Mnogi ljudi izjednačavaju strah i anksioznost. To nije ispravno, bitno je razumeti razliku. Reč anksioznost potiče od nemačke reči Angst što znači strah. Međutim u većini jezika postoje odvojeni termini za strah i anksioznost, jer je zaista reč o različitim fenomenima.
Anksioznost predstavlja strah + opiranje (otpor) prema strahu. Zbog toga anksioznost može biti hronična dok strah ne može. Kakav god strah da osetimo on mora proći dok opiranje može trajati znatno duže.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je signal da se opiremo nekom unutrašnjem iskustvu (misli, emociji) koje doživljavamo kao neprijatno ili neprihvatljivo. Anksioznost je otpor strahu ili nekoj drugoj emociji koju potiskujemo. Anksioznost je posledica potiskivanja. Potiskivanje stvara negativni naboj koji se manifestuje kao neprijatna tenzija u telu i umu. Potiskivane stvara unutrašnji konflikt koji rezultuje anksioznošću.
Da li je moguće potiskivati zauvek?
Osećanja nije moguće potisnuti u potpunosti i stoga se ona uporno vraćaju dok god im se opiremo. Što se više opiremo nečemu to stvaramo više negativnog naboja koji je osnova unutrašnje tenzije. Opiranje može trajati gotovo beskonačno dok kada prihvatimo neko osećanje ono nužno mora nestati i to brzo. Uzmimo za primer pozitivne doživljaje. Kada doživljavamo neku pozitivnu emociju mi joj se po pravilu ne opiremo i zato ona traje kratko, brzo prolazi. Sa strahom može biti suprotno. Ako mu se opiremo on opstaje a ako ga prihvatimo i osvestimo on nestaje. Trajno rešenje za anskioznost pretstavlja prihvatanje i osvešćivanje sadržaja svesti kojima se osoba opire.
Potiskivanje straha (i drugih osećanja koje osoba percipira kao neprihvatljiva) dovodi do javljanja anksioznosti. Potisnuti strah pretvara se u osećaj slabosti i bespomoćnosti. Ako se osoba opire strahu duže vreme, taj osećaj slabosti postoje hroničan i osoba se na kraju nesvesno identifikuje (poistovećuje) sa njim. Doživljava sebe kao slabu ili bespomoćnu osobu. Pošto niko ne želi da sebe doživljava kao slabu osobu, osoba sada nastoji da potisne i taj osećaj slabosti zajedno sa strahom i anksioznošću. Takvo masivno potiskivanje nije izvodljivo i zato se može javiti panika kao reakcija na neuspelo potiskivanje. Javljanje panike je siguran znak da osoba potiskuje previše i / ili predugo. To znači da je došlo vreme da osoba počne da prihvata i osvešćuje potisnuta osećanja i misli umesto da rigidno nastavlja da im se opire.
Potiskivanje straha može dovesti do stvaranja opsesivnih misli. Opsesivne misli su intruzivne, ponavljajuće, iracionalne i zastrušujuće fantazije (imaginacije) koje počinju sa Šta ako … One su mentalni simptom anksioznosti i ništa više. Analiziranje opsesivnih misli nije korisno već naprotiv dovodi do njihovog jačanja i istrajavanja. Podsvesni um osobe stvara ove misli kako bi skrenuo pažnju sa stvarnog problema a to je strah ili nekog drugog unutrašnjeg iskustva koje osoba ne želi da oseti. Dok se osoba bavi opsesivnim mislima, uporno ih analizira, nastoji da ih kontroliše i istisne iz svesti ona zapravo izbegava suočavanje sa strahom, izbegava doživljavanje straha. To je razlog zašto su opsesivne misli tako uporne iako osoba uviđa njihovu iracionalnost.
Kako da se suočimo sa strahom i anksioznošću?
Suočavanje sa strahom podrazumeva da osoba nauči da se ne bavi opsesivnim mislima i umesto toga usmeri svoju pažnju direktno na doživjaj straha u telu, prihvati, osvesti i otpusti strah bez opiranja i analize. Na taj način nestaje i strah i anksioznost.
U te svrhe razvio sam nekoliko jednostavnih tehnika kojima obučavam svoje klijente a oni te tehnike primenjuju svakodnevno u svom životu a ne samo na seansama. Nekada je klijentima lako da ove tehnike primene na samoj seansi a nekada im je lakše da ih primene u životnim situacijama u kojima se anksioznost spontano aktivira. Istrajnost u primeni ovih tehnika daje dugoročne rezultate, odsusutvo anksioznosti, unutrašnji mir. Osoba koja je prevazišla anksioznost po pravilu ima bolji kontakt sa sobom, postaje više spontana i više uživa u životu.
