Neki ljudi su skloni da sebe okarakterišu kao perfekcioniste i njihovo funkcionisanje je u službi postavljanja i dostizanja visokih ciljeva, težnji ka perfekciji odnosno savršenstvu u različitim životnim aspektima–najčešće i prevashodno u poslu, održavanju svoje okoline, sopstvenom izgledu, interpersonalnim odnosima. Biti savršen za njih predstavlja imperativ, često su ponosni na tu svoju osobinu i smatraju da ih ona izdvaja iz „gomile“  i da će ih ona jedino dovesti do uspeha i blagostanja. I u pravu su, ali samo donekle.

Kada osoba sebi postavi visoke ciljeva i kada je pri tom emotivno stabilna i poseduje zadovoljavajuće intelektualne sposobnosti i talente ona će vrlo verovatno dostići uspeh u sferi svoga interesovanja- u nauci, biznisu, sportu, umetnosti. Ovakva osoba biće visoko vrednovana od strane socijalnog okruženja na osnovu sopstvenih uspeha, a isti ti uspesi će doprineti da i samu sebe vrednuje više. Sa strane gledano to je osoba koja je uspešna i zadovoljna svojim životom.

Neko vreme, posebno u ranijim fazama života, perfekcionizam predstavlja jedan sasvim funkcionalan i efikasan mehanizam. Ipak, ovaj način funkcionisanja ima nekoliko pogrešnih principa koji će katad dovesti do negativnih posledica.

Zašto perfekcionizam može biti štetan?

Postavljanje nerealno visokih ciljeva. Generalno postavljanje visokih ciljeva može biti korisno i motivišuće. Ipak, nekada ti visoki ciljevi nisu u skladu sa našim mogućnostima i to može doprineti razočarenju i odustajanju. Najbolja solucija je postaviti realno ostvariv cilj koji je u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Perfekcionisti su skloni da postave nerealno visoke ciljeve, samim tim što žele da po svaku cenu budu najbolji i odrade sve savršeno. Kada u jednom trenutku uvide da ovo nije moguće oni postaju jako frustrirani.

Greške i neuspesi su neoprostivi. Osoba koja teži perfekcionizmu jako je osetljiva na greške. Svaka greška se doživljava katastrofalno i ireverzibilno jer se ona izjednačava sa ličnom nesposobnošću. Iako je pre toga bilo puno uspešnih situacija, to nije dovoljno da osoba shvati da ona nije nesposobna i beskorisna ako je u trenutnoj situaciji uradila nešto pogrešno.

Vredim onoliko koliko sam uspešan/-a. Kod osoba sa izraženim perfekcionizmom postoji izjednačavanje ličnih uspeha sa ličnom vrednošću. Osoba sebe percepira vrednom samo ako je uspešna. Kada doživi neuspeh dolazi do izražaja njen samokriticizam i doživljaj manje vrednosti. Obično se ovakavo interpretiranje neuspeha povezuje sa postavljanjem visokih zahteva od strane roditelja u detinjstvu i kritikovanja ukoliko se oni ne ispune. Kada je uspešno dete se hvali, oseća se prihvaćeno i voljeno a kada se desi neki neuspeh slede oštre kritike na račun detetove ličnosti i odbacivanje.

Perfekcionizam može u određenom trenutku dovesti do negativnih posledica po psihofizičko zdravlje. Naime, zahtev prema sebi da se bude najbolji i da se sve odradi besprekorno a pritom da bude i bez grešaka predstavlja posebnu vrstu pritiska za organizam. Česta pitanja koja osoba sebi postavlja jesu „Šta ako ne ispadne onako kako sam očekivao/-la?“, „Šta ako pogrešim?“ uvode osobu u stanje povišene anksioznosti, koja se pojačava sa postavljanjem sve viših ciljeva. Vremenom usled stalne napetosti i anksioznosti osoba se može osećati iscrpljenom, praznom i depresivnom. Često se lična zadovoljstva, relaksacija, uravnotežena ishrana i redovan san zanemaruju zarad postizanja uspeha, pa se pored emocionalnih problema mogu javiti i psihosomatski problemi. Obično osoba ne odustaje od principa perfekcionizma dok je organizam ne alarmira ovim problemima.

Za osobu koja je perfekcionista jako je važno da uvidi i negativne strane ove svoje osobine i odustane od nekih previsokih zahteva koje je sebi postavila. Za početak bi trebalo postaviti prioritete i neke stvari odraditi „dovoljno dobro“ ili „solidno“ a ne nužno savršeno. Dalje, shvatiti da nije katastrofa ako nekada pogreši i da to ne znači da je ona bezvredno i nesposobno biće već čovek koji greši a pogrešivost je svojstvo svakog čoveka. Da pokuša da obuzda svoj radoholizam u koji često perfekcionisti upadaju i da kroz relaksaciju i odmor pronađe načine da se mentalno odvoji od posla kako bi mogla bolje da obavlja nove zadatke.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com