Prvo iskustvo paničnog napada za mnoge osobe predstavlja jedno od najgorih životnih iskustava. Šta ga to čini tako zastrašujućim? Pre svega tu je iznenadnost i intenzitet fizioloških reakcija koje su u trenutku kada se odigravaju potpuno neobjašnjive. Faktori iznenadnosti i nerazumevanja su zapravo i najbitniji u celoj “priči” sa paničnim napadima i razvojem paničnog poremećaja. Kada se uplašimo ako nas pojuri pas na ulici naše reakcije su intenzivne mozda čak i većeg intenziteta nego kod paničnog napada ali mi znamo šta je njima prethodilo i zato takve reakcije mirno prihvatamo i čekamo da se spontano povuku. Skoro identične reakcije dešavaju se i prilikom paničnog napada ali osoba ne ume da objasni njihov uzrok i automatski krene u trenutno dostupna tumačenja npr. pošto srce ubrzano kuca moguće je da je to početak srčanog udara, pošto je disanje ubrzano i plitko i doživljava se grčenje mišića moguće je da ću se ugušiti/pasti u nesvest, pošto je sve preintenzivno i ja nemam kontrolu nad reakcijama moguće je da počinjem da ludim i ko zna šta ću uraditi u ovakvom stanju, na kraju, moguće je da ću se srušiti i umreti na licu mesta. Ove interpretacije intenzivnih fizioloških reakcija podižu nivo straha, adrenalin raste a reakcije postaju još intenzivnije. Obično osoba ili neko ko je u njenoj blizini zove hitnu pomoć a dodatno će uslediti pregled srca/pluća/glave dok se na kraju ne ustanovi da je reč o paničnom napadu.
Kako nastaju novi napadi panike?
Kao što smo više puta napisali u našim tekstovima, pogrešna interpretacija prvog paničnog napada izaziva svaki sledeći. Okidači su misli i predstave kako će se opet desiti taj užasan napad i kako osoba neće moći to da podnese i preživi, kako niko neće biti u blizi da joj pomogne, pažnja se konstantno fokusira na senzacije po telu ne bi li se “oslušnula” nadolazeća oluja, nižu se slike u kojima osoba sebe vidi kako završava u bolnici, ludi, pada na sred ulice i sl. Ipak, panični napad prvi pa i svaki sledeći koja osoba inicira je potpuno bezopasan (više o tome pročitajte ovde) i o tome klijenti bivaju informisani na prvoj seansi a često to i sami znaju ali i dalje imaju probleme sa paničnim napadima. Dakle, samo saznanje o tome da se ništa ne može desiti tokom paničnog napada nije dovoljno. Zašto? Zato što panični napad deluje pre svega na domen emocija, odnosno emocija straha zajedno sa pratećom fiziologijom intenzivno “drma” organizam pa osoba nije u stanju tako lako da se prebaci u racionalni domen. U prvom trenutku ona ne može da prizove u svest informacije koje su joj potrebne da je razuvere, dok strah vlada (aktiviran limbički sistem) osoba je preplavljena i odvojena od racionalnih objektivnih informacija (koje se nalaze u korteksu). Dakle, prvi trenutak emotivne preplavljenosti je normalan a zatim se polako uključuju misli.
Kako prevladiti napad panike na licu mesta?