Ako želite da naučite ove jednostavne i moćne tehnike za prevazilaženje opsesivnih misli i anksioznosti posetite našu prodavnicu i pronašite program samopomoći: Kako da se oslobodite opsesivnih misli u samo 4 koraka.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: onlinepsihoterapija@gmail.com
skype: vaspsiholog
15 thoughts on “U čemu je razlika između straha i anksioznosti?”
Kazu da je covjek najhrabriji kada treba davati savjete, ali i to je vrlina, ako je od neke koristi. Za sve moje anksionce, trudite se i istrajte u tome. Ja sam letao od doktora do doktora, nalaza imam mogu stan od 60 kvadrata zalijepit kao tapete, tablete sam razne pio, borio se na sve moguce nacine, ali sam skontao sve sto se vise borim, sve sam vise umorniji. Sad sam u toj fazi ‘boli me briga’, jer ako cu ziviti citav zivot u strahu, onda koja korist od toga!?
Po meni, nema hrabrijih ljudi od anksioznih, moze zvucati smijesno, ali istinito. Ja anksioznost imam skoro 2 godine i nema dana i noci, da ne prozivim nekoliko zastrasujucih simptoma, koje me ispale iz cipela, pa opet sam ziv. Svi smo mi jednom u zivotu iskusili strah, on sam po sebi dodje i prodje, ali kod nas anksioznih on je tu 24/7. Hrabro je to sto se nosimo s tim, svaki dan nam je napet, svaki dan nam donosi nesto novo, kao da cekam anksioznost da dodje, a ne zelimo ga. Iz dana u dan postali smo ovisni o strahovima, jer previse razmisljamo o njima. Nekada i kad se osjecamo dobro, proispitujemo se, da li je stvarno dobro ili je i to neki od simptoma! Smijesno 🙂
Pokusajte da ne obracate paznju na anksioznost, jer ona je kao razigran pas! Kad joj pruzamo previse ljubavi, ona je tu prisutna, kada joj okrenemo ledja ona ce se jos truditi oko nas, da nas pridobije, ali ako je istinski zaignorisemo ona ce otici! Ja, anksioznost jos nazivam i ‘naporni paparazzo’, gdje god izadjem parati me u stopu i u meni stvara blic – škljoc. Moj savjet je da ne bjezite od tih paparazza, vec stanite ispred njih, nasmijesite se, on ce napraviti nekoliko blicova i otici, jer nema koristi vise od jedne te iste slike, ako se slika 24 h! Logicno 🙂
Budite i dalje hrabri, suocite se sa strahovima, prihvatite ih, strasni su, jesu, znam i sam, evo dok pisem vam osjecam raznorazne simptome, briga me. Nece me nista zaustaviti da izadjem napolje pred kamaru ljudi ili da uskratim djevojci dan, pa da se zabijem u kucu i da virim iz nje.
Anksioznost je moderna kuga, to je moderna „bolest“ koja nije bolest. Koji paradoks. Lose mi je, osjecam se lose, a nista mi nije! Prije nekoliko godina ili stoljeca, ovakve stvari nisu postjale, covjek nije bio ovisan o skupocijenim stvarima, nije bio opterecen za tehnologijom i raznoraznim stvarima sto ce nam uzurpirati pamet. Naravno da su mnogi htijeli imati auto u 1920 godini, ali nisu se optercavali da ce posto – poto zaraditi lovu da ga voze, kao sto je to obicaj danas! Danas mi svi letimo da imamo ono „nesto“ da bi se u drustvu osjecali prihvatljivo, da bi komsiji pokazali da smo bolji od njega itd. Zar nama jedna Lady Gaga, ovi nasi domaci pjevaci, Farma, Parovi, morbidni MTV i jos raznorazni uzurpatori tv kanala, moraju biti uzori?! Mogao bi do sutra da nabrajam kakvi nas sve likovi ne truju, sa nekim „novim modnim trendovima“.
