U emotivnoj vezi ste već duže vreme i sve je naizgled u redu, partner vam je maksimalno posvećen i osećate se voljenim. Sa druge strane, to vas ne usrećuje. Imate utisak da ste nekako izgubili sebe, ne možete da razlučite šta je ono što vi želite od onoga što želi vaš partner, hornično ste nezadovoljni, čak i depresivni, imate osećaj da ste u kavezu, kao da vi više niste vi… Ovi signali mogu ukazivati da ste u simbiotskom emotivnom odnosu.
Šta je simbiotski emotivni odnos?
Termin simbiotski odnos se uobičajeno koristi za opisivanje tipa odnosa koji se javlja kod životinjske vrste. To je odnos u kome su dve jedinke u međusobnom sadejstvu zarad zajedničke koristi ili koristi barem jedne od njih. Praktično ove jedinke su funkcionalno i fizički vezane i te često izgledaju kao jedan organizam. Slično, kod ljudi, simbiotski odnos predstavlja stapanje dve osobe u jednu celinu, gde jedna bez druge ne mogu efikasno da funksionišu. Praktično, JA+ TI postaje MI-novi obik postojanja u kome se individualnost obe osobe gubi. Ovakav odnos ne mora nužno postojati između partera u vezi ili braku, to može biti i prijateljski odnos ili odnos roditelj-dete.
Kakve osobe su sklone da grade simbiotske odnose?
Iako emotivni odnos među partnerima podrazumeva podjednako učeće obe strane, obično jedna osoba biva “uvučena” u simbiotski odnos od strane druge. Obično se to dešava pod parolom “prave ljubavi” odnosno partner koji je uvučen je pre svega prvo veoma srećan jer je dobio bezuslovnu ljubav i posvećenost onog drugog. Važno je znati da je simbiotski odnos potpuno normalan na samom početku veze i može trajati nekoliko meseci-partneri se nalaze u stanju zaljubljenosti, osećaju se kao jedno biće, slepi su za sve oko sebe. Ipak ovo je samo faza i nikako ne bi trebalo da odslikava stanje u dugogodišnjoj vezi.
Osobe koje grade isključivo simbiotske emotivne odnose u osnovi imaju strah od ostavljanja/odbacivanja. Ovakve osobe su obično u svom životnom iskustvu (odnosi u primarnoj porodici ili raniji partnerski odnosi) ostavljanje doživele veoma bolno te po svaku cenu žele da se osiguraju da se takvo iskustvo ne ponovi i potpuno se posvećuju partneru zahtevajući da on uzvrati istom merom. Takođe, emotivni gubitak koji je postajao u nekom drugom odnosu/odnosima osoba pokušava da kompenzuje intenziviranjem trenutnog te kod nje postoji glad za neprestanom pažnjom i bliskošću. To su uglavnom zavisni tipovi ličnosti koji ne mogu da funkcionišu samostalno i traže jaku, podržavajuću figuru u drugoj osobi. Ovakve osobe imaju uvernja tipa “ako nisam sa nekim ja ne vredim”, “neophodna mi druga osoba da bih se osećao/-la potpunim”, “zivot bez ljubavi i pažnje druge osobe nije zivot”…
Koji su znaci da ste u simbiotskom emotivnom odnosu?
Kao što je prethodno pomenuto osoba koja je uvučena u simbiotski odnos prvo moze da se oseća voljeno i posebno a onda se javlja neka vrsta prikrivene depresije: iako je na izgled sve u redu osoba je neraspoložena, izgubljena, oseća da gubi sebe. Dalje, socijalni aspekt života postaje potpuno zanemaren¬počeli ste da se udaljavate ili potpuno gubite kontakt sa prijateljima sa kojima ste se intenzivno druzili. I u zdravom odnosu sa partnerom normalno je da ćete deliti vaše vreme i da ćete se nešto ređe viđati s prijateljima ali ovde je u pitanju postepeno potpuno gasenje starih odnosa. Takođe, kada se viđate sa prijateljima uvek je sa vama vaš partner/-ka. Partner ne mora otvoreno da insistira da ga povedete ali će se staviti u ulogu žrtve i nećete “imati srca” da ga/je ostavite. Ne sklapate ni nova prijateljstva, pogotovo ne sa suprotnim polom (npr.kolega/koleginica na poslu) jer će to biti pogresno protumačeno, rezultat je da se vaš krug ljudi smanjuje a vi ostajete “osuđeni” samo na jednu osobu. Lična interesovanja i realizacija želja i ciljava su se smanjila ili ugasila. Zarad provođenja više vremena sa partnerom zanemarićete svoje hobije, interesovanja, aktivnsti, profesionalno usavrsavanje… Iako shvatate da nešto nije u redu, opet osećate krivicu jer ako je on/ona mogao/-la da odustane od svojih interesovanja, hobija, profesionalnih izazova, druženja sa ljudima i posvetio/-la se samo vama kako onda da vi učinite suprotno.
