Napadi panike se karakterišu nizom neprijatnih fizioloških simptoma kao što su: ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, stezanje u grudima, trnjenje udova, crvenjenje, znojenje, zujanje u ušima, vrtoglavica, bol u glavi. Ovi simptomi napada panike se obično javljaju iznenada i jakog su intenziteta. Ono što osećamo pored ovih fizioloških simptoma jeste jak, preplavljuć strah a tu su i strašne misli tipa: ,,Pašću u nesvest”, ,,Poludeću”, ,,Ugušiću se”, ,,Doživeću srčani / moždani udar”, ,,Umreću”,… Ove katastrofizirajuće misli dovode do toga da se adrenalin u telu povećava a time se povećavaju i svi prethodno navedeni fiziološki simtpomi. Panični napad nije opasan po naš život i zdravlje ali u momentu javljanja osoba može tako da ga protumači.

Nakon prvog paničnog napada neki ljudi će se obratiti lekaru specijalisti i to kardiologu, internisti, pulmologu, smatrajući da nešto sa njihovim organskim zdravljem nije u redu. Međutim, kada otkriju da je sve u redu sa njihovim organizmom neki od njih će prestati da se plaše javljanja ponovog napada panike dok će određeni broj njih i dalje strahovati od novih paničnih napada. Osobe koje razviju strah od ponovnog javljanja paničnog napada su kandidati da razviju panični poremećaj sa ili bez agorafobije.

Mnogi klijenti koji imaju napade panike nam postavljaju pitanje šta je njihov uzrok? Ne postoji jedan jedinstveni uzrok. Postoje tri faktora koji kada se udruže zajedno dovode do javljanja napada panike. Sada ću opisati i razmotriti svaki od njih.

Faktori koji izazivaju napad panike

1.    Genetska predispozicija – emocionalna senzitivnost

Prvi faktor je genetska predispozicija. Ne postoji genetska predispozicija za napade panike ali postoji genetska predispozicija za emocionalnu senzitivnost. Emocionalno senzitivne osobe imaju veće šanse da tokom svog života dobiju napade panike ili imaju neki drugi anksiozni poremećaj. Emocionalna senzitivnost je odlika temperamenta i određena je uglavnom nasleđem, odnosno genima. To nije niti poremećaj niti slabost. Emocionalno senizitivne osobe imaju niz dobrih karakeristika, one su obično tople i empatične osobe,  sklone umetnosti.

2.    Kumulativni stres i napadi panike

Kumulutavni stres je posledica niza stresnih događaja koji su se desili osobi zaredom u nizu. Kumulativni stres može biti posledica skorašnjih, uzastopnih stresnih događaja ili niza negativnih, stresnih događaja koji su se dešavali tokom godina. Niz traumatskih iskustava takođe dovodi do kumulativnog stresa. Male traume se sabiraju i posle nekog vremena daju isti efekat kao jedna velika trauma.

3.    Neadekvatne strategije nošenja sa stresom

Neadekvatan način nošenja sa stresom je glavni razlog za javljanje napada panike. Kumulativni stres nikada ne bi ni nastao kada bi osoba znala da se nosi sa stresom na pravi, adekvatan, zdrav način. Odusustvo adekvatnih veština za nošenje sa stresom dovodi do gomilanja stresa i posledično do javljanja anksioznosti i napada panike. Osoba koja ima napade panike je osoba koja trpi stres već duže vreme. Rešenje nije u trpljenju, jer niko ne može trpeti do veka. Trpljenje dovodi do nagomilavanja unutrašnje tenzije. Osobi je potrebno da nauči da toleriše negativne emocije a ne da ih trpri. To se naročito odnosi na strah.

Neadekvatne strategije za nošenje sa stresom su:

1. borba (potiskivanje, supresija)
2. izbegavanje i
3. somatizovanje.

Glavni razlog opstajanja straha i drugih negativnih emocija je opiranje.

Dve grupe osoba koje su sklone napadima panike

Jedna grupa su oni koji su pretrpeli previše stresa, trauma i frustracija i zbog toga njihova frustraciona tolerancija je slaba. Oni su previše trpeli, imali su previše stresa kada nisu bili u stanju da se sa njim nose. Previše negativnog naboja se skupilo i sada se javljaju napadi panike kao pokušaj organizma da se oslobodi tog naboja. Ovom tipu osoba je potrebno da nauče da otpuste stres i negativni emocionalni naboj, da ga više ne trpe i ne bore se sa njim kako se u budućnosti ne bi opet nagomilavao stres i ne bi ponovo dolazilo do javljanja anksioznosti i panike.

