To je pitanje koje me često pitaju klijenti. Mislim da je to dobro pitanje koje zahteva odgovor. Uspeh terapije zavisi od tri faktora: motivacije klijenta, kvaliteta terapeuta i tehnika koje terapeut koristi u svom radu. Redosled važnosti je upravo takav.
Uspeh psihoterapije zavisi od klijenta i njegove motivacije
Uspeh terapije najviše zavisi od klijenta. Klijent koji ne želi da se promeni neće se promeniti kakvog kod terapeuta da ima. Ko ne želi da se promeni ni bog mu ne može pomoći a kamoli terapeut. Pa zar ne žele svi da se promene da bi im bilo bolje? Zvuči razumno zar ne? Odogovor nije uvek da. Neki klijenti jednostavno ne žele da se promene, neki nisu spremni da to učine u datom trenutku a nekima je potrebna podrška da bi to učinili. Kada bi se ljudi tako lako menjali ne bi im bio potreban terapeut. Zašto je to tako? Zato što promena na bolje često podrazumeva suočavanje sa neprijatnim osećanjima i uvođenjem nečeg novog što odstupa od onog sa čim se osoba identifikuje. Svi ljudi bez izuzetka se opiru promenama čak i kada su promene na bolje. Promena podrazumeva ulaganje dodatnog napora, a to ne ide bez neke doze nelagodnosti.
Navešću primer jedne klijentkinje koja je došla kod mene da reši problem koji mi zovemo opsesivno-kompulzivni poremećaj. Iako je to prilično zahtevan, uporan i žilav problem, može se rešiti ali znatnim ulaganjem napora i to od strane klijenta i terapeuta. Pošto sam na početku ocenio da klijentkinja nije dovoljno motivisana da reši problem ja sam je pitao: Da li vi želite da rešite ovaj problem? Ona je munjevito i samouvereno rekla: DA, 100 %. Onda sam je pitao drugo pitanje: Da li ste spremni da se suočite sa vašim strahovima? Ona je isto tako nedvosmisleno rekla, nema šanse. Znači 100% želi da se reši straha i 100% ne želi da ga oseti, to je ukupno 0%. Kako da pomognem ovoj devojci da se reši straha ako ona ne želi da se suoči sa njim? Nikako. Dakle, klijentova motivacija da reši problem je od presudne važnosti za uspeh. Naravno da terapeut pomaže klijentu da pojača motivaciju, da istraje i problem reši do kraja ali bez početne motivacije klijenta to nije moguće. Kada je promena u pitanju odluka je samo na klijentu.
I psihoterapeut je važan faktor uspeha psihoterapije
Drugi faktor uspeha je terapeut. Važno je da li je terapeut iskusan ili je početnik, da je motivisan i želi da pomogne, da li kao osoba ima dovoljno životnog iskustva, da li ima iskustva sa datim problemom ili nema. Pored terapijskog i životnog iskustva terapeuta jako je važno da li je terapeut empatična osoba i da li je dovoljno motivisan da radi sa klijentima.
Psihoterapijske tehnike i psihoterapijski pristup
Treći faktor uspeha su tehnike koje terapeut koristi. Iako tehnike nisu od presudnog značaja ipak imaju važnu ulogu. Za određene probleme postoje određene tehnike koje daju proverene rezultate. Nije svejedno koje tehnike ćemo koristi u radu sa klijentima koji pate od anksioznih poremećaja, na primer. Postoje brojni neefikasni pristupi. Dobar terapeut po pravilu se ne drži jednog pravca i u svom radu koristi više različitih tehnika. Iskusan terapeut prilagođava tehnike i svoj pristup klijentu a ne obrnuto.