Uvereni da ste našli “pravu ljubav” odlučujete da se potpuno posvetite samo jednoj osobi jer jedino ona to zaslužuje. Simbiotski odnos nije zdrav odnos dvoje ljudi, kada procenite da ne napredujete uz partnera na ličnom planu, kada shvatite da vam se socijalni život potpuno ugasio, kada se osećate nezadovoljno, depresivno, razmislite o tome da li je vreme da promenite neke stvari u vašem emotivnom odnosu, postavite granice i izborite se za svoju individualnost.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
20 thoughts on “Kako da otkrijete da ste u simbiotskoj emotivnoj vezi”
BRAVO!!! Hvala vam za ovo. Imam partnera koji me gusi i iskoriscava vec neko vreme a bojim se da se trgnem iz toga. Da li to kroz terapiju moze da se resi?
Postovana Nevena, moguce je. Prvi korak je da osvestite da problem nije u Vama i da Vasa osecanja predstavljaju adekvatnu reakciju na situaciju u kojoj se nalazite. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Prvo da pohvalim artikal koji ste postavili, jako lepo i sazeto. U njemu prepoznajem dosta osobina svoje supruge, tacnije osecam da me gusi i gotovo sam siguran da je problem u njoj. S’obzirom da ste korisniku „NevenaK“ sa sigurnoscu odgovorili da nije kriva, kako ja mogu biti u potpunosti siguran da u mom slucaju nisam kriv? Da li je dovoljno da pouku izvucem samo iz ovog artikla ili je to moguce uraditi preciznije i efikasnije na neki drugi nacin? Da li moj partner koji me gusi mozda to radi zabog nekog mog ponasanja? Hvala.
Poštovani Ivane,
Umesto krivice u partnerstvu je daleko korisnije govoriti o odgovornosti. Uvek kada odnos opstaje uprkos nezadovoljstvu ili nekom problemu, oba partnera su odgovorna. Iako jedan od partnera može imati problem (kao što ste naveli, da imate osećaj da vas supruga guši), drugi partner utiče svojim ponašanjem na održavanje takvog ponašanja. U suprotnom bi ili odnos bio prekinut ili ponašanje promenjeno. Često se dešava da se fokusiranjem na problem izgube iz vida druge opcije za njegovo rešenje. Najkorisnije je otvoreno razgovarati o tome kako se ko oseća i ostati dosledan u namerama da se unese promena.
Srdačan pozdrav
U braku sam 7 god. I imam osećaj da sam se udaljila od svih ljudi oko sebe. U početku kada je trebalo da partner i ja idemo negde uvek je pominjao finansijski aspekt i ako je to bilo i manje dešavanje gde je finansijski trebalo samo imati 1000din u džepu. Ja sam kod kuće sa detetom a on je uvek u nekom pokretu i uvek kaže da on i ne voli da ide nigde i da je to sve zbog posla i ne razume moje za sada blage depresije i napade panike. Od prijatelja ostala mi je 1 drugarica i njegovi prijatelji za koje kada dođu uglavnom moram da budem neka vrsta sluge koja sprema ručkove itd. Ja sam ne zaposlena i imam problem da nadjem posao i smatram da je i to deo problema. Volim osobu sa kojom živim ali mi se dešava da mislim i o osobi iz prošlosti sa kojom sam bila veoma bliska(emotivno) ali zbog spleta okolnosti nikada nismo bili u vezi, uvek su postojale neke prepreke i koja je i dalje ostala u kontaktu samnom(preko poruka, ne viđamo se) i koja tvrdi da me i dalje voli bez obzira na 10god od našeg posljednjeg susreta. On želi da se vidimo ali sam ja to odbila jer ne želim da napravim sebi još veći problem. Da li se kod mene ponovo javljaju osećanja za osobu iz prošlosti zato što osećam sputanost u braku ili se nikad nisu ni ugasila? I kako da reagujem na to? Ne želim da varam niti sam spremna da ostavim partnera ali istovremeno ne mogu ni da ne mislim na tu drugu osobu. Kako da sprečim napade panike i depresije? Imam osećaj da bi moje kretanje među ljudima možda nešto i promenilo ali ne i rešilo sve probleme.
