o ostalim) da je moj sin
Mozda da skratim tekst. Imam hiljadu misli kako ubijam udaram i to sve one osobe koje volim.. Sina dete sebe itd.. Uzasno.i svaku put te iste misli u drugom sadrzaju i scenama i glupim idejima. Mucim se vec skoro 4 godine.najgori mi misso trenutno da mi je sin
Postovana, te misli predstavljaju simptom OKP-a. Dakle, ono sto je vazno jeste da potrazite strucnu pomoc za prevladavanje ovog poremecaja
Sanja M.,dipl.psiholog
Da mi je sin
Da mi je sin
Vidim da nesta nece sutra postavljam pitanje izvinite
Los. moja svekrva mi je rekla da sam rodila
moja svekrva mi je rekla da sam rodila
Postovani Vladimire nadam se da ce te barem vi da mi odg!Dosla jedan dan moja svekrva a moj malo nji ne podnosi nikako i ne slusa je zato sto ga za sitnicu psuje.jedan dan ona meni kaze da sam rodila djavola (kao on ne slusa itd) ja sam se nasmijala pa posle ko da mi nije dosta drugih misli koje imam i mucim se vec skoro 4 godine sad mi je ona to ubacila u glavu da mislim da sam rodila bas
i kad se djete igra ja gledam u njega i zamisljam da je proklet( daleko bilo)zamislite gluposti! Bilo gde da odem misli da su svi prokleti. Nisam nikad bila kod psijhatera ili psihologa. Kad sam nasla vas psihilog onda sam sam citala probleme i videla sta je samnom i da nisam luda.. I ta misao me odavno plasilo pa sam se uvjerila da nisam.i tako mi te misli se vrtu u krug ubiti, prebijen, o ludilo, svi su prokleti itd. Pitanje jeli tacno da bilo kakav misao da mi padne na umu misli bilo kakvog sadrzaja (o temu da nekoga ubijem ili slicno)da se nikad nece desiti u realnost. I to sto mislim ponekad o mojim sina da su to samo opsesivne misli i da du prolazne ako him nedajem znacaj.
Hvala puno na savjet. Znaci radi se o opsesivnim mislima i nije nista strasno samo da him nedajem moc?
generalizovanom anksioznom su osobe koje se plase buducnost! Nisam bila sigurna pa sam se informisala. Vise mislim da su opsesivne misli zato sto me misli i slike smetaju i plasim se njih. I najvise se pojavljuju kad pocnem da hi ignorisem. Ako sam pogresno svatila mozete me popraviti. Naravno vi bolje znate ali mislila sam vise da su opsesivne misli u pitanju.
Generalizovani anksiozni poremecaj ne iskljucije postojanje opsesivnih misli jer dolaze iz istog spektra poremecaja. Sanja M. dipl.psiholog
Danas sam vozila sa
Mojom bebom i jedan manijak me zamalo udario od pozadi. Jako sam se plasila jer sam sanjala udes nisam bila ja na volanu neho sam u snu gledala taj udes i tako me sad strah da se ne ostvari nedaj boze molim se da mi nije tako nesta sudjeno. Sad mi neide ta scena iz glave i mislim da mozda i mora to da se desi da daleko bilo izgubimo zivot na taj nacin. Mnogo se plasim takve nesrece jos kad mi je beba u auto. Opsesivne misli imam sad i sve mi scene pred ociju kako moze da se desi daleko znaci nastrasnije scene. Inace imam opsesivne misli ali ne u ovom sadrzaju i tako mi se menja. Hvala na savjet
Da i mene jos muci misli da kad ostanem sama sa bebom da cu mu uraditi nesta pa ponekad i da beba nije sigurno kod mene jako me te misli muce.. Sad trebamo da predjemo u drugi stan pa pomisljam stvari kako bi mu naudima itd.. Rekli ste da se te misli ne ostvaraju zasto se osecam onda lose iako znam ali sumnjam da je mozda nesto drugo u pitanju. Zar je djete kod mene na sigurnom mestu iako imam takve misli i da netreba da se brinemda ostanem sama sa njim itd..
U glavi mi se pojavljuju prisilne misli tipa ubi ovog ubi onog (obicno clanove porodice koje volim vise od zivota)…to traje skoro godinu dana .imam ih 3 dana za redom pa onda neko vreme nemma i opet se vrate.mnogo se plasim,roditeljima sam ispricala sve ..samo mi recite da li je moj problem OKP??? Molim vas
Po onome sto ste opisali u pitanju jeste OKP. Priroda opsesivnih misi je takva da su one u nekim periodima manje ili vise intenzivne (kada se pojacaju spoljasni stresori pojaca se intenzitet opsesivnih misli). Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za tretman kako biste prevazisli ovaj problem. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Postovana,od kada znam za sebe ja sam anksiozna,ali nista strasno.ali kad sam se porodila počele su misli“sta ako povredim svoje dete“iz tog straha sam pomislila sta ako ja njega ne volim.to me muči god.dana.sad sam rodila drugo dete,ali ovaj osecaj prema prvom detetu je ostao.ja kao da nemaw ósecaj da je to moje dete í sad se plasim da ču se izgubiti i neću znati da je to moje dete. ..šta vi mislite o tome?Hvala
Postovana BObo, to su samo opsesivne misli i ne bi trebalo da im pridajete znacaj. Procitajte jos tekstova na temu OKP-a i opsesivnih misli ovde. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Draga sanja imam pitanje za vas licno ako bi mogli da mi odgovorite.. Vidim da ste vi napisale ove tekstove koliko vi godina imate iskustva u vas posao ? I koje ste godiste? vidim da ste veoma mladi a toliko ste upucene smatram to positivno.. Nemojte me svatiti pogresno pa zelim vase misljene da cujem! malo sam starija dama imam porodicu i problem sa okp vec godinama! Da li mislite da se obratim psihologa koji je stari od vas i ima mnogo godina vise iskustva i znanha?
Mozda godine nisu bitne i koliko godina iskustva. Kako da promjenim misljene da ako je psiholog stari da nemora da znaci da je bolji i iskusni sta mislite .. Pozdrav
Postovana,imam jako veliki problem i jako se bojim i treba mi pomoc jako poludecu vise…Naime nedavno sam imala misli da me privlaci isti pol…a sada mislim da sam psihopata…juce sam odgledala neki jeziv film gde neki psihopata radi svasta ljudima i od njih pravi nesto i sad mislim da sam to ja i da me te scene privlace…i imam misli bukvalno da ubijem bliznje i jako se bojim celu noc nisam mogla da zaspim Sta ako uradim nesto nekom,pre bih se ubila i sto je najgire slike i misli iz glave ne nestaju jako se bojim molim vas pomozite mi i recite kako da se resim toga,imam osecaj da ludim
Postovana,imam jako veliki problem i jako se bojim i treba mi pomoc jako poludecu vise…Naime nedavno sam imala misli da me privlaci isti pol…a sada mislim da sam psihopata…juce sam odgledala neki jeziv film gde neki psihopata radi svasta ljudima i od njih pravi nesto i sad mislim da sam to ja i da me te scene privlace…i imam misli bukvalno da ubijem bliznje i jako se bojim celu noc nisam mogla da zaspim Sta ako uradim nesto nekom,pre bih se ubila i sto je najgire slike i misli iz glave ne nestaju jako se bojim molim vas pomozite mi i recite kako da se resim toga,imam osecaj da ludim
@anonimna ako ste po prirodi strasljivi Nemojte da gledate strasne filmove ili bilo sta sto bi vam moglo ojacati interzitet opsesivnim mislima.. Po tekstu koji citam radi se o opsesivnim mislim koji je simptom ankszioznost.. Dakle misli su misli i pustite nek prodju nemojte da se plasite slicnim iako je tesko i ponekad bas naporno jer opsesivne misli su suprotne od onoga sto volite itd.. Nadam se da dam malo pomogla.. Pozdrav
Hvala ti Leyla,ali jako se bojim imam napade panike od straha i bojim se da ne povredim svog decka,jednostavno nije mi ni do cega,ne mogu nista normalno da radim jer samo na to mislim…kako da ih samo pustim da prodju?
Bas tako nedajete him znacaj jednostavno rekli ste sami pustite ta prodju mislite hi do kraja iako je tesko verujte mi procice osecate se bolje samo nemojte ignorisati jer cim pomislite na njih vas je strah ali sve dok hi ignorisite nece vam biti bolje .. Kako sam rekla iako je tesko mislite hi do kraja dok mozak ne konta da vi ne obracate vise paznju i same ce da prodju.. Ovde imate odlican tekst kako da se ponasate i savjete niste sami ali proci ce
Ali mene opet uhvati strah i bojim se svega ali bukvalno svega i da se vidim sa deckom…Kao da ja nisam ja,jel sigurno ne mogu misli da te nateraju da to ura,dis? I kako da ne obracam paznju,kako si ti uspela?
Leyla da li mogu da stupim sa tobom u kontakt preko telefona da razgovaramo,mnogo bi mi znacilo
Ja vam mogu samo do ovde dati savjet jer ipak nisam psiholog 😉 bolje da nazovete imate broj telefona od ovi psihologa koji vodu ovu stranicu oni su super upuceni u taj problem bolje nego ja 🙂 ne ignorisete situacije koje vas plase nego da se suprostavite sa strahom najefektivnija terapije koja se pokazala za vas problem i t je konfrontacija znaci ako vas je strah ne izbegavajte nego direknto se suprostavite sa tom situacijom dok strah ne prodje.prepostavljan da ste jos mladi.. opet bi vam preporucila da nadjete strucnjaka koji ce vam intenzivno pomoci da resite problem sa okp jer treba vremena i strpljene ali moze biti samo bolje.