Naravno da nam ne mogu nista u koliko se mi ne predamo k tome. Tako i anksioznost je samo los nacin zivota, smatrajte ovo kao jedno veliko iskusenje s kojim se morate izboriti. Promjenite nacin zivota, nemojte se opterecavati nebitnim stvarima, naravno da ne mislim na cijelokupnu situaciju, neko je ostao bez posla, neko ima dvoje djece, neko ima kredite itd. Kada kazem promjenite nacin zivota, mislim na to da se posvetite malo sebi. Setajte puno, vjezbajte, izbjegavajte lose drustvo, tv – gledajte dosta dokumentaraca, crtanih filmova radije, onih starih, da se vise smijete. Pokusajte jesti zdravo, barem jednom dnevno jabuku pojesti, bilo kakvu vocku, pokusajte smanjiti unos cigara, alkohola, ne odmah prestati, vec postepeno ili barem pomalo. Imao sam najgore moguce agorofobije, bojao sam se svega, 4 zida i tlakomijer su mi bili najbolji prijatelji 🙂 fakat smijesno, kljkao sam kamaru tableta, nesto osjetim ja apaurin spucam da mi bude lakse, pitao sam se sve do kad tako! Onda sam shvatio, to ce se desavati sve dok ja ne budem rekao dosta i tako je bilo. Osjecam i dalje malu anksioznost, ali i ona ce proci, samo je stvar da se borite sami sa sobom, a ne sa anksioznoscu. Uvjerite sebe da vam nije nista! Svi ce se pitati kako, pa isto tako kao sto ste uvjerili sebe da vam je nesto! Ako ste bili kod doktora i obavili sve moguce nalaze, ne idite vise, pocnite da zivite zivot. Svaki novi pocetak je tezak, svaka nova stranica u zivotu je teska, ali trud se uvijek isplati 😉
Svaka cast,slazem se s tobom,imao sam i ja pre 3 godine kopmluzije koje prate opsesivne misli sem takve,pre sad ce 2 godine kako kompluzija uopste nemam,kad se setim sta sam sve radio slatko se nasmejem i kazem sebi: „Eto vidis kako je to proslo“ imam sad opsesivne misli,al 80% manjeg inteziteta nego pre pola godine,nisam bio kod psihologa nikad,jer sam citao iskustva i zakljucio da je ipak sve u tebi samom,svetlo je u tebi,psiholog je tu da raskrci put do svetla,tako da sad i kad mi naleti iskuliram i kazem to nisam ja nego jeb*na anksioznost,ne dozvoljavam da mi opsesivna misao probudi negativnu emociju,iskuliram je pre nego dotakne emociju,i lakse mi je sto puta,nije ovo ljudi opasno nista,imao sam strahove koji su se bazirali na hipohondriji,kontao sam sta ako puknem ko bas od ovog sranja,al nista mi ne bi,jos nesto,preporucujem svima meditaciju i stiva koja se ticu duhovnog razvoja Osho i sl. to mi je umnogome pomoglo,peace,one love!
Kako da saznam sta je onda taj strah koji potiskujem i stvara mi opsesivne misli,ja cu se suociti s njim,al kako da saznam sta ga izaziva? 😀
Jos da dodam, ova stranica je odlicna i drago mi je da psiholozi i psihijatri zele pomoci ljudima, nije samo stvar dati tabletu i reci dodji za mjesec dana, ako ti ne bude odgovarala, dati cemo ti drugu i tako mozes 100 tableta popiti dok bi nasao pravu „magicnu“ koju moras piti mjesecima da bi dosao sebi, sad ne trebas biti neki matematicar da bi shvatio koliko ces zivotnig vremena potrositi na sve ovo! I jos nesto nekim ljudima trebaju tablete, ovisi o situaciji u kojoj se nalaze, ali za to trebaju pravi strucnjaci, ljudi koji ce nas pravilno saslusati, dati nam pravu dijagnozu i „lijeciti“, mozda vise odvesti nas na pravi put, jer mi nismo bolesni! Ja sam odbacio tablete, iako sam imao bas jake panicne napade, te raznorazne simptome, nekad kad mi je bas tesko popijem apaurin od 2 mg i to jednom u sedmici ili mjesecu, do duse pijem mnogo vitamina, omegu, jedem puno zitarica (badem, ljesnjak), to mi daje snagu u tijelu, jer anksioznost umara, vazda smo napeti, misici su zgrceni i onda se osjecamo teski za cijeli dan. Dakle anksioznost je izljeciva u koliko je zelja za tim mnogo veca. Da bi uspio u zivotu, pa bilo sto radio treba biti uporan, pa tako i sa ovim
……
@Expand, to je sveti gral anksioznosti, mada ne mora nuzno biti. Ja sam donekle istrazio svoje strahove, suocio se s njima, mozda su vise to bile stvari za kajanje, pa me one pecnu, ali zivot ide dalje. Moj najveci problem je disanje. Ne mogu da vjerujem da cu to reci, a to je da sam smotan kad disem 🙂 Nekada tako jako hiperventiliram, da se bezveze uspanicim i nekad sam imao opsesiju sa smrcanjem, pa kad osjetim neku nelagidu ja smrcam, pa smrcam, i onda mi glava bude ko bubanj! Hvala Bogu to mi je proslo, dakle nas um je nevjerovatan, nasa masta je isto tako nevjerovatna. Ja to mogu da poredim sa limunom, kad jednom zagrizemo limun, nas mozak automatski upali milione senzora za kiselost, pa se facijalno ukofrcimo :), a dr. put kada bi neko umjesto nas zagrizao limun, na nase prijasnje iskustvo mozak bi opet upalio te receptore, samo ovaj put blaze i opet bi napravili istu facu. Dakle taj strah je samo navika koju ponavljamo, tacnije sebi namecemo, jer u dubini duse vazda razmisljamo o necemu losem, jednostavno preopteretimo misli! Recimo kad se zaljubimo, tad nam je sve slatko, premekani smo sa osjecanjima, nivo inteligencije nam je 0, ali briga nas, nama dobro :). Treba pokusati svoje misli usreditociti na nesto novo, jer kopanjem po proslosti samo stvara blokadu, koja ce nas uvijek vracati na isto, treba malo pustiti misli na pašu, isto tako treba voditi zdrav zivot, hraniti mozak serotinom i endrofinom prirodnim putem, stare navike zaboraviti, meni je anksioznost jedno veliko iskusenje, koje moram proci, jer svi mi kazemo hocu da budem onaj stari, a nismo ni svijesni da je taj „stari“ krivac za sve ovo, treba se mijenjati, naravno da je tesko, jer anksioznost nije dosla preko noci, vec kroz jedan period se nakupila i explodirala, nije sigurno nastala u punoj ljubavi i sreci, vec u nekoj (mozda cu se pogresno izraziti) nesreci, tako ce i otici kroz jedan period, samo treba biti strpljiv!
