Osobe koje pate od nekog anksioznog poremećaja često su u dilemi da li imaju i depresiju ili da li će anksiozni poremećaj „preći“ u depresiju. Anksiozni poremećaji i depresija pripadaju različitim dijagnostičkim kategorijama i svaki ima svoje podkategorije. S jedne strane, postoje osobe koje imaju samo neki od različitih tipova anksioznih poremećaja (npr. panični poremećaj sa/bez agorafobije, generalizovani anksiozni poremećaj, fobiju, OKP) i osobe koje imaju samo neki od različitih tipova depresija (npr. blaga/umerena/teška depresija). S druge strane, dešava se da osoba pati do oba poremećaja odnosno ima i anksiozni poremećaj i depresiju i u ovakvim slučajevima važno je da dijagnostičku diferencijaciju obavi stručno lice (bilo kakvo samodijagnostikovanje samo može štetiti osobi).
Razlike između simptoma anksioznih poremećaja i depresije
Simptomatologija ova dva poremećaja se kvalitativno razlikuje. Dominantna emocija kod anksioznih poremećaja je intenziviran i kontinuiran strah, a karakteristične anksiozne misli imaju opšti oblik „ŠTA AKO+negativan ishod“ i sadrže predviđanja negativnih događaja u budućnosti. Npr. „Šta ako dobijem napad straha i ugušim se dok sam u prevozu“ ili „Šta ako uđem u lift i on se zaglavi“. Dakle, postoji strah da će se dogoditi nešto negativno/katastrofalno što će ugroziti život/zdravlje osobe. Fiziološki postoji ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojanje dlanova, drhtanje, osećaj gušenja, osoba je uznemirena i njen energetski nivo je povišen (usled povećanog adrenalina). Na ponašajnom planu mogu se javljati izbegavajuća ponašanja pri čemu osoba počinje da izbegava određene životne situacije za koje proceni da mogu biti ugrožavajuće po nju (npr. izbegava da ide sama na javna mesta, izbegava liftove i sl.). Depresiju pre svega karakteriše sniženo raspoloženje, kontinuirana tuga koja nema neki vidljivi spoljašnji okidač (npr. gubitak drage osobe/posla), gubitak energije i želje za različitim aktivnostima koje su ranije izazivale zadovoljstvo, prisutan je i pojačan umor. Depresivne misli su pre svega usmerene na loše događaje iz prošlosti, osoba često okrivljuje sebe/druge, ne postoji strah od budućnosti kao kod anksioznog poremećaja, jer je sve crno i beznadežno – budućnost, prošlost, sadašnjost. Mogu se javiti i suicidalne misli (dok anksiozne osobe generalno strahuju za svoj život i zdravlje, depresivne osobe zamišljaju suicid i/ili prave konkretne planove kako da ga izvrše a u težim situacijama to i pokušaju).
Šta je zajedničko ovim poremećajima?
I jedan i drugi poremećaj prate negativni afekti i lanac negativnih misli koji se ponavlja. Iako depresevne osobe pretežno razmišljaju o „crnoj“ prošlosti i osećaju tugu, nije isključeno da predviđaju negativnu budućnost i da pritom osećaju strah i obrnuto. Po svojoj strukturi ličnosti (povišen neuroticizam) osobe koje pate od oba poremećaja su generalno manje otporne na stresne životne situacije i imaju slabe strategije prevazilaženja istih. Ipak, oba poremećaja je moguće izlečiti i prevazići uz adekvatnu psihološku i/ili medikamentoznu terapiju.
Da li anksiozni poremećaj može preći u depresiju?
Jako je važno shvatiti da anksiozni poremećaj nije podkategorija depresivnog ili da je to depresija u blažem obliku i slično. Šta se zapravo dešava? Na primer, osoba koja ima panični poremećaj sa agorafobijom, se plaši da bude sama, posebno ako mora da ide van kuće jer postoji mogućnost da će joj se dogoditi panični napad koji ona tumači kao opasan po život i zdravlje. Ova osoba smanjuje broj životnih situacija u kojima neometano može da učestvuje, počinje sve više da se izuluje i u socijalnom smislu a njen život se sadržajno osiromašuje. Posledično osoba može razviti osećanje tuge i razočarenja jer ne uspeva da se suprotstavi svom strahu i takvo negativno iskustvo i izolacija je mogu uvesti u depresiju. Dakle, nelečeni anksiozni poremećaji mogu dovesti do depresije koja se javlja kao sekundarni problem. Prema tome, važno je na vreme rešiti se primarnog problema odnsno anksioznosti kako ne bi došlo i do depresije.