zvala sam ali se ne javljaju…da imam samo 17 godina
Pozdrav imam cudne misli pa neznam da li radi o okp. Prvo sam se plasila da uradim majci i osobe koje su mi drage. Naravno da se te misli uvjek krecu za najdraze osobe.. Te sam i nekako prebrodila ali jos me muce i plasu ali ne kao u pocetku. Veceras smo sedeli sa drustvom i meni su naisli misli da oni meni hoce da naude ili neke osobe koje sretnem na ulici koje nepoznajen da su zlobne i pomislim da me strah od svakog ali znam da me nije to sam samo pomisliam u sebi:/ voljela bi da zelim da li se te misli mogu pojaviti i za nepoznate osobe ne samo za moje najmilije..!Nemam socialni phobiju volim da izlazim i da se druzim sa svakim sam dobro jedino sto me te misli malo muce da su svi oko mene zlobni i da zelu da mi naude.. trenutno me te misli malo zbunjavaju! Htela bi da cujem vase misljene o mojoj situaciji i dali su u pitanje opsesivne misli!? Hvala unapred
Nikad nisam bila kod psihologa jer sam procitala da nisu svi psihologi upuceni u okp pa me strah da nebi rekli da sam luda za svoje misli i ako bi him svake ispricala koje imam i glavu da mi ne kazu da imam psihozu ili slicno zato se obracam vama prvi put sam u vaspj stranici i mnogo sam bolje kad vidim da nisam sama sa svojim problemom.. Pozdrav i laku noc
hvala vam puno na odgovoru
Imam jedan problem prosle godine smo kupili veliki stan u kojim su zivela tagogje familija sa troje dece. Oni su ostisli u inostanstvo da zivu i prodali nama. Sve je bilo lepo dok nisam cula da se davno ubio brat od tog coveka davno je bilo. Taj covjek sto se ubio u sumi mi ne ide iz glave neznam kako je izgledao ali eto zamisljam da je mozda stan proklet . Strah me da se nesta meni ili mojoj porodici nesta desi. Strah me da ne izgubim pamet da me ne ceka ista sudbina. Svesna sam da su misli bezveze i previse se opterecujem mozda sa tim i zelela bi da jednostavno prestanem da mislim u tome. Ali sve se nekako vise udubljavam u te misli i zamisljam tog coveka kako njegovo mrtvi tjelo lezi napr u kadu ili na pod. Pa poslen sebe ili djecu zamisljam u istim sadrzaju bas me slike ispred ociju. Jos me muci misao da mi ta osoba govori da nas ceka ista sudbina kao njega da cu nesta uraditi sebi ili mojoj djeci pa poslen misli tipa mozda moram srce mi brzo lupa kad mislim na te stvari. Bas kao u nekom hororfilmu. Da sam djete pa ajde nebi mi bilo cudo da se plasim svojih misli ali odrasla zena taku gluposti da izmislja:-) Kako da iskljucim te misli i da pocnem da uzivam u nas divan stan i da nema tu nista da je meni to samo od straha i sugestije i da nisam luda da nikad necu nauditi nikom zbog svojih misli. Moram reci da sam uvjek imala misli tipa da me bilo strah da ne poludim itd. Ali ovo sad je bas jedna briga koja me muci i zelela bi da prestanem da se plasim od svojih misli. Secam se kad sam bila djete imala sam misli tipa da ako sam imala negativan misao morala da neutralisem sa necim napr da ugasim ili upalim svetlo da se nebi nesta desilo mojim roditeljima. Tagodje bogohulije ili kako kazete.sad me te misli nepustaju na miru i naravno da imam i misli i impusle tipa da ne izludim u i ne naudim sebi ili djeci. Kako da se oslobodim.. Molim vas dajte mi mali savjet.. Moja deca mene trebaju i nezelim da zavsrim u ludnicu zbog tih gluposti Radi li se kod mene o opsesivnim mislima?
Skinuli bi mi deswt tonantereta kad bi znala sta je samnom i dali imam okp jer neide mu iz glave da nemam okp nego neka ozbiljna psihicka bolest koja se razvija polako Mozete
Mi dati odgovor dali moja sumnja da nisu opsesivne misli isto deo okp dva tri dana poverujem pa onda opet pocnem zbog novij misli da sumnjam
Molim vas ako mozete da kazete sta je samnom nemam nikome da se ovratim. Strahujem i ko da nisam pri sebi samp mislim i mislim imam malu curicu i pna vec primecuje nervozu. To me najvise ubija nisam u stanju da se radujem vise dok ne kazete sta se samnom upravo desava. Bilo gde da odem mene prisilne misli prate zaista primecujem da sam iscrpljena da nemam vise snage da se borim iako sam citala da treba da hi pustim da prodju ali mene sumnja ubija taman mi je bolje i radujem se opet sumnj pa sta ako nikad ne prestane kolko puta treba da padam i opet da ustajem! Sumnja me muci da je nesta drugo u pitanju i da nije okp ma da je i ta bolest mnogo naporna i treba strpljena ali zaiste sam umorna od svega toga. Niko u okolinu ne primecuje samo na zalost muz i curica jer smo non stop zajedno i kad tad i oni primjeti da mama nije dobro. Bila sam kod doktora reko minda nemam depresiju cak da je od straha. Ali zasto se osecam grozno. Sadrzaj mojim mislima se konstatno menja prvo da ubijam pa da ludim panda su moji najmili losindanhoce da mi naudu cak i kad idem u prodavnicu osobe olo mene mi se cini da su prokleti. Nemam socialnu phobiju volim svoje familiju svoje drustvo. Ali ZASTO tako mislim. Znaci sadraj mislima idu na nadogled i nemam zaista ponekad snage za sebe kmpli za moje njmilije zato sto su me te misli okruzile te slike kako se desava mojim najmilim lose stvari kako odna mislim da cu se ubiti. Ja to ne zelim ali onda sumnja i misli nastaju u nadogled.. Molim vas pomozi te mi malim savjetem sta se desava u mojoj glavi ponekad pomislim da mi se licnost menja da postajem losa da cu zbog svojih gluposti izgubiti dete muza sve tako da cu ostati sama. Smijem se kcerkici a place mi se jer nije zaista zasluzila ocaku majku. Samo sumnjam ti si luda niko ti nece pomoci. Samoubodanje se smanjio a uvjek sam bila razpolozena ne da se hvalim dobro izgledam imam sve ali u sebi umirem mucim se davno reci te mi sta je samnom. Lahko bi ako bi znala da su samo sve opsesivne misli birila bi se nekako sa tim samo da znam da nisam poludela. Da prestane ova sumnja i svaki put nove misli.. Iskreno zelim biti majka i supruga da se opet radujem zivotu a ovako je tesko..
Postovana Viktorija, sve sto je opisujete „sumnja, neprijatnost, napor“ pripada mehanizmu i toku OKP-a. Dakle, misli treba pustati da prodju i ne preispitivati odkle su i zasto bas te i te misi-morate shvatiti da sve to pripada samo simptomatologiji OKP-a. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javito za psiholosko savetovanje. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani ,imam jedan zaista krupan problem.. Naime , patio sam od anskioznih poremecaja i okp-a … strah od smrti uglavnom se sve svodi na to.Strah od ostrih predmeta i sve ostalo sto postoji.I negdje sam procitao u jednu knjigu da je kranji strah kod neuroticnih osoba oko seksualne orijentacije.I onda onako niotkuda sam ja poceo da razmisljam o tome da nisam mozda gey i to me je uzasavaloo i imao sam anksioznost veliku..evo vec osam mjeseci ja se budim sa tom mislju da sam mozda gey i ocajan sam ..napominjem citav zivot sam volio samo zene i bio zaljubljen dva puta.Sad dok gledam tv ili nemam pojma zagledam ,da oprostite genitalije muske ,da vidim hocu li se uzbuditi i bojim se da ne dodje do erekcije,pa onda gledam bih li se ljubio sa muskarcem pa kao bih mogao bih ,ali onda samo pomislim na musku pljuvacku i to.. i gadjenje toalno.Nikada nije doslo do erekcije,jeste nesto malo i to vrlo rijetko ,jer sve mislim da sebe lazem da mi mozak sam blokira erekciju pa kao sve dublje se udubim u te scene a i to kad se desi mene obuzme ocaj i jos jace mi udje u glavu da sam gey.. gubim tlo pod nogama.U snovima gotovo uvijek sanjam zene , ali koliko sam opterecen nekad sanjam muskarce , gotovo nikad odnos da imam ,nego samo kao nage i onda najveci ocaj u snu skapiram sta sanjam i momentalno se probudim i skapiram da imam erekciju i onda ocajjj (ali vjerovatno prije toga sanjam zene nego nisam svijestan,ali dzaba) Naime procitao sam na vasem sajtu da ljudi sa hokp-om nikad ne sanjaju muskarce gole ili odnos sa njima a i cuo sam za pseudohomoseksualce i latentne homoseksualce ljude koji su ,koliko sam ja shvatio potisnuli svoju prirodnu seksualnu orijentaciju,sto kad sam procitao ,izgubio sam se ,nisam mogao doci sebi . Intresuje me ulazim li ja u tu grupu ljudi i ako jesam ,a nadam se u Boga da nisam , kako i da li to moze da se izlijeci … hvala vam puno , unaprijed 🙂
Moze, javite se strucnjaku a mozete i nama. Kao sto ste i sami rekli rec je anksioznom poremecaju i nicemu vise. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani,
imam problem vec mjesec dana i ne mogu da ga rijesim. Raskinula sam s momkom, a razlog je bio moja sumnja u ljubav, u mislila mi je stalno kako ga ne volim, i kako ne treba da budem s njim.Mislila sam da ce taj potez pomoci, medjutim nije, od tog dana imam rano jutarnje budjenje popraceno bolom u grudima i titranjem srce, i po cijele dane mislim o tome, i borim se s mislima. U trenucima osjecam toliku ljubav, kada se vidim s njim, veliku zelju za zagrljajem, poljupcem i u sekundi misli se pojave i sve se unisti. Nekada mislim da je sve ovo kroz sta prolazim besmisleno, a u trenucima, mislim da su te misli ispravne i da su tacne, a ne zelim, i ne mogu da prihvatim da je to tako. Ne izlazim, totalno sam se zatvorila u sebe, ne mogu da nadjem rjesenje problema, nije mi lako sve napustiti, i otici, sve me uzasno kida, i ne znam da li je ovo depresija ili su opsesivne misli, ali sama ne mogu da se izborim, iako je cijela porodica uz mene. Molim Vas ako mozete da mi odgovorite da li postoje simpromi opsesivnih misli, mnogo sam Vam zahvalna unaprijed.
najlakse ces to da prevazidjes ako se bavis sobom i svojim dnevnim aktivnostima, onda neces ni imati vremena da se bavis njim u mislima… istu situaciju sam i ja imala, jesu opsesivne misle,i dobro je sto si ih na vreme uvidela.. isplaniraj sebi svaki dan, obavezno se bavi nekom fizickom aktivnoscu i provodi vreme u prirodi.
ja sam totalno potonula, placem vec mjesec i ne mogu da se nikako dozovem. u kontaktu smo i dolazi mi da mu kazem da mi se nikad vise ne javi, i ovo u glavi je toliku moc dobilo da me sve vise i vise uvjerava u to, da treba tako da bude, a ne zelim, zelim da se vrati na stanje kada sam bila sretna, mislim da ovo nikada nece prestati.. Anja, hvala ti puno na odgovoru, pokusati cu da se trznem, valjda se vratim na staro, hvala jos jednom!
Postovana, za detaljnije definisanje problema potreban je opsezniji razgovor. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za isti. Pozdrav.
Dobar dan. Treniram zadnjih 6 mj. i radim da dobijem kila ali imam jedan problem. Ja bolujem od okp-a (opsesivno kompulzivnog poremecaja) preokupiran sam banalnim stvarima, mislima itd… pored svega i svojom tjelesnom kilazom i krajnjim uspjehom. U zadnjih 6 mj. redovito treniram s osobnim trenerom i nabacio sam 7 kilograma i stvarno sam zadovoljan, ali cijelo vrijeme se „grizem“ ocu li uspjeti jos dobiti koje kilo ili cu izgubiti ili cak smrsaviti sto nema nikakve veze s vezom jer treniram i hranim se po planu dobivanja kilograma. Sad ono sto mene zanima je dali je moguce iako treniram, da ne dobivam ili cak gubim na tjelesnoj kilazi zbog toga sto se „grizem“ i konstantno razmisljam o tome.
Postovani, anksiozne misli tipa „Sta ako ne uspem da…se ugojim/budem uspesan u poslu“ su stetne i proizvode samo doadtnu napetost i strah. Postozanje uspeha je pozitivna stvar ali nije nesto bez cega necete moci da prezivite. Bolje bi bilo da preformulisete Vase misli u npr.“Ako se budem dovoljno trudio i dao sve od sebe vremenom cu doci do rezultata“. Budite strpljivi i nemojte sebi postavljate previsoke zahteve koji Vas mogu uvesti u anksioznost. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Postovana, ja imam prisilne misli vec nekoliko godina, pokusavam da im se oduprem, ali nikako ne ide… Moja mama ih takodje ima pa sam to verovatno nasledila od nje… Perfekcionista sam i zelim da sve bude savrseno, takodje, stalno preispitujem stvari… Kako je ovo najlakse izleciti i da li ce mi smetati u zivotu, u odnosima sa ljudima, na fakultetu oko ucenja…?
