Često se pojam neurotičnosti upotrebljava u svakodnevnevnoj komunikaciji kako bi se okarakterisala osoba koja ima prenaglašene emocionalne reakcije. Tako se neurotičar među laicima obično opisuje kao nestrpljiva, brzopeta osoba, koja ima izlive besa i agresije i brzo menja raspoloženja. U ovom tekstu će biti reči o tome šta je neurotičnost i kako je ona povezana sa anksioznim poremećajima.
Neuroticizam je crta ličnosti
Neuroticizam se smatra crtom ličnosti (pročitajte ovde još o crtama ličnosti) , to je karakteristika koja je kod osobe u velikoj meri biološki određena i relativno trajna. Generalno, osobe sa visokim neuroticizmom su zapravo manje tolerantne na stres. Kada su u stresnim situcijama one se destabilišu reaguju anksiozno, depresivno, razdražljivo, impulsivno, čak i agresivno (ako se visok neuroticiza javi sa visokom ekstraverzijom). Glavna odlika zbirno uzeto je emocionalna nestabilnost, suprotno njima emocionalno stabilne osobe reaguju sporije, blaže i brže se vraćaju u emocionalnu ravnotežu. Ono što je karakteristično za neuroticizam jeste da stepen izraženosti ove crte ličnosti ima udela u razvoju psihičkih poremećaja a pre svega anksioznih poremećaja i depresije.
Povezanost neuroticizma i anksioznih poremećaja
Kada je u pitanju povezanost neuroticizma kao crte ličnosti i anksioznih poremećaja pokazuje se da postoji dosledna veza između ove dve komponente. Visok neuroticizam predstavlja biološku predisponiranost da se razvije neki od anksioznih poremećaja. Dodatno, razvoju ovih poremećaja doprinose i spoljašnji faktori kao što su traumatična iskustva, konstantne stresne situacije ili naučena uverenja koja se dobijaju iz porodice da je spoljašnji svet opasno i nepredvidivo mesto. Kada se osoba koja ima predisponiranost (visok neuroticizam) I određena disfunkcionalna uverenja nađe u određenoj stresnoj životnoj situaciji ili više njih postoji visoka verovatnoća javljanja nekog od anksioznih poremećaja (panični napad, socijalna/agora fobija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, GAP). Dodatno, za održavanje anskioznih poremećaja važno je postojanje izbegavajućih ponašanja (kod socijalne anksioznosti npr. izbegavanje novih socijalnih situacija), ne suočavanje sa sopstvenim emocijama (supresija emocija) i upotreba distrakcije kao strategije izbegavanja negativnih misli (gledanje TV kako bi se skrenula pažnja sa negativnih misli).
Iako se ranije smatralo da je na neuroticizam nemoguće delovati jer je to crta ličnosti i kao takva nije podložna promeni danas postoji gledište da je moguće u izvesnom, ograničenom stepenu promeniti ovu tendenciju. Najpre ovo je važno kako bi se pozitivno uticalo i na ishode lečenja samih anksioznih poremećaja koji su u velikoj meri određeni ovom crtom.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
8 thoughts on “Šta je zapravo neurotičnost?”
„Neuroticizam se smatra crtom ličnosti (pročitajte ovde još o crtama ličnosti) , to je karakteristika koja je kod osobe u velikoj meri biološki određena i relativno trajna. “
„Iako se ranije smatralo da je na neuroticizam nemoguće delovati jer je to crta ličnosti i kao takva nije podložna promeni danas postoji gledište da je moguće promeniti ovu tendenciju.“
Koja je od ove 2 tvrdnje tacna?
Ovde je važno obratiti pažnju na odrednicu „relativno“ trajna. Dakle, iako postoji jako biološko utemeljenje ove crte nju je moguce u izvesnom stepenu menjati. Mr Sanja Marjanovic, psiholog
Sjajan clanak. Mali predlog za buduce clanke: nastavite i dalje da pisete o povezanosti anksioznih crta licnosti sa anksioznim poremecajima… Sve pohvale za dosadasnje clanke 🙂
Hvala Vam, nastavite da nas pratite. U vezi sa predlogom pogledajate ovaj članak: http://www.vaspsiholog.com/2013/11/zavisni-poremecaj-licnosti-i-ispoljavnje-anksioznih-poremecaja/ Srdačno, Mr Sanja Marjanović dipl.psiholog
Da li se neuroticizam smatra poremecajem licnosti? Jako sam uplasena posto mi je psiholog rekao da sam „neuroticna, hipersenzibilna osoba“.Ako je u pitanju poremecaj licnosti, zanima me da li moze da „predje“ u psihozu?
Postovana Milena, „neurotična i hipersenzibilna osoba“ ne znači da imate poremećaj ličnosti već da Vam je prag reagovanja na stres niži nego kod drugih ljudi (povećana je osetljivost na stres). Ovo je osobina kao i svaka druga, treba je samo upoznati i živeti u skladu sa njom. Ne postoji konekcija sa psihozom. Srdačno, Mr Sanja Marjanović dipl.psiholog
Moj muž kaže da je neurotican.ostavio je moju ćerku i mene zbog psihičkog stanja retko nas posećuje i kad nas poseti uvek misli da smo protiv njega.brzo i ode.to traje već mesec dana.
Postovana,
Prilikom interakcije u vidu komunikacije sa ljudima(uglavnom zenama) primetio sam pojava po pitanju neuroticnih pojava.
Npr. u autobusu sam pricao sa zenom koju pre toga nikad nisam video tj. ne poznajem je licno.
Krenulo je tako sto je prilikom sedanja pored mene, slucajno ipak sela na mene ili ti moje koleno.
To se desilo iznenada i izvinjavala se sa objasnjenjem da se malo okliznula prilikom skretanja autobusa. Ja sam u tom prilikom u autobusu crtao na papiru,crnim rapidografom, strip tehnikom ne povezane(povezane u ne definisanu celinu) zatvorene i ne zatvorene geometrijske oblike,ne definisane linije i mrlje(nesto poput zlatnog preseka).
Tokom konverzacije na tiho pitanje sto crtam grudi i faluse ,odgovorio sam joj da je to nisam imao nameru niti da sam crtao nesto tog tipa ali da je zanimljivo to sto je primetila tako nesto i da cu obratiti paznju ubuduce jer to neko moze da shvati kao provokaciju ili kako god vec pa cak i da se uvredi.
Imao sam zvakacu gumu koju sam zvakao,a rukom sam sencio odredjene detalje,i stopalom sam radio levo desno(stopalo je islo levo desno jer sam bio koncentrisan na crtanje a ona je navodila i vodila konverzaciju).
Posle odredjenog vremena krenula je da gricka usnu, da tapka rukom po kolenu, da cupka,
kao i da pokazuje znakove nervoze u vidu izdisaja, i slucajnim dodirivanjem i pomeranjem mene te me je time remetila tokom crtanja..
Takodje na kafi sa prijateljicama sam primetio da posle mog kliktanja olovke i zvakanja zvakace gume takodje dolazi do znakova nervoze i neuroticnog ponasanja kao i potreba za odlaskom u toalet.
Da li neuroticno ponasanje mozeda izazove kod druge strane neke ne svesne/svesne reakcije.
Npr. ako grickam semenke-nokte ubrzano,kucam po tastaturi , generalno pravim brze pokrete ne-svesne ,drhtim-trese mi se ruka , moze da dodje do neke reakcije kod sagovornika?