Zašto su ljudi skloni da pomešaju ova dva poremećaja?
Često osobe koje pate od nekog anskioznog poremećaja mogu saopštiti da se osećaju „prazno“ ili „kao da nemaju osećanja“ a nekad to osećanje opisuju kao depresiju. Osećanje praznine koje se može javiti s vremena na vreme kod anksioznih posledica je kontinuranog osećanja intenzivnog straha koji može iscrpeti organizam pa se osoba često oseti „prazno“ ili „depresivno“. Ovo osećanje je ipak kvalitativno drugačije od kontinuiranog sniženog raspoloženja koje ima depresivna osoba.
Sanja Marjanović
dipl.psiholog-master
kontakt: 064/64-93-417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
18 thoughts on “Anksioznost vs. depresija – da li biti anksiozan znači biti i depresivan?”
Postovani, treba mi pomoc. Nemam trenutno knjizicu da bih isla kod psihijatra. Vec mesec dana patim od anksioznosti, pocelo je kada sam na treningu dozivela vrtoglavicu, obamrlost u rukama i nogama i ubrzan rad srca. Toliko jako je lupalo da sam mislila da cu da umrem. Završila sam u hitnoj. Sve se smirilo i posle par dana opet iz cista mira ista stvar, pritisak mi odmah skoci. Sve analoze su mi bile dobre. Od tada nisam svoja, konstantno se osecam lose i.fizički i psihički. Mislim da ce mi se nesto dogoditi, gusi me u grudima. Udala sam se pre par dana i zbog svega ne.mogu da uzivam u tome. Vrzmaju mi se negativne misli po glavi. Ne funkcionišem normalno. Muž se trudi da mi pomogne ali ni on ne zna kako. Sta da radim, kako da se izvucem iz toga?
Postovani imam problem i jako bi mi znacilo vase misljene. Ponekad se desi da me strah da scesim samoubistvo ili da povredim nekog ili sebe. Desi se da sveemenom taj strah prestane ali mi falo malo vremena da dodjem sebi. Pa neznam dali je u pitanju anksioznost i okp. Od jutros sam nesta umorna teskoba me muci kao da tesko disem nervoza me hvati jer sam imala te misli da hocu da svsim samoubistvo iako volim svoj zivot ali sumnjam. Postoji dani kao danas da stvarno mislim da nemam voljubda se borim vise sa tim mislim dal sam ubica jer imam slicne misli da uradim nesto mojoj deci. Ja sam stvarno dobra mama dajem sve od sebe ali usebi sam bas umorna jer imam taj rat usebi. Stah me da ovo stanje ne ostane duze vreme pa da stvarno sebi nesta ne uradim ili svojoj deci. Jeli ovo chronicno ili sam toliko depresivna da tako mislim. Inace imam divnu porodicu i drustvo volim da izlazim jer mrzim da sedim izmedju cetiri zida jedino kad se osecam ko sad naprimet danas. Ja se radujem misli tipa ti ces onako da se ubijes me muce. Sta je upitanju postovani dal sam slucaj za psihjatriju i zasto me muci to pitanje hocu da se ubijem ili ne.. Osecam i nagon da to uradim ali neznam dali je to sto trenutno osecam samo okp i da nastavim normalno sa zivotom dok me ne prodje. Znaci misli ubi se pa onda strah da sam luda i da cu to da ucinim. Ponekad osecam i stvarno mislim da cu sebi nesta uraditi zato sto je ako je okp stvarno naporno se boriti uvjek sa tim..molim da mi odg sta je samnom. Zelim da budem tu uz svoju decu ja sam inace jaka ali kad mi naidja ta faza onda stvarno mislim na samoubistvo jeli to samo okp. Hvala unapredmu