Postovana Lenka, bilo bi dobro da se javite za tretman. Ako je u pitanju problem sa perfekcionizmom to moze da se resi. Mozete i procitati ovaj nas tekst na tu temu. Pozdrav, Sanja M. dipl.psiholog
Postovani imam jedan problem,javljaju mi se cudne misli tipa da zelim da povredim blizne.Da li bi mogli da mi pomognete,i tj imam 15 godina plasim se da ne krene po gorem i da stvarno to uradim.
Postovani Marko, u pitanju je OKP i da, mozemo da ti pomognemo da prevazidjes ovaj anksiozni poremecaj. Postoje dve opcije uzivo i skajp savetovanje a kontakti su sa desne strane na homepage-u. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Ja imam ogroman problem.Kao da mi neko u glavi stalno govori da ce se nesto desiti ukoliko ne uradim to i to,i onda ja npr umesto da odem da ucim ja moram da slusam odredjenu muziku ili slicno.Stalno imam osecaj da me neko posmatra i da je neko iza mene.Ne znam sta da radim,ocajna sam.Sto je najgore,pocela sam da jako povredjujem sebe,znaci,celo lice mi je u modricama.Najcesce se udaram jer mislim da cu sebi tako da vratim zato sto nisam bila dovoljno dobra nekome i tako to.
Postovana Ana, najbolje bi bilo da se javis za strucnu pomoc kako bi usvojila zdrave nacine resavanja postojaceg problema. Mozes se javiti nama ili nekom drugom strucnom licu (u svom Domu zdravlja npr.) ali bih te zamolila da to bude sto pre. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Zdravo svima.Sta je to sto utice na covjeka pa da mu se taj okp poremecaj pojavi?
Postovani, odgovor je da utice vise faktora. Najjednostavnije: to je interakcija genetske predispozicije i uticaja sredine. Dakle, odredjene osobe imaju predispoziciju da razviju neki od anksioznih poremecaja ali je potrebno da postoji okidac iz sredine (jedan ili vise jacih stresova) koji ce pokrenuti ovaj proces. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Zdravo svima.Mozete li mi reci sta je to sto utice na covjeka pa mu se dese te „opsesivne misli“?Koji je razlog sto se od jednom pojave?
Postovani unazad 2,3mjeseca desavami se da imam crne misli prema svome djetetu sve najgore nevolim ni pisati o tome,to me muci i panika me uhvati kao da planiras ono,ovo ma katastrofa ja to ne zelim ali jace je od mene pa ako moze vase misljenje.
Postovani Frenki, u pitanju je OKP. Bilo bi dobro da se sto skorije javite za psiholoski tretman kako se simptomi ne bi produbljivali. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Ana ako procitas ovo napisi ako si dobila neku dijagnozu jer imam slican problem u porodici pozzdrav
Pozdrav, zovem se Senad iz Beograda sam i 1999 sam godiste. Muce me misli da sam pedofil, imao sam neki period u zivotu kada sam ejakulirao na ‘malu djecu’ zamisljajuci samo oralni sex… Mrzim samog sebe i zelim da se to ne ponovi nikad… Zelim da imam decu za par godina da im pruzim sve… Ne znam sta se desava, totalno sam pogubljen… Sad se osecam kao da ne zasluzujem nikakvu decu i zaista to i midlim.. Sta ako sam monstrum, ne zelim to da budem, javljaju mi se strahovi, pa nisam ni siguran u ovo sto pisem.. Sta vi mislite da li ce sve doci u normalu(samo) ili da odem kod psihologa… A u najgorem slucaju cu da se ubijem, jer mislim da ovom svetu ne treba jos jedan monstrum… Zelim da kad vidim malu decu da se aktiviram kao ‘roditelj’ a ne da mislim o tim monatruoznim stvarima…Da li je ovo OKP ili se moze reci da sam pedofil ?
Hvala unapred na odgovoru.
Zelim da kad vidim malu decu da se aktiviram kao ‘roditelj’ a ne da mislim o tim monatruoznim stvarima…
‘Mislim na strah da nisam pedofil i ako normalno pricam sa djecom i ne izbegavam ih ali bas ne volim da se zabavljam sa njima, valjda sam jos mlad’
Pozdrav
Dali je ovo aktivno ako jest da ispisem
ija svoje dami mozete odgovoriti
Ja sam Milica imam 12godina molim was imaa li nekog resenja za mene ja imam ovaj problem
Ponekad dobijem napad panike jer pomislim pre toga sta ako izgubim svest za disanje i pocnem ubrzano da disem mojima nisam rekla vode me jos u skolu KUCI NESMEM SAMA DA SEDIM USPANICIM SE I POCNEM SA OPSESIVNE MISLI I DOBIJEM NAPAD PANIKE SRCE MI JAKO PRESKACE NESMEM DA IDEM SAMA MALO DALJE I KAZEM STA AKO ME NESTO ODVEDE DO DALJE GDE JA NESMEM I DOBIJEM PANIKU I UMREM A I ŠTA AKO NESTO ME ODVUCE DA SE UBIJEM DA URADIM NESTO SEBI JA VAS STVARNO MOLIM KAKO DA SE OVOGA OTARASIM KOJA JE MOJA BOLEST?
HWALA VAM UNAPRED .
Milice, tvoj problem je najverovatnije panicni poremecaj. On nije opasan i lako se resava, procitaj ove nase tekstove na tu temu. Bilo bi dobro da informises roditelje o tome sta ti se desava i da dodjes kod nas ili negde drugde(kod psihologa) na psihoterapiju ako se to i dalje bude desavalo. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Pozdrav,
u ranim dvadesetim sam i imam problem koji traje godinama.Ne mogu da spavam nocu,jer se plasim nekoga ili necega imaginarnog u sobi.Malo je reci da sam hronicno neispavana i da me ta neispavanost koci u svemu ostalom.Usled stresa razvila sam i blazi oblik OKP-a.Da li ima resenja za moj problem,jer ni sama ne znam kako sam razvila taj strah?
Postovana, OKP se moze prevazici uz pravi psiholoski tretman. Ukoliko ste u mogucnosi mozete nam se javiti za isti. Vazno je da to bude dok su simptomi blagi onda je veca sansa za izlacenje. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovana dr.Sanja Marjanovic dipl.psiholog meni se ne javlja to cesto jeste da te misli govorim u sebi ali ne i da je to cesto sa panikom a misli ja i da i ne mislim o tome ,mene je sramota da kazem roditeljima. Samo jedno pitanja za was dali kada dobijem napad mogu umreti i da li ga mogu prevazici?
Unapred hvala vec ste mi malo pomogli 🙂
Postovana Milice, ne mozete umreti od napada panike, ovaj nas tekst Vam moze pomoci da shvatite sta je zapravo panicni napad. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
I jos jedno pitanje da li ga mogu prevazici i bez terapije posto nije primorno?
Unared hvala :*
Opet ja zaboravila sam i ovo da kažem ponekad ni prodje kroz glavu da uzmem nož i ubijem podmuklo nekog 🙁 da li sam ja anksiozna ili nisam sa prošlim komentarima i sada što ću vam napisati i kažite mi kakvu vrstu imam :okp poremećaj itd.
Ja živim na selu a u tom selu nema mnogo ljudi a šta ako jednom prilikom moji ih nema kod kuće i ja dobijem napad panike a oni ih nemaju duže vreme da li ja do to vreme pošto niko nema mogu umreti ? Hvala vam unapred
Da, to su opsesivni misli o povredjivanju drugih a od panicnih napada se ne umire. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Bio sam kod doktora prije neki mjesec i po, dao mi je neke tablete imam jos par dana za piti.al opet mi se javljaju te misli sto je naj gore kao da ja to zelim i sve tako neke uzasne zamislii,par dana nejavljaju se pa opet pocme neznam ni sma jel to toliko lose i opasno.
Postovani, tablete ne mou da otklone misli, misli su se vremenom automatizovale i dolaze same od sebe ne mora uvek postojati neki „okidac“. Bitno je promeniti stav prema mislima a ne direktno ih zaustaviti-to je nemoguce. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli adekvatnije da Vam pomognemo. Srdacano, Sanja Marjanoic dipl.psiholog
Postovana dr.Sanja mene bas ovaj moj problem mucii dan dva mi bude dobro pa opet krene kao da cu da ubijem boze sacuvaj kao da to planiram trudim se da ne razmisljan al stalno mi dolazi onda mi dodje na pamet kako ce da bude to sve pa da sam ubojica ma uzassss ja to ne zelimmm bio sam kod doktora dao mi neke tablete neznam sad napamet kako se zovu jer sam na terenu radim pa vas molim da mi odgovorite jel to toliko opasno kao dolazi mi na pamet kao da ce svi pricati o tome kad to uradim jojj koliko mi je lakse kad dodje onaj dan kad ne razmisljam o tome to bude par dana pozz.
Poštovani,
molim za pomoć. Naime, imam problema o tome što drugi misle o meni, ljudi koji apsolutno nisu bitni za mene, ali svejedno me zamara što će reći o meni, hoće li me ismijavati i slično. Bila sam učenik generacije, jedna od najboljih u svemu čega sam se dotaknula.. i tu je počeo taj pritisak koji se stvarao sada već 7 godina..što ako ne budem najbolja, što ako razočaram ljude oko sebe, što ako me budu ismijavali kao u osnovnoj, itd… nakon srednje škole sam upisala fakultet, smjer koji sam obožavala, da bih pala u neki vid depresije, jednostavno dobivala bih panične napadaje na predavanjima, tresala se kada bih na njih išla, a ne daj Bože ispiti… pala sam tu godinu jer ni fizički ni psihički više nisam mogla to podnijeti, to je bilo 2012/2013. Od listopada 2013. do sredine 2014. nisam skoro izlazila iz kuće stalno sam ležala, piljila u neku točku na zidu i nisam reagirala, jednostavno sam otupjela na svijet oko sebe. Onda me nešto trgnulo ni sama ne znam što, upisala sam drugi fakultet u drugome gradu, (više zbog toga što sam se brinula što će reći drugi ako ja kao najbolja ne završim ništa, nego što volim to što sam upisala), no napadaji panike su se opet pojavili, ali ovaj put žešće nego prošli, počela bih svaki dan kad bih se ustala prije predavanja povraćati od muke, tresti se i ostajati bez zraka…također nisam dugo izdržala. Nikad nisam išla kod psihologa, jer nisam imala gdje ni kako… zanima me samo može li se nekim tehnikama koje ja sama mogu primjenjivati smiriti i ne razmišljati toliko o drugima i brinuti se o tome da moram biti najbolja, nego biti zadovoljna sama sa sobom i prihvatiti se. Nikome dosad to nisam rekla, niti svojoj obitelji, niti prijateljima, nego sam smišljala razloge koji bi ih zadovoljili i maknuli od toga što mi se stvarno događa. Molim Vas za savjet što dalje učiniti, kako da si pomognem???