S druge strane tu su osobe koje nisu naučile da se samostalno nose sa frustracijama, već su bile prezaštićivane i negde su ostale zavisne od pomoći, nege i podrške drugih. Zbog oslanjanja na druge i nesamostalnosti njihova tolerancija na frustraciju je takođe mala. Kada su oni prinuđeni da se sami nose sa nekim problemima, poteškoćama i frustracijama oni su skloni da se osećaju nemoćno i lako postaju anksiozne. Ovim osobama je potrebno da nauče da se osamostale, da nauče da veruju u sebe i svoje kapacitete da se nose sa sopstvenim emocija. Potrebno im je da nauče da mogu da tolerišu strah i druge neprijatne emocije sami bez ičije pomoći i podrške.

Ako ste pročitali ovaj tekst korisno je da pročitate i ovaj tekst o napadima panike.

Kako zaustaviti napad panike?

Najbolji način da potpuno prevaziđete napade panike je da krenete na psihoterapiju kod stručnjaka koji se bavi rešavanjem tog problema. Najbolja i najbrža psihoterapijska metoda za rešavanje napada panike je KBT (kognitivno bihejvioralna terapija). Psihoterapeut će vam pomoći da naučite sve što treba da naučite da biste se oslobodili napada panike, održaće vašu motivaciju, pomoći će vam da prevaziđete iracionalna uverenja koja čine da se opirete strahu i nagomilavate unutrašnju tenziju.

Ipak, ono što možete uraditi sami kada se napad panike dogodi ukoliko je slabijeg intenziteta je da govorite sebi: ,,Ovo je samo adrenalin koji će proći, ne moram ništa da radim”, ,,Kroz glavu mi prolaze strašne misli koje nisu realnost”, ,,Napad panike nije opasan i proći će ako se ne opirem”. I zaista, ako se dodatno ne zastrašujete svojim mislima, napadi panike će brže proći, oni najviše mogu trajati do 20 minuta. Ako ovo ne pomogne i previše ste preplavljeni stahom možete se fokusirati na svoje disanje i umiriti ga tako što ćete disati određenim na sledeći način: 4 sekundi postepeno udišite vazduh, 7 sekundi zadržite dah i 8 sekundi treba da traje izdah. Kada se malo umirite, počnite da govorite u sebi rečenice s početka pasusa.

Ono što treba da znate, problemi sa napadima panike se vrlo uspešno rešavaju. To je empirijska činjenica. Takođe, treba da znate da se ovaj problem može rešiti relativno brzo. Zašto kažem relativno? Zato što različiti ljudi imaju različit tempo prevazilaženja ovog problema ali u globalu može se reći da se problem može rešiti brzo. Ne postoji nikakva misterija u vezi sa napadima panike. Iskusan psihoterapeut zna kako da pomogne klijentu na najbolji i najbrži način kako bi se klijent rešio napada panike.

Dr Vladimir Mišić

dipl.psiholog

[/et_pb_text][et_pb_text disabled_on=“on|on|on“ admin_label=“Text“ _builder_version=“4.18.0″ background_size=“initial“ background_position=“top_left“ background_repeat=“repeat“ disabled=“on“ global_colors_info=“{}“]

Mnogi klijenti koji imaju napade panike me pitaju šta je uzrok napada panike? Ne postoji jedan jedinstveni uzrok napada panike. Postoji tri faktora koji kada se udruže zajedno dovode do javljanja napada panike. Sada ću opisati i razmotriti svaki od njih.

Genetska predispozicija – emocionalna senzitivnost

Prvi faktor je genetska predispozicija. Ne postoji genetska predispozicija za napade panike ali postoji genetska predispozicija za emocionalnu senzitivnost. Emocionalno senzitivne osobe imaju veće šanse da tokom svog života dobiju napade panike ili imaju neki drugi anksiozni poremećaj. Emocionalna senzitivnost je odlika temperamenta i određena je uglavnom nasleđem, odnosno genima. To nije niti poremećaj niti slabost. Emocionalno senizitivne osobe imaju niz dobrih karakeristika, oni su obično umetnučke duše, tople i empatične osobe. Ako ste senzitivna osoba, biće vam od koristi da pročitate ovaj članak. O crtama ličnosti anksioznih osoba i osoba koje su sklone napadima panike možete pročitati ovde.

Kumulativni stres

Kumulutavni stres je posledica niza stresnih događaja koji su se desili osobi zaredom u nizu. Kumulativni stres može biti posledica skorašnjih, uzastopnih stresnih događaja ili niza negativnih, stresnih događaja koji su se dešavali tokom godina. Niz traumatskih iskustava takođe dovodi do kumulativnog stresa. Male traume se sabiraju i posle nekog vremena daju isti efekat kao jedna velika trauma.

