Takmičarska anksioznost predstavlja važan psihološki faktor koji može u većoj ili manjoj meri uticati na učinak sportista (više o negativnom uticaju takmičarke ankisoznosti možete pročititi ovde). Ovaj tip anksioznosti pre svega utiče na ometanje i opadanje koncentracije i pažnje u toku igre. Anksiozne i opstruirajuće misli se mogu pojačavati kako se meč približava, nekoliko dana i/ili neposredno pred meč i u toku meča. Važno je registrovati ove misli označiti ih kao beskorisne i kao događaj koji se odvija u glavi a ne u realnosti. U pitanju je samo scenario koji je zastrašujući i sastoji se od predstava neuspeha i sećanja na stare neuspehe, izaziva strah i neprijatne fiziološke senzacije i ometa aktuelnu radnju.
Opstruirajuće misli i koncentracija
Anksiozne ili opstruirajuće misli su ključne kada je reč o održavanju koncentracije pre i u toku meča. Ukoliko su ove misli učestale i osoba im pridaje značaj one postaju glavni fokus. Prema tome, umesto da fokus bude spolja, na određenom objektu ili unutra na misli o sledećem potezu, on je na opstruirajućem sadržaju tipa “Da li mogu da izvedem dobro sledeći potez”, “Ovaj potez mi nije baš najbolje uvežban”, “Kako sam mogao/-la da napravim ovakvu grešku”, “Neću uspeti da osvojim ovaj poen/meč, on/ona je bolje pripremljen od mene” i sl. Ovakva razmišljanja automatski blokiraju fizičku pokretljivost, javlja se fiziološka neprijatnost, napetost a kapacitet pažnje za misli i predstave o sledećem potezu se smanjuje. Dakle, nemoguće je istovremeno misliti na opsturirajuće misli i na to kako da se izvede sledeći potez jer je kapacitet memorije ograničen. Rešenje je zanemariti sadržaj koji je opterećujuć i beskoristan i stalno vraćati fokus na sadržaj igre i to na neposredne zadatke i poteze.
Kako najbolje savladati opstruirajuće misli
Ovde ćemo predstaviti par tehnika koje mogu pomoći prilikom suočavanja sa opterećujućim mislima i predstavama.
Šta je dobro raditi pre meča…
Tehnika abdominalnog disanja je odlična za smanjenje pre svega fiziološke komponente anksioznosti. Ovu tehniku je dobro praktikovati neposredno pre meča, brojanje koje je neophodno u okviru izvođenja ove tehnike skrenuće misli i osloboditi um od opterećenja protivnikom ili mečom. Kada ste već na terenu pokušajte da se fokusirate na objekte koji se nalaze oko vas, npr. u tenisu na reket ili lopticu. Neke banalne vizuelne ili auditivne draži koje se nalaze oko vas kako ne biste skliznuli o različita katastrofizirajuća razmišljanja o protivniku, ishodu meča i sl.
U toku meča…
Kao što je već istaknuto, bitno je da svoju pažnju držite na sadržaju koji je u tom trenutku relevantan a to je npr. vaš sledeći potez. Ne razmišljajte previše unapred, neka fokus bude samo na radnji koja treba da se odigra neposredno. Idite korak po korak, ne skačite na predviđanja i zamišljanja konačnog neuspeha. Ne tumačite trenutnu grešku kao nešto što određuje krajnji ishod meča i ne kritikujte se odmah povodom toga. Greška je trenutak kao što je i dobar poen trenutak, ništa nije gotovo dok se zvanično ne završi meč. Negativne predstave zamenite pozitivnim vizualizacijama, npr. umesto da razmišljate kako ste loši u nekom potezu ili kako ga niste izveli dobro ili kako ga nećete izvesti dobro sada, i pri tom sve to vizualizujete zameniti ove sadržaje slikama sebe sa treninga ili ranijih mečeva kada ste određene poteze izvodili uspešno, uđite u ulogu i situaciju u kojoj ste dobro izvodili poteze. Posebno je važno da ovakve sadržaje imate nakon što se dogodila neka greška-posle pogrešno izvedenog poteza sadržaj u glavi treba biti slika uspešno izvedenog sledećeg poteza.
Prikazane tehnike namenjene su pre svega mladim sportistima koji tek stiču iskustvo u profesionalnim sportskim takmičenjima. Sasvim je prirodno da postoji određeni nivo treme pred svaki novi meč, organizam uvek reaguje određenim intenzitetom straha kada se nađemo u novoj potencijalno “opasnoj” situaciji. Bitno je da se ovaj strah ne pojačava dodatnim negativnim mislima i predstavama, prema tome treba prepoznati takve opstrukcije, zanemariti ih, i prebaciti fokus na neposredni potez koji sledi.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