Postovana, radi se o problemu sa niskim samovrednovanjem, sve dalje je posledica-depresija, panicni napadi… Moguce je prevazici ovaj problem ali za to je potrebno da imate svog psihologa i da idete redovno na seanse kako biste postepeno dosli do efekta. Mozete se i nama obratiti, mi radimo i savetovanje putem skajpa. Imate nase kontakte sa desne strane sajta. Ovi tekstovi bi vam mogli malo pomoci ali kazem bitno je da nadjete strucnjaka sa kojim cete raditi. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Pozdrav
Sanja Marjanovic dalije ovo aktivno
Ako jest da napisem i ja svoj komentar
da vidite dalisu kdmene opsesivnemisli
Pozdrav
Sanja Marjanovic dalije ovo aktivno
Ako jest da napisem i ja svoj komentar
da vidite dalisu kdmene opsesivnemisli
Aktivno je samo sporije odgovaram zbog ostalih obaveza. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani imam 31 god i imam iste simptome kao svi vi,a muskarac sam(to je jos i gore),po prirodi nisam mnogo plasljiv,ali kada me spopadnu takve misli(koje su mnogo strasne) onda me napadne toliki strah da se jednostavno skamenim i ne mogu da mrdnem,plus sam i depresivan.Za svaku opsesivnu misao imam i odredjenu kompulzivnu radnju,koju moram da uradim.E sad dok sam mislio da je moj problem OKP bilo mi je lakse,dok nisam poceo da citam malo crkvene knjige gde kazu da sve te misli u nasu glavu ubacuje demon,e onda krece apsolutno ludilo,krecem da verujem i u crnu magiju,pa krenem da salivam strah kod neke babe(mator konj od 30 god,strasno) pa onda opet procitam u crkvenim knjigama da su to sve demonove sluge,pa zabatalim sve to,pa odlucim da idem u crkvu,e tu mi se tek javljaju neke misli bogohulne,pa se uplasim i od boga da sam gresan zbog tih misli i onda opste ludilo koje traje i dok vam pisem ovo,onda se cesto jave misli o suicidu.I evo opsta blokada mozga ne mogu vise ni najjednostavnije stvari da uradim,mene ustvari najvise ubise promene razmisljanja i raspolozenja i pojede me strah.Isao sam kod psihijatra i rekla mi je da je u pitanju okp,ali moj mozak opet razmislja,a sta ako je djavo i tako svaki dan prolazim kao zombi
Postovani,
Citala sam ovaj clanak i me interesuje da li opsesivna briga o nekome ili necemu spada u slican problem i da li tome treba pristupiti na isti ili drugaciji nacin? Na primer, od kada sam rodila dete ne mogu da izbacim iz glave slike nekih tragedija, na primer da ce ispasti kroz prozor, da ce se udaviti, da ce je udariti auto i slicno. Cesto imam i nocne more slicnog sadrzaja. Potpuno mi je jasno da ne treba da mislim na taj nacin toliko cesto, ali ne mogu to da kontrolisem.
Postovana, tako je, slicno treba postupiti i po pitanju hronicne brige, procitajte i ovaj nas tekst. Srdacano, Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Postovani,
U braku sam 25 godinai imam dvoje divne djece. Muz mi je starsno bio dobar i brak je bio pun razumjevanja i postovanja jedno prema drugom.
Bilo je tu prisutne ljubomore ali mislila sam to je normalno kad se dvoje vole. Provjeravanja s muzeve strane i stavljanje prisluskivaca koje sam ja otkrila vec druge godine braka u svojoj torbici mi nije izgledalo tako opasno. Mislila sam to ce samo potvrditi moju iskrenost i moje vjerstvo do njega. Jer nikada ga nisam prevarila niti sam imala razlog za to. Ali moj muz je postao s godinama sve vise opsjednut s tim prisluskivacem i idalje postavljao da nisam mogla niti s svojome rodjenom sestrom na kavicu izac. Sad je grozno vec ne izdrzljivo jer ponasa se tako posesivno da me napada da sam ga prevarila, da sam imala vezu tri godine, da ga varam non-stop. Provjerava moj telefon dolazi na posao da vidi jer radim. To me sve ubija ne znam sta da radim? Pravdam se, kunem se ali nista mi ne vjeruje. Volila bi kako da mu pomognem jer znam da pati da mu nije lako. Recite mi molim Vas kako?Zajedno smo 27 godina kako da zadnji mjesec bude ovaki pakao.?Jedan dan mi se izvinjava moli da mu oprostim da me voli da ne moze bez mene a vec drugi dan provjerava me i napada dok sam bila na poslu jesam li gdje izasla i bila s drugim???Hoce da bude non-stop on ili djeca sa mnom i samo tako je siguran da nisam s drugim?!!Sve me to ubija ne znam vise sta da radim…..
Molim Vas dajte mi neki savjet jer hocu i njemu da ovo pokazem da procita da shvati da je povjerenje temelj jedne veze!
Hvala Vam
Postovana, Vas suprug ima problem sa patoloskom ljubomorom i treba da potrazi pomoc strucnjaka. Procitajte vise o tome ovde. Mozda za pocetak da odete kod bracnog savetnika cisto kako biste ga posredno naveli da razgovara sa strucnim licem koje ce odmah shvatiti o cemu se radi. On sam nema uvida u svoj problem i moze se desiti da ce imati otpor za bilo kakav vid pomoci. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Zanima me dali su te misli toliki opasne,jel te misli govore da si takav to sto ti dodje na misli priko tvoje volje,nadam se da su to samo misli da ne natjera covjeka na to sto mislii ufff te misliiii molim odgovor.pozz
Postovani, to su samo misli tj. simptomi OKP-a i nista drugo. Ne vode u realizaciju. Pozdrav.Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Drage moje mame i ostali.Ja sam rodila prije tri mj i od tad sam pocela biti bolezljiva..vodili su me na hitnu pa sve zivo sam iskontrolirala a nalazi u redu.noge se tresu ruke isto tako ma uzas ja nemogu na noge stati,pa sam umislila da imam bolest najgoe vrste..Dok nhsam shvatila da je to šve moj mozak proizveo i umislilo.testirala sam samu sebe.kad sam vidjela da se tresem popila sam tabletu da se uwjerim da su to ziwci.Isto je tako i sa crnim mislima.Stoga nemojte se plasiti gjer vam je to sve u glavi.usmjerite misli na nesto drugo jer taj se štrah hrani s vama jeR se bojite.postavite blokadu i recite sami sebi o pa ewo te opet al ja se ne bojim.pustite da prode a kad se najmanje budete nadali nestat ce vjerujte mi..covjek si sam mora pomoc druge nema..tesko je ali treba biti uporan jer to su samo misli koje nas bacaju u ocaj.nadam se da sam vam pomogla.
Imam jako lose misli. Ne mogu vise ovako molim vas. Imam lose misli o Bogu , o osobi koju volim vise nego sebe. Kada odem u crkvu i kad poljubim ikonu ili izadjem iz crkvu i kada mi tldodju te misli posle mi se oni urezu i glavi i jako se lose osecam. Veliki sam vernik u Boga. Molim vas pomite mi. Odgovorite mi puno bi mi znacilo. Hvala unapred.
Postovana Miljana, u pitanju su opsesivne misli. Pozdrav. Sanja M., dipl.psiholog
Imam jako lose misli vezano za Boga i osobu koju volim vise nego sebe i misli o smrt. Kada idem u crkvu i kada poljubim ikonu ili izadjem iz crkvu i kad mi dodju lose misli ja razmisljam i njih kaki ovo kako ono imam gresne misli o Bogu. Molim vas odgovorite mii puno bi mi znacilo. Unapred hvala
Hvala vam na odg,al nekad mi dodje kad uzmem dete ili vidim ko da neko u meni govorii uradi too,uvjek sam bio veseljak al otkako sam dobio djete pto mi se pojavilo i vise sam brizljiv svakake me stvari rastuzee molim za odg pozz
Kako oni ljudi sto to urade nedo bog sta nji natjera i kako im to dodje
Zdravo imam problem koji ne znam kako da resim ,ako mozete da mi pomognete .. Jednog dana sam bio da konkurisem za posao posto sam imao vremena da malo prosetam parkom ,odmorio sam malo ,i tako sedeo sam i prisao mi je stariji covek pitao koliko ima sati i da li je slobodno ,mislio sam da je normalan covek i ja sam mu dozvolio da sedne ,tako smo se upoznali i pitao me je posto nikada nije bio u mom gradu da li zelim da mu pokazem sta ima u tom parku ,i ja pristao .. zaustavio se i hteo je da imamo seksualne odnose , ja sam odbio jer nisam taj tip da volim isti pol i da imam nesto bezveze..usput kako sam isao mucilo me je nesto zasto bas mene da pita to ,jer nisam takav tip.. vremenom se nesto probudilo u meni da probam nesto sa istim polom i da postanem homoseksualac .zato zelim da mi date neki savet kako da to izbrisem iz glave i da nastavim tamo gde sam stao ,a to je da volim devojke i samo devojke? hvala
Postovani Zdravko, najbolje bi bilo da nam se javite za psiholosko savetovanje povodom ovog problema. Srdacno, Sanja Marjanovoc dipl.psiholog
Takodje isto imam problem npr.kad uzmem casu i dodju mi lose misli i ja moram da ostavim casu da umem drugu ili kad uzmem drugo nesto hranu,neki predmet ma bilo sta i ako zamislim nestolise ja moram to da ostavim i umem drugo ili npr.ako pojedem kolac ako dosju lise misli ja moram da uzmem jos jedan dok mi se misli ne isprave,ili kad pipnem nesto moram da pipnem dok sebe ne nateram na dobre misli,sta je to,kako da tumacim to? Molim vas odgovorite mi , ovo sve me cini nesrecnom. Hvala unapre
Postovana Miljana, poenta je u tome da „ne morate“ nista od toga da radite. Sta se zapravo desava? Imate samo strasne misli koje Vam prolaze kroz glavu ali one nista ne znace, ali stvaraju i pojacavaju emociju straha, i zato sto ste uznemireni ne mozete racinalno da rasudjujete. Dakle, misli shvatite kao simptom, ne morate ih slusati ostanite gde ste i ne cinite nista. Uradite vezbu koja je ovde opisana. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Odgovorite mi molim vas, puno bi mi znacilo
Miljana to je okp nista strasno samo nastavi gde si stala iako su misli tu i ako je tesko ponekad. Ali sa vezbom ces svremenom videti da je to smesno i priznat ces sama sebi koja je glupost. znaci iako dodju losi misli ok tu su nemogu ti nista i nastavis dalje..treba malo vremena ali nauci ces.. Sve dok mozak ne nauci i sama ces videti. Sve naj
Jako sam zabrinuta. Imam problem sa OKP-om, ali sad me je strah da to nije nesto vece, iako mislim da je to samo OKP, pa bih volela da mi odgovorite. Pre sam imala samo opsesivne misli u slikama, a sad su npr. pocele da mi se desavaju stvari kada vidim sliku necega ili neki video(dakle nesto normalno), odmah mi se pojavi neka kontra slika koja je losa i to me dosta uznemiruje. Ne paničim, ali imam strah i smeta mi, jer ne mogu da se skoncentrišem na druge stvari. Stvara mi neki neugodan osecaj u stomaku. Naime, pre neki dan sam videla sliku preslatke devojcice i odjednom mi je tresnulo bolesno pitanje/misao ‘Da li si pedofil? da li bi je silovala?’ i onda sam posle tog pitanja pomislila ‘wtf? zašto bih ja uopšte pomislila tako nešto?’ i to mi je postalo zastrašujuće, pa sam krenula da sumnjam. Isto tako mi se desavao strah da cu izgubiti kontrolu i povrediti svoje ukucane, pa su mi na osnovu toga kroz glavu prolazile slike sta bi bilo kad bih ja njih povredjivala i obrnuto?(oni mene) Nemam nameru da odem kod psihologa zato sto ne bih da brinem moje, a isto tako me je i strah da se to ne pogorsa, iako citam dosta postova i ima dana kada mi je znatno bolje. Mene samo zanima, da li to može prerasti u nešto veće i da li je ovo što sam vam ispričala samo OKP ili tu ima nečeg većeg? Mislim, mogu li poludeti? Koliko sam svesna da je sa mnom sve ok, sa druge strane se plašim da nije, a isto tako ne bih da mešam druge u moj problem i da ih zabrinjavam.