U vezi sam 4 godine, cesto kukam kako sam nezadovljna i trazim vise paznje, a kad mi se pruzi ta prilika, recimo partner predlozi da odputujemo negde, ja se uplasim i samo odlazem taj put, inace nikad nismo putovali zajedno. Sta mislite jel imam strah od promene, ili od neke vece bliskosti? Hvala unapred
Postovana Melina, da bismo dali pravi odgovor morali bismo detaljnije da porazgovaramo o tome. Svakako putovanje podrazumeva da ste stalno sa partnerom, kako se osecate povodom mogucnosti da ste 24h s partnerom? Pretpostavljam da ne zivite zajedno ili se ne vidjate cesto… Sa tim pitanjem treba krenuti. Kazem, najbolje je da se javite da to bolje definisemo. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Čitala sam ovaj tekst nekoliko puta i svaki put je bolno, jer sam imala ovako iskustvo. Bila sam 2 godine u vezi sa čovekom koji ima ovaj problem. U početku mi je prijala njegova pažnja iako ja nisam osećala istu ushićenost. Posle par meseci sam postala depresivna, ceo moj život se sveo na njega i rešavanje njegovih problema. Osećala sam da moram da mu „vratim“ za njegovu bezuslovnu ljubav, po cenu svojih interesovanja, prijatelja i hobija koji su me činili srećnom. On je stalno govorio kako me u svemu podržava, iako je insistirao da se viđamo svaki dan na način koji samo njemu odgovara. Vremenom sam počela da osećam vrtoglavice, nagle promene raspoloženja, osećanje beznađa… Raskinula sam i nisam pogrešila u proceni. On i sada ima problematične veze sa ženama koje nemaju samopouzdanja. Ja sam u potpuno drugačijoj vezi i mnogo se bolje osećam. Nijedan od simptoma koje sam imala sa njim se već 3 godine nije ponovio.
Jedino za čim žalim nakon svega je što nisam dobila adekvatnu terapiju u tom periodu, a studenski psihijatar (kao ni ja sama u to vreme) nije umeo da otkrije moj problem.
Zdravoo.. Pročitala sam ovaj članak i prepoznala sam svoju situaciju.. Tačnije nisam sigurna da li je tako ili ne. Imam 18 godina i u vezi sam sa dečkom vec 2 godine i 8 meseci. Rano i veoma mlada sam se vezala kao što možete uočiti. On je od mene stariji 2 godine.. Naša veza je savršena, u smislu da niko od nas nikada nije mislio na drugog/drugu.. Da san se zivot sve na skolu i nasu ljubav.. Kao da smo zatvoreni u jednom krugu gde je sve monotono. On je često nervozan jer se bavi sportom, pa kada nešto ne ide on na neki način prebacuje na mene negativnu energiju jer viče i ne odgovara mu ništa.. Nikada mi nije branio da se druzim, ali kad god bih negde išla on bi me zvao po stotinu puta i slao poruke.. Sve iz navike.. I po ceo dan mu pisem.. Mozda sam i ja kriva sto nam je veza takva , ne znam. Ali osecam se jako loše u poslednje vreme .. I zapostavila sam sebe jako, non stop sam prehladjena, glava me stalno boli, slabije učim i ne mogu da se vratim u normali.. Iskočila sam iz uobičajenog načina života.. Mnogo mi je teško i ne znam šta bi bilo pravo rešenje. Ja njega ne želim da povredim, on to nije zaslužio.. Ali ipak, on je mene nekako odgurnuo od sebe .. Ne znam kako..