Kada panični napad nije dovoljno jak i kad emocija ne nadjača racio dovoljno je samo registrovati i obeležiti svoje strašne misli i reći sebi: “Ovo su samo strašne misli, simptomi moje anksioznosti i one nisu realne”, prihvatiti ove misli kao bilo koje druge koje su se našle u glavi. Međutim, često se dešava da je emocija straha toliko jaka da osoba ne može da misli racionalno, ne može lako da uspostavi “kontakt” sa racionalnim delom sebe. U tom slučaju treba samo pustiti emociju i posmatrati je, fokusirajte se na svoju emociju, budite sa njom, pitajte sebe šta se dešava u ovom trenutku, imenujte svoju emociju (ovo je moj strah/moja anksioznost), osetite kako se širi kroz telo… Možete se fokusirati na svoje disanje, dišite normalnim tempom i osetite kako emocija dolazi i odlazi, ukoliko ste u mogućnoti slobodno zažmurite kako bi bili fokusiraniji. Ako vam nadolaze misli samo ih registrujte kao što ste registrovali emociju, bez ikakvih procena, možete brojati vaše straše misli (npr. misao “Šta ako se ugušim” imenujte i obeležite kao strašna misao 1 i tako redom) ali vaš fokus vraćajte na emociju odnosno senzacije koja prolazi kroz vaše telo. Vremenom ćete stupiti u kontakt sa racionalnim delom i reći sebi racionalne i objektivne rečenice, npr. “Ovo stanje je prolazno i bezopasno…” Ovo morate vežbati kako biste potpuno usvojili i primenili u datoj situaciji, vežbajte i sa bilo kojom drugom negativnom emocijom, kada osetite npr. bes, osvestite ga u svom telu, posmatrajte gde se nalazi imenujte ga i fokusirajte se na senzacije koje dolaze i odlaze. Kada više puta prevaziđete panične napade, shvatićete kroz lično iskustvo da su oni potpuno bezopasni. Lično iskustvo je ovde najbitnije jer jedino ono može osujetiti vašu neprestanu sumnju i pogrešna “šta ako” katastrofiziranja.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
26 thoughts on “Kako prevazići napad panike na licu mesta”
Odlican tekst
Hvala Stefane. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Jako korisno i informativno,hvala
Jako koristan clanak, imao sam problema sa panicnim napadima i od tada sam u strahu da ce se opet pojaviti, probacu da primenim nesto od ovoga ako dodje do sledeceg puta, ali nadam se da nece.
Hvala Milane. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Postovani,
Vec godinu dana primecujem kod sebe jaku nelagodnost u pricanju sa ljudima. To se desava pogotovu sa ljudima sa kojima se ne vidjam svaki dan, a narocto pri prvom upoznavanju.
Desava mi se iz nekog razloga, da osecam jako veliku nelagodu dok me neko gleda u oci kad pricam. Pocinje jako ubrzan rad srca, i desava mi se obavezno da mi se tresu misici na licu oko ociju sto me i najvise plasi. I uvek imam strah da ce mi se to iznova desiti i ljudi primete to podrhtavanje. Nikad mi se nje toliko cesto ovo desavalo koliko unazad par meseci.
Plasim se da ne postane gore i da ne potraje. Pocela sam redovno da pijem cajeve od kamilice i lavande za smirenje. Ali nema preteranog ucinka, da li imate neki savet?
Savet je da prihvatiš to što ti se tresu mišići. Samo to je potrebno.
Imam jedno pitanje nevezano za članak. Koliko košta jedna seansa kod vas? Hvala.
Postovana, seansa traje sat vremena i kosta 2500 din. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Sanja odakle ste Vi?
Poštovana Tamara,
Naše savetovalište se nalazi u Beogradu, u Tetovskoj ulici na Voždovcu, a postoji i mogućnost savetovanja putem Skype-a. Ovde možete pronaći sve kontakt informacije: https://www.vaspsiholog.com/kontakt/
Srdačan pozdrav!
Postovana Tamara, nase savetovaliste se nalazi u Beogradu, a radimo i online putem skajpa. Srdacan pozdrav.