Postovana Marija, prema onome što ste opisali najverovatnije se radi o OKP-u. Imate tzv.“pure O“ sa mislima karakteristicne sadrzine (pedoflne u Vasem slucaju). OKP je anksiozni poremecaj i prema tome moze biti samo to i eventualno moze se menjati sadrzaj, medjutim ako OKP nastavi da se razvija a Vi ga na adekvatan nacin ne prevazilazite mozete povodom toga postati depresivni. Dakle, mnogo je bolje suociti se s problemom i krenuti u njegovo resavanje kako bi se sprecilo dalje napredovanje. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Postovani.
Imam problem sa devojcicom od 14 godina.
Izuzetno dobar ucenik,bez promena u ponasanju.
Zali se na smetnje u glavi…opsesijom pitanja -ko sam,kako postojim,zasto i sl.
Neume da pronadje pravu rec ali otprilike problem je te vrste.Molim za savet.
Unapred zahvalna
Postovana Jelena, to mogu biti opsesivne misli ali mogu biti i neka metafizicka pitanja koja se javljaju u mladjim uzrastima (cesto i ranije). Svakako bi bilo uputno popricati sa njom. Mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
proganjaju me ruzne misli o osobi koju puno volim ……i ukucam na google kako se rijesiti tih misli i tako naletim na vas, malo mi je lakse kada „vidim u cemu je problem“
posebno mi je zapeo text od „djordja“ za koga bih mogla reci da ima iste probleme u potpunosti kao ja, kada sma procitala, prvo sam se smijala (sry djole ;), ali isto razmisljam) sta ako je ono, ako sma pred Bogom gresna, ako se moje misli realizuju i tako u nadogled…molila bih nekoga sa slicnim problemom ili djordja da mi se javi, kako bi podijelili brigu i mozda olaksali jedno drugom…hvala, i pitanje za psihologa, da li je to takodje OKP ? i moze li se totalno rijesiti problem i kako? hvala
Postovana Ljiljana, opsesivne misli se obicno javjalju povodom necega ili nekoga sto nam je narucito bitno-zbog toga i jesu tako uznemiravajuce. OKP se moze resiti adekvatnom psihoterapijom a nekada se ukljucuju i medikamenti (u zavisnosti od stepena razvoja poremecaja). Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Mene moje misli toliko muce to je uzass vezano za svoje dijete kao da cu da ubijem bozeme sacuvaj pa mi dodje kao da ce to biti kaot da sam vidovit pa mi neke slike ,pa mi dodje kako cu kroz zivot odgojiti dijwte kao da se bojim,par dana mi bude super nemmam misli nikaki al kad me uhvati uff,ako neko ima isti problem nek se javii nadam se da su to samo mislii
Mene vejke dve godini me opfatija opsesivni crni nemoralni misli za bliske i toa se pocna od edna slika koja mi se vreza u glavu i pored nje izasle su milion dr slike .i seto toa mene me muci oti nrmogu da se otarasim pocnuem da poludim i nikaki da se spasim .nekogas mi e mnogy lose i mislim najloso za mene.a utre dr treba da iman decu i necu takvu misli ama stvarno se plasim nemogu da podnesem ……
Postovana Nina, u pitanju su opsesivne misli koje su simptomi OKP-a. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Postovani, imate li savete kako se resiti opsesivnih misli, to traje mesecima i vec polako padam u depresiju zbog toga. Ne mogu se resiti tih misli, prodje par dana i nestane, pa opet se pojacaju i tako u krug. Stvarno vise ne znam sta da radim.
Postovani Milane, imate puno tekstova na tu temu na nasem sajtu gde mozete pronaci konkretne savete. Ipak, najbolje bi bilo ukoliko ste u mogucnosti da nam se obratite za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
{\rtf1\ansi\ansicpg1252
{\fonttbl\f0\fnil\fcharset0 ArialMT;}
{\colortbl;\red255\green255\blue255;\red255\green255\blue255;\red0\green0\blue0;}
\deftab720
\pard\pardeftab720\partightenfactor0
\f0\fs28 \cf0 \cb2 \expnd0\expndtw0\kerning0
\outl0\strokewidth0 \strokec3 Dobro vece imam pitanje uvezi trudnoce. Zelim imati jos jedno djete mogu li da prebrodim trudnoci iako imam opsesivne misli.. Imala sam i u prvi trudnocu ali opsesivne imama vec pre nego sto sam se udala a tek jako kad sam se porodila imala sam straha da ne uradim nesta ili da nenizgubim kontroli strah od ludila itd bas klasicne misli..inace sam naucila se borit tako reci ne borit sa ipsesivnim mislima \uc0\u55357 \u56837 ali strah me kad zatrudnim neznam\
Mozda vec i jesam da ne pocne opet iz pocetka da neznam da se snadjem u smislu da sam samo lose i jos ako dodju hormoni itd.. Potreban mi je jedan da od vas da i ako sam trudna da se moze tagodje znoriti sa om i mislite da pustim sve misli da prodju iako je mozda uz trudnocu malo teze da kazem sebi proci ce to je samo novi strah posto sam trudna i mislim sad ce se nesta lose desiti ili posle trudnoce .. Da imala sam i dan danas imam prema voljenim osobama najvise prema djetetu pa i meni cak.. Strah me da ne dobijem depresiju ili slicno da nemogu djetetu da se radujem zbog tih misli bas takve misli sam imala i u prvoj trudnoci ali sam naucila kako insta i dobro mi je ne bezim od straha dali tako da nastavim? Jos jedno kratko pitanje za da ili ne ja hvala bogu nisam imala postportalu depresuje ali drugarica mi imala to pa je sad dobro ali jeli tacno da majke koje imaju postportalu depresijud a ce to samo od sebe proci i da su cak i opsesivne misli koji su prisustvi takohje bezopasne za mamu i djete to me zanima jako.. Hvala unapred veliko hvala za sajtu i za ovakve jake ljude i mame .. Sve najbolje i dalje .. Pozz
Poštovani, jedan prijatelj sa foruma koji je inače bio na psihijatriji tvrdi da je imao incestuozne misli, ali i impulse ka sestri i gej muškarcima. Inače, on tvrdi da je strejt, ali kaže da potiskuje to u sebi iako je jednom spavao sa muškarcem. Ja koliko znam OKP se odnosi samo na opsesivne misli, slike, radnje i pitanja i smatra se anksioznoščću, pa me zanima da li vam ovo liči na neki veći poremećaj koji nema veze sa tim tj. OKP-om? Pitam zato što ja imam OKP, pa me malo strah da li je u pitanju OKP ili ipak nešto više?
Pozdrav i veliko postovanje sa moje strane.:)Zamolio bih vas za savet.U zadnje vreme desavaju mi se cudne stvari,sustina se bazira na citanju i ucenju.Kad citam ponavljam reci odredjeni broj puta,svaku rec po 5,12,40 puta ako to uradim lakse mi je.Ili ako ucim lekciju a neku rec u preslusavanju ponovim vise puta vracam se na pocetak.Ako to ne uradim odredjen broj puta onda misli se motaju po glavi da to uradim po 40 puta i ne mogu da ucim smeta,ometa me,stvara mi se slika u glavi,kako ne znam da ucim,ne pamtim dobro.
Postovani, ovo lici na kompulzivnu radnju, verovatno se tako oslobadjate napetosti. Pitajte sebe sta ce se desiti ako ne ponovim rec nekoliko puta? Verovatno necete imati nikakav racionalan odgovor na to pitnje. Moguce je da imate problem sa koncentracijom, otpor prema ucenju, ali ovo je samo nagadjanje ne mogu da procenim nemam dovoljno informacija. Srdacno,Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Postovanje doktorice,zelio bi da pitam isao sam i psihijatru i psihologu za te svoje misli rekli su mi da nije nista strasno da su to samo opsesivne mislii al meni tako dodje kao da cu ja to uraditii i nekw slike mi se stvaraju pa bi vas pitoo dali to kako covjek stari moze dovest do ludila jel javljaju mi se misli i da cu poluditi da cu ubiti ma uzas pa vas molim za odg
Postovani Frenki, opsesivne misili su samo to misli, simptomi okp-a. Najgore sto moze da se desi jeste da imate strah povodom tih misli i nista vise. Dakle, ono sto Vam se vec desavalo. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Molim vas za pomoc. Ne znam vise sta da uradim sa sobom. Jednoga dana u pamet su mi dosle misli o tome kako sam ja lezbejka. Celog zivota, kada god sam videla takav sadrzaj na televiziji pokrivala sam oci. Prvo su mi se javljala pitanja ‘Sta ako ja to jesam’, ‘Ubijam se ako jesam’ i slicno. Bila sam prestravljena, plakala sam svaki dan. Ali tada sam znala da ja to nisam, ali onda mi se javio strah da cu ja to da postanem. I onda jednog dana sam se osecala mnogo lose, tuzno, gresno na neki nacin, osecala sam svoju nenormalnost. Ali mislila sam proci ce.
Ja sam oduvek bila za muskarce i uvek sam zamisljala vezu sa muskarcima kao neko savrsenstvo gde sve puca od ljubavi. Imam sedamnaest godina inace, a ove moje misli su pocele da mi se javljaju kada stupila u vezu sa mojim prvim deckom. Nevina sam jos uvek, ako i to nesto znaci. Sada vise ne znam ni kako se osecam, prihvatila sam da je lezbejka jedno normalno stanje, da zene treba da budu jedna sa drugom, da i tu moze da dodje do ljubavi. Sada ne mogu da se smirim, ne interagujem vise normalno sa ljudima jer svet posmatram kao lezbejka. Pocela sam da biram da li mi se neka devojka svidja ili ne.
Ne zelim da budem ovo, ja nisam ovo, pomozite mi da se izborim protiv sebe. Nemojte samo da mi kazete da nema za mene pomoci ili da je homoseksualnost neizleciva. Kako sam postala ovo, tako cu i da se vratim u normalno stanje, samo mi treba pomoc. Dokazite mi da zene treba da budu samo sa muskarcima, dajte mi neke osnove privlacnosti izmedju zene i muskarca. MOLIM VAS.
Postovani, molim Vas za odgovor.
Homoseksualnost jeste „neizlečiva“, jer to nije bolest. Ako se neko rodi kao homoseksualac, takav ostaje do kraja života. Svako treba da bude sa onom osobom koja ga privlači i sa kojom se oseća srećno (naravno, pričamo o dve punoletne osobe i o obostranoj ljubavi), a ne da se forsira da bude sa muškarcima ako je žensko ili sa devojkama ako je muško samo zato što se to jedino u društvu smatra „normalnim“. To što ti imaš su klasične opsesivne misli, i preporučujem ti odlazak kod psihijatra. Ne toliko zbog misli koliko zbog homofobije, sa takvim razmišljanjem možeš da budeš potencijalna opasnost po gej ljude u svom okruženju.
