Kontinuirana i intenzivna zabrinutost osobama koje imaju problema sa anksioznošću (najčešće su to osobe koje pate od generalizovanog anksioznog poremećaja) predstavlja teret kojeg bi najviše želeli da se „otarase“.  Hronična briga otežava ovakvim osobama da se opuste, te su često pod tenzijom i pate od nesanice. Generalno njihovo svakodnevno funkcionisanje se odvija u grču i neprestalnom lebdećem strahu koji ih sprečavaju da život percepiraju kao polje mogućnosti već  ga vide kao mesto vrebajuće opasnosti. Ma koliko paradoksalno zvučalo, ljudi kojima briga remeti funkcionisanje zapravo veruju da od brige imaju koristi. Oni često nisu svesni tih svojih (disfunkcionalnih) uverenja o hroničnoj zabrinutosti te ona mogu sputaviti njihov napredak u psihološkom tretmanu. Ovaj tekst će vas upoznati sa upravo takvim disfunkcionalnim uverenjima koja nisu u skladu sa realnim stanjem stvari.

Ukoliko ne brinem, neću biti pripremnjen/-a ako se nešto loše zaista dogodi

Ovo uverenje  podrazumeva da osoba ima moć predviđanja budućih loših ishoda (jer u glavi ona mora smisliti sve moguće negativne ishode i stalo razmišljati o tome) i zamišlja sebe u tim sitacijama. Ako dovljno puta sebe zamisli u tim lošim situacijama ona smatra da će sebe „zaštiti“ od eventualnog povređivanja, tuge,stida i sličnih neprijatnih emocija. Međutim, zamišljajući takve situacije osoba ih oživljava i emotivno proživljava a uz to osećanje anksioznosti je sve vreme prisutno.

 Ukoliko ne brinem, može se zaista dogoditi nešto loše

Osoba veruje da je nepostojanje njene brige uzrok loših događaja odnsno, ona veruje da ima moć da utiče na događaje oko sebe tako što će nešto da pomisli ili ne pomisli. Ovakvo razmišljanje je jednako nerazvijenom dečijem razmišljanju ili tzv.magijskom mišljenju gde  detetove misli ili želje uzrokuju događaje u realnom svetu (npr. dete misli da se neko razboleo zato što je ono tako želelo). Naravno ova veza u realnosti ne funkcioniše.

 Ukoliko ne brinem dovoljno o nekom problemu, neću moći da ga rešim

Obično kada osoba ima ovakvo uverenje ona razmišlja da ukoliko ne brine o nekom problemu ona se zapravo ne trudi dovoljno da taj problem reši. Treba napraviti jasnu razliku između rešavanja problema i brige o problemu. Rešavanje problema podrazumeva aktivan pristup  problemu, koje ne prati osećanje anksioznosti i čiji je ishod rešenje problema. Briga o problemu često onemogućava aktivan pristup problemu jer anksioznost blokira konstruktivno razmišnjanje i u većini slučajeva ne dovodi do konstruktivnog rešenja problema.

Ukoliko ne brinem stalno za svoje bližnje (prijatelje, porodicu) to znači da ih ne volim

Ovde se ljubav i pažnja prema nekome izjednačavaju sa neprestalnom zabrinutošću za nekoga. Osoba može videti sebe kao nedovoljno pažljivu i sebičnu ukoliko nije stalno zabrinuta za bliske ljude u svojoj okolini.

Kako biste otkrili da li ovakva ili slična disfunkcionalna uverenja vezana za brigu postoje kod vas zapitajte se šta bi se desilo da ne brinete, šta bi to značilo za vas kao osobu, da li biste bili manje odgovorni, više sebični prema drugima. Pokušajte onda uz pomoć informacija koje smo vam ovde izneli da otkrijete koliko su takva uverenja zaista u skladu sa realnošću i da li vam donose više koristi ili štete.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja