Agorafobije u bukvalnom prevodu znači strah od trgova, jer agora znači trg a fobija znači strah. Zato se agorafobija često prevodi kao strah od otvorenog prostora. Međutim, afgorafobija uopšte nije strah od otvorenog prostora. Agorafobija je fobični strah osobe da se odaljava sama od sigurnog mesta.
Agorafobija je vrsta fobije jer ima ključnu karakteristiku svake fobije a to je izbegavanje. Što osoba više izbegava određene situacije zbog straha koji oseća, taj strah se sve više povećava i učvršćuje. Zato agorafobija ako se ne leči s vremenom postaje sve jača i osoba na kraju ostaje da živi u veoma skučenom krugu situacija u kojima se jedino oseća sigurno.
Čega se osoba sa agorafobijom stvarno plaši?
Osoba koja ima agorafobiju se zaista ne plaši otvorenog prostora, ulica, mostova ili izlaska iz kuće. Osoba se plaši da bi u tim situacijama mogla da doživi panični strah. Osoba koja ima agorafobiju se plaši da se sama suoči sa svojim nagomilanim strahom koji je godinama izbegavala i potiskivala jer duboko u sebi veruje da to neće podneti.
Podsvesne fantazije koje stvaraju panični strah koji čini srž agorafobije
Osoba koja ima agorafobiju na podsvesnom nivou zamišlja da sama nema kapacitet da strah podnese, telesno i / ili mentalno.
Najčešće, tipične fantazije kod agorafobičara su:
- Osoba ima podsvesnu fantaziju da ako se prepusti strahu da će to nauditi njenom telu, odnosno da će joj iznenada pozliti i da će to imati loše ili čak fatalne posledice po nju.
- Druga vrsta fantazije jeste da ako se prepusti strahu da će poludeti i izgubiti kontrolu, na nekom javnom mestu, pred drugima.
- Treća fantazija koja se javlja kod nekih osoba koje imaju agorafobiju jeste da će se obrukati pred drugima i da će je drugi kritikovati, ismevati ili poniziti. Često (ne kod svih koji imaju agorafobiju) se agorafobija javlja udruženo sa socijalnom anksioznošću.
Zašto osoba koja ima agorafobiju ne ide nigde bez sigurne osobe?
Osoba koja ima agorafobiju se ne usuđuje da ide nigde ili nigde daleko bez sigurne osobe. On ili on se ne usuđuje da se sama / sam udaljava od sigurnog mesta (najčešće je to kuća ili mesto blizu neke zdravstvene ustanove).
Ostajanje na sigurnom mestu ili napuštanje sigurnog mesta sa sigurnom osobom daje osobi koja ima agorafobiju lažni i privremeni osećaj sigurnosti. Uz sigurnu osobu, privremenu sigurnost uliva i nošenje flašice sa vodom, nekog anksiolitika u džepu, i / ili novca za taksi i sl.
Osoba koja ima agorafobiju veruje da prisustvo sigurne osobe (najčešće je to član porodice ili dečko / devojka) čini da se ona oseća sigurno. To je naravno iluzija koja čini da osoba postaje zavisna od prisustva sigurne osobe. Ostajanje na sigurnom mestu ima takođe sličnu funkciju.
Šta osoba mora da uradi da bi se oslobodila agorafobije?
Osoba koja ima agorafobiju mora da se na kraju suoči sama sa svojim strahom. Agorafobija nije ništa drugo nego iracionalni (ali često intenzivan) strah osobe da se suoči sa strahom. Strah je postao intenzivan je jer osoba mnogo puta izbegavala da se sa njim suoči i svaki pu kada je to činila ga je povećala i učvrstila.
Strah od suočavanja sa strahom se bazira na podsvesnim fantazijama o unutrašnjoj slabosti. Osoba zamišlja da neće podneti strah, neprijatne simptome, ili će poludeti. To se naravno nikada ne desi jer je to samo fantazija.
Mnogi agorafobičari toga nisu svesni jer intenzivni strah koji osećaju ih tera da oni zaista veruju u te fantazije i nemaju distanicu u odnosu na njih. Jedna od stvari koju radimo na psihoterapiji ili u okviru programa samopomoći jeste da klijente naučimo kako da uspostave distanicu u odnosu na te zastrašujuće fantazije, distanciraju se i ne udubljuju u njih. To dovodi do toga da se strah smanjuje i nestaje postepeno. Takođe učimo klijente kako da se prepuste strahu i da mu se ne opiru jer opiranje je to što stvara neprijatne simptome, simptome “neizdrža”.
Dakle, da bi osoba prevazišla agorafobiju i panični strah ona mora da nauči da se suoči sama sa svojim strahom.
Da bi u tome uspela mora da nauči:
- da se distancira od strašnih, iracionialnih misli kako ne bi doživljavala paniku i preplavljivanje strahom
- da nauči da se ne opire strahu kako bi on mogao da prođe
Ako želite da naučite da sami prevaziđete agorafobiju pogledajte ovaj program. U ovom programu dajem jasne i praktične isntrukcije kako da se suočite sa bilo kojim iracionalnim strahom i prevaziđete ga zauvek. Strahove ne možemo pobediti i eliminisati ali ih možemo prevazići i pustiti da odu. Upavo to ću vas naučiti u ovom efikasnom programu samopomoći.
Ako želite da naučite kako da se nosite sa iracionalnim, strašnim mislima, pogledajte ovaj program.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email:onlinepsihoterapija@gmail.com
skype: vaspsiholog
www.vaspsiholog.com
2 thoughts on “Šta je uzrok agorafobije?”
Postovani patim od Agorafobije , imam strah kada putujem tj kada se nalazim u drugim gradovima .Svaki put kada putujem osecam strah i panicne napade u razmacima , istrpim ta osecanja i uvek se vratim umoran i iscrpljen. Sada bih putovao van zemlje , a kako da se postepeno izlazem strahu ? Moj terapeut kaze da samo to uradim bez razmisljanja .
Izlaganje mora biti postepeno, jer u slučaju ,,šok“ terapije, ako se samo uleti u situaciju, može se desiti da strah/panika eskalira, telesni simptomi su jaki, i onda se čovek još više plaši i povlači.
Sve se može popravljati, ali treba vremena i truda. Kao što se problem pripremao dugo vremena, tako sad treba vreme da se rešava. Kao što se ništa drugo u životu ne postiže odjednom, već trudom i vremenom, tako i ovo.
Takođe, opšti utisak koji stičem jeste da lekari anksioznim problemima često pristupaju nonšalantno, tipa ,,nije to ništa“, ali ljudi koji to nisu doživeli jednostavno ne razumeju koliko je to teško.
Pozdrav