E ovako imam samo 15 godina i mislim da imam okp. Ja sam od avgusta odjednom dobio suicidne misli i misli da povredjujem svoje bliznje. To me je jako zabrinulo.Sad od septembra imam misli da sam ja gej iako sam se uvek gadio na njih sam bio i agresivan i smatrao da takvi ne trebaju da setaju ulicama. Oduvek su me zene privlacile a sad te misli ne mogu izbaciti iz glave. Mislim da kada sam srecan da je to zato sto sam prihvatio da sam gej. I sad dok pisem ovo pisem sa odredjenom dozom čuđenja m nikad mislio da razmišljati o tome.Imao sam poneku misao o tome i ranije ali sam nekako rekao sebi daj jesi normalan o cemu razmisljas a sad ne mogu to da izbacim iz glave.samo bih hteo da cujem vase strucno misljenje pozz
Postovani Davide, radi se o opsesivnim mislima koje su vodjene istim mehanizmom ali se sadrzaj razlikuje, prebacuje sa jednog na drugi,treci (npr.sa povredjivanja drugih, na misi o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji). U svakom slucaju, bilo bi dobro da nam se obratite za savetovanje uzivo ili putem skajpa kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
To što si agresivan prema gej ljudima i što ne priznaješ njihova ljusdska prava su veći problem nego OKP. Homofobijom ne trebaš da se ponosiš, jer zbog takvih ljudi poput tebe homoseksualci oduzimaju sebi život ili imaju ogromne psihičke probleme…
Davide i ja imam isti problem!Imam 14godina i od pre pola meseca mi se pojavljuju suicidne misli.Stoje najgore od svega toga JA NEZNAM ZASTO ZELIM DA SE UBIJEM!Molim se Bohu i idem u crkvu nikad mi se ranije ovo nije desilo!Shvatam da su tosamo opsesivne i suicidne misli,ali ja mislim da cu ovo stvarno uraditi!Ali kad sam bio malo mladji isto sam mislo da sam gej.Nemoj da brines sve ce to proci pozdrav!
I samo da dodam da me i sada zene privlače i da ja duboko u sebi znam da to nisam ali je veoma tesko izboriti se sa ovim mislima tako da molim za pomoc i vase misljenje!!
Za Davida
Ne zaboravi da si u pubertetskom dobu koje će proći i sa njim problemi koji se mogu rešiti tako što ćeš se aktivno baviti nečim što će te ispunjavti i u čemu ćeš uživati (sport, čitanje,, muzika, pisanje itd. itd.). Čovek svoj senzibilitet mora ispoljiti na najbolji mogući način koji će biti od koristi pre svega njemu pa onda i drugima u kom slučaju dolazi do samopotvrđivanja i jačanja samopouzdanja. Ne verujem da su kod tebe u pitanju klasične opsesivne misli obzirom na godine. Razgovaraj sa roditeljima ili nekim ko ti je blizak ali potpuno otvoreno, nema stida jer nisi jedini, svi prolaze fazu sazrevanja. Opusti se i uživaj. Jednog dana, kada sazriš, shvatićeš da je sve bilo prolaznog karaktera. Tebi nije potrebna nikakva terapija.
Gospođo Marjanović, zašto ne odgovorite na pitanje „Ja“? I zašto pravite selekciju, ili odgovorite svakome ili nikome. Pozdrav!
P.S. Uvodni tekst ništa nije objasnio iako je naslov obećavao.
Za Ja
Postavi sebi pitanje – Ko je mene rodio i eto ti dokaza i odgovora na tvoju nedoumicu.
Postovani,
imam vec neko vreme misli malo cudne sadrzine, nisu one koje se obicno navode za OKP (oko 7 meseci). Nakon prvog panicnog napada, kada sa mislio da cu umreti, stalno razmisljam o tome da li mi se zivi ili ne, okidac bude neka situacija npr.gde meni nije bas lepo, ili se osetim jako umorno ili anksiozno, i sve pocne od misli da ja ne zelim da zivim vise. To me jako uplasi i onda posto negde ja znam da zelim, krenem razuveravati sebe, ali na taj nacin ja se osecam jos vise iscrpljeno i umorno, i onda zaista dodjem do zakljucka da ne znam da li zelim ili ne. To traji danima, pa prodje i onda vidim koliko je to besmisleno sto sam razmisljao, ali traji do neke slicne naredne situacije ili okidaca, i opet tako danima. Kada se jave zaista me dovedu do misljenja, da ja vise ne zelim da zivim, i tako se i osecam, zaista je nekako realno. U nekim trenucima mi nije dobro, osecam se malaksalo, i mislim gotov sam to je to 🙁 Samo cekam kada cu se srusiti 🙁 Kada prodju takve misli, budem dobro par dana, ali razmisljam da se ne obistini sve to o cemu sam mislio, cak se tako i osecao, da se ne obistini ne zbog misli nego zbog osecaja, Bio bih zahvalan, ako biste mi rekli da li su to opsesivne misli, i da li misli ovakve sadrzine mogu prevazici sam, ili mi je potrebna vasa pomoc?
Unapred zahvalan!
Hvala Mila na odgovoru. Samo da te pitam sta si mislila kad si rekla da nemam klasicne opsesivne misli? Posto se dosta pronalazim u uglavnom svemu sto je napisano za moj problem pa se ponekad uplasim i pomislim da to nije okp. Samo sam hteo da pitam kakva je razlika izmedju mojih i klasicnih misli okp-a
I porazgovarao sam ja odavno sa njima, ne brini se
Pozdrav,imam 19 godina a uznemiravajuce misli pocele su da mi se javljaju pre nekih godinu dana. Prvo je to bilo jednom u 2 nedelje,postalo je sve cesce ,a sad ne prodje dan da ne pomislim na nesto od sledeceg: ako vidim ukucana blizu noza stvori mi se slika kako cu ih ubosti nozem, ako sam na terasi pojavi mi se misao da skacem sa terase ,cuvam komsinicinu bebu i pojavi mi se misao da cu je zadaviti,dok se vozim na suvazckom mestu imam sliku da cu naglo oteti volan vozacu i da cu izazvati sudar , itd. Zvuci mi jako bolesno dok ovo pisem,prvi put govorim o ovome,trudim se da suzbijam ove misli,citao sam dosta clanaka sto od nasih sto od stranih strucnjaka da je ovo cesto i da ne bi trebalo da ih teram od sebe i da ih suzbijam,jer cu tako vise misliti na njih,vec da ih prihvatim,jer su samo misli ,misli koje necu sprovesti u delo. Stvara mi se ogroman strah dok imam te misli da cu ih i ostvariti ,iako znam da su lose i svestan sam da ne treba to da uradim i znam da nisam takav,ali jedan mali deo mozga non stop izbacuje takve slike. Na primer na treningu mi se ovako nesto ne desava ili dok gledam film,igram igricu. Inace sam miran,pohadjam fakultet ,imam drugove,sasvim normalno stanje u porodici,ne bijem se i ne znam odakle mi se pojavljuju takve agresivne i psihopatske misli i pocinjem da se brinem da ne izgubim kontrolu,iako za sad osecam da nije ozbiljno.
Postovana,ja mislim da imam OKP sa kombinacijom anksioznosti.U zivotu sam dozivio par nekih stresova za koje sam mislio da necu prezivjeti te situacije.Kao mali dok sam imao mozda 3-5 godina kod rodjake ubucem rolere i i vozam se po njenom stanu.Medjutim zakucao sam se u otvoren prozor i nekako lagano se iscupao.Stan je bio na 4 spratu.Mama mi govori da nema sanse da sam ispao jer je prozor dovoljno visok.Zatim kad sam imao 16godina penjao sam se na skolu posto me je bilo strah sici skocio sam sa krova skole na krov fiskukturne sale,pa onda se sigurnijim stepenicama vratio.Pomislio sam 100 puta da sam u smrtnoj opasnosti.Drug me je jedne prilike pozvao u goste,kod njega kuci.Medjutim skinuo je zastitnu ogradu sa stepenica,jer je renovirao kucu.Ja sam pomislio da je ovo namjerno uradio da mu se gosti slome.Obrisao sam ga nakon nekog vremena sa fb.Cesto mi ove misli prolaze kroz glavu.Da se oko mene samo opasne situacije dogadjaju,da iznad mene smrt samo nadzire.Izmedju 22-27 sam sve moguce doktore obisao.Misleci da imam hepatitis,rak.,neka teska oboljenja.Sta da radim?Ja sam tek evo sad u 33 shvatio da imam neki poremecaj.Mislio sam to su neke nervoze.Naravno bilo je i prolaznih trenutaka kad mi te misle ne dolaze
Postovanje doktorice.prije sam vam se javljo kako imam misli da cu da povredim dete nedo bog a sad mi dolazi misli kako ce to da bude kao da zelim to pa ce mi biti zao moje familije zenune i sve tako nekw slike uzas pa kao da cu poluditi utrenutku pa to uraditi ima toga puno sta mi dolazi a inace kad nemam ti misli par dana sve ok pa opet pocme isao sam i dr kazu mi samo da su to misli i da moram sam sebi rec da takoo jee pa molim za vase misljenje pozz.
Postovana dr.Sanja
Ja imam problem da u sebi pomislim Da Bog da se nesto desi nekoj osobi ali sve najgore…I onda krece pakao placem jer znam da to nisam ja i prepadnem se da se uistinu moze nesto desiti.Strah me je da ce mi se zbog tih misli vratiti svo lose koje sam pomislio,ali zaista ne mislim tako..Izgleda kaao da krece vulkan losih misli kojima se odupirem.Sta je u pitanju i da li se moze prevazici??
Hvala unapred
Dali se OKP leči hipnoterapiom.koliko traje.
Poštovani!
Imam jako uznemirujuće misli vezane za Boga i za grobni život. Motaju mi se misli u vezi toga Šta će se s nama desiti kada umremo i da li postoji život na drugom svijetu.Izmedu ostalog javljaju mi se misli tipa hoćemo li se patiti na drugom svijetu.Lijep pozdrav!
Poštovani, moj problem se počeo razvijati prije par mjeseci. Naime radi se o tome da maštam kako mučim ljude. Postala sam bezosjećajna. Ne mogu spavati po noći. Bojim se svega.
Sve je u stvari počelo nakon sna gdje sam sanjala 3. Svjetski rat. Od tada ga stalno sanjam. Čak i kada najobičniji putnički zrakoplov prođe iznad moje kuće prestrasim se jer mislim da će pasti granata. Svaki pojam rata mene tjera na plač i užasno se bojim 3. Svjetskog rata. Najobičnije lutke se bojim, doslovno. Počela sam se bojati i klaunova. Čak sam i klaustrofobičar postala. Nikada se prije nisam ničega bojala,osim mraka. Sad svakim danom postajem sve nervoznija i sve bojažljivija.