I pored svega toga , u moj zivot se vratila jedna osoba koja mi je mnogo znacila. Moja prva ljubav, a to mi još više otežava sve ovo. Meni je ovo veliki pritisak, imam osećaj da se polako počinjem gubiti.
Poštovana,
Kao što sam već pomenula, u odnosima među ljudima, sem na sudu, nije korisno govoriti o krivici, već o odgovornosti. U partnerskim vezama svako nosi deo svoje odgovornosti za način na koji veza funkcioniše. Razmislite o tome šta za vas znači i kakav je vaš sistem vrednosti, u smislu tolerancije na to da neko na vas viče. Biti izložen takvom ponašanju svakako nosi posledice. Istovremeno, vaša tolerancija (ćutanje, nereagovanje, izostanak jasne zaštite sebe) je ono što može doprineti održavanju začaranog kruga, kako njegovog vikanja, tako i stalnog pisanja poruka. Imati individualnost ne isključuje imati zajedništvo. Jasna pravila o tome šta je za koga prihvatljivo i na koji način održavate bliskost mogu pomoći da vezu doživite kao bezbednije i produktivnije mesto.
Srdačan pozdrav
Zdravo. Imam 26godina i u braku sam 8godina. Vec dve godine kako se svadjamo sa suprugom jer on ne postuje porodicne vrednosti. Stalno laze ili govori neke poluistine, krije novac koji zaradjujemo. Kad ga pitam o necemu odgovor bi mu bio Ne sekiraj se pusti to meni, i trudio bi se da izbegne istinu. Pokusavam da razgovaram sa njim kako ja to njemu ne radim i osecam da mi je uskraceno postovanje sa njegove strane ali nikako ne dobijam uljudno istinu cak i ako rasplamsam. Trudim se da se stalno dokazujem kako bi imao poverenje i kako nema razloga da to radi. Trudim se da se njegovi ciljevi ispune i veoma doprinosim tome dok moje zelje kad spomenem on se naljuti u smislu kao jer uvek moras sebe da nameces kad sam ja u pitanju. Primer, hoce da se upise na master u inostranstvu i ja mu jako pomazem u tome, dok moja zadnja dva ispita nikako da ih polozim vec 2 godine jer mi on odgovara da ja ne zurim nigde i nema potrebe za tim, kad budeo on hteo tad cu. Osecam se pritisnuto jer i onako toliko me kontrolise da cak odredjuje i sta cu da obucem. Osecam da sam pocela da gubim sebe, gubim razum a ne zelim da se razvodim, hocu da sacuvam porodicu na okupu i da nam dete raste pored oba roditelja. Pomozi te mi kako da se saberem jer mi je psihicko zdravlje naruseno, kako da uspem da on bude iskreniji i sa vise postovanja, kako da dokazem da sam i ja podjednako vazna kao i on i kako da vratim svoja prava?
Hvala sto ste bili strpljivi da procitate.
Pozdra
Poštovana,
Problem koji ste izneli nije moguće rešiti putem saveta na ovaj način, te vam savetujem da se obradite za partnersku ili individualnu terapiju, što možete učiniti i zakazivanjem kod nas u savetovalištu. Jedino što vam mogu uputiti kao savet jeste da nije korisno razmišljati o tome da vam je neko oduzeo ili kako je limitirao vaša prava, bez obzira na to što suprug govori. Šta ćete obući ili da li ćete završiti studije, to su vaše odluke. Ponekad pritisak partnera omogućava skrivanje od lične odgovornosti za sopstveni život i napredovanje.
Srdačan pozdrav
Jeste li Vi to postigli ?
