Razmišljanje o budućim događajima može biti korisno, naročito kada nešto planiramo i određujemo buduće ciljeve. Ali ako često razmišljamo unapred to može postati jedna štetna navika. Naročito ako razmišljamo unapred o tome kako ćemo se osećati, šta sve negativno može da nam se dogodi i sl. Ta vrsta razmišljanja može lako postati navika i deo svakodnevnice. Kada razmišljamo unapred mi se bavimo “proricanjem budućnosti” i to je često osnova za stvaranje anksioznosti, strepnje.

Kao što sam isticao više puta, anksioznost se uvek odnosi na strašljivo isčekivanje nekih negativnih događaja koji bi tek “trebalo” da se dese. Razmišljajući unapred o negativnim ishodima ili negativnim osećanjima mi u stvari samo kreiramo anksioznost a ne predviđamo budućnost. Nekada su negativna osećanja koja osećamo posledica tih predviđanja i onda upadamo u nešto što se zove samoispunjujuće proročanstvo. Na primer, ako se plašim da ću biti anksiozan u nekoj situaciji ja isčekujem takav ishod zbog čega na kraju zaista se i osećam tako kada dođem u tu situaciju.

Neki ljudi zaista preterano razmišljaju unapred, planiraju ceo svoj život, karijeru i sl. Na taj način oni gube svoju spontanost, stvaraju osnovu za javljanje anksioznosti, nisu prisutni u sadašnjem trenutku, jedinom trenutnku i komadu realnosti koji nam je dat. Dok oni ramišljaju, brinu i planiraju, život prolazi sa gorkim ukusom anksiznosti, napetosti i isčekivanja. Stalno razmišljanje smanjuje našu prirodnu sposobnost da budemo radosni, veseli i ispunjeni, čak i kada nema nikakvih posebnih razloga za to. Misleći o nečemu previše mi ograničavamo sebe u doživajaju onoga što nam se dešava u datom trenutku.

Treba naglasti sledeće: jednostavno je nemoguće predvideti sve što može da nam se desi. Štetno je verovati da možemo sve probleme i dileme razrešiti samo na nivou razmišljanja i da pri tom uvek raspolažemo sa svim relevatnim informacijama. Rešavanje problema započinje u mislima ali se uvek završava u praksi. Preterano razmišljanje o problemu često dovodi do preuveličavanja problema i odlaganja da se pristupi rešavanju, akciji. Preterano razmišljanje unapred je vid izbegavanja suočavanja sa vlastitim strahovi i drugim osećanjima od kojih osoba beži.

Sada kada znate da je pretarano razmišljanje unapred štetno, otarasite se te štetne navike.

Kako da prestanete da mislite previše unapred?

Jednostavno, svaki put kada primetite da ste se udubili i izgubili u svojim mislima, fantazijama, planiranju i zamišljanju budućnosti, prepoznajte to kao jedan vaš ustaljeni patern, vašu naviku i zaustavite te misli, prestanite da se u njih udubljujete i kažite sebi nešto poput sledećeg:

 Ne moram i nisam u stanju da isplaniram sve što će se događati u budućnosti

 Ne moram da imam kontrolu nad svim što se dešava da bih bio srećan, zadovoljan i ispunjen

 Nije mi neophodno da znam sve unapred da bi se osećao sigurno

 Ako se nešto nepredviđeno dogodi reagovaću u tom trenutnku

Najbolje je da budem usresređen na sadašnji trenutak i ono što mogu da uradim sada i ovde

Ograničite svoje razmišljanje o budućnosti, budite više prisutni sada i ovde, budite u kontaktu sa svojim osećanjima, sa onim što doživljavate, manje analizirajte, budite sponatni i prihvatite sve što vam život nudi. Sklonost da se preterano razmišlja, brine i kontroliše budućnost odlika je anksioznih poremećaja. 

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com