Pokusala sam izbaciti svoje frustracije tučnjavom, ali naravno nisam tukla ljude već zid u sobi. Nije mi previše pomoglo, samo sam zadobila rane po šakama. Više ne znam što da napravim. Imam već osmišljeni masakr za svakog čovjeka kojeg znam. Postaje mi sve gore i gore. Te misli o ratu i masakru više nisu normalne. Ne želim otići psihologu jer bih tada trebala mami reći što mi je, ali se bojim jer će mi se smijati! Imate li možda kakav savjet za mene? :/
Postovani, imam 17 godina i prije neki dan mi se javio osjecaj kao da padam u nesvjest,da se gubim. Poslije toga mi se javio osjecaj kao da ja vise nisam ja i da je sve oko mene nekako drugacije. Javljaju mi se i suicidne misli i ne znam kako da ih se rijesim. Osjecam se veoma lose, i u strahu sam da nisam normalan. Mozete li mi odgovoriti sta je u pitanju?
molim vas za pomoc, stvarno je hitno u losem sam stanju da niko ne moze ni da zamisli, desava se sledece: mislim da cu umreti razmisljam o smrti i dobijam napade panike kao da sam 100 % siguran da ce neko da mi okonca zivot, ako me zaboli neki deo tela dok se setam sumom pola sata trazim da li me je ujela zmija i skoro da sam siguran da jeste i pomislim sve na najgore, nemam skoro ni 20 % pozitivnih misli, plasim se svega ,i samo mi priroda i zivotinje odgovaraju , sa zivotinjama imam odnos kao sa ljudima cenim ih i vise nego ljude,to je valjda okej postoje takvi ljudi …. kada neko malo duze gleda u mene ja se uplasim i svasta glupo mi pada na pamet“ neko ga je platio da me ubije, kako me ubilacki gleda, prate me … itd) takodje sam seksualno opterecen sto mnogo mrzim kod sebe i mnogo je nezgodno. i da, desava se da se izgubim i da na trenutak razgledam svet oko sebe kao da ga prvi put vidim, i nalete mi tako misli naglo, krenem da razmisljam ,na primer razmisljam po 2 sata zasto sam ja ovde, kako, mora da se nesto desilo, sta je postojalo pre svemira i planeta, nije moglo tek tako da se pojavi, desava mi se da u jedan dan budem hriscanin ,dva satanista …. pa sve tako,i uporno tvrdim da znam kako ce se ovaj svet zavrsiti, pre nekoliko dana sam sanjao da mi je neko pucao u ledja i da sam zavrsio u bolnici, i danas sam dobio pretnje …. i sada sam ubedjen da ce to stvarno da se tesi, i stvarno mnogo uvelicavam tragediju i nadjem je gde ne postoji. molim vas najiskrenije da mi pomognete,znam da ne mozete ovako da mi pomognete,ali mozete barem da mi kazete sta se desava sa mnom,hvala unapred
sta je potrebno da covek uradi da bi bio vedar, vedrih i bistrih misli, da bude uvek pozitivan, nasmejan i dobro raspolozen???
Ne uvek, ali nekada mi dođu misli o tome kako mogu sebe da mučim, da mučim neke životinjice i da radim neke odvratne stvari. To se najčešće dešava nakon što odgledam neki film gde neko nekoga muči na najodvratniji način, ili kad pročitam nešto o tome. Znam da ja to ne bih mogao nikada da uradim, ali opet ne mogu da ih trpim i želim da ih zauvek izbacim iz glave zato što je to nešto najgore što neko može da pomisli. Do sada to nisam nikome rekao, jer znam kakva bi bila reakcija TOG nekoga kome bih sve ispričao.
UVEK SAM BILA EMOTIVNA I STIDLJIVA I NEKE SITNICE KOJE MI SE DESE MENE SU POGADJALE KAO DA SE NESTO KRUPNO DESII,E ONDA MI SE OD JEDNE VECERI DESILO NESTO CUDNOO KAO DA MI ODJEDNOM SVE DELUJE CUDNO KAO DA NEKAKO NISAM PRISUTNA U NEKIM DESAVANJIMA I JAVIO MI SE I NEKI CUDAN OSECAJ PREMA RODITELJIMA NE MOGU TO DA OPISEMM,NEKI BAS BEZVEZE OSECAJ,MADA MISLIM DA JE TO SVE POSLEDICA MOJIH MISLI JER SAM CITALA O DEREALIZACIJI I DEPERSONALIZACIJI I ONDA SAM UTRIPOVALA DA IMAM TO I STALNO MISLIM O TOMEE,A MAJKA MI JE LEPO REKLA DA NE CITAM RAZNE GLUPOSTI PO INTERNETUU,MNOGO SE PLASIM,KAKO DA PREVAZIDJEM OVOO,MOLIM VAS ODGOVORITEE,I DA IMAM 16 GODINA
Zdravo dekleta,
Moje ime je Sonja McDonell, lezbijka, 23, Swiss Airlines stevardesa. Sem ti napisal, ker hočem novo dekle, ki je ne zanima samo med nogami. Ljubim nežnost in potem je mogoče skupaj v mojih junij / julij počitnice. Imam več slik, ki niso za mladoletne deklice.
S spoštovanjem
Sonja
sonjamcdonell@yahoo.com
Postovana Sanja,
Zovem se Ivana imam 33. godine.
imam jedan problem i molim Vas ako mozete da mi pomognete. Naime, ima par mjeseci sam potaknuta necijom pricom o duhovima odjednom pocela razmisljat sta ako u mene ude neciji duh te s time ne volim muza jer nisam ta osoba vise.. pa je onda krenio veliki strah i tjeskoba tuga i samopropitkivanja“ Sta ako ja ostavim muza i odem sa dvoje djece? sta ako ga ne volim? jeli ga uopce volim kad to mislim? ja ga ocito ne volim vise“ i onda se osjecam grozno i tjeskobno i place mi se i ne zelim da je tako. do tada sve bilo super i bila sam sretna sa muzem i dvoje djece. Inace i prije 15 tak godina sam imala tako neku fazu kratku sta ako poludim itd.. pa je to nekako samo od sebe proslo. Sada sam vise kuci sa djecom muz radi. citajuci po forumima shvatila sam da su to opsesivne misli te se time tjeskoba smanjila ali su te misli propitkivanja jos tu. Molim Vas recite mi kako da se ponasam na ovakve misli i jeli moguce da zbog takvih misli zaista prestanem volit muza ili da ga stvarno ostavim zbog toga? citala sam negdje da je netko zbog takvih misli zaista i ostavio partnera.. toga me najvise strah jer volim muza i ove misli mi smetaju da budem sretna u svojoj ljubavi prema njemu. Hvala Vam.
Zdravo na site jas sum od makedonija i isto imam problem so ova imam mnogu crni misli i mnogu se plasam od niv i sakam da prasam kako da se oslobodam od niv ??
Draga doktorice imam problem sa opsesivnim mislima a sad kad mi je doktorica rekla da normalni ljudi mogu napraviti neko zlo sad sam u jos vecoj panici jer sam shvatio da je to istina i da bi ja mogao nesto napravit
Imam problem. Moj strah su bakterije. Bojim se da cu zaraziti moju porodicu nekom bakteriom. Tako se plasim autobusa,kontenjera,kanti,metle,a pa cak i sopstvene obuce. Ne znam sta da radim?
Poštovana,
Nažalost ne možemo Vam pomoći ovim putem sa par saveta. Možete ovde pročitati više tekstova o tome kako biste stekli bolji uvid u svoj problem, i možete nam se javiti da zakažemo termin za uživo ili Skype savetovanje.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Nažalost ne možemo Vam pomoći ovim putem sa par saveta. Možete ovde pročitati više tekstova o problemu kao što je Vaš. Ukoliko se stanje ne poboljša, možete nam se javiti da zakažemo termin za uživo ili Skype savetovanje.
Srdačan pozdrav!
Prijavite se za hitan zajam danas i pošaljite nam email markwilliamstrustfirm@gmail.com
Pozdrav meni u zadnje vrijeme desava kad legnem imam nepovezane misli i slike koda neko upravlja mojim mislima sta bi to moglo biti
Poštovani,
Moj problem je počeo pre skoro godinu dana, nedugo posle drugog porođaja. Sve je krenulo jednim slučajnim poljupcem u usta, sa starijom ćerkicom. Osetila sam u tom trenutku nelagodnost, i od tad su počele da me proganjaju nelagodne misli (maltene incestualnog tipa). Svakog dana sam se osećala sve gore, kao da oskrnavljujem rođeno dete tim mislima. Povremeno mi je bilo bolje, a onda bi se taj osećaj vraćao, ništa me nije činilo srećnom, i osećala sam da tonem sve dublje. Čak sam taj osećaj prenela i na bebu, čak sam razmišljala da i suprug ima neke loše namere sa decom, što mi je nametalo još veću krivicu. Pomišljala sam i na samoubistvo. Tad sam rešila da posetim psihijatra, ispričala za svoj slučaj, ali nisam imala hrabrosti da kažem koliko daleko nekad odu moje misli. Dobila sam terapiju, citalex i bromazepam. Bilo mi je bolje sa terapijom, ali sam i dalje povremeno osećala nelagodu i krivicu, dok ih kupam, presvlačim… Posle šest meseci prekinula sam sa terapijom, ali malo-pomalo je počeo da se vraća osećaj krivice i beznadežnosti. To se proširilo i na druge, meni bliske ljude. Od nove godine ponovo uzimam lekove, bolje mi je, ali i dalje mi se potkrade neka loša misao, doduše,brzo prođe. Dosta su mi pomogli i vaši članci na sajtu. Htela bih samo da znam da li ću morati uvek da koristim lekove i na koji način da odstranim zauvek takve misli iz svog života. Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana,
Najbitnije je da se ne plašite svojih intruzivnih misli. Posmatrajte ih samo kao mentalni događaj, kao simptom povišene anksioznosti, pustite ih da prođu bez udubljivanja i pridavanja značaja. Naš um prirodno obrađuje veliki broj informacija i misli različitog sadržaja, i neke od njih jesu zastrašujuće i uznemiravajuće, ali pridajući im značaj, ,,hranite“ ih i one jačaju, odnosno postaju opsesivne. Zašto dobijaju baš određeni oblik? Zato što su u suprotnosti sa onim što Vi visoko vrednujete, i to Vas plaši, ali one nemaju nikakve veze sa Vašom ličnošću i realnim namerama – to su samo misli koje nisu činjenice.
Ukoliko ne možete samostalno da ih prevaziđete, najbolje bi bilo da se nama ili drugom stručnom licu obratite za psihološku pomoć. Medikamentozna terapija treba da bude praćena psihoterapijom jer je za dugoročne efekte potrebno problem rešavati ,,iznutra“.
Srdačan pozdrav!
Hvala puno, mnogo mi znači Vaš odgovor!
Molim Vas za odgovor i bilo kakav pocetan savet.
Problem 1.
Svakodnevno gde ni sam ne znam koliko puta dnevno obradjujem razne dogadjaje u glavi, takoreci svadjam se sa drugom osobom sa kojom treba da imam susret, gde treba neka tema da se spomene koja moze biti neprijatna ili nesto kako se nije odigralo kako sam zamislio pa sebi prepricavam u drugom scenariju jer nisam smeo tako da kazem ili sam zaboravio da nesto bitno kazem ili kako ce se odigrati kada se susretnemo itd. Tu se odigra jako puno verzija.
Ovo ispadne da mi ne treba niko sa kime bi se posvadjao jer sve to obavim i pre nego sto se odigra.
Zanimljivo da se ipak priberem u susretu jer me mozda zatekne sagovornik ili prosto nisam dovoljno hrabar da sve to „ispljunem“ iz sebe jer shvatam da cu doci u neprijatnu situaciji (okoncati prijateljstvo i slicno ali se i to nazalost desavalo) pa se ipak se zavrsi u nekom ljudskom razgovoru. Ali jako je tesko to prezivljavati u glavi i zatim se suocavati kada u napred vec imam vise razlicitih scenarija koje sam preziveo u mislima. Bude i te lose strane u tom susretu ili ipak neki drugi put jer to nastavi da zivi u meni gde ce ipak neko moje lose raspolozenje uciniti sve da kazem i ono sto mislim i ne mislim.
Problem 2.
Da li je ovo malo tezi oblik KPO? Sakupljo sam filmove, serije, knjige, razne dokumentacije za moj posao, gomila otvorenih i bookamrkovanih tabova i sto sta drugo. I onda sledi proces eliminacije gledam i izbacujem od losijeg da bi na kraju uzivao u dobrim stvarima. Ali problem je sto ne mogu da se oslobodim neceg dok to ne cekiram u glavi da sam zavrsio. Kada nadjem nesto sto me odusevi npr. odlicnu knjigu ja ne uzivam u citanju nego hocu da nadjem jos bolju od te. Usput izgubim motiv za citanje iste, nagomilam jos par komada, pa ih citam sve zajedno i ni jednu ne zavrsim. Ne mogu odustati dok je ne zavrsim pa makar i nemao pojma sta sam vise od pola procitao. Jako naporno i puno vremena oduzima.