Neadekvatne strategije nošenja sa stresom

Neadekvatan način nošenja sa stresom je glavni razlog za javljanje napada panike. Kumulativni stres nikada ne bi ni nastao kada bi osoba znala da se nosi sa stresom na pravi, adekvatan, zdrav način. Odusustvo adekvatnih veština za nošenje sa stresom dovodi do gomilanja stresa i posledično do javljanja anksioznosti i napada panike. Osoba koja ima napade panike je osoba koja trpi stres već duže vreme. Rešenje nije u trpljenju, jer niko ne može trpeti do veka. Trpljenje dovodi do nagomilavanja unutrašnje tenzije. Osobi je potrebno da nauči da toleriše negativne emocije a ne da ih trpri. To se naročito odnosi na strah. Pročitajte o razlici između trpljenje i tolerisanja straha ovde.

Neadekvatne strategije za nošenje sa stresom su:

1. borba (potiskivanje, supresija)
2. izbegavanje i
3. somatizovanje.

Glavni razlog opstajanja straha i drugih negativnih emocija je opiranje. Ako želite da naučite kako da prestanete da se opirete strahu pročitajte ovaj tekst.

Dve grupe osoba koje sklone napadima panike

Jedna grupa su oni koji su pretrpeli previše stresa, trauma i frustracija i zbog toga njihova frustraciona tolerancija je slaba. Oni su previše trpeli, imali su previše strasa kada nisu bilu u stanju da se sa njim nose. Previše negativnog naboja se skupilo i sada se javljaju napadi panike kao pokušaj organizma da se oslobodi tog naboja. Ovom tipu osoba je potrebno da nauče da otpuste stres i negativni emocionalni naboj, da ga više ne trpe i ne bore se sa njim kako se u budućnosti ne bi opet nagomilavao stres i ne bi ponovo dolazilo do javljanja anksioznosti i panike.

S druge strane tu su osobe koje nisu naučile da se samostalno nose sa frustracijama, već su bile prezaštićivane i negde su ostale zavisne od pomoći, nege i podrške drugih. Zbog oslanjanja na druge i nesamostalnosti njihova tolerancija na frustraciju je takođe mala. Kada su oni prinuđeni da se sami nose sa nekim problemima, poteškoćama i frustracijama oni su skloni da se osećaju nemoćno i lako upadaju u paniku. Ovim osobama je potrebno da nauče da se osamostale, da nauče da veruju u sebe i svoje kapacitete da se nose sa sopstvenim emocija. Potrebno im je da nauče da mogu da tolerišu strah i druge neprijatne emocije sami bez ičije pomoći i podrške.

Ako ste pročitali ovak tekst korisno je da pročitate i ovaj tekst o napadima panike.

Kako da se oslobodite napada panike?

Najbolji način da prevaziđete napade panike je da krenete na psihoterapiju kod stručnjaka koji se bavi rešavanjem tog problema. Najbolja i najbrža psihoterapijska metoda za rešavanje napada panike je KBT (kognitivno bihejvioralna terapija). Psihoterapeut će vam pomoći da naučite sve što treba da naučite da biste se oslobodili napada panike, održaće vašu motivaciju, pomoći će vam da prevaziđete iracionalna uverenja koja čine da se opirete strahu i nagomilavate unutrašnju tenziju.

Ono što treba da znate, napadi panike se vrlo uspešno rešavaju. To je empirijska činjenica. Ja sam lično pomogao stotinama ljudi da prevaziđu ovaj problem. To čine i drugi psihoterapeuti koju znaju kako se rešava ovaj problem.

Takođe, treba da znate da se ovaj problem može rešiti relativno brzo. Zašto kažem relativno? Zato što različiti ljudi imaju različit tempo prevazilaženja ovog problema ali u globalu može se reći da se problem može rešiti brzo. Ne postoji nikakva misterija u vezi napada panike. Iskusan psihoterapeut zna kako da pomogne klijentu na najbolji i najbrži način kako bi se klijent rešio napada panike.

Šta ako nisam u mogućnosti da priuštim sebi psihoterapiju a želim da sam / sama rešim napade panike?

Ako niste u mogućnosti da sebi priuštite psihoterapiju ja vam nudim moj program samopomoći Kako da sami zauvek prevaziđete napade panike. Ovaj program je nastao kao posledica mog dugogodišnjeg rada sa klijentima koji su imali i prevazišli napade panike uspešno.

Protokol se sastoji od niza proverenih tehnika i koraka koje treba da primenite u praksi kako biste se zauvek oslobodili panike i anksionzosti. U okviru ovog programa naučiću vas šta sve treba da uradite a šte treba da izbegavate kako biste se oslobodili napada panike.

Pogram je praktičan, bez teoretisanja. Program se sastoji od PDF priručnika sa jasnim isntrukcijama i MP3 audio snimka sa dodatnim instrukcijama. Do sada su mnogi pomogli sebi i prevazišli napade panike koristeći ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com