Postovana Ivana, kontinuirani strah koji je simptom OKP-a a koji se pokrece i odrzava uz pomoc opsesivnih misli crpe resurse organizma pa je normalno da osecate malaksalost, umor, prazninu. U pitanju jeste OKP i ako ste u mogucnosti mozete nam se javtiti za psiholosko savetovanje. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Ili smatrate ovo stanje kao „normalno“ da naidju takve misli.. Ali mene to iz cista mira najvise kad mi bas ide u zivotu meni naidju misli ti ces da se ubijes ti ces ovo ono da uradis svojo deci.. Jako me muci ovo. Nemogu da se radujem zivotu vise jer uvjek me takne gde najvise boli.. Dal sam kandidat ako ovako mislim za samoubistvo ili imam bad takve misli zato sto volim zivot.. Oko je jako naporno ako je to to jer strah me da necu moci da se borim i odustanem kad tad .. Ona pitanje mozda je pocetak depresije i kad tad ce se ubiti…i osecaj koji u sebi trpim mnogo tesko da opisem neka teskoba i nervoza jeli to depresija? Moooollim pomozite mi iscrpljena sam i nervozna hocu opet da nastavim normalno da zivim iako imam tu sumju i misli neceu vise da zivim i misli oduzmi sebi zivot. Pozzdrav
Kratko imam dane kao danas da osecam kao da zelim da se ubijem da nevolim ovaj zivot bas sam kao depresivna i kad sam bolje onda se smijem sto sam tako mislila ali postoju dani da sam ubedjena da cu nesta uraditi. Kako se zove ovo stanje koji trenutno imam. Izbinite sto pisem dug tekst mozda se ponekaf i ponavljam ali vi jedino mozete da mi kazete sta je u pitanju.
Postovana Ivana, imate odgovor u tekstu. Koliko samshvatila Vi se duze vreme bezuspesno borite sa OKP-om, deprsivno stanje moze biti posledica toga. Ipak, vazno je obaviti strucan razgovor da bismo tacno ustanovii sta je u pitanju. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Zaboravila sam da spomenem napr vozim auto deca su mi to misli tipa danas bi bio ljep dan da se ubijes sad trenutno si u auto mogla bi to i to uraditi.. Znaci u bilo kakvoj situaciji da sam meni uvjek nadje nesta da tako mislim da uradim nesta Uzasno ja neznam sta je ovo ne zelim da gmjavim ko stojan 🙂 nit necu samo jedan odgovpr mi je dovoljan molim te procitajte citav moj tekst kako bi zakljucili uvezi sta je probl.
Moze li odg mozda je dugacak tekst.ali evo skrati cu! Zasto mislim da nezelim vise da zivim i da hocu da se ubijem ili da ubijem nekog koga volim? Reci ce te mozda da su opsesivne misli ali zasto povjerujem svojim mislima i osecam se depresivno i kao da nezelim vise da zivim a kad na to pomislim uhvati me strah! Jos kad cujem da je neko svrsio samoubistvo mene jos veci strah hvata i mislim se tebi ce se isto desiti. Pa opet pocinje dali sam to ja da li je to moja volja ili su samo misli?