Nadam se da ce ovaj tekst pomoci mnogim ljudima, koji imaju problem sa nametnutim, prisilnim mislima. Da bismo ozdravili, prvo moramo otkriti od cega bolujemo.
Odakle dolaze opsesivne misli?
Kako ih se osloboditi?
Meni su opsesivne misli dosle sa 3godine. Punih 30god me opsedaju.Sa njima su povezani i nametnuti rituali, opsednutost brojevima, radnjama, mnoge druge fobije . Oni su postale deo mene, moji oziljci.
Sudar spoljasnjeg i mog, unutrasnjeg sveta, bio je jako turbulentan po moje bice.
Nikada nisam dobio strucnu pomoc, osim jednom, na kratko, kada sam imao napad panike izazvan nakupljenom patnjom. Mislio sam da cu umreti, bilo je strasno.
Sada kada se setim toga, smesno je.
Smesno je, jer sve te bitne stvari u zivotu, odjednom postanu tako vidljivo nebitne. Mnogo toga za sta se borimo, trosimo vreme i trud, totalne su gluposti. Medjutim, cim nam je bolje sve nastavlja po starom.
Kao u filmu „Neke ptice nikad ne polete“.
Za razliku od tesko bolesne devojcice, porodica i lekar nisu znali sta mi je.
Prakticno nikoga nije bilo ni briga. Roditelji su kao i vecina ljudi bili optereceni mojom buducnoscu, poslom. Ne mogu ih kriviti, oni su deca koju je odgajio konzervativni, industrijsko-robovlasnicki sistem, gde nemas privilegiju biti bolestan, biti drugaciji. Lekar, kao lekar , prepise lekove i cao.
Nisam verovao lekarima, lekovi su brzo zavrsili u kanti za otpad.
Naravno, to nikome ne bih preporucio, moja je greska sto nisam dozvolio strucnim licima da mi pomognu, bar razgovorom, sto bi mi mnogo znacilo. Posle panike nastao je enormni strah, cije je dejstvo raslo cim bi padao mrak.
Svest bi tonula u tminu noci, srce bi ubrzano kucalo. Bio sam toliko skrhan emotivno. Bio je to bunar straha bez dna u koji bi svako vece padao. Cilj mi je bio vratiti se u predjasnje stanje, sada su sve te prisilne misli delovale bezazleno, samo da ovo prestane. Trebali su meseci proci da se oporavim.
Dugo sam pre i posle toga tragao za odgovorima. Posvetio sam veliki deo zivota tome. Pitao sam se, zasto su takve misli veoma slicne mislima drugih ljudi. Ne moze valjda neki virus ili bolest izazvati iste prisilne misli kod ljudi. To je jako neobicna pojava. Uostalom, kako je medicina tako ravnodusna po tom pitanju?
Na neki cudan nacin, jedna Niceova knjiga pomogla mi je da vratim secanja u proslost i pazljivo sagledam citav svoj zivot, proucim svaki detalj, svaku traumu i njen okidac. Shvatio sam da su prisilne misli dosle meni suvise rano, kada je moj um jos uvek bio Tabula rasa. Nada mnom, odjednom, visila je okamova ostrica sumnje. Kako je moguce, da kao dete budem jako religiozan, a nisam imao nikakve dodire sa religijom, crkvom, niti je u mojoj kuci iko bio religiozan, niti sam u tim godinama ista znao, citao o tome.
Dete koje je podelilo svet na dobro i lose, iz religijske ideje dospele iz etera. To mi je bilo nepojmljivo.
Ali mnogi odavno pisu o postojanju kolektivnog uma, kolektivnog polja oko nas, holograma na koje su nasi umovi kao antene prikaceni.
Naravno, sumnjao sam u tu teoriju. Uvek sam bio jako samokritican i nepoverljiv prema svemu.
Pomisao je bila: „Samo si bolestan. Izmislices bilo sta da budes zdrav, okrivices citav svet kako bi ti bilo lakse. Osmislio si svet fantazije, bezis od realnosti“.
U medjuvremenu, jedan dogadjaj naterao me je da konacno priznam sebi, kako nesto krucijalno nedostaje u ljudskom poimanju stvarnosti. Kada sanjate san koji se frapantno ostvaruje sledeceg jutra, ne mozete vise bazirati svet na temeljima realnosti. Realizam se ocas posla srusio kao kula od karata. Tako iznenada, tako jednostavno. Ne znam kako bi Frojd tumacio san, koji ozivljava u stvarnosti?
Mozda nisam u pravu sto se tice moje teorije, ali sam jako blizu istini, to znam celim svojim bicem.
Shvatio sam da mi o genezi coveka, skoro nista ne znamo. Sve same pretpostavke, bajke u koje verujemo, kao dobro i lose. Prihvatili smo Darvinizam, Kreacionizam a nijedan ni drugi ne objasnjavaju otkud u coveku program, koji regulise rad svih unutrasnjih organa. To je visoka tehnologija u pitanju, kakvu mi jos nismo dostigli.
Tesko je prihvatiti bolest, prihvatiti da sa vama nesto nije u redu. Svi zelimo biti zdravi, srecni.
Medjutim, nemojmo se zavaravati. Sreca je fiktivna izraslina u umu kojeg obuzima patnja.
Srecan covek, nema zelju da bude srecan, jer on to jeste, ako takav uopste postoji.
Oni koji pate a takvih je u svetu mnogo, oni stvaraju ideju srece, koja plovi kolektivnim umom.
Ali otkud toliko bola i patnje u svetu gde svi veruju u dobro i njemu vajno teze?
U danasnje nihilisticko doba, gde je zavladala egocentricnost, dobro i lose postali su individualni znaci na slepom putu covecanstva. Naravno, religija je uvek prisno bila u sklopu drzave, politike i svi njeni postulati imaju crte kontrole, poniznosti pred drzavom, Bogom. Sve se svodi na kontrolu, na upravljanje. Toliko smo optereceni njom, da zelimo sve u zivotu kontrolisati. Cak i tudje misli, kako bi ono sto smatramo dobrim moglo na miru da bivstvuje.
Ali, zar je ispravno zeleti srecu, zdravlje, opste dobro u svetu gde su milioni ljudi i zivotinja muceni i ubijani kroz vekove, i gde se to jos dogadja? Ima li to smisla?
Kako u tu pomisao ugraditi tako povrsne pojmove, poput dobrog i loseg?
Ako dobro i lose postoje, ovaj svet je jedan od najgorih. Koliko ljudi svakodnevno samo prodje pored bolesnih, pored prosjaka, trceci za novcem, poslom, obavezama?
Zivimo u svetu koji nije za zivot. Reke prepune otrova, a ljudi sede u toplom domu, piju kafu, pricaju price. Ispred nas umire flora i fauna, svaki dan nestaje po jedna zivotinjska vrsta, svaki dan se u okeane baca nukearni otpad, ispustaju tone nafte, ubijaju velicanstveni kitovi.
„Oko vas ce umreti i poslednja jata ptica“.
Sta sada, ljudi kao vi, kao ja, treba da budu optereceni sa par glupih, nematnutih misli?
Da sam imao normalne misli, tj. da sam bio srecan, zdrav, nikada ne bih video pravi svet oko sebe, pravu istinu. Jeste mi bilo tesko, uvek ce biti, ali zar prava istina ne kosta?
Mozda se pitate sta sam time dobio, ali ja vas pitam sta sam izgubio?
Sta ste vi izgubili? Mir?
Mir, gde svaki dan moras po 8-12h provoditi na poslu, kako bi mogao da zivis ili prezivis.
Covek svesno prihvata bolestan zivot, a ocekuje biti fizicki i psihicki zdrav u njemu.
Toliko anksioznosti, depresije ne moze dolaziti samo iz coveka, vec iz sveta kojeg je on deo.
Sve te prisilne misli mogu biti apel za budjenje, za promenu, za konacnu borbu za oslobodjenje ljudskog duha, pobedu slobode nad robovlasnistvom koje je tu od pamtiveka.
Misli koje „napadaju“ ljude, u stvari su virus u nasem programu svesti. To su necije tudje misli, koje prave proboj u nas sistem. Kolektivno polje puno je mrznje, bola i jada.
Pomozite ljudima, zivotinjama oko vas, mozda ce vam biti bolje. Ako vas muce prisilne misli, objasnite sebi kako su to tudje misli, i shvatite da smo svi deo jednoga, da svako mora dati svoj doprinos u izlecenju svesti. Napravite forum, skupite se svi ljudi koji imate prisilne misli, idite ocistite korita reka u svom mestu, posumite unistene sume, udomite pse lutalice. Planinarite, druzite se i ujedno razgovarajte o svom problemu, nema bolje terapije od druzenja u prirodi. Pitajte se, tragajte za odgovorima, ucite, volite se, postujte se. Ucinite svoje zivote bogatijim.
Ne treba mnogo da se napravi bolji svet, treba samo volja. Ako kolektivnu zelju za novcem, zamenimo zeljom za mudroscu, empatijom, toliko toga lepog se moze izroditi.
Razumite, zivimo u drustvu koje je jako bolesno, gde odavno nema razuma i logike.
Proucite korene religije koja nam kroji sudbinu, oni leze u astronomiji. Kao takva cela je lazna.
Shvatite da je zakon izmislio lazni red iz laznog haosa, kako bi vladao, da svu mafiju organizuju ljudi od zakona, politicari.
Ovo nisu nikakve teorije zavere, ovo je prava istina.
Ako zelite da ozdravite, morate videti i nauciti pravu istinu o drustvu-svetu u kome zivimo, istinu o poreklu coveka, jer sve je povezano.
Ogromna tapiserija lazi drzi nas u mraku neznanja.
Lekari lece posledicu, a ne uzrok.
Tragajte za uzrokom.
Srecno!
Postovana,
Prije 5 mjeseci pojavila mi se misao kako zelim da mi decko umre. Od tada su mi se svakakve odvratne misli saml nagomilale imam osjecaj kao da vise necu nikada imati ljepe misli i da sam postala odvratna osoba koja zeli vlastitom decku sve najgore. Hoce li to ikada prestati?
Poštovana Marija,
Opsesivne misli su simptom povišene anksioznosti. One se nikada ne realizuju. Upravo taj osećaj neprijatnosti koji ih prati je dokaz za to da one nisu deo Vaše ličnosti i realnih namera. Što im više pažnje i značaja pridajete, one postaju sve intenzivnije i utiču negativno na Vaše raspoloženje (ali to je najgore što može da se desi). Vežbajte da ih puštate da prolaze, bez preteranog udubljivanja u njih. Na taj način će polako bledeti i gubiti na intenzitetu.
Ukoliko Vam to ne polazi za rukom, najbolje bi bilo da se nama ili nekom drugom stručnom licu obratite za psihološku pomoć, kako biste radili na tome da Vas ne ometaju u svakodnevnom funkcionisanju.
Srdačan pozdrav!
Postovana, imam problema s zelucem i vise sam iscrpljena od svega. Vidim da mi se poceo javljati strah od hrane jer cim nesto pojedem zaboli me i pocne zgaravica. Kako stati s crnim mislila da ovo bikada nece proci. Hvala!