Zovem se Ana,imam 26 godina,i imam napade panike,anksiozna sam i sada ne tako kao sto sam bila,depresivna…isla sam samo jednom kod psihijatra,gde sam dobila terapiju seroxat 25mg da pijem jednu chetvrtinu,bromazepan 1,5 mg dva puta dnevno i lorazepan uvece pred spavanje 25mg…u pocetku sam pila ali sam shvatila da me to jako usporava i sad pijem samo seroxat,i po potrebi jednu cetvrtinu lorazrpana,to kad me uhvati napad…e sada da Vam objasnim sta se sa mnom desava…pre godinu dana umro mi je kum(za kog sam bila dosta vezana)na rukama od srca…inace,ja sam med sestra..i tada sam se potresla,ali nekako navikla sam na smrt pa sam to prebrodila…i sve je to bilo dobro do pre tri meseca kada su poceli napadi panike..momkov tata je umro isto na moje oci,i to sam jedva pregurala…i od tada se sa mojim telom cudne stvari desavaju…prvi napad je bio na poslu…dezurstvo noc,legle da malo odspavamo,i srce mi je lupalo nenormalno brzo,jako,pocela sam da se gusim,pritisak mi skocio,drhtavica,trnjenje…zvali smo doktora sa anestezije i tu mi je dao lekove za pritisak i za smirenje…posle jedno 3 nedelje kod momka iz cista mira dok smo lezali i gledali seriju osetila sam nemogucnost disanja,i krenula sam da panicim…od tada,panicne napade imam kad sam najmirnija i uglavnom pred menstruaciju,kad su hormoni pojacani…desava mi se da me jedan dan uhvati napad plakanja i da samo placem…a da,ima jos nesto sto je najaci okidac svega…odlucila sam se da odem u Dubai da radim isto u struci…i nekako sam povezala da je to glavni problem mojih napada…moji napadi se jave nekad kad pomislim kako ostavljam porodicu,momka i odlazim,i onda povezujem to sa srcem kao vid odlazenja…onda mi bude super par dana,sve divno nemam problema,i kada legnem,ili sama ili sa momkom,ja opet osluskujem srce,pipam puls,razmisljam sta bi se desilo da umrem…nemam paniku da izadjem napolje,veoma sam drustvena,volim setnje,i to mi ni sada nije problem..sve sto planiram da uradim ja to uradim,al kad ostanem sama,ili kad sam sa dve tri osobe,razmisljam samo o infarktu…onda,stalno me boli grudna kost(sto sam ustanovila da je od polozaja kicme)…a srce sam proverila i sve je u redu,al ja i dalje ne mogu da se obuzdam razmisljajuci o tome…kada osetim da krece napad,uzmem lorazepan jednu cetvrtinu izgrickam i bude mi posle kraceg vremena bolje…pokusala sam bez njih,al krenu misli da cu da umrem i da cu ih sve ostaviti da pate i da cu im doneti tugu…tesko je izboriti se sa svim…ne bojim se da cu poludeti samo sam umorna od ovih misli…imam neki osecaj da kada odem u Dubai da ce to prestati,da je to sada samo kriza,jer cinim veliki korak u svom zivotu i u zivotu mojih najmilijih…ja vam se najiskrenije izvinjavam sto Vas uznemiravam,i jos da vam se zahvalim na knjizi,koju od danas nosim stalno sa sobom…hvala jos jedno od ❤️
Medicinska sestra kaže BromazepaN i LorazepaN???
Zdravo,imam 37 god. dobila sam moj prvi panicni napad Octombru 2016, kad Sam stajala u skolski hol cekajuci da zapocne roditeljski sastanak. Razgovarala sam I smijala se sa jednom od roditelja kad iznenada kao da mi se pomerilo tlo pod nogama I trenutno za sekund kao da sam se srusila I opet vratila k sebi. To me uplasilo I odma sam uhvatila muza za ruku kako bi sto pre izasli na zrak. Bila sam prestrasena I bleda I odma smo otisli na dezurni doktor u bolnici. Pritisak mi bio normalan, EKG u redu, psiholoske funkcije I krvna slika u redu. Posle toga zivila sam dugo vreme u strahu da ce mi se isto to desiti nakon sto strah je polako I prosao. Dok da se