Hvala vam puno. Uzecu u obzir da se javim ako imadnem mogucnosti. Meni jeste problem sa okp jer sam perfektionista i od uvjek sam bila osetljiva i uvjek me strah bilo neki bolesti odkad znam za
Sebe. Znaci upitanju je samo okp i nema veze sa pravom depresijom i misli da zelim da se ubijem su tagodje okp ako sam vas razumela. Pozdrav
Postovani,
Vratila sam se nakon par godina u inostranstvu. Mislila sam da zivim bajku kada sam upoznala mog bivseg partnera, volela sam ga najvise, i on je govorio da voli mene. Upoznala sam njegovu porodicu i prijatelje. Zelela sam da se udam za njega i volela njegove roditelje. Smatrala sam da bi bio dobar otac. Ja sam htela vise vremenom, on je delovao kao da shvata da je nasa veza vazna – priredjivao mi je iznenadjenja, izlete itd. Delio je samnom svoje tajne i misli. Medjutim, na kraju me je izdao kao niko – nakon godinu dana nase veze nije hteo da zivi samnom, a nije mu nesto znacila ni nasa godisnjica – nakon sto sam plakala i upozorila ga da ce to imati posledice po nasu vezu, on je ostao nepokolebljiv da bas taj dan hoce da provede sa rodjakom na pivu. Ja sam za nasu godisnjicu otisla sama u drugi grad, i on se naljutio – navodno sam ga „iskontrolisala“ i „uznemirila“ do te mere da ipak nije uradio sta je zamislio. Krenuli su „ozbiljni razgovori“ koje je on inicirao i koji nisu zapravo resavali bas nista, i raskinuli smo mesec dana kasnije. Videli smo se posle jos jednom, kada je tvrdio da je „radio najbolje za nasu vezu“ i istovremeno mi rekao da smo „bili ljubavnici, pa ne bi mogli da budemo prijatelji“, a minut kasnije da mu treba „prostora u bliskoj buducnosti“. Osam meseci kasnije, ja sam idalje psihicki u losem stanju. Placem, tugujem. Vratila sam se za Srbiju. Smatram da moj zivot nema smisla i borim se svaki dan sama sa sobom da zivim. Najgore je sto moji roditelji govore da ce se moj bivsi pokajati za sve kada me vidi srecnu u braku sa detetom i muzem. Ni ne znaju koliko sam mentalno lose. Ja ne mogu i ne zelim da nastavim dalje – a ni ne znam kako. Nisam ni sugurna ni da mogu da nastavim da zivim – ni to ne znam kako. Naravno, to po meni niko ne bi rekao – samo moji roditelji znaju kako se ja osecam, ali (ne) svesno odbijaju da prihvate ozbiljnost situacije i cekaju da ja nastavim dalje. Izgubila sam ubedjenje da ljubav ima smisla. Ako je uvek moguce nastaviti dalje, koji je uopste smisao?
Dali je tacno da dok se osoba oseca anksiozna napr zbog opsesivnih misli gunitak kontrole i slicne da se oseca depresivno a da to nema veze sa pravom depresijom i to stanje se pobojsa dok ne prihvatimo misli i strah o depresivno stanje tagodje ode? Pozdra i sve dok smo ankuiozni depresivno stanje je paralelno u to? Kako se oseti prava depresija po cemu?
Postovani kao prvo da vam pozelim sretnu novu godinu:) ovako moj problem je okp i anksiozna sam zvog svojih misli. Dakle ja sam naucilakako da resavam problem ali s druge strane kad mi se pojavu intenzitet misli i strah bas se
Lose osecam to traje par dana ponekad i vise. I strah me bas da udjem u jaku depresiju umisljam
Da mi onda niko nemoze pomoci nebi volelah da ovo stanje zauvek ostane da moram da uzimam lekove. Moje pitanje bi bilo kad se nadjem u to stanje ja ipak sam drustvena i sve ali usebi nisam bas dobro cini mi se tesko disem bas sam nervozna i ponekad cak i besna. Ali to je sve zato sto sumnjam stalno dal je ovo prava depresija ili je samo stanje koje traje dok sam anksiozna. Osetim i kad treba da sam razpolozena kad mi se ljepi stbari desavaju ali nemogu da se smirim u sebi osecam se malaksala i u to vreme su opsesivne misli bas jaki i sumnjam dali ce se to desiti da ubijem sebe ili nekog iz porodice i opet strah nastaje i strah depresije mozete mi dati savjet kako bi se bolje osecala. Ja osetim kad sam dobro i sto vise ocekujem da se nece povratiti onda se bas povrati i opet se lose osecam i strah me depresije da nece nikad proci pa onda misli o samoubistvom (posto je to glavni simptom jake depresije) kao da cu ja to uraditi il su to opsesivne misli a bas ponekad se osecam kao da ja to hocu ili nekog drugog ma uzas .. Pozdrav
http://mudrepredaje.com/?page_id=729
http://istineilaziohrani.blogspot.ba/2011/08/velicanstveni-magnezij.html
Повратни пинг: Zašto smo sve više anksiozni? - Marko
Повратни пинг: Šta je uzrok napada panike? - Vaš psiholog
Повратни пинг: Da li je normalno imati seksualne fantazije? - Vaš psiholog
Повратни пинг: Zamke toksične pozitivnosti - Vaš psiholog