Pojam egzistencijalizama se pre svega vezuje za istoimeni filozofski pravac koji se bavi pitanjem ljudskog postojanja i slobode izbora. Egzistencijalna anksioznost je fenomen koji se javlja kod osoba koje ne moraju imati veze sa filozofijom a koje postavljaju sebi pitanja vezana za sopsteveno postojanje tipa: “Ko sam ja?”, “Koja je svrha mog postojanja?”, “ Kako to da ja hodam, osećam, mislim?”,…Ovakva pitanja rađaju kod osobe osećanje straha, nelagodnosti jer se u tom trenutku ona distancira od svega što je okružuje, svakodnevnih radnji i postaje fokusirana samo na svoju misao i osećanje straha i nelagode koje se u tom trenutku javlja. Ovakva pitanja obično se postavlja u periodu adolescencije kada se razvija sposobnost apstraktnog mišljenja, pa tako osoba od 11/12 godina postaje pravi mali filozof, a uz pitanja o postojanju sopstvene egzistencije postavljaju se i pitanja vezana za postojanje svemira, njegove bezgraničnosti i sl. Ono što kod osobe stvara anksioznost i u mladjim i u starijim godinama jeste zapravo činjenica da nešto ne može da objasni ili zamisli i to je ono što je strašno i što je čini nesigurnom.
Egzistencijalna anksioznost i anksiozni poremećaji
Egzistencijalna anksioznost je nešto što je uobičajena pojava i ne predstavlja nikakav poremećaj već plod apstraktnog razmišljanja i produbljenog samoposmatranja. Međutim, ovaj fenomen se često javlja kod osoba koje već pate od nekog anksioznog poremećaja. U praksi sam često susretala klijente koji se boje ovakvih misli, smatrajući da te misli ne smeju da se javljaju i da su simptomi “ludila” (srodan ovom osećaju je osećaj depersonalizacije). U suštini, egzistencijalna anksioznost kod osoba kod kojih postoji neki anksiozni poremećaj je vezana za uverenje da nešto sa njihovim umom nije u redu te postojanje bilo kakvih “neobičnih/bizarnih” misli može potkrepiti već postojaću nesigurnost u sopstveni zdrav razum (pročitajte više o strahu od “ludila” ovde).
Kako prevladati uporno javljanje egzistencijalne anksioznosti
Najbolji način da se rešite egzistencijalne anksioznosti jeste da premestite fokus sa apstaktnih misli na fizičke senzacije i ono što se dešava oko vas. Npr. pokrenite prste na nogama/rukama, uhvatite neki pedmet, imentujte ga, imenujte svari oko sebe, kakve su one opišite ih, mislite o tome gde se nalazite, kako se zovete, ko su vam roditelji, čime se bavite. Ali pre svega, shvatite da nije čudno da postavljate sebi pitanja o sopstvenoj egzistenciji to je karakteristično za svakog čoveka, verovatno ste i ranije na ovaj ili onaj način mislili o tome ali pošto ste inače uznemireni i anksiozni, sumnjate u sve, plašite se i onoga što je uobičajeno.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
4 thoughts on “Šta je to egzistencijalna anksioznost?”
Odličan i koristan tekst.
Dakle, ukoliko zelite necega da se otarasite (u ovom slucaju egzistencijalne anksioznosti), jednostavno skrenite paznju sa toga, zanemarite svoje misli, preusmerite paznju na nesto potpuno suprotno (fizicke senzacije npr.)? Da li je to poenta ovog teksta, i sta se time postize?
Poštovani,
Pre određenog vremena imao sam problema sa anksioznim poremećajima, ali sam se uspešno rešio većine simptoma i jedno vreme sam se osećao potpuno normalno, kao i pre.
Međutim, poslednjih nedelja mi se javljaju slična pitanja kao u ovom teksu, t.j. neke pojave koje su mi do sada bile potpuno normalne, sada mi izgledaju „čudno“ i pokušavam da ih objasnim, a ukoliko ne mogu da nađem logičan odgovor na bilo koje od tih pitanja, grozan osećaj aksioznosti se vraća.
Tih misli sam pokušao da se otarasim pokušavajući da odgovorim na njih, ili ako je nemoguće dati odgovor jednostavno ih ignorišem. To je dalo neke rezultate, ali ne i dovoljne pa me interesuje da li je ovaj metod ispravan i ako ne, kako da se odnosim prema takvim mislima?
Unapred zahvalan
pozdrav svima,ja sam kao mali imao dijagnosifikovanu anksioznost sa nekih 12 godina iracionalni strah koji sam prevazisao kroz neki period na kraju uz malo strucniju pomoc,najgore mi je bilo od svega to sto sam jedne noci tada kao mali imao iznenadni nagli skok straha ali usled nerazjasnjenih okolnosti neznam kako sam to projektovao u svojoj glavi,najgore os svega sto tog momenta to ostavi na osobu veliki utisak i to se nastavilo tako sto se produbilo danima unapred strahujuci sve zbog te noci da se takvo nesto ne ponovi,medjutim na taj nacin se i razvila anksioznost i strah od nicega i na taj nacin se taj strah produbljivao,sada imam 28 godina i evo vec oko nedelju dana odjednom sam upao u misaonu „dubiozu“da to tako nazovem misleci o kosmosu i njegovim bezgranicnostima sto me je bacalo u ambis u mislima i ponovo onaj porast straha u kratkom momentu koji je ostavio utisak na mene produbljujuci se ponovo danima u napred cim mi se pojavi ta slika kosmosa u glavi malo mi skoci strah tj ansioznost se vrati kao da u inat podsvest kreira takvo nesto van moje kontrole samo da mi formira anksioznost,evo sada malo kopkam i citam po netu naisao sam na ovaj clanak koji je dosta slican mojoj trenutnoj situaciji pa coveku nekako lakne koliko toliko 🙂