kosmar vrati u Martu 2017 kad sam otisla na sahrani jednoj koleginici. Samo sto sam joj upalila svecu posle kratko vreme pocelo srce da mi kako kuca, da me steze vrat I bol u vratu bila sam bleda I shutala da me niko ne primeti da nisam OK kako ne bih privukla paznju drugima. Ali strah da cu umrjeti s mesta me je diglo na noge I zamolila jednu koleginicu da odma idemo u bolnici. Kad sam otisla tamo pritisak mi je bio 160/100 tahikardija 120 na EKG. Dali mi samo leksilium 1.5 I Enap od 10 mg. U tom periodu sam bila na Veligdankski post I sa vrtoglavicom, tahikardije, visok pritisak sam izdrzala ceo post. Situacija mi je bila sve gore I gore, imala sam svaki dan napad panike I jos dva puta sam Isla u bolnici za to I nikad doktorica mi nije rekla da su mi to napadi panike, anksioznost, I slicno. Sa pretrage na Internetom sam sama ustanovila da imam aksioznost I napadi panike. Sada situacija mi je Jos gora . Cim izadzem od kuce ja odma sam u panici, strah me da idem bilo gde I da ne sretnem bilo Koga na ulici zasto ne mogu mirno da razgovaram s ljudima imam osecaj da cu se srusiti pred njima. Bilo gde I da idem izvan kuce ja drhtim, plashim se I samo mislim kako da pobegnem od situacije. Moj zivot je postao pakao, samo sedim kuchi, strah me da idem na posao izmishljam nacine kako da se opravdam, bespomocna sam ne mogu nigde da izadzem samo kuchi sam sigurna. Jel to znaci da imam nizu simptoma Anksioznost, Panicni napadi, Agorafobija I Sociofobija…..a bila sam POZITIVIZAM u svaki smisao rechi ceog zivota. Pomagajte ne mogu vise ovako S.O.S.
Glorija i meni je krenulo iz čista mira a oduvjek sam bila pozitivna i voljela da izlazim i da se družim.Od kad sam iz čista mira dobila napad zatvorila sam se.Potrebni su ti ljekovi.Ja sam dugo vremena bila pod terapijiom ok ali evo 5 mjeseci ne mogu preći kućni prag.Zato sam i ušla na internet da vidim ima li ljekara koji dolaze kući jer ova terapija očito više ne djeluje kako treba.Meni je prvi napad panike bio van i ja sad imam strah kad god krenem da izađem da će opt,zato je tu agorafobija,nekad ni ljude ne mogu vidjeti što je sociofobija.Potpuno te razumijem.Trebaš dobrog psihijatra i odgovarajuće ljekove.
Imam problem i nije mi jasno kao da imam prekid od jednom pocnem da se gubim i tog momenta oci pocnu da mi se zatvarav i dok pricam telefonom zaboravim o cemu sam pricala i sa druge strane veze primetev da sam odsutna i tomi traji dva tri minuta zelela bi odgovor sta mi se desava..hvala unapred
Poštovana,
Niste nam jasno napisali da li ste otklonili moguće uzroke fizičke prirode. Ukoliko niste, bilo bi dobro posavetovati se sa lekarom koje preglede da obavite, a ukoliko jeste, jedan od mogućih uzroka može biti povišena anksioznost u tim trenucima gde je Vaša celokupna pažnja okrenuta ,,ka unutra“ odnosno ka osluškivanju simptoma pri čemu pomerate fokus sa razgovora i sagovornika na sebe.
Srdačan pozdrav!
Molim za pomoc. Naime, napade panike dosta dobro sprecavam i kontrolisem manje-vise na nacine koje opisujete. Na javi. Postoji problem koji mi se desava u trenutku kad treba da utonem u san. Trnjenje ruku (i leva i desna istovremeno), nesto kao ne mogucnost da udahnem punom snagom, a zatim i osecaj kao da telo kolabira.. krajnje cudan osecaj. Sve traje dok ne izadjem iz te prve faze sna i budem budna i svesna potpuno. Pored toga sto me plasi- u manjoj meri, ovo stanje pocinje da me iritira u sve vecoj meri. Zelela bih da znam da li ga je moguce prvazici bez lekova. Imam 36 god, majka, supruga, aktivna zena.