Pitanje lične odgovornosti za uspeh psihoterapije
Nekoliko puta mi se desilo da me klijent pita da li vi meni možete da garantujete da ću rešiti problem (na primer: osloboditi se anksioznosti, prestati da pušim, prestati da budem ljubomoran i sl.)? Već u samom pitanju se krije problem koji osoba ne uviđa. Da li ja mogu da garantujem nekome nešto što ne zavisi 100% od mene? Naravno da ne? Da li to znači da terapeut nije odgovoran za klijentovu promenu? Ne. Psihoterapeut ima odgovornost i odgovoran je za uspeh ili nesupeh terapije ali nikada 100%. S obzirom da ja radim isključivo sa onim problemima koje umem da rešim ja klijentima odgovoram na pomenuto pitanje na sledeći način: Mogu vam 100% garantovati da ćete rešiti vaš problem ako vi meni 100% garantujete da ćete uraditi sve što budem tražio od vas. Kada to kažem, tako i mislim. Kada su klijenti voljni da sarađuju uspeh je zagarantovan.
Koje je merilo uspešnosti psihoterapije?
Psihoterapija ili psihološki tretman se može smatrati uspešnim ako je postignut cilj u vezi kojeg su se dogovorili terapeut i klijent zajedno na početku. Svaka psihoterapija ili tretman su uvek usmereni ka nekom konkretnom, specifičnom cilju. Na primer: klijent želi da se reši napada panike, straha od javnog nastupa, da reši neki bračni ili partnerski problem i sl. Nije moguće raditi na više ciljeva u isto vreme. Kada klijent ostvari jedan cilj onda se terapija završava ili klijent odlučuje da rešava neki drugi problem.
Koliko traje psihoterapija?
Psihoterapija mora imati ograničeno trajanje. Kada je terapija uspešna, rezultati su vidljivi već nakon dve ili tri seanse. To naravno ne znači da svaki problem može da se reši za tri seanse. Većinu problema nije moguće rešiti za tri seanse. Ali je moguće napraviti značajan napredak za tri seanse. Prema mom iskustvu, ako klijent nema pomaka na bolje posle tri seanse terapija neće biti uspešna ni posle trista tri. Kada nema pomaka nakon dve seanse to obično znači da klijent nije motivisan, klijent i terapeut nisu uspostavili dobar odnos (radni savez) ili terapeut nije kompetentan da pomogne tom klijentu. Ne morate ići na terapiju dvedeset seasni da biste uvideli da li napredujete. Ako vam terapeut odgovara kao osoba na samom početku najverovatnije će terapija biti uspešna. Ako vam ne leži, najverovatnije neće biti uspeha. Svaki klijent ima pravo da nađe sebi dobrog terapeuta, odnosno terapeuta koji njemu odgovara.
Klijenti me često pitaju: koliko će psihoterapija da traje, koliko seansi? To je potpuno individualno. Neki klijenti jako brzo napreduju, neki sporo a neki odustaju. Nemogu znati koliko će terapija da traje za klijenta sa kojim nisam nikada radio. Prve procene je moguće dati tek nakon prve seanse u kojoj se obavlja dijagnostički intervju i određuje lista problema koji će se rešavati. Dužina psihoterapije najviše zavisi od klijentove motivacije. Motivisani klijenti brže napreduju, ali nisu svi klijenti podjednako motivisani. Moje mišljenje je da je terapija uspešna dokle god postoji kontinuirani progres. Brzina nije toliko važna koliko kontinuirani progres jer je to pokazatelj da će terapija biti uspešna. Tempo uvek određuje klijent, nikada terapeut. Ako dođe do zastoja u napretku to je najčešće uzrokovano otporom klijenta koji se u najvećem broju slučajeva može razrešiti.
Najvažnija karakteristika svakog uspeha pa i terapijskog je istrajnost. Da bi se rešio problem treba istrajati i rešiti ga do kraja koliko god to trajalo. Ja lično ne praktikujem dugoročne terapije, terapije koje traju godinama. Ako se neki problem sa određenim klijentom ne reši za mesec, dva ili tri najverovatnije da se neće ni rešiti. Tako da prosečna dužina tretmana iznosi oko 8 seansi, u vremenskom periodu od dva meseca. To ne važi samo za teže probleme kao što je opsesivno-kompulsivni poremećaj.
Dr Vladimir Mišić
psiholog
www.vaspsiholog.com
email: onlinepsihoterapija@gmail.com
skype: vaspsiholog