U vezi sam sest god… veren dva meseca imam 29god a partnerka 26
moj problem se pojavljnuje par dana nakon veridbe, postajem ne siguran u svoje odluke padam u depresiju i ne mogu da jedem. Nakon par dana vracam se u normalno stanje jedem idem na posao itd ali i dalje imam osecaj da me ceka nesto sto ne moze da se odlozi(mislim na verenicu i nas status)… problem da budem konkretan je to da ja ne mogu da preispitam svoja osecanja prema njoj(znam da je dobra da je postena i da me mnogo voli i da je tu uvek kada je meni tesko)ali postoji nesto sto me koci da se opustim. Moj problem se prenosi na nju jer i ona oseca da je sve to ne sigurno i da je veliko pitanje sta dalje. Molio bih za savet sta da radim da se moje stanje(ravnodusno) prema njoj promeni ne bih zeleo da sve bacim u vodu i da posle svega dodje rastank. Inace cesto razgovaramo o toj temi da ne treba da se zavrsi nesto sto smo zajedno gradili. Da napomenem da mi nemamo problema u smislu da se ne slazemo da se svadjamo i daleko bilo bijemo, samo sam problem ja jer ne znam da li je volim posle tog perioda nase veze ili je normalno da to bude navika
Poštovani,
Mnoge stvari u dugačkim periodima veze, zajedničkog života, braka, postaju navika, ali ne i ljubav. Kako je vaše stanje pokrenuto samom veridbom, najkorisnije bi bilo da se obratite stručnom licu, što možete učiniti i putem našeg savetovališta. Problem koji ste opisali potrebno je detaljnije istraživati kako bi došli do adekvatnog rešenja.
Srdačan pozdrav
Bila sam u slicnoj vezi. Posle veze sa psihopatom,delovalo je kao pravo. Posvecen, brizan, uvek uz mene i zastitnicki nastrojen. Spolja, savrseno, a iznutra nisam bila srecna. Sve me je vise gušio. Mislila sam da je problem u meni. Posle dve godine sam raskinula.
Ali, evo vec godinu i po sam sama, niko me nije dovoljno zainteresovao. Pa se dvoumim da li da ponovo probam sa ovim deckom. Da li bih mogla da dobijem neki savet?
Poštovana Aleksandra,
Ukoliko se niste osećali ispunjeno i srećno u vezi, ukoliko niste nalazili načina da sa partnerom razgovarate o tome kako ste se osećali, zapitajte se šta bi pozitivno, a šta negativno povratak u takvu vezu doneo. Rad na sebi je uvek koristan, podrazumeva učenje o tome kako da postavimo granice, uvažavajući i zajedništvo i čuvajući individualnost, sticanje uvida koji nas obrasci ponašanja i koja uverenja održavaju u nezdravim odnosima. U partnerstvu se takođe otvara prostor za ovakav rad, ukoliko ste prethodno uvideli čemu se trebate u okvirima sopstvene ličnosti posvetiti, kako bi izbegli ponavljanje istog scenarija.
Srdačan pozdrav
Postovani, imam problem sa devojkom, poceli smo se zabavljati pre nekoliko meseci. Ja sam po prirodi komunkativan, vedar, druzeljubiv. Ona ne. Od kad smo poceli da se zabavljamo, proveravala mij e drustvene mreze, otpratila je moju bivsu devojku ma mom nalogu koju znam 100 godina iako je srecno udata, jos neke devojke takodje. Stalno brine o svemu, loseg je raspolozenja, plane u sekund, par puta me je i gadjala nekim stvarima. Ja zaista trcim oko nje, nikad joj nisam dao povoda da pomisli bilo sta lose, niti gledam druge devojke niti me interesuju.
Molim vas za savet, koje je vase misljenje o ovoj situaciji.
Ja ovakvo njeno ponasanje ne mogu jos dugo da trpim.
Unapred hvala!
mam partnera koji zdravstveno nije dobro ima problem sa prostatom i besikom povukao se nece da komunicira samo moje poruke čita. Kako da mu ponovo pridjem
Dobar dan,imam jednu molbu za vas,ako je moguće da pročitate moj tekst i kazete sta nije u redu. Zajedno sam sa dečkom već 5meseci,ne puno ali dovoljno da se upoznamo. On je stariji od mene 6 godina,a ja sam u nekim godinama gde tek sazrevam kao devojka i pomalo žena. Non stop grešim u mnogim stvarima,pokušavam da budem bolja,ali se uvek pronadje neka greška. Želim da vas pitam da li je to do razlike u godinama? Da li ja možda samo sebe bez razloga okrivljujem zato što ga neizmerno volim? Ako je moguce da mi date neki savet sto se tice ponasanja odrasle i zrele zene,hvala.