Poštovana Miles, koliko svatam kod Vas su napadi panike svakodnevni a javljaju se i noću pred zaspivanje? Uobičajeno za prevazilaženje napada panike nisu neophodni lekovi, međutim ako su oni svakodnevni, lekovi mogu biti od koristi dok se stanje ne stabilizuje. Lekove smatrajte kao pomoć, kao štap koji će Vam pomoći da se oslonite na njega a ne kao rešenje problema na duže staze. Potrebno je utvrditi odakle dolazi izvor stresa, koje strategije koristite za prevladavanje stresa i kako ih menjati i sve to kroz psihoterapijski rad kako bi se posledično umanjili i simptomi paničnih napada, a dodatno i naučiti tehnike za prevazilaženje samih simptoma panike (od kojih neke, kako ste rekli, već primenjujete). Naravno, pre nego što se odlučite na bilo koji korak važno je da se obratite stručnom licu (kod nas ili negde drugde) kako bi se precizno dijagnostikovao problem i dale smernice za dalji tretman. Srdačan pozdrav.
Postovana doktorka, hvala Vam na odgovoru. Ocigledno sam mislila da sm dobro opisala svoje stanje, ali ipak nisam. Napade nemam svakodnevno, vec samo dan-dva u periodu pred ciklus. Ovaj problem sam imala kao tinejdzer, tada sam pila Ksalol (0,25). Znaci situacija mi je poznata i sada uspesno vladam njom i bez lekova. Sadasnje stanje se aktiviralo posle trudnoce, zbog jake anemije, usled koje sam dobila tahikardiju. To sam sanirala, ali sam za uspomenu dobila anksioznost. Neko vreme mi je bio problem “sta ako mi se nesto desi a najcesce sam sama sa decom u kuci“. Odnosno, moji strahovi su bili strahovi zbog dece, njihovog zdravlja, ponasanja, bezbednosti..Posto sam i to nekako “svarila“, sada isto postoji period od nekoliko noci kad mi se u trenutku zaspivanja desava takvo stanje koje sam opisala u predjasnjem komentaru. Posto nisam u tom trenutku najsvesnija samim tim ne mogu da shvatim i preradim i savladam napad, pa zbog toga pitam da li je uopste to panika i da li mi je potrebna strucna pomoc ili da kad krene desavanje jednostavno pre spavanja popijem Ksalol (nisam ga pila mesecima) Izvinjavam se na opsirnosti. Srdacan pozdrav i hvala Vam unapred!
Dobar dan, mene zanima da li dugogodisnja amskioznost I napadi panike mogu preci u neku dusevnu bolest.
Naime , napad panike Sam osjetila Jos prije 10godina, ali to je bio jedan napad , eventualo 2 I narednih godinu ,dvije see uopste nisu javljali
Zadnje dvije godine su bas postali ucestali, skoro svaki Dan, uz to see javljaju I opsesivne misli .
Hvaala unapred na odgovoru
Poštovana,
Povišena anksioznost ne može da ,,preraste“ u psihozu. To su dve potpuno različite kategorije mentalnog stanja, koje imaju različitu etiologiju. Detaljnije o tome možete pročitati ovde i ovde . Svakako Vam preporučujemo da se nama ili nekom drugom stručnom licu obratite za adekvatnu psihološku pomoć, s obzirom da to da Vas povišena anksioznost već duže vreme ometa u svakodnevnom funkcionisanju.
Srdačan pozdrav!
Hvala vam puno na odgovoru, jako ste strucni , zelim vam uspjeh u daljem radu
Nakon smrti moje bliske osobe dozivela sam prvi panicni napad. Uzasno je bilo, da ne ponavljam simptome koje su vec opisane. Onda nakon 3 meseca moja je cerka jedinica otisla da studira u drugi grad i ja se osetila kao da imam visak slobodnog vremena, taman vremena za nove napade. Pila sam nekoliko meseci Aklonil uvece cetvrtinu i amizol uvece polovinu. I sve je funkcioniralo ok dok nisam prestala da ih uzimam nakon 6 meseca, zbog straha da ne postanem zavisna. Onda sam pocela piti heleks od 0,5 mg uvece, ali nekad deluju, nekad ne. Posebno sam osetila da napade dozivljavam dan-dva pre dolaska menstruacije. Pitam se dali sam osudjena da zivim na tablete do kraja zivota? Imam 49 godina.
Au, sta reci, ko prolazi kroz ovo kao ja i verovatno svi koji ovo citaju. Poucan tekst. Bravo