Mislim otici ce sama od sebe kroz jedan period, samo se treba hraniti pozitivnim stvarima, treba imati takve ljude oko sebe, ako vec nemas takvu okolinu napravi je sam, lupam gledanjem dokumentaraca mozes biti samo pametan (informisan), dok gledanjem nekih napetih serija ili filmova postajes napet, vjerujem da mi anksionci nismo zeljni adrenalina :), vec nekih drugih hormona za opustanje 🙂 😉
molim da mi neko odgovori rodila sam prije mesec dana drugo mi je dete al mi sad dolazi da ja njega nevolim da ga nezelim i strah me i da pogledam u njega i zbog toga se jako lose osjecam muka mi je zlo mi je boli me zeludac i mislim da ce se to desiti i uzasan me strah al se nikako nemogu povezati sa bebom i to me uzasava sta da radim jesuli to opsesivne misli ili sam to ja da napomenem da patim od anksioznosti vec 7 godina i sa prvim detetom mi nije bilo ovako sta vise dala bih ziivot za nju sta mi je ovo sad jako se plasim i od tog straha jedva pridjem djetetu ako moze odgovor molim vas dali su to misli depresija ili sam pukla
Ana,to je postporodjajna depresija.Obavezno se obrati psihologu ili psihijatru za savet.Pozdrav.
hvala na odgovoru zvala sam dr i on je rekao da su to misli posto sam prije imala opsesivne misli al ja ni sama neznam i ja se jako plasim da je depresija
Ana,ja imam slican problem.borim se sa tim godinu dana,i nikako da dodjem sebi.mislila sam da sam jedina,volela bih da stupimo u kontakt.
@ana i boba da vas pitam
Kako ste 🙂 ? ipak mislim Ako ste
Ranije imale okp da se sad opet pojacao strah poput takvi misli i naravno depresivno stanje je tu sve dok je taj strah i misli prisistne zelelah bi da mi odg ako sam upravu.. Ipak mislim da treba sacekati jer nekad prodje.. Moze se u drugoj trudnoci desiti znog stresa i porodjaja itd da opet od pocetka pocnje? I da ce opet
Proci da se
Nista nemoze desiti? Pozz
Ta dilema iako se to sve vec prolazilo a da nam se napr cini da je drugi put gore itd intensivnije? Zela bi jos jedno djete al me iskreno strah posto isto imam
Opsesovne misli vec davno pre
Nego sto sAm se porodila. Naucila sam
Nekako sam sa tim da zivim iako ponekad nije lahko ali jednostavno to je
Moja mana i prihvatila sam nekako strah psihicke boleTi ( depr, shizo) itd pravi hipohinder 🙂 umisljala sam svasta ali strah je manji kad
Prihvatim.. Ako
Moze mali savjet za mene .. Laku nocccc
Postovanje ja vec godinu i po imam crne misli koje se odnose na moga sina da ubijem boze sacuvaj kao da ja to zelim ka da sam vidivit pa mi u glavu pridje da ce se to desitii kako ce biti zalosti i tako evo i kad pisem sav se najezim tooo ne zelim ali misli su mi tako strasnee to me zna drzati od kad se probudim i citav dan dosje mi da zaplacem ali borim se kazem se bi ne predavaj se a zna me i pustiti par dana pa sam kao nov covjek pa molim za vase misljenje molim za odg.
Stime jos da kazem da sam nekad i zivcan sitnica mi smeta bojim se da nije depresuija inace radim normalno i na poslu mi znaju te misli alii radim puno pa mi laksee
Joj brate imam slicne misli kao ti. UZAS SU!
Повратни пинг: Emocije i telo - Vaš psiholog